#delfiknjižare

[zanimljivaekonomija]

Laguni novinarska nagrada za izdavača godine i za najprofesionalniji odnos sa medijima na 65. Sajmu knjiga

Na 65. Međunarodnom sajmu knjiga izdavačka kuća Laguna dobila je dva važna priznanja — Novinarsku nagradu za izdavača godine i Nagradu za najprofesionalniji odnos sa medijima. Ova tradicionalna priznanja dodeljuju se već 25 godina a Laguna se izdvojila kao najbolja ubedljivom većinom glasova novinara.

U obrazloženju žirija se između ostalog navodi: "U Laguni znaju da nije dovoljno samo objaviti knjigu, već da je podjednako važno da se za nju i čuje i da ona stigne do što većeg broja čitalaca, a mediji imaju značajnu ulogu u tome."

Žiri, koji su činili Dragan Bogutović, Meliha Pravdić, Tatjana Nježić i Marija Miljević Rajšić, je istakao i da pisci koji sarađuju sa Lagunom uvek imaju reči hvale o svom izdavaču i da su veoma zadovoljni što knjige objavljuju u Laguni što je još jedan pokazatelj dobrog rada. Povratak pod kupole Beogradskog sajma, nakon dve godine, Laguna je obeležila velikim brojem novih naslova, u društvu sjajnih autora, kao i uz odlične popuste i poklone. Nagrade su samo upotpunile radost ponovnog druženja i okupljanja zbog knjige.

Foto: Laguna promo/I.Markić (štand Lagune)

[zanimljivaekonomija]

Izašao je novi roman Vladimira Kecmanovića „Kad đavoli polete“

Književnik Vladimir Kecmanović, autor bestselera „Kainov ožiljak��, „Osama“ i „Top je bio vreo“, napisao je novi roman. „Kad đavoli polete“ je roman o zlostavljanju dečaka i izostavljanju mnogih reči. Jer Kecmanović je majstor da od nenapisanog i ćutnje stvori čudo likova i priče.

Svojevrsnu mešavinu drame i trilera odlikuje osoben Kecmanovićev stil, način tematizovanja odnosa glavnih junaka, majstorsko i nenametljivo oslikavanje današnjih prilika i sudbine njegovih likova. „Iako smešten u drugačiji vremenski i prostorni kontekst, roman ’Kad đavoli polete’ doživljavam kao mlađeg brata romana ’Top je bio vreo’“, kaže autor. „Iako je jedan od dva glavna junaka ovog romana stariji od glavnog junaka ’Topa’, s obzirom na vreme koje je proteklo, i Mladen iz ’Đavola’ bi bezimenom junaku ’Topa’ mogao da bude mlađi brat. Vremena se menjaju, pa se menjaju i pojavni oblici čovekovog stradanja, ali hipokrizija koja do njih dovodi i koja ih prati postaje sve gora. U skladu s njom, umesto tragičnog kraja ’Topa’, ’Đavoli’ imaju formalno bajkovit kraj.

Dobitnik nagrada „Ivo Andrić“, „Meša Selimović“, „Branko Ćopić“ ostaje veran beskompromisnoj surovosti izraza, kao i političkoj nekorektnosti poente, zbog čega je „Kad đavoli polete“ roman koji će, kao i Kecmanovićevi prethodni romani, odjeknuti našom književnom scenom.

„Kad đavoli polete“ Vladimira Kecmanovića u prodaji je u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.

[zanimljivaekonomija]

Trijumf književnosti Elif Šafak - "Ostrvo nestalog drveća" u prodaji od 14. aprila

Kipar 1974. Dvoje mladih sa suprotnih strana podeljene zemlje sastaju se u taverni u gradu koji oboje nazivaju domom. Taverna je jedino mesto gde Grk Kostas, hrišćanin, i Tukrinja Defne, muslimanka, mogu krišom da se sastaju. Sa pocrnelih greda vise venci belog luka, papričica i začinskog bilja. U njoj se nalaze najbolja hrana, muzika i vino u gradu. Ali ta taverna je još po nečemu posebna: u njoj čovek, makar i nakratko, može da zaboravi na spoljašnji svet i njegove neizmerne patnje.

Usred taverne raste smokva kroz otvor na krovu. To drvo je svedok radosnih sastanaka dvoje mladih. Tu je i kad izbije rat, i glavni grad bude spaljen i razrušen, kad se mladi rastanu, a vlasnici taverne nestanu.

Decenijama kasnije u severnom Londonu šesnaestogodišnja Ada Kazancakis, koja nikada nije posetila ostrvo na kom su joj roditelji rođeni, želi da pronađe svoje mesto u svetu i očajnički traga za odgovorima pokušavajući da razotkrije godinama skrivane tajne. Jedina veza sa zemljom njenih predaka jeste smokva koja raste u dvorištu njihove kuće.

Kritičari kažu da je roman „Ostrvo nestalog drveća“, tragična priča ublažena trajnom ljubavlju i fantastičnim završetkom, sveukupni trijumf književnosti slavne autorke Elif Šafak.

Ovaj mudar roman o ljubavi i tuzi, korenima i granama, raseljavanju i domu, veri i uverenju, možete pronaći od četvrtka 14. aprila u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.

[zanimljivaekonomija]

Predstavljen roman “Adresa” Dragana Velikića

Beograd, 17. 5. 2019. - U prepunom Delfi Caféu u SKC-u 16. maja održana je promocija novog romana dvostrukog dobitnika Ninove nagrade Dragana Velikića „Adresa“. O knjizi su, osim autora, govorili i književni kritičar Milan Vlajčić, teoretičar umetnosti Miško Šuvaković i književnik Gojko Tešić.

Na srednjoevropskoj mapi Velikićeve književne geografije Beograd se često pojavljivao, ali je u romanu „Adresa“ prestonica Srbije glavni tragičar ove savremene povesti. U svesti glavnog junaka Vladana Todorovića, dokumentariste u Muzeju pošte, javljaju se slike grada koji je prolazio kroz raznolike faze razaranja, od turskih vremena do danas.

Književni kritičar Milan Vlajčić istakao je da se o Beogradu nije mnogo pisalo. „Čak ni najznačajniji srpski pisci nisu posvetili previše reči današnjoj prestonici.“ Kao primer naveo je Miloša Crnjanskog, Ivu Andrića i Mešu Selimovića, u čijim knjigama Beograd nije bio tema. „Tema glavnog grada se uglavnom nalazila u delima pisaca koji su došljaci“, zaključio je Vlajičić i dodao da je „u prethodnim romanima Dragana Velikića, Beograd bio prolazna etapa njegovih likova, ali ovoga puta pratimo junaka koji je ’ukotvljen’ u Beogradu i to kao jedan veliki gubitnik, a svi smo mi pomalo gubitnici. Negde pri kraju knjige Velikić otkriva zašto je krenuo u beogradski roman. Razlog je zaboravljeni pisac Boško Tokin. Knjiga nam daje i mnogo malih otkrića, i kako se približava kraju, vidimo da ona ima mnogo slojeva“.

Zahvaljujući književniku Gojku Tešiću i Ivani Miljak, Velikić je otkrio delo Boška Tokina koji je izuzetno važan za njegov roman. „Ono što mene fascinira kod Boška Tokina jeste ta jedna modernost koju duh Beograda nosi, i upravo njegov roman ’Terazije’, koji je ’živa knjiga’, pokazuje da se od 1932, kada je roman objavljen, do danas u Beogradu ništa nije promenilo, boljke Beograda i onoga što mi trpimo i dalje su iste. I zapravo je njegova priča ’Volt Vitmen u Beogradu’ promenila perspektivu i koncept moje knjige, zbog koje se ona približila političkom romanu.

Miško Šuvaković je istakao da mu je pre svega bilo uzbudljivo da čita Velikićev roman. „Odnos fikcije i realnog u romanu je fundamentalan, i usmerava pažnju. Još jedan momenat je važan, a to je upravo političnost ovog romana. Na neki način susreo sam se sa nekoliko političkih glasova, gospođe Gite, glavnog junaka, naratora, grada, i svi oni nas uvode u jednu političku priču, konflikt svakodnevnice, bivanja u ovom gradu, pokušaja da se opstane i permanentne želje da se iz njega što pre pobegne, ali zapravo u njemu ostajemo“, rekao je Šuvaković.

„Ovo je zapravo Velikićev govor melanholije, sete, o uništenim, poništenim, izgubljenim adresama, adresama koje se nasilno premeštaju na druga mesta“, rekao je Tešić. „Govori polemičkom oštricom, ali na skrupulozan način. Znao je gde je ona ivica koju ne treba da pređe da ne sklizne u pamflet i polemiku. Ovo je trenutno jedan od najživljih i najdinamičnijih romana u ovom trenutku naše književnosti, a usuđujem se reći u stilskoj i jezičkoj ravni jedan od najčistijih i najpreciznijih.“

Dragan Velikić je istakao da se Beograd pojavljuje u njegovim knjigama, ali da je želeo da napiše roman u kojem je Beograd glavni lik. „Iščitao sam mnogo literature i u jednom trenutku je postojala opasnost da napišem bedeker. Onda sam sve sklonio i posle nekog vremena došao do tačke kada više nisam znao da li sam nešto preuzeo ili izmislio ili je to kombinacija, jer onda dolazi do stvaranja literarnog.“

[zanimljivaekonomija]

O ljubavi, sumnji i ljubomori - "Tvoj sam" Mirjane Bobić Mojsilović u prodaji od 15. juna

Bila je zanosna. Bila je nesvakidašnja. Bila je sve što je voleo. Nakon njene smrti ostala je samo ogrlica od poludragog kamenja koju on nije smeo da dodirne. Oduvek ga je morila sumnja da je svaki kamen na toj ogrlici predstavljao po jednog njenog ljubavnika.

On je očajan, izneveren muž kojem je jedino preostalo da proučavajući to kamenje (ahat, karneol, akvamarin, lapis lazuli, tirkiz, mesečev kamen, koral…) odgonetne njene tajne ljubavi, ispiše svoju ljubavnu priču i ponovo se sjedini sa svojom voljenom.

Roman „Tvoj sam“ Lagunine bestseler autorke Mirjane Bobić Mojsilović priča je o ljubavi, sumnji, ljubomori, ali i o lekovitosti pisanja.

„Neobičan po svojoj strukturi, ovaj roman je sačinjen od naizgled nepovezanih priča koje se kao raznobojne perle nižu na lancu jednog života, života kome su knjige i jedna jedina žena bile sve. Svaka priča predstavlja omaž nekom slavnom piscu, od Kanetija, preko Bukovskog i Melvila, do Dragoslava Mihailovića“, rekla nam je autorka i dodala: „Mnogo volim ovaj roman jer je drugačiji, lud, neobičan i pun neočekivanih obrta. Ovo je roman u slavu ljubavi i knjiga”.

Knjigu „Tvoj sam“, prevedenu na francuski, češki i makedonski jezik, možete pronaći od utorka 15. juna u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.