#Vidimo Blog

[besedar]

teorija dne: glede pridevnika židan

1.) etimologija: židan < žida (= svila) <- Seide (nemško)). Ta pa prek nekega romanskega jezika iz latinskega saeta (Serica) (= (svilena/kitajska) ščetina) (kratka opomba: načeloma se na tem blogu ukvarjam s slovenščino, ampak, prosim lepo, naj me nekdo kdaj vpraša kaj več o romanskih breskvah in siru, ker je etimološko postopek isti ...). Sericus - pridevnik, ki se nanašal na ljudstvo Seres, kjer so izdelovali svilo. V latinščini beseda pomešana s kitajsko izposojenko sei (svila).

2.) zakaj "židan čas" pomeni "veliko prostega časa", "židana volja" pa dobra volja?

3.) glede pomenskega prenosa pri židani volji (je relevantno za moj argument, brez skrbi) Fran ponuja dve (eh, cirka) teoriji:

a) da se je pomen besede "židan" prvotno razširil na metaforične pomene "prazničen, nevsakdanji ...", od koder potem židana volja kot praznična, boljša od običajne ... Vsaj če prav razumem 😅

b) da se je stalna besedna zveza "židana obleka" metaforično razširila v "dobro obleko", od koder pozneje "dobra volja"

V resnici zagovarjata več ali manj isto. "Židan" bi se verjetno težko metaforično razširil sam od sebe, zelo smiselno se mi zdi, da je nastopal v stalnih besednih zvezah, kjer se je prvotni pomen potem počasi izgubljal.

4.) "židan čas" Fran piše poleg izrazov "zlat čas", "pisan čas", ki naj bi oba pomenila enako kot židan čas. Priznam, da tu kakšne posebne briljantne razlage nimam. Razumem, zakaj bi "zlat čas" lahko pomenilo "veliko prostega časa". V tej smeri najbrž tudi "pisan čas".

5.) ne vem, kako star je izraz "židan čas"; na Gigafidi se ne pojavi, sicer pa to tudi ni ravno korpus zgodovinskih besedil (imamo za slovenščino sploh kakšnega?). Če hoče človek verjeti moji teoriji, mora malo predpostaviti, da izraz ni tako strašno star.

6.) mislim namreč, da je mogoče prišlo do reinterpretacije (oziroma dveh, ta je ena od njiju) "židanega" kot "pisanega". Kolikor mi je znano, se pridevnik namreč uporablja bolj v stalnih besednih zvezah - recimo za razne židane parazole. In prav za te so mi povedali dve laični interpretaciji: da gre ali za pisano ali za rdečo sončnikasto reč. Nihče izmed vprašanih v židi ni videl svile. Bi bilo torej mogoče, da se je na podoben princip iz takšnih in drugačnih besednih zvez "židan" reinterpetiral kot pisan? In se torej pojavlja kot nekakšen sinonim "pisanemu času"? Zato "židan čas" ne bi smel biti prestar, ker bi bila sicer, predvidevam, v zavesti svila še vedno precej preveč živa. Ali pa tudi ne, saj včasih več pomenov v jeziku čisto lepo sobiva.

7.) zdaj pa končno moja dejanska teorija, ki ji ljubkovalno pravim teorija lupinga :D ! O drugi reinterpretaciji: na Gigafidi gledam, kako se uporablja "židan", in ogromna večina jih je v besedni zvezi "židana volja", nekaj malega jih je pa tvorjenih svobodno: "trd vsakdan ni bil ravno takšen, a so ga znali narediti žlahtnega in židanega", "židana zabava po obisku nočnega kluba", "se je razlegala židana harmonikarska godba" ...

8.) je torej mogoče, da bi bilo nekako tako?: žida (svila) > židan (svilen) > židana obleka (svilena obleka) > židana obleka (dobra obleka) > židan (dober) > židana volja (dobra volja) > židan (dobrovoljen, živahen)

(Z židano obleko torej sledim Snojevi teoriji, ki pa tudi ni nujno brez napak.) Zdelo se mi je namreč dokaj mogoče, da je ljudem daleč najbolj znan "židan" v besedni zvezi "židana volja" in ga morda zaradi tega ponovno reinterpretirajo? Vsaj na Gigafidi vse kaže, da grejo prosto tvorjeni primeri semantično v to smer.

9.) torej: teorija dveh reinterpretacij. Prva: žida kot svila postane židan kot pisan, od tod židan čas kot pisan čas. Druga: židan kot neke vrste okrajšava za "židano voljo". Nosi v svobodno tvorjenih povedih pomen celotne besedne zveze, čeprav nastopa sam.

[dylanjermei]

Tech Trek: My Croatian Internship Journey Begins!

Hi everyone!

I'm excited to share some big news with you. This Saturday I'll be leaving Belgium for an internship at the University of Zadar. I'm really looking forward to sharing my experiences on this blog with all of you.

Well let's introduce myself first: I'm Dylan, an 18 year old student from Sint Maria Geel, located in Belgium. I'm studying Computer Science and Network Management and love all tech-related things. So I guess you can tell I'm thrilled to gain some hands-on experience at the University.

But let's be real, the idea of diving into a new country, getting to know new people, and using my skills in a professional settlement is so exciting. I can't wait to learn new things, meet my collegues, and gain an understanding of how the IT department at the university works.

But the Internship is not only all about work, right? I'm also excited to explore Zadar. I mean it is a city with a rich history, and beautiful architecture and it is located by the Adriatic sea, so there will be a lot to discover.

I plan to write about my internship on this blog, so check back for updates on my experiences, adventures, and maybe even helpful tips for anyone thinking about something similar.

Vidimo se uskoro!

Dylan

[balkanskapravila1371]

Квантна психологија

https://www.bebamur.com/blog/kvantna-psihologija-mi-ne-vjerujemo-u-to-sto-vidimo-mi-vidimo-to-u-sta-vjerujemo?fbclid=IwY2xjawF89I9leHRuA2FlbQIxMQABHev_h46RPwTTwsXS9WiMtzX575UV-3uwaxL-n9wUDZ2K-LQKLIWZeyIhIg_aem_HL5wniEWHXqYWtp1ZzuzTQ&sfnsn=mo#google_vignette

[whyd6789]

Korporativno Sponzorstvo: Značenje, Akvizicija, Primjeri I Više

Korporativno sponzorstvo jedan je od primarnih načina na koji neprofitne organizacije dobivaju sredstva. Često vidimo neprofitne organizacije koje rade ogromne poslove za ciljeve u koje vjeruju. Ovaj blog će raspravljati o tome kako korporativna sponzorstva funkcioniraju i kako tvrtke imaju koristi od istih. Čitajte dalje kako biste saznali više o istom.

Što Je Korporativno Sponzorstvo?

Korporativno sponzorstvo je marketinška tehnika u kojoj tvrtka plaća pravo da bude povezana s određenim projektom. Sponzorstva se uglavnom vide kada se neprofitne organizacije udružuju s korporacijama za projekte i pothvate koje vode neprofitne organizacije koristeći imidž svoje marke.

Ovo je simbiotski odnos u kojem neprofitne organizacije dobivaju sredstva potrebna za provođenje svojih projekata uz prijedlog sponzorstva, a korporacije zauzvrat dobivaju priznanje.

Kako Dobiti Korporativna Sponzorstva?

Sada kada ste razumjeli korporativno sponzorstvo, sigurno se pitate kako sponzorstva funkcioniraju i što je dobrotvorno korporativno sponzorstvo. Odgovore na sva ova pitanja pokrit ćemo u sljedećim odjeljcima ovog bloga.

Većina neprofitnih organizacija traži Appleovo korporativno sponzorstvo ili Deloitteovo korporativno sponzorstvo. Većina neprofitnih organizacija zna kako se prijaviti za iste. Poznaju svoj teren i pristupaju tvrtkama s istim vrijednostima i pozitivnom reputacijom.

Međutim, pročitajte kako biste saznali više o tome kako pronaći sponzorske pakete.

1. Umrežavanje I Poticanje Odnosa

Većina sponzorstava dobiva se umrežavanjem i kontaktima. Neprofitne organizacije sjede na sastanku i pokušavaju pronaći kontakte tvrtki i tvrtki koje im mogu pomoći u njihovim ciljevima prikupljanja sredstava .

Uglavnom se ti kontakti mogu pronaći i kod tvrtki koje su ranije pokazivale interes za tu neprofitnu organizaciju, poput pretplate na biltene, davanja malih donacija ili onih koje su prethodno sudjelovale u prikupljanju sredstava. U današnje vrijeme mnoge tvrtke podržavaju korporativna sponzorstva za neprofitne organizacije.

2. Strategija Prikupljanja Sredstava

Prikupljanje sredstava je izvrstan način da podmirite svoje financijske obveze. Bilo da želite podmiriti svoje osnovne potrebe ili planirati dugoročne ciljeve, prikupljena sredstva mogu biti iznimno korisna. Morate imati strategiju prikupljanja sredstava koja ne samo da bi trebala biti usklađena s vašim organizacijskim ciljevima, već bi trebala biti i praktična.

Iznimno praktičan način prikupljanja sredstava je pokretanje online kampanje prikupljanja sredstava. WhyDonate je na glasu Europska platforma za prikupljanje sredstava koja naplaćuje 0% naknade za platformu i svojim korisnicima omogućuje uživanje u vrhunskim značajkama. Korporativno prikupljanje sredstava uvijek je bilo istaknuto i imat će ključnu ulogu u izgradnji gospodarstava zemalja.

WhyDonateova široka donatorska mreža od preko 600.000 pouzdanih podupiratelja omogućuje brzo i jednostavno prikupljanje sredstava u relativno kratkom vremenu. Stvaranjem uvjerljive online kampanje na WhyDonate, možete se povezati s pouzdanim pristašama diljem svijeta.

3. Istraživanje I Procjena Mogućnosti

Sljedeći korak je proučavanje i procjena gdje se može dobiti dobrotvorno korporativno sponzorstvo. Ključno je dati prioritet dosezanju do onih poduzeća i tvrtki s istim vrijednostima kao i neprofitna organizacija. Istraživanje vam pomaže ukloniti one užurbane osobe i tvrtke koje se ne slažu s važnošću neprofitnih organizacija.

4. Iskorištavanje Dru��tvenih Medija I Interneta

Iskorištavanje društvenih medija i interneta ključno je za razvoj strategije korporativnog sponzorstva. Neprofitna organizacija koja traži sponzorstvo može postaviti oglase na Instagram, Facebook, YouTube, pa čak i Google kako bi privukla pozornost potencijalnih korporativnih sponzora. Većina tih oglasa rezultira dobivanjem korporativnog sponzorstva izvan njihove lokalne zajednice.

Osim toga, neprofitne organizacije također mogu kreirati svoje ručke društvenih medija na različitim platformama društvenih medija. Ovi podaci mogu uključivati ​​dnevni rad organizacija. To bi povećalo kredibilitet organizacije u očima korporativnih sponzora i dalo joj veću izloženost.

5. Obratite Se Renomiranim Organizacijama

Sljedeći važan korak je dopiranje do korporativnih sponzora. Ovo također daje odgovor kako dobiti korporativno sponzorstvo za sportski tim. Sponzirani bi prvo trebao navesti tvrtke i tvrtke koje mogu biti potencijalni sponzori.

Zatim bi trebali pripremiti detaljan i dobro strukturiran pitch i doprijeti do njih. Pitch treba sadržavati iznos koji se traži za prikupljač sredstava i što će donator dobiti od prikupljač sredstava .

6. Surađujte Na Inicijativama DOP-A

Korporativna društvena odgovornost (CSR) i korporativna sponzorstva međusobno su povezani. Postoji veliko ohrabrivanje tvrtki i poduzeća da poduzmu društveno odgovorne korake.

Kao rezultat toga, poduzeća su zainteresirana za suradnju na inicijativama društveno odgovornog poslovanja (CSR). Jednom kada neprofitne organizacije shvate kako zatražiti korporativno sponzorstvo, lako je osvojiti isto za svoju dobrotvornu svrhu.

7. Pregovaranje O Ugovorima O Sponzorstvu

Ključ za sklapanje bilo kojeg posla je temeljito pregovaranje. Pregovore treba voditi tako da obje strane izađu sretno. Neprofitne organizacije trebale bi uvijek imati na umu da bi sponzori trebali dobiti nešto od korporativnog sponzorstva za dobrotvorne svrhe i emocionalnu povezanost s organizacijom.

Primjeri Kreativnog Korporativnog Sponzorstva

Korporativna sponzorstva mogu biti teška za proboj. U takvim slučajevima primijenite svoju kreativnost kako biste privukli više pozornosti na uzrok. Slijedi nekoliko kreativnih primjera korporativnih sponzorstava koja su obostrano korisna za obje strane:

1. Pokloni

Hosting Giveaways je kreativna ideja za poticanje poslovanja korporativnih sponzora. Organizacija sponzora može organizirati prilagođene darove za kupce tvrtke.

Na taj način potencijalni sponzori mogu biti sigurni da će dobiti nešto zauzvrat od dobrotvorne dobrotvorne organizacije. To također služi kao dodana vrijednost za njihove kupce kada kupuju u tvrtki. To je situacija u kojoj svi sudjeluju.

2. Stanice Za Punjenje

Neprofitne organizacije mogu postaviti punionice s brendiranjem korporativnog sponzora. Ovo je vrijedan primjer jer su stanice za punjenje vrlo potrebne u prenapučenim područjima poput supermarketa, bolnica, zračnih luka i trgovačkih centara.

3. Ograničeno Izdanje Proizvoda

Ovo je ultimativna marketinška taktika koja može koristiti korporativnom sponzoru, au isto vrijeme može generirati više sredstava za neprofitne organizacije. Organizacije sponzori mogu organizirati jedinstvene ograničene serije proizvoda i robe dostupnih ograničeno vrijeme.

Zbog ograničenog broja dana kada će roba biti dostupna, to bi stvorilo hitnost u glavama kupaca i oni bi na kraju kupili proizvod. Ostvareni novac može ići za prikupljanje sredstava za neprofitnu organizaciju, a poduzeća ili tvrtke mogu uživati ​​u publicitetu i dobivenoj pozornosti.

[pismamargareti]

San

Upravo sam te sanjao. Bilo je čudno i lepo. Skroz stvarno a opet full čudno. Bili smo u nekakvom gradu čije su zgrade bile nallik Lisabonu. Tamo si došla da se vidimo nakon jako dugo vremena. Bilo je dosta kasno, oko ponoći. Toplo veče. Pre nego ću se probuditi negde smo se zavukli, zagrlili i počeli se ljubiti. I kako smo počeli s poljubcima, tako sam ti kroz poljubce pokušao/krenuo govoriti za ovaj blog, i tu sam se probudio. Dodir tvoje ruke u mojoj bio je nevjerojatno stvaran, zagrljaj onako jak a mekan. Miris kose, ma sve je imalo identičan osjećaj i okus kao one noći. Nikad te nisam tako intenzivno sanjao. A niti dve noći za redom. prošlu noć si mi isto došla u san, ali full kratko. Ne ovako intenzivno. Valjda je to neki znak da si dobro i da je kod tebe sve u redu. Nadam se da je tako. 7:41 subota, 17. 2. 2017.

U ponedjeljak kupujem avio karte za Maldive. Sve sam pročekirao i pripremio. Katamaran koji dostavljam je full opremljen. Radar, AIS, samonapuhavajući harnesi sa svojim AIS-om, Skynet telefon. Sve ima.

[gulshan0158]

Korporativno sponzorstvo jedan je od primarnih načina na koji neprofitne organizacije dobivaju sredstva. Često vidimo neprofitne organizacije koje rade ogromne poslove za ciljeve u koje vjeruju. Ovaj blog će raspravljati o tome kako korporativna sponzorstva funkcioniraju i kako tvrtke imaju koristi od istih. Čitajte dalje kako biste saznali više o istom.

Za informaciju: https://whydonate.com/hr/blog/korporativno-sponzorstvo/

[belgradeoldschool]

4. mesto !!!

Situacija u fudbalskom klubu je blago receno ocajna, sezona je zavrsena na 4 mestu ?!

Ali to nije najgore jer je sve u i oko kluba za drugu - trecu ligu a ne za 4 mesto.

Ne znam sta reci za upravu kluba, nadam se da ce svaki evro koji su uzeli i koji ce uzeti od kluba sto legalno sto nelegalno, potrositi na lekove za sebe i za svoje najblize clanove porodice, to im od srca zelim, i njima i svakom clanu skupstine kluba kako god se zvao, koji dize ruku za ta govna... Nazalost na ovom svetu pravde nema pogotovo ne u ovom pokusaju od drzave i to jeste najgore u celoj prici, jer znamo da za sve ovo niko nikad nece odgovarati, kao sto nisu ni ona govna pre njih, ni govna pre njih... 

Navijaci su digli ruke od svega, jug ne postoji vec odavno, sacica ljudi koja se skuplja na juznoj tribini je na nivou nekog lokalnog kluba, visedecenijsko pogresno vodjenje tribine je dalo svoje rezultate koje upravo vidimo, razni klempavi, mutavi, rosavi i ostali pajaci uz razne “legende juga” su unistili tribinu, prodavali se za gajbu piva, peceno prase, koju sezonsku ili saku a neko i za veliku kesu dolara... bolje nismo ni zasluzili.

Ni na ostalim tribinama situacija nije bolja, istok i zapad na 90% prvenstvenih utakmica zjapi prazan, zajedno sa onom tugom na jugu Partizan gleda oko 1000 ljudi, ljudi jednostavno ne zele da dolze, i koliko god da mi je krivo sto je stadion prazan u neku ruku ih i razumem, jednostavno publika ne zeli da bude deo cirkusa, deo apsurda, deo ove lose predstave rezirane od strane ovog naprednog rezima i nista manjih fekalija iz uprave kluba.

Ne postoje naznake da ce se situacija promeniti na bolje, klub je bukvalno bez prebijene pare, u velikim dugovima (zvanicno oko 35 miliona evra) sa igracima za koje je jasno da nemaju kvalitet da igraju u Partizanu (bar za vecinu njih) a po nekim najavama u sledecu sezonu uci cemo jos slabiji sto je bilo i ocekivano. Jasno je u startu da od titule i u narednoj sezoni nema nista, niti mozemo niti smemo da je osvojimo, sta cemo uraditi u kvalifikacijama za trecerazredno evropsko takmicenje nije ni bitno, sta god uradili plasirali se ili ne sledi nam isti scenario, para nece biti, imacemo krs od tima a dug kluba ce biti sve veci.

Klubom vlada lopovluk, amaterizam i kurcobolja.

U nadi (koja je za sada potpuno neosnovana) da ce doci neki bolji dani “ogrejace, obasjace”... nastavicemo i dalje da pratimo nas Partizan i vodimo ovaj blog, bez obzira na sve, ljubav prema Partizanu sigurno nece biti manja... 

Vucicu pederu

Uprava napolje

Napred Partizan !

[protoindoeuropean]

Hello!!! I hope it's okay to ask, I was wondering if you could explain the reflexive determiner SVOJ. I'm learning Slovene and we're having a hard time understanding this one. I thought maybe you'd have a good explanation on how and why to use it in some situations where the context is clear and not ambiguous (as I understood where is necessary... ). Thank you in advance and no problem if you don't feel like answering. I enjoy your content a lot, I always feel more enthusiastic about language learning when I check your blog. :)

Hey! Coming from English, the most direct translation of svoj/-a/-e would be 'one's own' (i. e. 'my own', 'your own', 'his own', 'her own', 'their own', as opposed to just simply 'my', 'your' etc.), which reinforces the main function of the pronoun – possession (be it of something concrete, e. g. a car, or abstract, e. g. time) – and its direct relation to the subject. The use of this pronoun is more widespread than just the contexts in which you'd use "one's own" in English, however, because this "own" is usually only used in English for additional emphasis and its presence is not obligatory. A phrase such as "He took his children on vacation," contains two pronouns that are usually understood to refer to the same subject, though that's not the only possible interpretation: his could also refer to another person entirely. In Slovene you are forced to include that information: "Svoje otroke je vzel na počitnice" (his own children) vs. "Njegove otroke je vzel na počitnice" (some other guy's children).

The use of possessive pronouns (moj/-a/-e, tvoj/-a/-e, njegov/-a/-e, njen/-a/-e, najin/-a/-e, vajin/-a/-e, njun/-a/-e, naš/-a/-e, vaš/-a/-e, njihov/-a/-e) and the reflexive possessive pronoun (svoj/-a/-e) only overlaps when the subject and the possessor are one and the same – in such cases, the reflexive pronoun is used. In first and second person that's always unambiguous (e. g. "Do I see my car?" – "Ali vidim moj svoj avto?" vs. "Do I see your car?" – "Ali vidim tvoj avto?" vs. "Do I see her car?" – "Ali vidim njen avto?" etc. ... and then likewise "Do you see my car?" – "Ali vidiš moj avto?" vs. "Do you see your car?" – "Ali vidiš tvoj svoj avto?" vs. "Do you see her car?" – "Ali vidiš njen avto?" etc.), while when the subject is in third person, you are forced to disambiguate between the meanings of 'one's own' and 'another's' as in the examples in the previous paragraph.

In the plural, the non-reflexive pronouns can sometimes be used to emphasise the plurality of possession, since svoj/-a/-e can sometimes feel like it implies individual possession (thus "Do we see our car?" – "Ali vidimo svoj avto?" / "Ali vidimo naš avto?).

[moja-dusa]

Very moody blog, love it. Take care and vidimo se

🖤🖤🖤

[zasvepare]

prvomajski praznici

18/05/2021

Promenili su se uslovi, promenili su se ritmovi: sva je prilika da ću ubuduće većinu izveštaja Za sve pare pisati retrospektivno... Kako mi sada onaj vaš bibliožder koji je izveštaje o svojim ulovima sastavljao maltene za vreme cenkanja izgleda kao bezazleni dokonjak! Reportaža koja je pred vama nastajala je danima, najčešće noćima, i to u telefonskom notepadu. Razlog tom medijskom switch-u nije činjenica da se sveskopisac zasitio sveske. O naprotiv! Stvar je prosta. U notepad se može pisati jednom rukom, dok se druga (leva) bavi nošenjem, odnosno prehranom potomka. Pa da vidimo, dakle, šta će sećanje da ulepša!

trideseti april

Ne znam kakav je vaš slučaj, ali ja sam se srećno oženio. Dobio sam tazbinu koja je luda za buvljacima. Sad znam: da sam kojim slučajem još momak u opticaju, primenjivao bih sledeći eliminacioni test. Svaku iole ozbiljnu kandidatkinju za saputnicu prvo bih pitao ne “ideš li” već “idu li ti roditelji na buvljak?” Jer ako ne gaje tu naviku, šta bih se uopšte trsio oko nje?

Nije svačija svojta talentovana za to. Uzmimo na primer moje roditelje. I da sam dobar deo svoje, odnosno buvljačke biblioteke uspeo da otuđim za paprenu cenu, i da sam dobio sve žive nagrade za Ništa nije ničije, njih nikada ne bih ubedio da je obilaženje buvljaka moralna obaveza svakog zrelog građanina, dužnost u rangu vakcinacije. Majka bi me i dalje, manje-više diskretno, preklinjala da prestanem da dovlačim šugave knjižurine u stan i tu ne bi bilo boga. Život je, srećom, hteo da najlepše poroke delim sa tazbinom.

Kraj meseca sam dočekao u letargiji. Nakon dva dovršena prevoda, pokušaja da se prevodilac u meni izbori sa novopečenim ocem, bio sam hronično pospan i razdražljiv. Da ste me tada pitali kakvi su mi dalji životni planovi, rekao bih: “Da prespavam maj”. Više nisam ni brojao dane u nedelji. Čak sam digao ruke od glavnog bibliožderskog posla: čekanja vikenda.

I kad smo se o Velikom petku Ćoka, Roli i ja obreli u Pazovi, tast je, ničim izazvan, izjavio da sutradan planira na Bubanj potok. Naime, trebao mu je ražanj. I šta mislite kako je njegov zet, a vaš bibliožder reagovao? Sutradan u šest nula nula sedeo je na mestu suvozača.

prvi maj

Nije ovaj nenadani uranak na Bubanj potoku bio prvi slučaj da me Pazova Connection uprti i odveze na lice mesta. Jesenas, jedne subote, desilo se da tast i tašta poslom svrate kod nas pre osam ujutru. Dok je Ćoka nešto prčkala po kuhinji, ja sam u dve rečenice uspeo da ih ubedim da treba bez odlaganja poći na Bubanj potok, inače će se svi prodavci razbežati. I pođe mi za rukom: oboje ih zbarim njihovoj kćeri iza leđa! Uskoro smo sve četvoro tumarali među prostirkama Bubanj potoka. Da stvar bude zabavnija, svi su se ovajdili više od mene!

Međutim, upravo u tome i jeste posebnost Bubanj potoka. Iako ne obiluje građom koju ja pretežno pazarim, iako je mnogo više ima na Zemuncu i Pančevcu, na Potok volim da odem... da bih odahnuo od politike ove države prema knjiškijim buvljacima. To je, elem, jedini buvljak koji policija čuva, a ne rasteruje. Ne treba zbog toga zamišljati neku idilu, premda je meni odsustvo komunalaca sasvim dovoljno da se osetim bezbedno. Grad trpi buvljak jer je kao pijavica vezan za auto-pijacu koja se odvija nedeljom. Da se svetina ne loži previše, potrudilo se ono preduzeće koje se nekad zvalo Gradski saobraćajni prevoz. Kako? Tako što nikad nije uvelo liniju do Bubanj potoka. Premda je (mrska) Ikea dobila svoj autobus čim su temelji počeli da joj niču kraj autoputa.

Sve u svemu, kad god dođem na Potok, i kad se na njemu odveć ne napojim, pomislim: "Ima oaze". I pre sedam, o uranku, razglasom se reklamira "Mića: hrana je ukusna, a cena je sića!" Oglas za zaposlenje preporučuje se ubedljivom rečenicom: "Isplata zarade sigurna". Okupljeni oko tri-četiri roštilja, zapahnuti dimčinom, kozeri vode uobičajenu kafansku geopolitiku iz koje sam jutros štrpnuo sledeći uzorak: "Kakvi god da smo, pošteniji smo od Bugara, Rumuna, Mađara..." Brat bratu.

 Jednom ću se, nadajmo se, posvetiti popisu knjiga koje sam, dragi moji bibliožderi, poštedeo, odnosno, namenio vama. Danas bi taj Katalog ostavljene baštine mogao početi prvom knjigom Radmile Petrović, objavljenom u Priboju 2014. Iskopao sam je (i ostavio na vrhu iskopina) kod najsnabdevenijeg knjižara na Bubanj potoku. Cenu ćete morati sami da ispregovarate. (A ako ste prošli kroz ovaj blog, već ćete znati kako da je svedete na minimum.) 

Rečeni knjižar nalazi se u drugom segmentu pijace, kad se pređe potok, i to u jednoj od poslednjih serpentina, skoro na samom kraju: prepoznaćete ga po belom kombiju i gomili kutijetina. Ja ga, iz ko zna kakvih pobuda, uvek ostavljam za kraj, a mogao bih, da sam profesionalniji, odmah po ulasku s puta za Čačak, da ga obrstim. No, prvog maja ovaj je knjižar, inače ne previše zanimljiv, bio neočekivano štedar. Ili pak to ja nisam dugo dolazio? Kako god bilo, naišao sam na hrpu francuskih naslova: među njima i na Labrijerove Karaktere, Plejadino izdanje, koje sam ostavio jer imam duplikat. (Opa! Već drugi naslov za Katalog ostavljenih, koji bih mogao preimenovati u Amanet.) Među pazarenim naslovima najzanimljivije bi za vas bile Opsene Renalda Arenasa i Priče koje nisu o ljubavi Nine Berberove.

Ali od svega toga zanimljivije je kako se odigrala trgovina. Sa svojih desetak naslova prišao sam momku koji se motao oko kutija i kombija. Predložio sam mu da se dogovorimo oko cene. On se tad osvrnu oko sebe više puta, viknu neko ime, i nakon odziva me uputi iza kombija: tamo se nalazio montirani stočić za kojim je sedeo, očigledno, gazda kombi-tezge. Prikladno udešen, sa maskom i rukavicama, čekao me je kao da će me vakcinisati. “Dakle”, počeo je, “da napravimo cenu!”

Gazda je uzeo moju hrpu knjiga, stavio je na jedan ćošak stola, a onda počeo pažljivo da vadi jednu po jednu, lista, i ređa po veličini, jednu na drugu. Mogu sad da se zakunem da je tražio novčanice zaturene među stranicama, samo je bio kultivisaniji od - setićete se, verni čitaoci! - onog netaktičnog prodavca iz Pančeva. Ćutao je kao kockar prevrćući ih i pregledajući: ukazao mi je na nekoliko posveta koje ne bejah primetio. Uplaših se: zar posvete dižu cenu? Nije valjda neki kupindo-bibliofil? Neće valjda sad da me odžepari samo zato što sam seo za sto? Prevrnuvši i poslednji naslov, Matematički leksikon, pazaren za Ćoku, carinik (da, to bi mu bio najbolji nadimak!) izruči: “Za ovih sedam naslova daćeš mi osamsto”.

Sada mi zvuči smešno, ali (retrospektivno pisanje mi nalaže da budem retro-iskren) bio sam razočaran. Očekivao sam da će lepo sve da mi da za petstotku. Ne znam već kojim rečima sam se pobunio, želeći da spustim cenu još za koju stotinicu, ali gazda mi je skrenuo pažnju da inače Arenasovu knjigu (SKZ izdanje iz osamdesetih) i taj Ćokin leksikon ceni mnogo skuplje. 

Smešno bi bilo svakome ko već ne zna da je na ovom blogu standardna tarifa za naslov pedeset dinara. Razume se, ponajviše iz bontona (sledeći neko od pravila ponašanja pri kupovini, nađeno u nekom od desetak dosad nakupljenih priručnika) nisam se bunio.

Pola čuke kasnije, seo sam u ćevabdžinicu i naručio standardni meni: šljivo-pljeskavicu. (Šljivu donesu, a po pljeskavicu idete sami.) Utom sretnem tasta sa ražnjem (jeftino pribavljenim) i nagovorim ga da ne žurimo, već da taštu lepo sačekamo sedeći. 

Samo što je on seo, naiđe Anđela - bibliožderi će je se setiti i sa bloga i iz knjige - i za stodinarku me časti pakovanjem maramica i svojim autogramom. Prvomajski bilans, dakle: maestralan!

sedmi maj

Prođe nekoliko dana. Fotografije me obaveštavaju da su provedeni u prazničnoj poseti mojim roditeljima. Na snimcima i laik vidi da mi je krivo što Uskrs traćim na obodima sela Brežđe, umesto na Pazovačkom drumu u Zemunu. Kratkotrajna nada da ćemo možda svratiti do Šopića u Lazarevcu, na jednu turu sa drugom Momčilom i njegovim Ćefom, ishlapila je u iću i piću, kao uostalom i cela nedelja. Polusan, uz hit Vojka V. “Umoran”, nastavio se postojano i nije bilo načina da se prekine. Jer posle Velikog petka ide Uskrs, posle Uskrsa drugi dan Uskrsa, a posle dva-tri neradna dana, Đurđevdan i slava u tazbini.

Neko zloban - a ima ih, bogme, i među bibliožderima - sad bi pomislio da sam se oženio isključivo radi tazbine, koja em me vodi na buvljak, em me hrani i poji. Moram vas razočarati. U brak sam stupio i zbog supruge. 

Toga sam se setio - volim, kao i svi, da mi se osveži pamćenje - sedmog maja, dakle, u petak ujutru. Roli nas je probudio nešto pre sedam. Kao i uglavnom svakog jutra, ja sam tvrdo odolevao očinskoj obavezi da se tog trenutka prenem i nahranim odojče. Ali mudra Ćoka - i pametna i manipulativna, za razliku od mnogih žena koje su ili jedno ili drugo - odmah je odrezala: 

- Ako ne ustaneš odmah, ne idemo na Najlon.

  Kunem vam se, dragi bibliožderi, da takav poklon, za drugi dan Đurđevdana, nisam mogao ni da sanjam. Zaista sam bio uveren, kao što se verovatno mnogim očevima dešava, da sam, u novonastalim okolnostima brige o podmlatku, poslednja rupa na svirali. I nije mi padalo na pamet da taj petak ujutru započnem iznošenjem želje da najzad obiđemo novosadsku pijacu, što smo dugo planirali. Kad čovek dobije dete, uvek se plaši da će zazvučati sebično. Poslednji put smo polazak odložili zbog mog prvog postkoronarno-postočinskog pijanstva (sa drug-Viktorom). Sva sreća, Ćoka je mislila na sve. Nahranio sam Rolija, sačekao da podrigne, umirio ga i uspavao: kao švajcarski sat.

Na Najlon smo stigli, sve troje, oko osam. Sa oboda je narod već počeo da se razilazi. Novosadski komunalci, lepše uniformisani od beogradskih, i čini mi se, nežniji - ali ipak komunalac je komunalac - svoj posao su radili mirno. Stajali su, naslonjeni na zid pijace, a prodavci su, pognuti, psujući, skupljali svoje cerade. Zaždio sam po obodima - kako me je lako navući ovim manevrom: “teraju nas s pijace!” - pregledao dva-tri svežnja, ali u tom lešinarskom manevru nisam iščeprkao ništa.

No zato, napravim dva koraka na samoj pijaci i sretnem, ni pet ni šest, nego Relju Dražića. 

Urednik Nojzaca je u naručju nosio najnovije izdanje, zbornik po imenu Reka. Upravo će kod njega ovih dana da se pojavi jedan od prevoda koje sam krajem aprila dovršio: Džin Alena Rob-Grijea. Nismo se sreli sigurno od 2018, kada smo Nina Todorović i ja pravili veče pod nazivom “Hodanje bez cilja” u novosadskoj knjižari Bulevar Books. Tek, razmenismo nekoliko reči, hodajući (ja i zagledajući prostirke, a on ponavljajući kako nema bogzna šta); složismo se da je ovo jedino mesto na kojem smo se mogli sresti... Čak smo se, uprkos još uvek važećim antikovid merama, i zagrlili, onako kako se grle samo ljudi koji se neočekivano sretnu na Najlonu. A pošto smo otišli svako svojim poslom, bilo je neizbežno da se opet sretnemo: Relja mi je drugom prilikom, pošto sam ga zatekao kako jede, pohvalio neku naročitu novosadsku pirošku.

Najlon je, prosto rečeno, novosadski Bubanj potok. Isto tako nema policije - a kad ih ima, je l’ te, nežniji su - tehnike ima do mile volje, kao i garderobe i starih igračaka: ovde su se zapravo najviše ovajdili Ćoka i Roli. Ali moram reći (žao mi je, najlonske ćevabdžije!) da je purnjanje koje se vije iz novosadskih roštilja na obodu Najlona daleko neprijatnije od onog na Bubnju. U takvom dimu nije mi padalo na pamet ni da tragam za Reljinom piroškom. Sačekao sam da se nađemo na bezbednoj udaljenosti od Najlona i u nekom fast fudu naručio... Pljeskavicu! (Nerđavu.)

Osim što me je jedan Somborac obradovao svojom reklamom za parket, kao i cenom lavaboa, nije bilo mnogo materijala iz moje branše. Međutim, ono jedno štivo koje sam se odvažio da pazarim bilo je više nego dovoljno: Limonov, “biografski roman” novozavoljenog pisca Emanuela Karera, u izdanju Čarobne knjige. Cena? 300 dinara. I pošto smo se obreli u Vojvodini, u Novom Sadu, naposletku na pijaci Najlon - Limonov mi je, kao što i priliči, bio uvijen u najlon!

Iz kojih je budžaka Ćoki pošlo za rukom da izvuče ploče Arsena Dedića i Masima Savića, a tek nekakav skejt za decu postavljen nečim pufnastim u obliku medveda, to nisam uspeo da prokljuvim. Kao i sa Novim Sadom samim, i sa Najlonom mi je bilo teško da utvrdim dimenzije i koordinate: više puta sam se vraćao na istu tačku, ni dimčina iz roštilja nije mi pomogla da se bolje orijentišem. 

Ali tumarajući tako, došao sam do još jedne potvrde da je Najlon isti Bubanj potok. Desi mi se da sretnem istog onog momka kod kojeg sam se onako pošteno nabrstio na Praznik rada. Nećete verovati, ali nije mi bilo dovoljno da pogledam kombi i kutije da bih ga prepoznao. Sva je prilika da ih nisam ni video. Pošto bibliožderi imaju nezgodnu naviku da ljude ne gledaju u oči nego u robu, i njegovoj tezgi sam prišao pognut, i posle tri kutije pune francuskih naslova i onoga što sam vam već ostavio na Bubanj potoku (including Radmila Petrović i La Brijer) podigao sam pogled ka prodavcu. 

Zapitao sam se da li me on to namerno pušta da tumaram po onome što sam već tražio. I da li mi pravi odgovarajuću cenu...

Bilo kako bilo, nadam se da ću se po Novom Sadu bolje orijentisati idući put. A taj idući put, dragi moji bibliožderi iz Vojvodine, biće - pišite u teftere! - već osamnaestog juna, ove godine. 

Za sve koji žele da me vide, prepoznaju me, slikaju se sa mnom (besplatno) ili odvedu na piće (ili pirošku), neka me tamo potraže pre osam ujutru: ovog puta neću biti toliko blesav da pustim da mi pobegnu prodavci sa periferija. Eto, već je vreme za Rolijevo kupanje! Do sledeće retro-reportaže! 

[izjubavi-izdispeta]

rules: answer 20 questions, then tag 20 people you'd like to get to know better

i was tagged by @cuvajmeodsvih thank you so muchh🥰🥰

1. Name: Mihaela

2. Nickname: Miha

3. Zodiac sign: scorpio

4. Height: 175

5. Language: Croatian and English

6. Nationality: Croatian

7. Fav season: summer

8. Fav scent: sea (if that makes any sense)

9. Fav flower: roses, sunflowers and lavender

10. Fav animals: dogs and horses

11. Fav color: white and green

12. Fav fictional character:

13. Coffee, tea or hot chocolate: all

14. Average amount of sleep: 7 hours probably

15. Dogs or cats: dogs

16. Number of blankets you sleep with: 1

17. Dream trip: can't wait to go to Zadar with my friend

18. blog established: 2019.

19. Number of followers: around 120

20. Random facts: can't wait to finish high school, I am only child and I would like to live in Split or Zadar.

@hajduksplit-ultras @komplicir-ana @oci-boje-svemira @mona-wltd @wildfrontier @justawasteoftime @marlboro-sa-jagodom @vidimo-se-u-snovima @treptaj-u-vjecnosti @prije-sna @hemoglobin @tebi-nisam-lagao

@taspior @tempera-mento @anka-neretvanka @boli-me-kaktus @ruganje @dobro-je-sve @alisasacagawea @izgubljeni-smisao

[biointernet]

Vidimo Blog

Vidimo Blog Korotkov.TV

(more…)

[mozgoderina]

Naša Nirvana

Mi danas ne znamo NIŠTA. Amnezija je potpuna. I pre nego što otvorimo usta, sve neiskazano, već nema smisla. Mucamo, zapinjemo, posrćemo. Srećom, niko nas ne sluša. Naša misao nikome ne treba. Nikome ne trebamo mi. Niko ne treba nama. Slobodni smo.

Mi danas nemamo NIŠTA. Pljačka je potpuna. Hteli bi da dohvatimo nešto svoje. Pružamo ruke, ali, stvari se rastapaju, rastvaraju i nestaju. Čak i zemlja, izmiče nam ispod nogu. Sve je njihovo. Ništa nije naše. Slobodni smo.

Mi danas ne radimo NIŠTA. Nemoć je potpuna. Po utvrđenom rasporedu, krećemo negde, gde nas niko ne čeka, gde nikome ne trebamo, gde nam se niko ne raduje. Petljamo nešto, premeštamo pa vraćamo, da nam prođe vreme. Sami sebi određujemo satnicu, dnevnicu i odmor. Slobodni smo.

Mi danas ne umemo NIŠTA. Nesposobnost je potpuna. Sve čega se dohvatimo, prestaje, nestaje i odlazi. Sve što smo do juče popravljali, danas samo kvarimo. Stvari prestaju da funkcionišu. Tešimo se. Nikad nisu ni funkcionisale. Slobodni smo.

Mi danas ne razumemo NIŠTA. Otuđenost je potpuna. Strani smo jedni drugima, ukočeni i skriveni. Rastačemo se, predajemo i povlačimo. Naše emocije ne vrede. Znamo ko je plaćen da glumi. Gledamo ih kako nam se krevelje. Aplaudiramo. Slobodni smo.

Mi danas ne verujemo NIŠTA. Simulacija je potpuna. Sve je skupo, a bezvredno. Utakmica je naš život. Skupljamo poene. Varamo, pretvaramo se, glumatamo. Tražimo istinu. Danas si ti pobedio mene. Sutra ću ja tebe. Slobodni smo.

Mi danas ne vidimo NIŠTA. Slepilo je potpuno. Živimo u mraku. Ograđujemo se, ukopavamo, branimo. Sve je već viđeno. Ničeg novog nema. Ono što ja mislim da vidim, strašno je, prljavo i naopako. Ono što mi oni pokažu, lepo je, čisto i umirujuće. Može da se gleda. Slobodni smo.

Mi danas ne osećamo NIŠTA. Tupost je potpuna. Svega ima previše. Siluju  nas, zaskaču i saleću. Traže nam pokriće, pristanak i glas. Dajemo im sve, za bar malo mira. Nikome ne treba naš bol. Ne treba ni nama. Slobodni smo.

Mi danas ne značimo NIŠTA. Poniznost je potpuna. Želimo da nas neko primeti, primi i uvaži. Zato mi druge primamo, uvažavamo, klanjamo se. Skupljamo se, slušamo i klimamo glavom. Ne pomaže uvijanje, previjanje i prenemaganje. Kao da nas nema. Možda nas i nema. Slobodni smo.

Mi danas ne vredimo NIŠTA. Bankrot je potpun. Sve je odneto, ispražnjeno, očišćeno. Malo se i naljutimo. Lupamo rukicama u nejake grudi. Ispod oka pazimo, gleda li nas neko. Možda neko zastane, sasluša, i ubaci u šeširić novčić. Nigde nikog. Čega da se plašimo? Niko se ne plaši nas. Slobodni smo.

Mi danas ne tražimo NIŠTA. Poniženje je potpuno. Naše sledovanje odmerava drugi. Koliko nam razreže. Ionako, svega nam je dosta. A šta bi smo, sve i da dobijemo nešto? Mi ne znamo. Oni znaju. Tako je najbolje za sve. Slobodni smo.

Mi danas ne planiramo NIŠTA. Blokada je potpuna. Sutra ne postoji. Zašto da se gradi kad će biti srušeno? Investiramo, ulažemo, projektujemo. Za tuđu decu. Naša deca nisu nikom potrebna. Nisu ni nama. Slobodni smo.

Prodavali bi NIŠTA. Izvozili bi NIŠTA. Niko neće naše NIŠTA. 

No i zato, NIŠTA.  

Pripovedio i grafički opremio: JovAN JoNA pAvLović → Estetska inspekcija: ĐE ME sNAĐE BEzNAĐE → Ilustracija: Jannis Kounellis [Greece + Italy] (1936-2017) ~ 'Untitled', 2014. Oil on canvas, steel (200 x 180 cm). Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA →  

ošTRiM pERoM, MozGoDERoM → ✓ Isprobavanje sanduka →  ✓ Rekvijem za prosvetne snove →  ✓ Krekeću li kuvane žabe? → 

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA → ✓ Mahniti mesečar (Ortega i Gaset) →  ✓ Diskvalifikovanje mišljenja (Bodrijar) →  ✓ Vlada bez programa (Ortega i Gaset) → 

[ladiscribus]

More, ljudi, plaže i obale.. Rio 2. dio

Kako ne otići na razvikanu plažu Copacabanu, ako ste već došli u Rio?.. Nije se ništa tako značajno promijenilo od zadnjeg puta kada sam bio ovdje. Odmah vam uvaljuju suncobran, plastičan stol i stolice koje naravno morate platiti. Kod svakog takvog dilera, možete naručiti pivo, caipirinhu (radi se s cashacom), caipivodku (radi se s votkom), vodu ili sok, i sve naravno vrlo dobro ohlađeno. Ako dođete na plažu kada sunce tuče svom svojom snagom, jednostavno morate uzeti suncobran, jer sunce je toliko jako da ne možete dugo izdržati, a da ne dobijete sunčanicu i ne izgledate kao ofureni rak. Meni osobno najljepše je oko 16-17 sati, kada sunce polako gubi svoju snagu i postaje izdržljivo izložiti svoje lijepo tjeleso da bi se dobilo malo brončane boje. Šetnja po sitnom uzavrelom pijesku, dok valovi rashlađuju i zapljuskuju moja stopala, brišući njegove tragove nastalih u pijesku. Priključujem se nekoj omladini koja žonglira s loptom, na nagovor mog prijatelja. Nije baš tako ni jednostavno kako se isprva čini. Trebalo mi je malo vremena i izvesti nekoliko neuspješnih dodira s loptom, dok se nisam priviknuo na tu tešku loptu. Tako da nemojte mi suditi prejako, dok se i sami ne uvjerite da je ovaj zadatak vrlo zamršene i kompleksne prirode.

https://www.tumblr.com/blog/view/ladiscribus/689224231472496640?source=share

link: žongliranje na Copacabani  :)

Odlazak na plažu Barra da Tijuca koja se nalazi južno od poznatih plaža Ipanema i Leblon. Pijesak je ovdje svjetliji, puno je manje dosadnjakovića, ali je i puno vjetrovitije te začuđujući, more je poprilično hladno. No to je idealno za vodene sportove na pogon vjetra pa ovdje možete vidjeti mnogo nadobudnih mulaca, kako u borbi s vjetrom padaju u taj hladan Atlantik. Naravno da od dilera za najam suncobrana i stolica, ne možete ni ovdje pobjeći, kao ni na jednoj plaži u Brazilu.

Surfajući po netu, gledajući raspored nogometnih utakmica toga dana, vidio sam da je danas  nogometna utakmica, natjecanja Copa Libertadores (južnoamerička Liga prvaka) između Fluminense (Rio de Janeiro) i Milionarios (Kolumbija). Utakmica se izvanredno održavala na stadionu San Juanario u Riju (stadion od kluba Vasco de Gama), jer se baš tada na poznatom stadionu Maracana mijenjao travnjak. S nekoliko minuta zakašnjenja, moj prijatelj i ja stižemo na stadion, ali bezuspješno, jer nismo mogli više kupiti karte pa čak ni na gostujućoj tribini koja nam je očajnički ostala zadnja opcija. S tugom napuštamo područje stadiona i tražimo emocionalnu utjehu u lokalnoj birtijetini s vrlo niskom stopom higijenskih mjera. Ovdje se takvo mjesto u narodu zove Pé sujo, što u prijevodu znači "Zmazana noga". Označava nekog tko je jako siromašan, a u ovom slučaju označuje sve ovakve barove s vrlo niskom stopom higijene.. Naručujemo pivo litrenku, konobar nam ga donosi na stol, ubada ga u polutermosicu, da bi pivo ostalo što duže hladno, a onda slijedi šok.. Nakon što je otvorio pivo, čep samo baca na cestu bez imalo ekološke grižnje savjesti, a vidim da je na tom mjestu već podosta različitih čepova piva. Ali to nije sve. Ubrzo dolazi neki stariji lik iz te birtijetine zmazane noge, i izvlači hračak iz petnih žila u trajanju od 10 sekundi i nemilosrdno ga svom snagom ispljune 2 metra od nas, paralelno s našim stolom. I tako smo mi naručivali i naručivali litrenke piva, samo da vidimo igrokaz konobara i lokalnog gospodina pljuvača hračaka. Dok smo se čudili tom čudnom načinu rješavanja problema sa sinusima i otvorenom odlagalištu čepova pivskih boca, polako smo se sprijateljili s ekipom za susjednim stolom s druge strane.. Dvije žene i jedan muškarac.. Uz čašicu pijanog razgovora saznajemo da svi troje rade zajedno i da su turistički djelatnici.. Muškarac u nogometnoj majici je vozač i turistički vodič, dva u jedan (dokazano, pokazao je čovjek iskaznicu turističkog vodiča). I tako malo pomalo, pali su i dogovori za biznis, a i fotke s hrvatskom zastavom. Rastali smo se prijateljski, a mi čekali sat vremena prijevoz do Lape, kvart u kojem je najveća ludnica i najviše noćnih klubova sambe i ostale muzike..

Pe sujo (birtija zmazana noga) i turistički djelatnici

Nakon nakon nekoliko ispijenih caipirinha, prošetali smo malo do poznatih stepenica Escadaria Selarón, djelo Čileanca Jorge Selarón, koji je renovirao oronule stepenice koje su se nalazile ispred njegovog kućnog praga, na način da ih je popločio keramičkim pločicama te ih oslikao u bojama brazilske zastave. Umjetnik je često bio bez novaca pa je prodavao svoje slike, kako bi uspješno završio svoj rad koji mu je postao opsesija te ga stalno proširivao na stepenice iznad i ispod njegove kuće. Pločice za rad tražio je po smetlištima i raznim gradilištima, a kasnije su mu ih dobri ljudi počeli donirati iz cijeloga svijeta. Od preko 2000 pločica, Selarón je osobno oslikao 300 koje prikazuju trudnu Afrikanku. Njegovo djelo prikazano je u mnogim svjetskim časopisima, putopisima i dokumentarcima te je za njegov rad dobio bezbroj svjetskih priznanja. Stepenice Escadaria Selarón stavljene na  listu "must see" mjesta koja morate vidjeti u Riju. Iako je bilo između 1 i 2 sata ujutro, policajci koji su bili tamo kako bi brinuli o redu i sigurnosti, bili su vrlo susretljivi. Osim toga očigledno se vole naslikavati s turistima, to jest nama, a pogotovo kada smo izvadili hrvatsku zastavu. Čak je jedan od policajaca tražio da mu pošaljem fotografije na WhatsApp na kojoj se nalazio on i hrvatski barjak.. Nevjerojatno, ali istinito..

[jednomprolazniku]

Ovaj blog sam posvetila jednom prolazniku, ali je skroz izgubilo smisao pisati o nekome za kim je umro dio tebe. Pretvorila sam ga u blog za konobara, šankera, kako god. A sada, mislim da će postati mjesto na kojem ću čuvati sve ono što sam trebala reći, a nisam.

Ovaj put tebi kolega.

Par dana sa tobom je bilo više nego cijeli život s nekim. Bar se tako sad osjećam. Učinio si da mi tijelo drhti. Da zavolim dodire i poljupce jednako koliko i kasne razgovore. O glupostima. A sada, sjedim i razmišljam kako sam ti trebala reći. Reći da mi nije svejedno. Ništa mi s tobom nije svejedno. Ali kasno. Znam da ovo nećeš vidjeti. Ali sviđaš mi se, štoviše možda sam i zaljubljena. Ne znam. I dalje isti odgovor. Ali ovaj put znam nešto drugo. Znam da su nam iste namjere. I isto tako znam da ću tražiti u svakom drugom tebe. Ostavio si veliki trag na mene. Takav da sam za tih par dana upoznala više sebe nego za svih ovih godina. I hvala ti na tome.

I znaš šta još? Ne želim da se ne znamo, da okrećemo glavu jedno od drugoga. Želim da te smijem zagrliti kad se vidimo, da budemo drugovi, kad već više od toga nismo mogli. I uvijek ću pamtiti tvoj osmijeh i tvoje ruke. One su i dalje isprepletene u mojima.

Čuvaj se i javi se kad dođeš kući.

[santonali]

Volim tvoj blog, posebno tvoje postove o poljskom fudbalu, nema puno ljudi ovde koji se time bave (ili bar ja ne znam da ih ima). Da vidimo kako ti se čini srpski, pošto ima dosta sličnosti sa poljskim, budući da su iz iste porodice jezika :)

powiedziałabym, że zrozumiałam z twojej wiadomości bez pomocy tłumacza 15%? chyba nie jest ze mnie najlepszy polak shxkdhxj. z czeskim miałabym mniej problemów… mnie również bardzo podoba się twój blog!! nie rozumiem i nie oglądam koszykówki, ale i tak go kocham! słowiańskie przyjaźnie na tumblrze są najlepsze:) bardzo bym chciała pojechać do serbii w te wakacje...