#analogno | Explore Tumblr posts and blogs

kolekcije · 2 years ago

Text

“Cvijet, poliester, plastika, 15x8x91, orhideja, bijela” deskriptivno nas uvodi u istraživanje imitacija stvarnosti s umjetnim biljem kao fizičkom okosnicom.

Začudna autentičnost umjetnog cvijeća koje svojom formom evocira (no ne nužno i kopira) prirodu potaknula je umjetnicu na rekontekstualizaciju, sakupljanje i sistematizaciju istog. Polazeći od Foucaultovog diskursa o povijesti prirode kao imenovanju vidljivog, Tončić stvara reprezentativni korpus klasificiranog umjetnog bilja: listovi pripadaju jednoj skupini te su podijeljeni prema veličini, boji, obliku, taktilnom doživljaju materijala; cvjetovi su pak u drugoj skupini podijeljeni prema veličini i osobnom emotivnom doživljaju. Stvaranjem usustavljenog herbarija, proces katalogizacije postaje medij kojim se dekonstruira objekt s ciljem pronicanja u njegovu transformativnu moć.

Navedene smjernice klasifikacije umjetnica promatra i kao likovne elemente te rekonstruira stvarnost u digitalnoj formi. Koristi 3D skenove umjetnog bilja i manipulira njihovim gradivnim elementima čime prvotne biljke mutiraju u Kiborge – digitalno poboljšane varijacije oslobođene zadanih granica fizičkog.

Umjetnica nadalje uslojava narativ pretakanjem vizualnog medija u auditivni. Snimljene teksture i forme biljaka prevode se u analogno snimljenu frekvenciju. Analogni zvuk potom se transformira u digitalnom mediju (u formi interaktivnog pad-a). Tako se fizički herbarij umjetnog bilja translatira u multimedijalne digitalne forme čime se podcrtava razvedenost mogućnosti interpretacije.

Konfiguracija biljaka-Kiborga pretače jednu životnost u narativ koji se uranjanjem publike u instalaciju mijenja. Fizički elementi instalacije poput umjetnog travnjaka ili interaktivne audio ploče pozivaju na neposredni kontakt i posljedičnu promjenu perspektive. Autonomija promatrača prisutna je i u AR elementu rada pri čemu se krug ispreplitanja virtualnog i utjelovljenog prevodi u liminalno istraživanjem nevidljivog kroz ekran vlastitog mobitela. Slojevitim, multimedijalnim pristupom umjetnica u središte promišljanja smješta koncept imitacije stvarnosti, destabilizira vrijednosni sud o „kopijama“ te podiže razinu svijesti o sveprisutnosti digitalizacije.

0 notes

milastajkovacportfolio · 2 years ago

Text

"Konac, forma, prepricano" Kolaz za predmet Dizajn Publikacija, na fakultetu Photoshop x analogno

0 notes

utagori · 2 years ago

Text

鯛焼き（鏡、湖、照明）スロベニア語 Taiyaki fish shaped cakes with sweet red bean inside (mirror, lake, lightings) Taiyaki torte v obliki rib s sladkim rdečim fižolom v notranjosti (ogledalo, jezero, luči) So besede prave?

#ilustracija #Dekliška slika #risba z barvnim svinčnikom #risba s peresom #analogno #scketbook #女の子の絵

3 notes · View notes

e-kultura · 5 years ago

Text

Muzej nauke i tehnike ~ Izložba : Analogno / digitalno

#muzejnaukeitehnike #analogno #digitalno

0 notes

akm-industrijainterneta · 7 years ago

Photo

Kada pogledamo vinilsku ploču odmah uočavamo brazde. Kada se gramofonska igla kreće po brazdama, skuplja vibracije koje je načinio zvuk koji dolazi iz glasnih žica pevača. U toku proizvodnje ploče mašina je urezivala brazde koje su u vinilu reprodukovale zvučne vibracije. Dakle, brazde na ploči su bukvalna fizička reprodukcija - analogna reprodukcija pevačevog glasa.

#analogno #vinil

0 notes

mndpor · 6 years ago

Text

Goca Tržan održala lekciju deci: Postajete asocijalni!

Pop pevačica Goca Tržan svašta poručila tinejdžerima koji su je slušali bez gadne navike - gledanja u telefone. "Budite radoznali, istinski radoznali, ne samo da vas zanima dupe Kim Kardašijan!". Foto: Mondo/ Stefan Stojanović ilustracija Kako zaokupiti pažnju generacije koja je odrasla sa pametnim telefonima i kompjuterima i kako naterati tinejdžere da ostave svoju omiljenu igračku bar na pola sata? Jedan od načina za to je da im dovedete pevačicu Gocu Tržan koja im je, njima bliskim rečnikom, objasnila šta NE TREBA da rade na društvenim mrežama i kako "Zdravo, ja sam Goca Tržan. Znam da biste više voleli da ovde umesto mene sede Maja Berović ili Džala Brat, ali to vam je što vam je, više sreće u narednom izvlačenju", obratila se Goca Tržan tinejdžerima u prepunoj sali beogradskog Doma omladine na početku izuzetno zanimljive diskusije "Sjaj i beda društvenih mreža" u okviru tradicionalne manifestacije "Teen Talk", koju je podržao mts. Pevačica je najpre odgovorila na "zadatu temu" - šta je dobro, a šta loše kod društvenih mreža. "Ja sam bila jutjuber mnogo pre nego što su se pojavili ovi jutjuberi koje vi poznajete i pratite. Čim se moj prvi spot podigao na YouTube, smatram da sam postala deo jutjubinga. Socijalne mreže sam upotrebila za promociju svojih pesama. A onda su me prijatelji nagovorili da počnem da se bavim i aktuelnim temama. Dobra strana društvenih mreža je da to može nekome da postane posao, može da se zarađuje, mogu da vas spoje sa raznim ljudima koje ne biste nikada upoznali. A loša strana je u tome što postajete asocijalni, vaša socijalna inteligencija se ozbiljno smanjuje. Možete svašta da napišete na društvenim mrežama, da budete prosti, provokativni, drugačiji, ali kada dođe do toga da morate da verbalizujete, onda nastaju ćutanje i strah. Odvajaju vas jedne od drugih. Trebalo bi da probate da komunicirate analogno, a ne samo digitalno. Mi komuniciramo gledajući se u oči", rekla je Goca Tržan. Njeno početno obraćanje izazvalo je žagor u sali Doma omladine, a jedan po jedan učenici osnovnih i srednjih škola su počeli da ostavljaju telefone u koje su, do trenutak ranije, neprestano buljili. Foto: MONDO/P. V. Nastavila je Goca da ih "čačka" i zadire baš po mestima koja današnjoj najmlađoj populaciji i te kako znače. Imala je i duhovitu opasku da je zbog svoje kćerke, ali i "muža koji je skoro pa predstavnik generacije tinejdžera u sali", dobro upoznata sa sadržajem onoga što sadašnje generacije konzumiraju. "Postoji jedan ogroman broj jutjubera koji nemaju zanimanje i počeli su da komentarišu druge ljude sa zanimanjem i dođemo do toga da ogroman broj nezanimljivih i netalentovanih ljudi zaokupi vašu pažnju time što hejtujte nekoga ko nešto zna, nešto ume. Ima jedna dobra izreka - ako ne znaš, ne umeš i nisi talentovan, uvek ti ostaje da kritikuješ. Ima još jedna - ako bacate blato, ne znači da ćete pogoditi onoga koga blatom gađate, ali će to blato ostati na vašim rukama", rekla im je pop pevačica, nekadašnja članica grupe (Tap 011). Njena glavna poruka klincima je: "Morate da budete svoji, ne postovećujte se sa bilo kim, nemojte da se uklapate u masu, jer ćete tako biti primećeni. Budite lični i stanite iza svojih reči i postupaka. Sad ste još mali, ali sa 18, 20 godina moraćete da naučite da stojite iza svojih reči i postupaka". Poručila im je i da ne "padaju" na površnost. "Ne znam koliko ste jutjubera i influensera upoznali, iali oni u prirodi ne izgledaju kao na društvenim mrežama i odaju vam potpuno pogrešnu sliku o tome kako treba izgledati. Svi smo mi ljudim, imamo dobre i loše dane...". Ono što najviše smeta Goci Tržan i smatra uvredljivim jeste način na koji se ostavljaju poruke na društvenim mrežama i jezik kojim današnje mlade generacije govori. "'Nvr' (ne verujem, prim.aut.), 'nrl' (nije realno, prim. aut.), pa onda 'iznEverovala sam'", karikirala je pevačica današnji govor mladih i nastavila: "Deco, pa nije suština života u skraćivanju, u skraćivanju poruka, reči. Nije mi uvredljivo kada neko napiše da sam glupa, odvratna, ali jeste uvrediljivo kada to uradiš nepismeno. Nepismenost je u 21. veku UVREDLJIVA. Ako već pišete idiotske komentare, onda ih bar pišite pismeno. Sa sve znacima interpukcija i rečca 'ne' se piše odvojeno - ne znam. I naučite kad se koristi JER, a kad Je l'. Zato je škola važna, iako vas svi smaraju. Nije dovoljno da hejtujete na faking društvenim mrežama, već da budete pismeni!", rekla im je Goca Tržan, navodeći podatak "koji ni mediji ne znaju", da je u svojoj osnovnoj školi bila đak generacije, "vukovac" i da je dobijala nagrade od biblioteke - knjige na metre, jer i danas voli da čita. Još jedna negativna stvar društvenih mreža, prema mišljenju Goce Tržan, jeste to što one ODUZIMAJU RADOZNALOST. "Ne mislim, pritom, na to da li vas zanima da li Kim Kardašijan ima veštačko dupe. Ne ta vrsta radoznalosti, već istinska radoznalost. Suština je da su vam socijalne mreže dale ogromnu mogućnost istraživanja i da zadovoljavate prirodnu radoznalnost. A vaša radoznalnost se završava na dupetu Kim Kardašijan! Vi ste ljudi koji nas nasleđujete, želim da budete hiljadu puta bolji od nasm, jer tako treba da bude. Od starta vam je temelj bogatiji i jači i treba da sagradite vrhunsku vilu a ne neku straćaru". Jedna od učesnica panela bila je i mlada i popularna jutjuberka Lea Stanković. Ona je svoje vršnjake savetovala da se ne opterećuju izgledom i savršenim slikama, već da im internet posluži za zabavu. Neko iz publike je u jednom trenutku dobacio nešto uvredljivo na račun Lee. Goca Tržan je prekinula priču i tražila od tog nekog da ustane i da kaže naglas šta ima da kaže. "Hajde, ako imaš muda!", naredila je Goca Tržan. Pošto se, naravno, niko nije javio da preuzme odgovornost, to je pevačici poslužilo za sledeću opasku: "Eto, to je ono što vam pričam! To isto radite na društvenim mrežama, bez osećanja odgovornosti. Taj sveopšti 'hejt', odnosno vređanje svakoga (ne)biranim rečima jedna je od odlika društvenih mreža, gde sakriveni iza nadimka samo sipate uvrede.". "Razumem 'hejt', to je neka vrsta bunta i ja sam bila buntovna, ali ako je argumentovano i najvažnije ako je napisan PISMENO. Morate da budete pažjiviji na društvenim mrežama kada nekoga komentarišete. Mene to više ne pogađa, imam 45 godina, ali ovde devojke i momci koje pratite na YouTube oni se osećaju zlostavljano kad sav taj hejt izlivate prema njima". Inspirativno obraćanje tinejdžerima imala je i Branislava Antonić, novinar i autor bloga "Brana's Divine World", koju su upravo društvene mreže učinile poznatom i od kojih zarađuje. Njen savet je ovaj: "Nemojte besomučno da skrolujete kroz Instagram, razmenjujete utiske na Facebook-u. Društvene mreže su tu da vam daju glas, da istaknete talente, afinitete, da dođete do poslova iz snova za koje niste ni znali da su posao iz snova. Nemojte da gledate druge i mislite kako imaju savršenije živote od vas. Ne upoređujte se i ne gubite samoupoizdanje gledajući tuđe fotografije, već tu nađite inspitraciju i sebe prikažite u pozitivnom smislu. Ne tako što ćete se pućiti u kupatilu i besomučno objavljivali fotografije, već da sebe istaknete u najlepšem smislu". Probala je da utiče na svest današnjih mladih generacija još jednom preporukom: "OK, pogledajte i te klipove na YouTube, ali pokušajte da kompenzujete to tako što ćete pročitatzi makar jednu knjigu mesečno. Da sebi date i drugi sadržaj, malo radite na sebi. Sad ste u dobu kada stvarate sebe kao osobu. Probajte da ono što vam se svakodnevno servira, a što je banalno i trivijalno, kompenzujete nečim što je sadržajno". Devojčice i dečaci su se baš bili "primili" na temu, javljali su se da postavljaju pitanja, da kažu neka svoja zapažanja, poput jednog koji je jutjuberki Lei Stanković zamerio što je otišla pre kraja panela zbog "hiljadu obaveza koje ima". "Ona nas nije ispoštovala, a i mi imamo hiljadu obaveza", rekao je jedan momčić. Potom se javio još jedan, učenik završnog razreda srednje škole, koji je imao podršku svojih drugarica. Pitao je učesnike diskusije da li je "do ove države" koja propagira loš sadržaj, pa su sada popularne rijaliti ličnosti poput Kije Kockar. Odgovorila mu je Goca Tržan: "Znaš kako, bejbi, ja pamtim i socijalizam i Slobu (Miloševića), pa onda Koaliciju Zajedno, pa DSS, pa DS... I uvek je bilo ovako". Na to je mladić konstatovao: "Pa, znači da menjam državu...". "Ne, nego utiči na to da se nešto promeni. Svako od vas", bila je poruka učesnika diskusije "Sjaj i beda društvenih mreža". Let's block ads! (Why?)

2 notes · View notes

vozdovackagalerija · 2 years ago

Photo

(EN)

Bajka (Fairytale) Marija Iva Gocić, WTNS, Vanja Žunić, Marko Obradović, Aleksandar Bursać Curated by Voždovačka galerija Hosted by KULA Belgrade, May 2022

The project is inspired by the typology of the tower (literal translation of Kula, the name of the venue), which, as an architectural part of the built environment, often becomes a subject of debates. The emergence of a new city tower, or rather a skyscraper (to use the local examples: the ones in New Belgrade, the New Bridge or Belgrade Waterfront), usually leads to some public disagreements. Could it be, that this is because of the phallic, masculine shape of the tower, which, to an extent, presents as threatening to the rest of the urban context (coming out of the city panorama, solitarily standing on its own)?

Translating the symbolic dimensions of architecture to the issues of gender politics, as well as architecture as space and the space taken up by the body, the exhibition aims to “feminize” what we (Voždovačka galerija) see as the macho character of the Tower. By analogy, through the radical action of transformation, we are creating a contrasting environment to the city club life of Cetinjska 15 in Belgrade by bringing in some rural elements and motifs taken from fairytales. Some of these themes are already present in the Tower (Kula): conquering the height, climbing to the top, overcoming obstacles, the hidden attic: our goal is to activate them.

Through installation, sculpture, image and fabricated atmospheres, our contemporary fairytale (Bajka in Serbian) walks the line between “happily ever after” and a different, hauntological kind of ending; the one that could have been good but never happened, which emerges in most horror film plots, but which also illustrates the age of anxiety which has, perhaps, already passed and is now replaced with the age in which living in the moment is imperative.

(RS)

Bajka Marija Iva Gocić, WTNS, Vanja Žunić, Marko Obradović, Aleksandar Bursać Priređuje: Voždovačka galerija U gostima kod: KULA Beograd, Maj 2022

Projekat je inspirisan kulom kao arhitektonskom tipologijom koja u kontekstu grada često dovodi do nesuglasica i debata. Gradska kula, odnosno soliter, bilo da je u pitanju Novi Beograd, novi most ili Beograd na vodi, u lokalnoj javnosti dovodi do sukoba mišljenja. Mogući odgovor na pitanje “zašto je to tako” je dominantni, falusni, odnosno maskulini oblik kule, koji je u izvesnoj meri preteći u odnosu na ostatak gradskog tkiva (ističe se, izlazi iz panorame, dok usamljeno stoji).

U prevođenju između simbola arhitekture i identiteta roda, kao i arhitekture prostora i prostora tela, izložba nastoji da “oženstveni” ono što mi (Voždovačka galerija) prepoznajemo kao mačo karakter Kule. Analogno radikalnim akcijama transformacije, pravimo kontrast uobičajenom ambijentu kompleksa Cetinjska 15 koji ima urbani karakter gradskog, klupskog života, uvodeći ruralne elemente i pojedine motive iz bajki. Neki od ovih motiva se već sami i nalaze u arhitekturi kule: visoki nedostižni deo “dvorca”, penjanje do vrha, prevazilaženje prepreka, skriveni tavan; naša ideja je da ih aktiviramo.

Kroz instalacije, skulpture, slike i različite ambijente, naša savremena Bajka balansira između “happily ever after” i drugačijeg, hauntološkog ever after; koji je mogao biti dobar al se nikada nije desio, koji se provlači kroz zaplete horor filmova, ali koji i verno oslikava vreme anksioznosti koje je možda i prošlo i postaje vreme u kom se beskrajno insistira na življenju u trenutku.

0 notes

trojerucica-blr · 3 years ago

Text

youtube

To je GLUPOST.)Jer to nije obicna blokada vec PROTEST ANALOGNO KAD SE ZABLOKIRAJU MOSTOVI,PUTEVI I PRILAZI ZA VOZILA PRIORITETA DRZAVNIKA I PRATNJE,KOJI SU UZGRED BUDI RECENO IZDAJNICI I LOPINE I DRZAVE I NARODA.PRIMJERICE 2009.KADA JE BIO MEDVEDOV U PALATI FEDERACIJE,JA POSTO SAM BILA KOD ZASTITNIKA GRADJANA,KAD SAM IZASLA NA ULICU POJURILA ME JE BIA SA MEGAFONIMA DA ME NAJURE SA ULICE ZBOG DELEGACIJE KOJA JE TREBA DA NAIDJE I TIME MI JE BILA OGRANICENA SLOBODA KRETANJA I ZABLOKIRALI SU NAS GRADJANE I JA SAM U ZNAK PROTESTA OKRENULA LEDJA I DUPE DELEGACIJI U ZNAK PROTESTA I BIO MI JE ONEMOGUCEN PRILAZ DO III OSNOVNOG SUDA SADA JE TO I.NA ZAKAZANO ROCISTE KOD SUDIJE SNEZANE KANTAR U KRIVICNOM POSTUPKU KZ 194,STAV 1[criminal offense 194/1 (K3), is domestic violence - threats] ,I BILA SAM U CIZMAMA SA POTPETICAMA KOJE SU SE IZLAZALE DOK SAM PESKE OTISLA OD PALETE FEDERACIJE DO SUDA I SNEZANA KANTAR JE DOBILA FRAS STO SAM KASNILA DESETINU MIN.I TOLIKO JE VRISTALA NA MENE DA JE PLAKALA OD VIKANJA I JA SAM JOJ SE IZVINULA DA JE TO OPRAVDANO I DA JE JAKO STETNO PO NJENO ZDRAVLJE TAKAV IZLIV NERVOZE I STRESA KROZ URLANJE.STA CEMO SA TIME???

#Youtube

0 notes

rickmctumbleface · 3 years ago

Text

Is this... Analogno?

#techno #music

480 notes · View notes

mentalnahigijena · 3 years ago

Photo

Srbija: Ko su Talibani? Dok je ogroman dio zemaljske kugle zabrinut zbog svega što se dešava u Afganistanu, građani Srbije likuju nečemu što nazivaju – porazom Amerike. Potpuno je nedokučiva ta potreba ljudi da se raduju tuđoj nesreći. Naročito ako to radi neko ko je nesreću osetio i na svojoj koži. Šta je to što pojedine građane Srbije tera da likuju zbog dolaska talibana na vlast u Avganistanu posle povlačenja Sjedinjenih Američkih Država? A, upravo se to dešavalo proteklih nedelja, naročito na društvenim mrežama. Dok je ogroman deo zemaljske kugle zabrinut zbog svega što se dešava u Avganistanu, građani Srbije likuju nečemu što nazivaju – porazom Amerike. Slično je bilo i posle terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. godine. Oni koji su se radovali, pravdali su to vodećom ulogom SAD tokom bombardovanja Srbije dve godine ranije. Rane su još bile sveže, pričalo se 2001. godine. Neprijatelj broj jedan Posle godina i godina, milijardi i milijardi potrošenih na stvaranje iole normalnijeg društva u Avganistanu, Sjedinjene Američke Države su odlučile da se povuku iz ove zemlje i ostave je na milost i nemilost talibana koji su i Amerikance iznenadili brzim preuzimanjem vlasti. Od komentara da su Amerikanci stvorili talibane, pa sve do toga da su Srbi i talibani isti samo ne po veri, deo građana Srbije je oduševljeno dočekalo povlačenje SAD sa teritorije Avganistana. Razlog za tako nešto nalazi se u činjenici da i danas veliki broj Srba SAD doživljava kao neprijatelja broj jedan. Srbima je za sve stvari koje su se dešavale od početka devedesetih, pa do danas, kriva Amerika. Amerika je razorila Jugoslaviju, podržala Slovence i Hrvate da stvore nezavisne države. Stavila se na stranu Muslimana u Bosni i Hercegovini i nametnula Dejtonski sporazum za koje Srbi veruju da je neodrživ, a onda Srbiji oduzeli svetu srpsku zemlju Kosovo. Optužuju da je Amerika oborila režim Slobodana Miloševića, ubila ga u Hagu, naterala Srbiju raznim ucenama da izruči tom istom sudu kompletan državni i vojno-policijski vrh. Amerika je kriva Srbima i za privatizaciju koja je, kako to tvrde i današnji političari na vlasti, bila pljačkaška i koja je upropastila srpsku privredu. I danas je Amerika ta koja mešetari po Srbiji i špijunira, plaća domaće izdajnike i ko zna šta još radi. Analogno tome, ako su SAD neprijatelji talibanima u Avganistanu, Srbi i Talibani su, eto, braća. Srbija za razliku od Avganistana, godinama je bila saveznica SAD. U dva svetska rata je bilo tako, ali na društvenim mrežama postoje ljudi koji su ubeđeni da je Amerika čak dva veka pokušavala da pokori ovu azijsku državu. Ta nepobedivost Avganistana, kojeg niko nikada nije uspeo da pokori u potpunosti, nešto je što oduševljava srpske patriote i desničare koji se raduju dolasku talibana na vlast. Puni su razumevanja za tradiciju i običaje. Ako je njihova tradicija da žene nemaju pravo na obrazovanje, rad, da ne smeju da vole koga hoće, budu sa kime hoće, da ne smeju da oblače šta hoće, gde i kada to žele, da su robinje u vlasništvu muževa, taj deo Srbije ne vidi ništa sporno u tome. Istovremeno, u ogromnom broju se protive mogućnosti da Srbija primi izbeglice iz Avganistana. Ti ljudi koji bi da pobegnu, trebalo bi valjda po njihovom mišljenju, da završe, takođe u skladu sa tradicijom, kamenovani ili suočeni ko zna sa kakvim još vidom kažnjavanja. ‘Borci za slobodu’ Deo Srbije koji podržava talibane, njih doživljava kao borce za slobodu i nezavisnost zemlje. Tako isto i sebe doživljavaju. Čak i ako se ne slažu u potpunosti sa njima, poštuju njihovu hrabrost, herojstvo i požrtvovanost za domovinu. Upoređuju ih sa svojim „pravovjerništvom“ i veruju da su na sličnom zadatku na putu ka slobodi i nezavisnosti. Nema sumnje da u Srbiji postoje nacionalisti i desničari koji bi uklonili sve one koji ne misle kao oni, koji bi ukinuli slobodu na internetu, koji bi „žene postavili tamo gde im je mesto“. Da ne pričamo šta bi radili sa homoseksualcima, i sve to pozivajući se na tradiciju srpskog naroda. S druge strane je vlast koja ćuti po ovom pitanju, što je možda i pametno. Ne izjašnjava se mnogo i nekako je zauzela neutralan stav. Čak ni po pitanju prijema izbeglica iz Avganistana nije mnogo toga rečeno. Predsednik Srbije je izjavio da to nije problem i da ne vidi zašto Srbija ne bi primila 100 ili 200 izbeglica iz ove zemlje, ali da niko od njih ne želi da dođe u Srbiju. “Srbija neće biti ‘parking’ za izbeglice ali nema ništa protiv njih”, rekao je Vučić. Da talibani nisu baš prihvatljivi za srpsku vlast, govori i to da je premijerka Srbije Ana Brnabić još januara 2019. godine predstavnike srpske opozicije nazvala – talibanima. Premijerki, možda, i ne treba uzimati za preveliko zlo takvo poređenje, jer se ipak radi o vrhunskoj podrepašici predsednika Srbije koja ne bira sredstvo da bi se dodvorila svom šefu, kako ga ona naziva. Nijedan narod nikada nije uspeo da iskoreni sopstvenu glupost, pa neće ni srpski. Sporno je to što se veoma često dešava da je ta glupost dominantna kao vrednost u srpskom društvu. Srpski narod je mnogo propatio kroz istoriju. Što zbog drugih, što zbog svojih. Najmanje je reći da je neumesno radovanje zbog nečega što se u celom svetu naziva porazom Amerike. Nije to način za ispravljanje krivih linija na relaciji Beograd – Vašington. Srbija ne bi trebalo da dozvoli sebi bilo kakvu vrstu luksuza koje podrazumeva suprotstavljanje normalnome, ako joj je evropski put glavni cilj. Nikada niko Srbiju neće primiti u Uniju ako ovakve ideje budu dominantne u politici. Srbija, na sreću, zvanično ne podržava ovakve izlive oduševljenja, ali ne može se ni sa sigurnošću reći da vlastima, najblaže rečeno, nije drago zbog „poraza“ Amerike u Avganistanu.

0 notes

thevoidbreather · 4 years ago

Photo

FSP6 intervju: Že-Že

Kao što mnogi znaju, Festival srpskog podzemlja će se ove godine održati na malo drugačiji način. Kovid kriza i mere uvedene zbog toga su vezale ruke organizatorima koji ne samo da nisu klonuli duhom, već su smogli snage da održe kontinuitet ove manifestacije. Ekipa Ciklonizacije je veoma počastvovana time što je dobila mogućnost da postavi pitanja ovogodišnjim učesnicima 6. FSP-a. Čast da prvi odgovori na načih 15 pitanja je pripala Željku Dikliću iz benda ŽeŽe.

1. Kovid kriza je uticala na sve sfere društva na globalnom nivou. No, posebno su pogođeni umetnici, pogotovo oni iz andergraund miljea. Kako se vi snalazite u ovom teškom vremenu? Prosto sam nastavio da pravim muziku kao da se ništa nije promenulo. Šta više fokusirao sam se na pravljenje nove muzike u svim mojim bendovima. Mnogo više nego ranije, jer nemamo ono "ometanje" sa pripremama za nastup. Ja inače najviše uživam u tom kreativnom procesu, čak mogu reći i mnogo više nego u nastupima pa mi nekako nije teško ovo palo ako zanemarimo da se zaista desila katastrofa. Sve se nadam da ovo neće trajati jako dugo i time održavam taj pozitivni stav. U fazonu sam super, sada konačno imam vremena da napravim gomilu nove muzike.

A sto se tiče samog života i tu sam nekako ok sa situacijom jer sam skoro dobio dete pa sam se više pitao kada bih ja uopšte bio sa detetom obzirom na gomile poslova i obaveza koje sam imao pre krize, nego što sam brinuo o tome što su mi se finansije prepolovile u najbolju ruku.

2. Činjenica je da članovi inostranih i, uslovno rečeno, uspešnih bendova imaju neke druge, mahom nemuzičke izvore prihoda, te im egzistencija ne zavisi od sviranja. Kakav je slučaj kod vas – kojim se poslovima vi bavite da biste paralelno sa preživljavanjem u Srbiji održavali svoje bend? Igrom slučaja jedan od mojih poslova je držanje prostorija za probe bendova "Brutal Studio" pa imam mogućnosti da bukvalno radim dok sviram. To je idealna varijanta. E sada, bendovi slabo dolaze pa nemamo posla kao ranije ali za sada možemo da se održavamo. Pored toga bavim se pravljenjem nameštaja, a od nedavno se zatvorila fabrika vinyla "Soulpeddler" u kojoj sam pravio ploče i radio razne iventove pa sam malo lošiji finansijski ali zato mnogo bolji vremenski, što mi baš prija. U svakom slučaju nije mi loše.

3. Lično smatram da se previše ljudi poziva na andergraund i međusobno pomaganje, ali da s reči na dela pređe veoma mali postotak njih. Kakvo je vaše dodadašnje iskustvo u toj sferi? Ja lično baš puno podržavam domaću scenu, ne samo muzičku. Nema tu pravila, neko voli da priča a ne radi ništa po tom pitanju, neko prosto učestvuje koliko god može... Mislim da ljudi ovde još uvek nemaju tu svest o podršci, ne shvataju koliko je to u stvari bitno, čak i oni koji se bave time. Mnogo ljudi je revoltirano jer se puno u poslednje vreme priča o tome pa namerno ne podržavaju, čak imaju i neki kao stav o tome. Jako mi je to tužno. Mislim da samo primerom možemo postići nešto, a ne olajavanjem onih što ne podržavaju. Radi, podigni to što radiš na što ozbiljnini nivo i ako to radiš iz pravih razloga, nemaš nikakve brige.

4. S obzirom na to da su građani Srbije prošli tušta i tma tokom poslednjih nekoliko decenija, ljudi sa andergraund scene su baš u najtežim vremenima bili najtešnje povezani. Koliko je korona kriza uticala na vaše kolege, fanove, prijatelje i poznanike iz UG sveta da se okrenu jedni drugima? Pa ovo je situacija koja te udaljava praktično od prijatelja, ali nije se puno toga promenulo osim što nema tih većih koncerata na kojima smo se svi sretali i družili. Ovako se vidjamo isto, na manjim iventovima, u studiu, itd. Samo se pridražavamo mera zaštite, distanca i ne pušimo isti džojus, nego svako svoj.

5. Digitalizacija je danas svojevrsni standard, delimično omržen kod tvrdokornije garde. Ipak, činjenica je da se baš digitalizacijom još više ljudi povezalo tokom godina i da im je ona pomogla kroz nametnutu socijalnu izlociju tokom kovid krize. Kakav je vaš pogled na sve to? Najbolje je kada je tu sve! I digitalno i analogno, ali obzirom na situaciju samo će malo više sada da bude digitalno i to može da mrzi ili voli ko hoće ali bolje da se dešava nego da se ne dešava. I svaka vam čast na ovome, baš ste me obradovali što ste se odlučili da ipak održite moj omiljeni festival 🖤

6. Na ovogodišnjem FSP-u ćete nastupati onlajn. Iako mnogi bendovi snimaju, te i direktno strimuju probe, onlajn nastupi su postali „standard“ tek poslednjih 6 meseci. Da li ovakav sled okolnosti predstavlja izazov za vas? Apsolutno da, vrlo zanimljiv koncept iz koga sam za ovako malo vremena puno toga naučio. Skroz je drugačija postavka i priprema. Vrlo sam uzbudjen što imam priliku da ovako nastupam i još jednom veliko hvala na pozivu!

7. U nekim evropskim zemljama je bilo festivala tokom leta (sa sve pratećim sigurnosnim merama), a neki koncerti u zatvorenom su bili ispunjeni svojevrsnim boksevima za nekoliko osoba radi izolacije od drugih grupa. Da li je bolje i tako održavati svirke, makar na određeni period, iako to znači manju zaradu? Apsolutno da! Uvek je bolje da se nešto dešava nego da se čeka da situacija prodje. Lično mislim da je vrlo lako rešivo pitanje koncerata i bez boxeva čak i sa istom zaradom samo treba da se oforme neka pravila koja bi bila zakonski regulisana. Kao npr. Broj ljudi je ograničen (dovoljno da ima razmaka izmedju gostiju) obavezno nošenje maski, stroga kontrola i veće cene karata, pa ko zaista želi on neka plati kartu. I ovako su cene karata mislim na underground scenu bile niske. Mislim da će time i bendovi biti motivisaniji da ozbiljnije pristupe svom radu jer neće plaćati oni koji će biti tamo samo zbog druženja.

8. Nevezano za žive nastupe, bend svoj rad prezentuje i kroz relativno redovna izdanja, prateći merchandise i slično. Ipak, da bi sve to bilo moguće potrebno je finansirati sve to. Koje su razlike u tome pre i posle kovid krize? Razlike su velike jer ljudi u glavnom kupuju merch na samom nastupu. Nije sjajna situacija bila ni pre krize barem kod nas, jer i dalje ljudi misle da treba da dobiju cd ili majcu a ne da kupe i podrže rad umetnika. Treba se više aktivirati na on-line prodaju pa će vremenom to doći na isto nadam se. U svakom slučaju je manja prodaja trenutno.

9. Da li su „plati i gledaj“ onlajn probe i nastupi jedan od načina da bendovi i umetnici sa UG scene prežive (tj. da natave da održavaju svoj rad)? To jeste jedan od načina i mislim da je sasvim korektno. Mada zaista mislim da je uz odredjene mere moguće nastaviti sa live nastupima, pa će biti obe opcije što je super za scenu generalno.

10. Da li ste tokom karantina bili u prilici da otkrijete neke nove bendove, muzičke pravce, da li vas je nešto novo oduševilo što bi dalje uticalo na vaše ideje tokom izolacije, ali i buduće stvaralaštvo? Jeste, provalio sam nekoliko novih bendova koji su me inspirisali za budući rad, čak sam par novih projekata i sam pokrenuo baš za vreme karantina. 11. Kako je u prethodnom periodu bilo neophodno okrenuti se drugim kanalima komunikacije i plasiranja stvaralaštva u većoj meri nego što je to ranije bio slučaj, da li za vas YouTube komentari mogu nadomestiti reakcije publike uživo? Ne mogu nadomestiti nikako, sasvim druga stvar je u pitanju ali podjednako bitna i zanimljiva na skroz drugi fazon. Ne bih uporedjivao te dve stvari. 12. Koliko znači pozitivan komentar na mreži u poređenju sa pozitivnom reakcijom nekog iz publike tokom živog nastupa? Da li vas pogađaju i oni negativni, ukoliko ih ima? Pozitivni komentari na mrežama mi znače podjednako kao i pozitivni komentari na koncertima a negativni komentari me nikako ne pogadjaju jer niko ne može da mi bude veća kritika od samog sebe. 13. Da li je Covid kriza smanjila jaz između poznatijih umetnika i underground scene, s obzirom da ste tokom prethodnog perioda bili prinuđeni da na neki način delite istu scenu? Da li je bilo kolaboracija u tom pravcu, ili takvih ideja? Ne, nisam primetio da se bilo šta promenulo tu, niti je bilo nekih ideja na tu temu barem sa moje strane.

14. U jednom tekstu vezanom za jednu posve drugačije temu je potpisnik istog napisao da svet i njegovo funkcionisanje treba gledati na period pre i posle kovid krize. Šta su vaša očekivanja kako za ovaj „prelazni“ period i i na vreme posle njega? Možemo samo da nagadjamo, od očekivanja nemamo ništa. Mislim da je bitnije da se prilagodjavamo pa sve što se vrati posle biće super a do tada treba maximalno uživati u tome što imamo i treba pokušati približiti stvari koje smo voleli a sada ih nemamo, na neki način koji je prihvatljiv.

15. Aderground kao pod-svet kulture bi trebalo da bude mnogo ujedinjeniji nego što jeste. Nažalost, sve se svodi na žanrovske i stilske podele, kao i na razna druga svojatanja i odvajanja. FSP je od starta zauzeo stav, što mu i naziv govori - kompletan andergraund ove zemlje na jednom mestu svih alter stilova, svih vrsta umetnosti… Kako gledaš na kreaciju kao što je FSP, a sa druge strane na činjenicu da je kao takav skoro kompletno usamljen zbog prethodno nametnutih podela i sličnog? Usamljen ali i pun. Ja sam bio na svakom FSP-u i uvek je bilo krcato. Ljudi koji su žanrovski usko usmereni se neće promenuti, ali opet će doći na FSP jer će nastupati barem jedan od bendova koje oni vole. Ne znam kako je u nekim drugim mestima ali da, ovde ima primetio sam puno sujete i mržnje. Ne znam da li je to zato što smo u "manjem" gradu ili je to tako svuda... U principu se treba fokusirati na to da se više bavimo podrškom onoga što ti se svidja umesto blaćenjem onoga što ti se ne svidja u čemu mahom ljudi više uživaju na žalost. Tako se leči sopstveno nezadovoljstvo meni se čini.

U svakom slučaju da, fali malo ujedinjenosti i podrške izmedju samih umetnika. Svako ko misli da mogu stvari da se poboljšaju po pitanju scene, treba samo da počne od sebe i problema nema. FSP je odličan primer da je sve moguće. I raznovrsnost bendova i medijski ispraćeno i kvalitetno tehnički... Svaka čast, cheers! 🍻

Intervju su priredili: Antonio Jovanović, Peđa Eraković i Milan Rakić

#interview #festival srpskog podzemlja #žeže #antonio jovanovic #pedja erakovic #milan rakic

0 notes