#Srbi u Španiji

[cgvijesti]

Srbin uhapšen u Španiji, pronađeno 16 kilograma hašiša

Srbin uhapšen u Španiji, pronađeno 16 kilograma hašiša

Foto: Shutterstock Srbin (38) uhapšen je u Španiji, u gradu Elče, nakon što je policija pronašla 16 kilograma hašiša u gepeku automobila, prenosi Nova RS. Policija je objasnila da se događaj dogodio dok je patrola za prevenciju kriminala u ruralnoj oblasti Elčea primijetila vozilo parkirano sa strane puta, čiji je vozač, primijetivši policiju, u žurbi krenuo. Tako su policajci presreli…

[mvprs]

Nova runda španskog šampionata je iza nas.

[balkantimes]

BOG I HRVATI: ZAŠTO SARAJEVO NE ŽELI MISU ŽRTVAMA BLEIBURGA

Od ustaškog se terora Sarajevo oporavljalo godinama, terora od kojeg se skoro niko od onih koji danas žele organizirati misu u sarajevskoj Katedrali nije ogradio. Sarajevo misu ne želi baš zbog toga. Ne zato što to nije i njegova stvar. Sarajevo misu ne želi zato što se misom u istu ravan stavljaju oni koji su vješali Sarajlije, oni koji su napunili zidove tvrđave na Vracama imenima Sarajlija s onima koji nisu ništa skrivili i strijeljani su nevini po povratku s Bleiburga

Nedim HASIĆ

“Bio sam kod naših ustaša u Americi. Ne može biti Hrvat u tuđini bez svoje crkve. On za nju radi i žrtvuje. Koliko sam puta čuo od svojih ustaša: ‘Što bismo mi ovdje bez svojih svećenika?!’ Pjevao sam s ustašama našim svim srcem i glasom Lijepu našu domovinu… I sa živom nadom u što skoriju njezinu slobodu. Uzdižući Bogu za nju, molili smo se Svemogućem i za poglavnika dr. Antu Pavelića…”

Kada bismo bili zlonamjerni poput Vinka Puljića, koji je naumio u Sarajevu organizirati misu za žrtve Bleiburga, kada bismo bili poput Bože Ljubića i Ilije Cvitanovića, koji protivljenje Sarajlija takvom naumu pripisuju filokomunistima ili nekakvoj bošnjačkoj supremaciji, onda bismo kazali da je misa slijed onoga što je propagirao jedan od Puljićevih prethodnika, nadbiskup vrhbosanski Ivan Šarić koji je u novinama, koje je u Sarajevu pokrenula ustaška vlast 1941. godine, ispisao ove redove iznad.

Šarić je godinama slavio Pavelića i ustašku vlast i nikada niti jednog slova izustio nije da osudi zločine koje su počinili oni kojima je posvećivao tekstove i pjesme. Štaviše, za njega Srbi i Jevreji nisu ni postojali, bila su to niža nebitna bića. Šarić će po padu NDH pobjeći iz zemlje i svoj bijedni život skončati u Španiji. Prema toj zemlji je crkva otvorila puteve mnogim ustašama. Tamo su, uostalom, skončali i Pavelić i Vjekoslav Luburić, koji će s Bleiburga, uz pomoć crkve, pobjeći odjeveni kao fratri. Šarić je umro u Madridu 1960. godine, a tijelo će mu kasnije biti preneseno i sahranjeno u Crkvi Svetog Josipa na Marindvoru.

I taj je detalj iz historije Sarajeva jedan od pokazatelja kakav je to zapravo grad i zašto ga ne podnose ljubići i cvitanovići. Ironija je da Šarić, koji je čitav svoj život slavio ustaše, počiva tačno preko puta, stotinjak metara od mjesta na kojem se desio jedan od najvećih zločina u historiji Sarajeva. Onaj kada je po naredbi Luburića 28. marta 1945. godine, desetak dana pred oslobođenje grada, na Marindvoru obješeno 55 mrtvih Sarajlija. Ubijenih pa obješenih.

Od ustaškog se terora Sarajevo oporavljalo godinama, terora od kojeg se skoro niko od onih koji danas žele organizirati misu u sarajevskoj Katedrali nije ogradio. Sarajevo misu ne želi baš zbog toga. Ne zato što to nije i njegova stvar. Sarajevo misu ne želi zato što se misom u istu ravan stavljaju oni koji su vješali Sarajlije, oni koji su napunili zidove tvrđave na Vracama imenima Sarajlija s onima koji nisu ništa skrivili i strijeljani su nevini po povratku s Bleiburga.

Ne želi misu jer oni koji misu organiziraju i oni koji za nju navijaju nikad nisu razgraničili slavljenje ustaške ideologije i njenih vinovnika od nevinih ubijenih civila, jer to nije isto, jer ovakva misa nije intimna stvar katoličkih vjernika i porodica žrtava nego duboko (dnevno)političko pitanje i zlonamjera stavljanja Sarajeva na listu gradova u kojima se relativizira zločine i revidira historiju po mjeri populista i desničara.

Već se duže od dvije decenije Katolička crkva u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, i to namjerno, kako se čini, nalazi u nekoj vrsti sivog međuprostora kada je u pitanju Bleiburg. Povezana debelim vezama s oba HDZ-a u obje države, ali i drugim političkim strankama desne provenijencije, crkva i njezini predstavnici ne žele izaći iz tog prostora. Pozivaju na molitvu i oprost dušama pobijenih, no rijetko će ili gotovo nikako u tim pozivima biti jasne osude zločina koje je počinio dio strijeljanih. Držati mise zadušnice za ubijene na Bleiburgu bez jasnog određivanja spram ustaških zločina dovodi u sumnju iskrenost njihovih nakana i poziva. Barem kod onih koji to sa strane promatraju, a znaju ponešto o onome šta se dešavalo prije i nakon Bleiburga.

Jasno je da to austrijsko mjesto simbolizira stradanje ljudi koji su 1945. godine bježali od komunističke vlasti, da se na tzv. križnom putu koji je uslijedio desilo nebrojeno mnogo stravičnih zločina, da je strijeljano na hiljade ljudi, da su ljudi ubijani bez suda i presuda, da su ubijani civili krivi jedino jer su se bojali nove komunističke vlasti. No isto tako, ne smije se niti jednog trenutka zaboraviti da se među onima čije se kosti i danas prebiraju po slovenačkim jamama našlo mnoštvo onih koji su na krvav, brutalan način, maljevima i kamama implementirali rasne, nacističke, fašističke, odvratne anticivilizacijske zakone takozvane NDH.

U kontekstu tog vremena jasno je da su komunistički predvodnici koristili zanos i silu pobjednika pa su se i na taj način odlučili riješiti dobrog dijela potencijalnih političkih protivnika u državi koju su skrojili po vlastitim mjerama. Nemilice su ubijali ratne zarobljenike, bez suđenja, često u montiranim procesima, što se nikako ne može opravdati s aspekta poštovanja Ženevske konvencije, ali i ljudskih prava općenito. Crkva to osuđuje i traži oprost za pobijene, što je u redu, ali da je crkva iskrena u svojim nakanama i molitvama, svojim bi autoritetom, utjecajem, dokumentima, intelektom i znanjem svojih pripadnika već odavno istražila svaki pa i najsitniji detalj tragedije Bleiburga. Već tri decenije nema straha od posljedica te istrage, nema komunističke vlasti koja je decenijama krila ma i najsitniji trag vlastitog zločina i priječila istragu zločina.

Da je crkva odvojila politikantstvo od historijske nauke, odmakla se od špekulacija i desničarskog revidiranja događaja u Austriji, da je odvojila strijeljanje civila, žena i nevinih momaka od “Maksovih mesara”, da je činjenicama potkrijepila tužnu sudbinu zavedenog, preplašenog svijeta koji se pješke zaputio ka Austriji iako nije imao pojma gdje i zašto ide i onda tim ljudima nakanila održati misu, niko im ni slova protiv tog nauma rekao ne bi. Štaviše. No crkva to ne radi.

Ona namjerno balansira igrajući se emocijama svojih pripadnika, već godinama održava mise na polju s kojeg su krenule kolone ljudi natrag ka Titovoj novoj Jugoslaviji i dopušta da se tokom obilježavanja stradanja na tom polju napravi ustaški teferič ogromnih razmjera. Dopušta da aktivno sudjeluje u zločinačkom derneku u čast ne onih nevinih koje su partizani poklali, nego u čast onih koljača koje su ganjali partizani.

Zbog toga Sarajevo ne želi pristati na ulogu saučesnika i suorganizatora mise za stradale na Bleiburgu. Ne želi jer se taj koji će je organizirati i održati nikada nije jasno odredio spram ustaša u Sarajevu i kazao šta je bila NDH, zašto je osnovana, kako je funkcionirala i kako je propala.

I kada organizator pristane na takvu vrstu bolesne inverzije, onda nije teško zaključiti kako će sebe postaviti u ulogu maltretirane manjine kojoj filokomunisti i Bošnjaci ne daju da održi misu u Katedrali.

Izvor: stav.ba

[mndptv]

Atrakcija u Beču: SRPSKI Muzej čokolade! (FOTO, VIDEO)

Zavirite u Muzej čokolade koji su u Beču otvorili brat i sestra iz Srbije. U nekada carskom, a već odavno najboljem gradu za život, Beču, postoji veliki broj muzeja koji privlače na stotine hiljada turista i u kojima se čuvaju mnoge, po istoriju čovečanstva, bitne stvari, a Srbi su omogućili da Austrijanci i turisti nešto nauče i o istoriji čokolade. U Beču ima nešto više od 100 muzeja, a u najstarijem zabavnom parku u Evropi - "Prateru", koji je sam po sebi jedna vrsta muzeja, na oko 2.000 kvadratnih metara prostire se Muzej čokolade, koji vode brat i sestra rodom iz Srbije, Jovana i Bojan Misaljević. U bogatoj i jedinstvenoj postavci može se videti kako je zrno kakaa došlo u Evropu i ko mu je "pomogao" u širenju starim kontinentom. S tim u vezi, i sami Austrijanci mogu naučiti nešto o svojoj istoriji, odnosno koju ulogu je imala Habsburška monarhija u čokoladnom svetu. "Dugo vremena smo razmišljali o tome da bi trebalo otvoriti jedan ovakav muzej, i posebno u Beču, s ozbirom da čokolada i kakao imaju veliku tradiciju u ovom gradu", ukazala je Jovana Misaljević, dodajući da čitava porodica, a posebno njen brat Bojan, ima dugogodišnje iskustvo u kakao industriji. "Koncept muzeja je kombinacija između edukacije i zabave. Prostire se na 2.000 kvadratnih metara. Na početku se može naučiti čitava istorija čokolade. Od toga šta znači kakao, i kako je dospeo do našeg kontinenta. Odnosno ko su Asteci i Maje. Nakon istoprijskog dela, ulazi se u džunglu gde se prikazuje geografski i biološki pojam, odnosno kako izgledaju plantaže, kako izgleda biljka, kako se od zrna kakaa dolazi do čoklade", objasnila je ona za Tanjug. U daljem delu muzeja nalazi se zabavni sadržaj za mlađe i starije, koji kroz interaktivne stanice mogu da dožive kakao i čokoladu na jedan drugačiji, jedinstveni način. "Čokolada ima veliku povezanost s gradom Beču. Zahvaljujući francuskoj kraljici Ani od Austrije, čokolada se proširila u Evropi. Ona je kakao prvi put probala u Španiji, oduševila se tim pićem i donela ga u Francusku, gde ga je predstavila svom suprugu Luju 13. Od tog trenutka se kakao širio na jug Francuske, Belgiju, Englesku, Austriju i širom kontinenta", objasnila je Jovana Misaljević. To su neki podaci koji mnogi Austrijanci ni ne znaju, pa im muzej otkriva ideo njihove istorije. Posebnom izgledu muzeja doprinose i mnogobrojne čokoladne umetničke figure iz oblasti kulture i istorije od kojih su pojedine teške i više od 350 kilograma. Na samom izlazu nalazi se i velika radionica u kojoj zainteresovani mogu, uz instrukcije stručnjaka, sami praviti svoj kakao i čokoladu. Radionice su namenjene za sve starosne grupe, od vrtića do penzionera. "Naš muzej je oaza koja okuplja sva starosna doba", rekla je Misaljević. Misaljevići su pravi znalci svega oko kakaa i čokolade, prate i sve trendove, a tako I onaj koji predeo Evrope voli koju vrstu čokolade. "Primetili smo da posetioci sa našeg prostora više konzumiraju mlečnu čokoladu. Nemci i stanovnici severnog podneblja radije jedu tamnu čokoladu, a istočni blok mlečnu. To su neki podaci do kojih smo došli tokom godina bavljenja čokoladom", objasnila je Misaljevićeva. Pogledajte! Izvor: TANJUG Let's block ads! (Why?)

[mndstz]

Srbi hronično iscrpljeni poslom

Više od dve trećine Srba pati od hronične iscrpljenosti poslom ili je bilo na ivici iscrpljenosti, navodi se u međunarodnoj zdravstvenoj studiji za 2019. godinu farmaceutske kompanije Štada, koja je pokazala da tzv. sindrom izgaranja na radnom mestu jedino Ruse pogađa više nego Srbe. Istraživanje kojim je obuhvaćeno devet evropskih zemalja, a koje je nedavno predstavljeno na međunarodnoj konferenciji u Berlinu, pokazalo je da je više od polovine Evropljana (55 odsto) doživelo hroničnu iscrpljenost na poslu ili bilo blizu tome ili da iz ličnog iskustva zna koji su simptomi te ''bolesti''. Sindrom izgaranja na poslu najviše pogađa Ruse (72 odsto), Srbe (66 odsto) i Poljake (62 odsto), dok se manje od polovine ispitanika u Španiji, Italiji i Nemačkoj (49 osto), kao i u Francuskoj (44 odsto), suočilo sa hroničnom iscrpljenošću na poslu.  Onih koji u potpunosti isključuju mogućnost da će ''izgoreti'' na radnom mestu je u Italiji tri odsto, Španiji isto toliko, Rusiji četiri odsto, Poljskoj pet odsto i Srbiji pet odsto. Porast broja zaposlenih koji osećaju hroničnu iscrpljenost na poslu kao ozbiljan alarm doživljava gotovo 70 odsto Evropljana, najviše u Srbiji (78 odsto), Nemačkoj (77 odsto) i Francuskoj (75 odsto). Stres na poslu: Evo kako da ga pobedite! U to da ovakav trend pokazuje da nešto nije u redu sa današnjim poslovnim okruženjem, uvereno je više od polovine Srba (57 odsto) i Francuza (54 odsto) i blizu polovine Nemaca (49 odsto).  Prema istraživanju, više od četvrtine Evropljana (27 odsto) smatra da je sve veći broj slučajeva hronične iscrpljenosti na poslu posledica nedostatka edukacije i prevencije tog medicinskog sindroma. Velika većina Evropljana (92 odsto) ne zna tačnu medicinsku definiciju sindroma izgaranja na poslu, a svega osam odsto ispitanika je prepoznalo da su umor, nedostatak motivacije i nesanicu navelo ključni simptomi, a najveći procenat tačnih odgovora dali su Španci (13 odsto), Nemci (11 odsto) i Srbi (10 odsto). Istraživanje je pokazalo i da većina ispitanika smatra da je dužnost poslodavca da sprovodi mere za očuvanje zdravlja zaposlenih na radnom mestu. Ispitanici u Nemačkoj (61 odsto), Velikoj Britaniji (44 odsto) i Belgiji (40 odsto) na prvom mestu očekuju da im poslodavac obezbedi odgovarajuću kancelarijsku opremu, poput anatomski prilagodljivih stolica. Oslobodite se stresa za 20 minuta S druge strane, u Rusiji (60 odsto), Srbiji (48 odsto) i Poljskoj (48 odsto) pre svega očekuju adekvatnu naknadu za prekovremeni rad u cilju sprečavanja stresa. Na listi želja je i da kompanije i firme imaju medicinskog stručnjaka za savetovanje o zdravstvenim problemima zaposlenih, što najvažnijim smatraju Španci (49 odsto) i Italijani (44 odsto). Kako da se opustite na kraju dana Istraživanje u okviru projekta ''Budućnost zdravlja'' za kompaniju Štada sproveo je Institut za istraživanje tržišta Kantar Health među 18.000 ispitanika starosti između 18 i 99 godina. Petim zdravstvenim izveštajem Štade obuhvaćeni su ispitanici u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Rusiji, Srbiji, Španiji i Velikoj Britaniji. Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Trećina Srba se leči "bakinim lekovima" (ANKETA)

Kada osete prve simptome prehlade ili stomačnog virusa, više od trećine Srba poseže za "bakinim kućnim lekovima", u Evropi u tome prednjače Nemci, dok se Italijani i Belgijanci u najvećem broju slucajeva oslanjaju na apoteku. To je jedan od zaključaka petog Zdravstvenog izveštaja farmaceutske kompanije Štada, predstavljenog na međunarodnoj konferenciji u Berilinu u okviru projekta "Budućnost zdravlja". Studija je pokazala da se na"kućne" lekove kao što su čaj od nane, pileća supa, đumbir, soda bikarbona ili flaša sa vrelom vodom najviše oslanjaju Nemci (49 odsto), Poljaci (42 odsto) i Srbi (37 odsto). S druge strane, za bakinim lekovima najređe posežu Italijani (14 odsto) i Belgijanci (16 odsto), koji lekove za prehladu ili stomačni virus pronalaze u apotekama, kao i Rusi koji su uvereni da znaju koji im je lek potreban i sami ga kupuju u apoteci, što čini polovina njih (49 odsto). Većina ispitanika se savetuje sa apotekarom kada kupuju lek u apoteci, a o njegovim dejstvima najviše se raspituju Italijani (58 odsto), Španci (54 odsto) i Srbi (47 odsto). S druge strane, o dejstvu i rizcima leka na internetu se najviše informišu u Rusiji (37 odsto) i Poljskoj (24 odsto), dok "dr Google-a" u tom slučaju najređe "konsultuju" u Francuskoj (10 odsto) i Belgiji (10 odsto).  Takođe, istraživanje je pokazalo da, kada osete prve simptome nekog blažeg oboljenja, poput stomačnog virusa, pregled kod lekara u najvećem procentu zakazuju Španci (38 odsto) i Belgijanci (24 odsto). Studija sprovedena u devet evropskih zemalja među 18.000 ispitanika ustanovila je da se dva od tri stanovnika Evrope jos uvek oslanjaju na klasičnu medicinu, a da najveće poverenje imaju u Španiji (76 odsto), Velikoj Britaniji (76 odsto) i Belgiji (67 odsto), dok u Srbiji konvencionalnoj medicini veruje 43 odsto ispitanika. Istovremeno, svaki sedmi Evropljanin gubi ili nema poverenja u klasičnu medicinu, navodeći da se zdravsteni sistem više bavi novcem nego zdravljem, a najviše ih je u Srbiji (24 odsto) i Rusiji (20 odsto). Potpuno poverenje u konvencionalnu medicinu ima 12 odsto Srba, a 31 odsto navodi da veruju klasičnoj medicini, ali se bez obzira na to o određenim temama informišu i edukuju na internetu. Takođe, više od trećine ljudi u Srbiji (34 odsto) interesuje se i alternativne pravce u medicini kao što su akupunktura, homeopatija... Prvo međunarodno istraživanje u ime Ptada Arzneimittel AG sproveo je institut za istraživanje tržišta Kantar Health u devet zemalja - Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Rusiji, Srbiji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. U anketi su učestvovali ispitanici starosti između 18 i 99 godina. Let's block ads! (Why?)

[cgvijesti]

U Španiji otkrivena plantaža kanabisa, uhapšeni Albanci i Srbi

U Španiji otkrivena plantaža kanabisa, uhapšeni Albanci i Srbi

Foto: Gazeta Express Španska policija je tokom policijske akcije pronašla 2.300 biljaka kanabisa sativa i nekoliko kesa upakovanog kanabisa, a uhapšene su tri osobe srpskog i albanskog porijekla, piše Gazeta Express, prenosi Kossev. Operacija je pokrenuta krajem jula nakon što je jedan lovac prijavio da dvojica stranaca u blizini rijeke „Guadazaón“, možda vrše neku ilegalnu aktivnost.…

[mvprs]

Uzbudljivo kolo u Španiji.

[mndzdr]

Da li biste pristali da vas operiše robot?

Više od polovine Evropljana pristalo bi da ih operiše robot umesto hirurga i da ih lekar opšte prakse leči putem veb kamere, a najskeptičniji prema "dr robotu" su Srbi i Nemci, zaključak je Zdravstvenog izveštaja farmaceutske kompanije Štada. Najnovija studija kompanije Štada, sprovedena u devet evropskih zemalja u okviru projekta Budućnost zdravlja, pokazala je da bi se 56 odsto Evropljana podrvrglo hirurškim intervencijama koje bi izveo robot - u Italiji bi čak 66 odsto građana otišlo "pod nož" robotu, u Srbiji 45 odsto, a u Nemačkoj 49 ispitanika.  Prema istraživanju, 54 odsto građana Evrope spremni su da odlazak u ordinaciju zamene lečenjem preko veb kamere u čemu prednjače Rusi - 70 odsto njih bi pristalo da ih doktor pregleda i leči veb kamerom, za razliku od većine (63 odsto) Belgijanaca koji prednost daju konsultacijama sa lekarom lice u lice.  Studija pokazuje i da 53 odsto Evropljana veruje da ćemo zahvaljujući naučnom napretku u budućnosti moći da izlečimo brojne bolesti.  Kada je u pitanju prihvatanje modernih oblika lečenja, čak 81 odsto učesnika u istraživanju bi se na predlog svog lekara podvrglo genetskom testiranju, a najviše ih je u Poljskoj, gde bi 88 odsto uradilo takav test.  Istovremeno, Evropljani su pokazali nizak stepen znanja o genetskom testiranju, a samo 24 odsto Evropljana zna šta se može otkriti takvim analizama.  Pema straživanju, u kojem je učestvovalo 18. 000 ispitanika, oko 21 odsto ispitanika ne bi bilo spremno na ugradnju implanta koji je biosenzor jer su zabrinuti za obradu ličnih podataka. U Nemačkoj su među najsumnjičavijima, gde se negativno izajasnilo čak 71 odsto anketiranih. Generalni direktor Štada Arzneimittel AG Peter Goldšmit istakao je cilj petog zdravstvenog izveštaja te društveno odgovorne kompanije da sugeriše vladama i zdravstvenim institucijama u devet evropskih zemalja koje oblasti zdravstva i zdravstvene usluge treba unaprediti i u kojim sferama dodatno edukovati pacijente.  Goldšmit je izrazio uverenje i da će peti godišnji Zdravstveni izveštaj za 2019, koji je prvi put, osim u Nemačkoj, proširen na još osam evropskih zemalja, doprineti boljem razumevanju trendova i percepcija o javnom zdravlju u korist pacijenata i zdravstvenih radnika u budućnosti. "Duboko verujem da će nove tehnologije omogućiti nebrojene mogućnosti za unapređenje zdravstvene zaštite. Ali, pored toga, postoje različiti drugi činioci kojić imati neposredan uticaj na naše zdravlje u budućnosti: sveopšte povećanje oboljenja, posebno mentalnih, iskorak ka zdravijoj, vegetarijanskoj ili veganskoj ishrani, personalizovana zdravstvena zaštita, i još mnogo toga", rekao je Goldšmit. Primetio je da se značajan broj ispitanika strahuje da bi narušavanje životne sredine i društveni problem mogli da pogoršaju kvalitet zdravstvene zaštite usled digitalizacije.  "Mi se moramo pozabaviti njihovim zabrinutošću i obezbediti im neophodne informacije. Apelujem na sve aktere u zdravstvenom sektoru da pomognu u širenju znanja o javnom zdravlju", poručio je Goldšmit. Istraživanje je u ime kompanije STADA Arzneimittel AG sproveo institut za istraživanje tržišta Kantar Health u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Rusiji, Srbiji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu među ispitanicima starosti između 18 i 99 godina.  Let's block ads! (Why?)

[mvprs]

Srbi solidni u Španiji.

[mndstz]

Šta bi Srbi radili u samoupravljajućem automobilu?

Najveći procenat Srba bi slobodno vreme koje bi im omogućila vožnja samoupravljajućim automobilom, iskoristilo za razgovor sa drugim putnicima, za pisanje poruka ili telefoniranje, kao i za surfovanje internetom.Foto: Guliver/Getty/Thinkstock   To pokazuju rezultati zajedničkog istraživanja koje su sprovele kompanije Goodyear i Londonska škola za ekonomiju i političke nauke (LSE) u 11 zemalja Evrope: Španiji, Češkoj, Nemačkoj, Italiji, Srbiji, Francuskoj, Poljskoj, Belgiji, Holandiji, Švedskoj i Velikoj Britaniji. MONDO aplikacija ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE! Čak 68 procenata ispitanika iz Srbije odgovorilo je da bi za vreme vožnje autonomnim vozilom razgovarali sa drugim putnicima, čime su zauzeli prvo mesto u poređenju sa ostalih 10 zemalja obuhvaćenih istraživanjem, navodi se u saopštenju kompanije Goodyear Dunlop Sava Tires. I kod većine dodatnih predloženih aktivnosti, Srbi su zauzeli prvo mesto, pošto je 60 procenata odgovorilo da bi to vreme iskoristilo za pisanje poruka ili telefoniranje, 58 procenata bi surfovalo internetom, 40 procenata bi odgovaralo na e-mail, a 27 odsto bi gledalo video materijal. Drugo mesto, u poređenju sa ostalim zemljama, Srbija je zauzela kada su u pitanju aktivnosti kao što je spavanje (25 odsto) i čitanje (37 odsto). Istraživanje o mišljenjima i stavovima vozača o autonomnim vozilima budućnosti pokazalo je da bi 42 odsto anketiranih tokom vožnje pisalo poruku ili telefoniralo, 37 posto bi surfovalo internetom, 28 procenata bi čitalo, na email-ove bi odgovaralo 27 odsto, spavalo (19%), a gledalo video materijal (18%). Ispitanici iz Poljske zauzeli su prvo mesto u aktivnostima kao što su spavanje (29 posto) i čitanje (39 odsto), stanovnici Italije dele drugo mesto sa Poljskom kada je u pitanju gledanje video materijala (20%), a Švedska je zauzela drugo mesto kada je u pitanju odgovaranje na email-ove (32%). Istraživanje je sprovedeno u sklopu platforme Goodyear ThinkGood Mobility, kombinacijom socioloških alatki: fokus grupa u četiri zemlje i onlajn anketa u 11 zemalja koja je obihvatila oko 12.000 ispitanika. Automobili bez vozača zabranjeni u Srbiji Da li će obični automobili nestati u budućnosti? Let's block ads! (Why?)