#bolni zglobovi

[zdravljeirecepti]

BOLNA I NATEČENA KOLJENA: Postaće prošlost nakon što pomiješate ova dva ...

[profesorkamaja]

Psihološki činioci bola

Istorijski pristup lečenju bola uči nas da se na bol vekovima nastojalo

delovati postupcima koji nisu imali baš nikakvog direktnog uticaja na fiziološke uzroke

bola. Međutim, uprkos tome, takvi terapijski pristupi imali su svoju

efikasnost, barem za neke bolesnike. Takvi uticaji kasnije su nazvani „placebom“

ili „ psihološkim lečenjem“, pri čemu je naglasak bio na tumačenju da takvi postupci

iako deluju, nemaju nikakvog uticaja na fiziološke uzroke bola. Pokazalo se da na

neke bolne sindrome (npr. temporomandibularni sindrom) deluje gotovo svaki

tretman, ukoliko je u njega uključeno ohrabrivanje bolesnika, objašnjavanje mogućih

uzroka bola, objašnjavanje mogućnosti samopomoći, davanje podrške i pokazivanje

simpatija i razumijevanja za bolesnikove probleme (Greene i Laskin (1974). Ovakvi

primeri ukazuju da bolovi na koje djeluju nespecifični psihosocijalni činioci nisu

nužno psihogenog porekla, već da kod svake vrste bola treba uzeti u obzir

delovanje psihosocijalnih činioca.

Psihološki činioci mogu delovati na doživljaj bola na tri osnoivna načina:

 mogu biti uzrok bola, kao kod psihogenih bolova

 mogu biti »ublaživači« bola, tj. smanjivati intenzitet

doživljaja boli

 mogu biti »pojačivači« bola, tj. povećavati intenzitet

doživljaja bola.

Mnoštvo primera upućuje na izvanredno veliko delovanje psiholoških činilaca

na doživljaj bola. Na bol mogu delovati sledeća psihološka stanja i procesi:

 značenje povrede

 emocionalna stanja

 ranija iskustva

 očekivanja

 pažnja

 sugestija

 psihofiziološka stanja organizma

 crte ličnosti.

Značenje povrede i bol

Ljudi na bol ne reaguju kao pasivni primatelji bolnih nadražaja, već svakom

bolnom nadražaju nastoje pridati neko značenje. Pri doživljavanj svakog bola

procenjujemo njegovo značenje na osnovu naših ranijih iskustava, stavova i

verovanja i utvrđujemo da li je značenje određenog bola takvo da  nas treba

zabrinuti, da bismo trebali odmah reagovati ili potpuno ignorisati bol.

Emocionalna stanja i bol

Svaka bolna draž izaziva propratna neugodna emocionalna

stanja, a emocionalna stanja, utiču na percepciju boli. Oko 40 % bolesnika koji

boluju od hroničnog bola, pate i od različitih stepena depresije. U najvećem broju slučajeva neugodne se emocije javlja kao reakcije na neprijatnost  izazvanu bolom, a ne kao uzrok boli. Međutim, bol ne izaziva depresiju kod svih bolesnika. Kod onih bolesnika koji imaju dobre mehanizme suprotstavljanja bolu , koji

nastavljaju sa svojim uobičajenim aktivnostima usprkos neprijatnostima i koji nalaze načina

kontrolisati svoj bol, ređe se pojavljuje i depresija I anksioznost. Oni ljudi koji pojavi

boli pridaju katasatrofične uzroke, koji su uvereni da je bol simptom početka razvoja

teške i neizlečive bolesti, skloniji su razviti ianksioznost I depresiju kao reakcije na bol.

Lekovi koji se koriste za lečenje depresije (antidepresivi) delotvorni su i u

smanjivanju bola. Smanjivanje depresije kod bolesnika dovodi do smanjivanja

intenziteta doživljaja bola, dok povećani stepen depresije dovodi do pojačanog

doživljavanja bola. Poznato je da bolesnici koji pate od hroničnog bola, doživljavaju bol

najteže noću, kada su sami, kada imaju osećaj beznadnađa, bespomoćnosti i

napuštenosti, što su osećaji karakteristični za stanja depresie. Još je veća

povezanost između intenziteta boli i stupnja anksioznosti. Anksioznost, kao stanje

zabrinutosti ili strepnje pred nečim što bolesnik pretpostavlja da će se dogoditi. prati

kao propratna emocija  gotovo svaki bol i raste s njegovim intenzitetom. Smatra

se da opojne droge koje se koriste za smanjenje boli kod nekih bolesnika zapravo

više djeluju na smanjenje stupena anksioznosti  i tako indirektno na smanjenje intenziteta

bola. Morfij, npr. bolje deluje na smanjenje bola ukoliko je bol praćena jakom

anksioznošću. Kod bolesnika koji pate od bola, ali u kojih je stepen anksioznosti manji,

delovanje morfija je slabije.

Egbert i suradnici (1964) izveštavajući o smanjenju postoperacijskih bolova

putem smanjenja stepena anksioznosti  davanjem tumačenja i informacija  bolesniku prekirurškog zahvata.

. Ovi rezultati imaju značajne posledice za negu bolesnika u

kliničkoj praksi, jer ukazuju da postupci usmereni na smanjenje anksioznosti i

potištenosti dovode i do smanjenja bola.

S druge strane jaka emocionalna stanja mogu dovesti i do smanjivanja osećaja bola.

Iz izjava ljudi koji su pokušali izvršiti samoubojstvo, proizlazi da samopovređivanje pri

pokušajima samoubojstva ne izaziva jaku bol što se pripisuje propratnom jakom

emocionalnom napetošću. Povrede koje se događaju sportašima u raznim borilačkim

sportovima, također ne izazivaju jaku bol odmah nakon povrede, već se njena jačina

povećava kasnije, kada emocionalno uzbuđenje oslabi ili prođe. Kod akutnih povreda

prilikom ratnih ranjavanja pokazali su se slični učinci. Stanja transa, bilo hipnotskog

transa u koji se bolesnik uvodi zbog terapijskih razloga, bilo verskog transa u toku

ritualnih verskih obreda najčešće kod pripadnika pojedinih plemenskih zajednica,

dovode također do smanjenja ili blokade doživljavanja boli.

Očekivanja i bol

Obaveštavanje bolesnika o tome kada će se bol javiti, koliko dugo će trajati,

kako će biti intenzivna, zbog čega nastaje, važno je zbog toga jer postoji veliki uticaj

očekivanja na podnošenje bola. Ljudi bolje podnose bol ukoliko znaju kada će se

javiti, nego ako se pojavi sasvim neočekivano. Postupak obaveštavanja o vremenu

javljanja bola u svojoj praksi često koriste stomatolozi kod bolnih zahvatima na

zubima. Pokazalo se da neki dijagnostičko-terapijski zahvati koji su inače sasvim

bezbolni, mogu kod bolesnika dovesti do doživljaja bola ukoliko je zbog

neobaveštenosti uveren da će se bol javiti. Isto tako bolni zahvati bolje će se

podnositi ako bolesnik očekuje bol određenog intenziteta u određeno vrijeme . Očekivanja deluju i na snagu placebo učinka, no koliko je kod placeba

jako delovanje očekivanja. a koliko sugestije nije još jasno, kao što nije ni jasan

ukupan mehanizam uticaja očekivanja i sugestije na bol kod hipnoze. Placebo je

„navodni“ lek koji u sebi ne sadrži delotvorne hemijske supstance, ali za koji pacijent

misli da je pravi lek. Placebo se najviše koristi u farmakološkim ispitivanja stvarne

delotvornosti lekova, daje se bolesnicima umesto pravog leka, da bi se utvrdilo

koliko na simptome deluju očekivanja i sugestije, a koliko hemijske substance u

leku. Ako bolesnik očekuje da će mu lek pomoći, ako je uveren u delotvornost

leka, ako ima poverenje u lekaraa koji je lek prepisao, takva očekivanja uz

pojačanu sugestibilnost kod bolesnika stvarno dovode do smanjenja ili uklanjanja

raznih simptoma, pa tako i bola.

Pažnja i bol

Delovi mozga pod nazivom retikularna formacija imaju funkciju usmeravanja

pažnje organizma na one draži koje su za život važniji. U situacijama jakog

ugrožavajućeg stresa, kada neka spoljašnja opasnost vreba , svi

receptori „usmereni „ su tako da u mozak šalju obilje informacija koje služe brzoj i

svsishodnoj reakciji na stres. Ostale informacije koje u tom času nisu bitne za uspešnu

stres reakciju, potiskuju se u drugi plan. To potiskivanje u funkciji je retikularne

formacije.

Kada je bol u centru pažnje, kada druge stimulacije ne postoje ili

su beznačajne, bol se doživljava intenzivnijom nego u slučajevima otklanjanja pažnje

na druge sadržaje. Recimo, bolesnici izjavljuju da im bol najviše smeta noću, kada

ima najmanje svih ostalih stimulacija. Ljudi u stanjima depresije i zabrinutosti

značajan deo svoje pažnje usmeravaju prema svakoj telesnoj senzaciji što povećava

značenje stimulacije/ draži i često pridavanje nepotrebnog značaja, bezopasnim bolnim

dražima. Nenamerne lakše povrede tokom jake usmerenosti pažnje na druge

sadržaje znaju proći nezapaženo i postanu primećene tek kad pažnja usmerena

nečem drugom oslabi.

Razne metode odvraćanja pažnje od bola mogu biti vrlo uspešne u smanjivanju pacijentovog bola.

Brojna laboratorijska istraživanja pružaju dokaze o snažnom uticaju pažnje

na toleranciju na bol. Ispitanici kojima je pažnja „odvučena“ prema drugim

sadržajima, (gledanju filma ili diapozitiva), puno su duže mogli držati ruku u ledenoj

vodi (na oko O stupnjeva C), nego oni na koje se nije delovalo odvlaćenjem pažnje.

Sugestija i bol

Još od vremena Franza Antona Mesmera (1733 – 1815), poznata je

uspešnost „tretmana bez tretmana“. Naime, u cilju lečenja brojnih simptoma bolesti,

Mesmer se služio potpuno nedelotvornim metodama lečenja – s priličnim uspehom!

U priločno mađioničarskom stilu, obučen kao čarobnjak, vadio je gvozdene šipke iz

flaša napunjenih raznim sastojcima i njima dodirivao bolesne delove tela svojih pacijenata.

Uspesi su bili veći od uobičajenih za tadašnje metode lečenja. Kasnije je njegov

uspeh u lečenju pripisan sugestivnom delovanju. Mnogi smatraju da je sugestija i

kod delovanja na bol uspešnija od mnogih analgetika. Stanja jake sugestibilnosti

mogu dovesti do potpunog uklanjanja bola. U hipnotičkom stanju, za koje se još nije

utvrdilo da li je neko posebno stanje svijesti ili je to stanje posebno jakih očekivanja i

motivisanosti, bolesniku se može sugerisati da ne oseća bol i mnogi je stvarno i neće

osetiti ili će je osetiti kao slabiju. Hipnoza se u početku koristila kao metoda lečenja

psihičkih bolesti, kasnije kao metoda ublažavanja bola kod porođaja i u zubarstvu, da

bi se danas sve više spominjala kao metoda kojom se može postići ublažavanje bola.

Umor i bol

Umor u pravilu povećava osetljivost na bol pa će u stanjima umora bol biti

bolesniku teže podnošljiva. Povezanost umora i boli očigledna je posebno kod nekih

bolesti kao što su fibromijalgija i sindrom hroničnog umora.

Fibromijalgija je bolni sindrom u kojem se javljaju bolovi u mišićima, tetivama i

zglobovima praćeni umorom. Jačina simptoma povezana je sa izloženošću stresu,

vremenskim prilikama i dobom dana. Posebno su na bol osetljivi pojedini djelovi tijela –

vrat, ramena, grudi, zglobovi lakta kuka i kolena. Umor i poremećaji sna jedan su od

glavnih simptoma. Česte su i glavobolje, ukočenost mišića vrata i ramena a mogu se

javljati i vrtoglavice, potištenost, loša raspoloženja, teškoće koncentracije i pamćenja

i dr.

Sindrom hroničnog umora je poremećaj kome često takođe prethode jaki

životni stresovi ili duža stanja depresije I ansioznosti. Sindrom se manifestuje

simptomima kao što su umor duži od 24 sata koji nije posledica fizičke aktivnosti,

bolovi u mišićima, jake glavobolje, bolovi u zglobovima, poremećaji pamćenja i

nesposobnost koncentracije i drugi. Česte su upale grla, kašalj i simptomi slični gripu

koji dugo traju i često se ponavljaju. Pacijent je nakon par sati rada potpuno iscrpljen

i oseća jeke bolove u raznim delovima tijela („ Sve me boli ! „), nema snage za

uobičajene aktivnosti i ima probleme s koncentracijom i pamćenjem. Nema jasnih

organskih promjena koje bi mogle biti razlogom simptoma hroničnog umora, pa

takvim bolesnicima okolina često ne vjeruje da su stvarno bolesni.

Zbog povezanosti umora i boli u spomenutim i drugim stanjima, u suzbijanju

bola značajna se pažnja treba posvetiti terapijskim postupcima kojima se suzbija

i uklanjanju umora kod bolesnika.

Osobine ličnosti i bol

Poznato je da postoje osobine ličnosti koje pojedince predisponiraju na

određena zbivanja i doživljavanja. Na primjer postoje osobe koje su sklonije

nesrećama u kući, sportu, na radnom mjestu, saobraćaju… Pokazalo se da se malom

broju ljudi događa velik broj nesreća, a da se većini ljudi događa mali broj nesreća.

Zato kažemo da postoje ljudi skloni nesrećama. Da li isto tako postoje i ljudi skloni

pojavljivanju boli, tj. postoje li osobine ličnosti koje nekoga pojedinca predisponiraju

na češće pojave boli nego druge ?

Osobine ličnosti koje su najviše povezane s učestalijom pojavom bola i s jačim

doživljajem bola su sklonost histeriji i hipohondriji. Pojedinci skloni histeriji skloni su

preterivati u doživljavanju i iskazivanju vlastite boli, a osobe sklone hipohondriji

preokupirane su svojim zdravljem i stalnom usmerenošću na telesne simptome. U

svojoj usmerenosti na simptome iz vlastitog tijela, skloni su i manje telesne

simptome doživljavati kao bolne.

Druge dve crte ličnosti koje su vrlo povezane s načinom doživljavanja bola su

sklonost anksioznostii i sklonost depresiji. Svaki čovek proživljava razdoblja anksioznosti i

depresije i u tim je periodima osetljiviji na bol nego inače. Međutim, kod nekih ljudi

takva su emocionalna stanja puno češća nego kod drugih, pa se smatra da sklonost

anksioznosti I depresiji  postoje i kao trajne crte ličnosti. A depresija I anksioznost ne samo da pojačavaju doživljaj bola, nego mogu biti i osnovni uzrok bola npr. kod psihogenih glavobolja ili drugih vrsta psihogenih bolova.

Depresija je propratni simptom mnogih vrsta hroničnog bola i značajno je češća

kod pojedinaca koji doživljavaju hronični bol nego u opštoj populaciji.

Polne razlike i bol

Razlike između muškaraca i žena u ponašanju u odnosu na bolesti i bol mogu

se primetiti već u doba adolescencije. Dečaci su manje skloni tražiti zdravstvenu

pomoć i kod pojave bola i kod pojave bolesti, od devojčica. Djevojčice se osećaju

osetljivije na bolest, imaju osećaj veće odgovornosti za vlastito zdravlje i slobodnije

izražavaju svoje simptome tražeći češće zdravstvenu pomoć. I u odraslom dobu žene

su sklonije javljati se lekaru zbog poremećaja zdravlja, češće doživljavaju bolove, i manje su tolerantne na bol (Gatchel & Maddrey, 2004).

Ove se razlike tumače različitim procesima socijalizacije dečaka i devojčica.

Već od ranog detinjstva oblikuju se različiti oblici ponašanja muške i ženske dece

U skladu  sa očekivanom muškom, odnosno ženskom socijalnom ulogom u

određenom društvu. Ako se u nekoj socijalnoj sredini od dečaka ne očekuje da

iskazuju bol, jer to nije dostojno „muškog“ ponašanja, a devojčicama se to ponašanje

toleriše, javiće se i razlike u bolnom ponašanju muškaraca i žena i u odraslom dobu.

Postoje polne razlike i u vrstama bola koje prevladavaju kod muškaraca i

žena. Žene češče pate od migrena, glavobolja zbog mišićne napetosti, bolova u

leđima, bolova u licu i bolova u karlici.

Ali, neki istraživači tvrde da su razlike između muškaraca i žena u osetljivosti i

toleranciji na bol – minimalne, dakle zanemarujuće, a da ih se u zdravstvenoj praksi

često prenaglašava pod utjecajem stereotipija o tradicionalnim muško – ženskim

ulogama i razlikama koje iz njih proizlaze.

[bctv]

Sve što bi trebali znati o vitaminu C

Vitamin C djeluje kao antioksidans, ima ključnu ulogu u jačanju imuniteta koji s obzirom na  novo nastali virus  COVID-19  (koronavirus) treba biti u maksimalnom pogonu. 

Vitamin C u organizmu igra vrlo važne uloge: sintetizira kolagen, pomaže funkciju tjelesnog obrambenog sustava potičući aktivnost bijelih krvnih zrnaca i povećavajući razinu interferona itd.

Vitamin C također djeluje kao antioksidant, samostalno i u kombinaciji s vitaminom E i na taj način štiti naše tijelo od slobodnih radikala. Također je važan za sintezu kolagena, a time i za sva naša meka tkiva – zubi, krvne žile, koža i kosti. Potreban je i za normalno funkcioniranje mozga i živčanog sustava.

Zanimljiva je i povijesna priča o krumpiru, značajnom izvoru vitamina C, uz koji se veže i jedan bitan povijesni događaj – velika irska „krumpirova glad“. Naime, u razdoblju od 1845. do 1852. godine u Irskoj je zavladala „velika glad“ kada je nasade krumpira napala gljivica plamenjača. U tom se razdoblju stanovništvo Irske smanjilo za 20 do 25 posto. Smatra se da je gotovo milijun ljudi preminulo od skorbuta i pothranjenosti ili emigriralo iz Irske, jer se gotovo trećina stanovništva prehranjivala gotovo isključivo krumpirom.

SIMPTOMI NEDOSTATKA VITAMINA C

Slabost mišića, natečene desni, gubitak zuba, umor, depresija, potkožno krvarenje, krvarenje desni, lako nastajanje modrica, natečeni i bolni zglobovi, krvarenje iz nosa, sporo cijeljenje rana, anemija.

ULOGE VITAMINA C

Europska agencija za sigurnost hrane, EFSA, je za korištenje na namirnice koje su dobar izvor vitamina C, odobrila sljedeće zdravstvene tvrdnje:

Ima ulogu u funkcioniranju imunološkog sustava za vrijeme intenzivnog vježbanja i nakon nje

Ima ulogu u stvaranju kolagena za normalno funkcioniranje vena

Ima ulogu u stvaranju kolagena za normalno funkcioniranje kostiju

Ima ulogu u stvaranju kolagena za normalno funkcioniranje hrskavice

Ima ulogu u stvaranju kolagena za normalno funkcioniranje zubnog mesa

Ima ulogu u stvaranju kolagena za normalno funkcioniranje kože

Ima ulogu u stvaranju kolagena za normalno funkcioniranje zuba

Doprinosi oslobađanje energije u metabolizmu

Doprinosi funkcioniranje živčanog sustava

Doprinosi normalnoj psihološkoj funkciji

Ima ulogu u funkcioniranju imunološkog sustava

Ima ulogu u zaštiti stanica od oksidativnog stresa

Doprinosi smanjenju umora i iscrpljenosti

Doprinosi obnovi reduciranog oblika vitamina E

Povećava apsorpciju željeza

Vitamin C sa sporim otpuštanjem – dodatak prehrani

Vitamin C sa sporim otpuštanjem je dodatak prehrani koji sadrži ekstrakt ploda indijskog ogrozda i bogat je vitaminom C.

Vitamin C je poznat kao L-askorbinska kiselina i askorbat. Vitamin C naše tijelo nije sposobno proizvoditi samo, zato mu ga moramo stalno pružati s pravilnim odabirom prehrane. 

Poboljšanje apsorpcije željeza u probavnom traktu, zaštita od slobodnih radikala u tijelu, smanjenje oksidativnih oštećenja DNA i smanjenje oksidacije LDL kolesterola, su samo neke od mnogih funkcija vitamina C, koji pokazuju njegovu važnu ulogu u tijelu.

Sastojci:

Ekstrakt Indijskog ogrozda 860 mg

Vitamin C 860 mg

Upute za korištenje: 1 kapsula dva puta dnevno uz doručak i ručak.

Količina: 60 kapsula

Cijena:  134,25 kn

Naručite odmah klikom na: VITAMIN C

Izvor: Članak sa vitamini.hr

[zdravljeirecepti]

Stigla nam je jesen, a s njom i divlji kesten - TINKTURA I ČAJ OD KESTE...

[zdravljeirecepti]

Kako da liječite artrozu i artritis poljskom preslicom? - Šta je dobro z...