#Reci sta reci dobar je

[propalitet]

Obožavam sinkronizirani shrek, dosl najbolja stvar ikad

[zatebeuvekbicuutu]

Slusaj, reci cu ti nesto sto sam naucila kod ljubavi. Glavna stvar je da nema pravila, nema onog da me voli uradio bi ovo ili ono i nema onog trebao bi biti... Prestani traziti znakove ljubavi, istina je da su dela, a ne reci, ali i ta dela mogu zavaravati. Takav je kakav je, mozda te ne voli savrseno osmisljeno filmski, ali te voli na svoj poseban nacin, na nacin koji ni on sam ne moze shvatiti. Gledaj, i ako te decko upozna sa svojima, ne mora znaciti da te voli i da si mu bitna. Da pusta suze pored tebe zbog vas i dalje ne mora znaciti da te voli, i ako kazu da su muske suze iskrene. Ako te grli, ljubi i dalje ne mora znaciti da te voli, ako te nasmejava i dalje ne mora znaciti da te voli, ako ti pise duge poruke nakon svadje ili slatke poruke o tome koliko te voli ne mora znaciti da te voli... Ali znate li kad sve to dobije smisao? Kada osetite da vas voli, kada se osecate voljeno jer znate, niste sigurni sto, ali tu je negde i svaki sekund ste sigurni da je to, to nesto, sto samo vi znate i ne mozete opisati recima. Kada znate da vas zeli u zivotu zbog vas, a ne zbog osecaja ljubavi koji mu pruzate. Sve se moze odglumiti, znate i sami ili ste barem jednom bili u takvoj situaciji kad ste zagrlili osobu onako radosno a mozete je podneti, e pa tako se moze odglumiti i sve to ostalo bitno, a vi u tim laznim delima nekad gledate pravila ljubavi. Laz se nekad dobro obuce u istinu. Cak i vas osecaj moze prevariti, pa kome verovati? Zapamtite da se ljudi pamte po kraju, jer na pocetku su svi dobri. Istina je da nikad ne mozes znati sta ce se dogoditi, naravno da ces verovati, naravno da ces voleti, ali ako padnes, ako te izdaju, to je jedna lekcija, koju ne smes zaboraviti. Lekcija sa kojom ces znati bolje i na vreme prepoznati ko se sve pravi dobrim i ko je zapravo dobar. Ne, to nije trenutak kada ces reci da su svi govna, svi su isti, to je trenutak kada ces sebi reci sada sam blize ljubavi. Mozda ne znam kako ljubav izgleda, ali znam sigurno kako ne izgleda. I jednog dana dogodice se ta osoba, a jedino sto ces trebati jeste prepoznati je i bices zahvalan na svim losim stvarima, jer da nije bilo njih, ne bi znao prepoznati nesto tako dobro, tvoj celi svet. Ako imate tu osobu, cuvajte je, mozda nije savrsen ali sam sigurna da bi preokrenuo celi svet za vas.❤️

[tebiostavljamproslost]

dragi moj, dugo nisam pisala o tebi. Mogla bi reci da je ovo možda i poslednje sto bi rekla o nama, ujedno i nešto sto bi htjela ostaviti zabilježeno negdje, s vremena na vrijeme kao stara kutija puna uspomena kada zaboli, kada želim sjetiti se sta me toliko vezalo za tebe. Bio si previše poseban u mojim ocima, previše dobar, lijep i neponovljiv, kazu da ljudi prave osobu takvom, potiskujući vidjeti kakva zapravo jest. Moje ruke te grlise kratko, ali dovoljno da sada falis ovako. Odlazeci tada znala sam da ces dugo ostati u meni, bojala sam se da ću te traziti kao sto jesam. Smiješno je sto bas te noci , mene je zaboljelo, a nije trebalo. Trebala sam otici srecna, napokon znajuci kakav si covjek. Trebala sam slaviti za novu srecu.. ali ti, ti si bio razlog svega. Htjela sam da ostaneš sam sa činjenicom da sam jedina bila vrijedna svega. i sada kad vidim koliko sam ti vjerovala a tebi vjernost na posljednjem mjestu. Koliko se kajem. Sjetim se obećanja i pustim koju suzu. Sta bi bilo da si manje lagao. Da sam ti manje vjerovala. Da li te krivim na kraju? Ne znam.. ‘ti nikad nista nisi znala’ sad bi rekao.. rekla bi ti možda zaslužuješ da znas na kraju. ‘i nisam, kada si ti bio u pitanju’ tako sam bila nesigurna

•216

[ili-ojacas-ili-te-bol-unisti]

Losa veza ispadne dobra za sve naredne. Ako posle njenog kraja naucimo. Ako do novog pocetka budemo spremni. Da je sreca dostigla granice, niko od nas ne bi otisao. Da smo imali sve, trajali bismo i sada. Dakle, kada neko odlazi, kraj nije tu. Desio se mnogo ranije, a da toga nismo bili svesni. Losa veza sluzi kao primer. Da cenis sebe, jer nisi bio cenjen. I, da cenis druge, jer ne zelis uciniti sto su ti ucinili.

Volis, te je logicno da ne prihvatis kraj. Sve dok ne zavolis nekog pravog, pa se svi prethodni pravi stave pod navodnike. Saznas da je bolje kako neispunjene zelje ostadose takve, jer napokon imas nekog za njih. Kada neko zeli da ode, ili ode, to je najbolja stvar koja se moze desiti. Samo, treba razumeti. I vecinom ne razumes, dok kroz isto ne prodjes. Sta ce vam neko ko ne zeli biti tu? Sta budi osecaj u tebi kada kazes da neko, ko zeli otici, ostaje? Tu nema srece. Mozda je nema ni kada se putevi razidju, ali je sigurno nema ovako. Da se nesto ceka i tumara po praznom. Neko "nas" se ne moze odvesti. Neko nas je tu i ne zeli otici. Vreme pokaze. Necu reci kako leci, ali sam uveren u to da je svaki kraj dobar, ako sluzi kao lekcija. Jer mene nije tesko ubediti da si prava. Dovoljno je da sam to mislim. Da si greska, sa druge strane, potrebno je mnogo. Ne desava ti se svakog dana da pomislis "ovo je pravo". Istina, ne desava se ni cesto u samom zivotu. Zato oprastam. Greske koje meni verovatno niko ne bi. Greske, koje i meni deluju neverovatno glupo. Ne volis svakoga i ne biras koga ces voleti. Deluje kao da se samo pojavi. Toga se covek ne sme odreci lako.

Da sam te slusao, dok si rekla odlazi, mi se nikada ne bismo poljubili. Da nisam dolazio, iz drugog grada, mi nikada ne bismo opstali. Da nisi otisla, ja ne bih znao da mi je sve u zivotu sporedno, naspram tebe. Covek koji u vezi vise voli sebe ce uvek otici. Ja se nesto posebno ne volim. A tebe sam obozavao. To mu dodje neka sredina. Da sa sobom ne mogu bez tebe. Ne treba da bude tako, ali moras biti iskren.

[zodijak]

Casual molitva

Bože, ti sam znaš koliko sam nijekao tvoje postojanje

Tražio ti mane i vjernike ubijao u pojam paradoksom svemogucnosti

Pitao se kako mozes da sutis, a vidis sta radimo, mi, koji si nas stvorio

Nekad bih te i opsovao, oprostit ces mi jer Bog sigurno nije cjepidlaka

Pricao bih i smijao bih se najodurnijem crnom humoru

Velicao bih nauku, imajuci lazni osjecaj da sam tako mnogo pametniji od svih tih vjernika

Smijao bih se kada neko iskoristi "Bozije iskusenje" kao argument u diskusiji

A sad dok vrtim sve slike u glavi

Gnjusne, bludne i ruzne - razmisljam o tome kako te nisam priznavao jer ne bih mogao podnijeti da mi sudiš nekad kasnije

Od moje "samospoznaje" u osnovnoj skoli, kada nazvah sebe agnostikom prošlo je 8 godina

Sjecam se dana i časa Islamske vjeronauke na kojem sam to iznio, vjerujuci da je to tako

Sto je vrijeme vise odmicalo, sve se vise istomisljenika pojavljivalo oko mene

Dijelili smo jedno isto misljenje, da te nema

Pa misleci da nema kazne, ja sam se igrao Boga - oprostit ces mi i na ovoj pjesnickoj alegoriji

Onda si mi dozvolio da vidim sliku svog pravog društva

Svi veliki advokati nauke imaju pratnju rogatu

Samo sto ja pratnju osam godina nisam vidio

A oni ni sad ne vide

A, ni ne vjeruju mi

Ja sa svojim imam sparing na dnevnoj bazi

To je valjda to tvoje iskusenje

Nekad ga nokautiram, pa mi bude dobar dan

Nekad me savlada, pa se svima userem u dan

Boze, napokon si mi osvjetlio put

Donekle, doduse

I dalje zovem najboljim prijateljem covjeka koji prica o destrukciji svega sto tebe slavi

Pa se onda zapitam, da li je on moj prijatelj ili prijatelj onog loseg sto zivi u meni

Pa eto Boze, jos jedan zadnji reflektor mi upali, a kasnije cu se sam snalazit

Ali ovaj put, upali ga tako da ga i on vidi

On prica o depresiji, samoubistvu i nesreci, a ne vidi sve sto je oko njega

A onda me on podsjeti na neke moje price, a ti si mi Boze svjedok da nista nije preuvelico

A ja sam odmahnuo rukom, ubjeđivajući ga da samo treba vidjet sta je sve oko njega

Nema ljepseg stilskog sredstva od istine, pa se trudim da sljedeci stih bude sto jasniji

Bože, reci mi da li je prijatelj meni ili zlu koje je naviklo na njega?

I jer si ti Bog i znaš kojem se odgovoru nadam,

ucini da to bude tako, upali reflektor jedan za njega

tebi je to cas posla

A on u svjetlosti toj da ugleda prave vrijednosti i nadje motiv za zivot

On studira da bude psiholog, da pomaze i savjetuje

Savjetuj ti njega kroz san, kako si mene puno puta, a on ce kao i ja prije govoriti da je san samo podsvijest

A, Ti mu u tu njegovu podsvijest ubaci sve što je vrijedno života i svaku sitnicu koja je usrecila njega, a ne njegovog dusmana sa lijevog uha

I Bože, najbitnije od svega

Čuvaj me i mom srcu bliske ljude od zablude.

Hvala!

[ladyandtheredbloodwine]

Njemu:

Znam da ne bi trebalo da ti pisem. Zbog sebe. Znam to i mislim to.

Ali razmisljam o tebi danas, i mnogo sitnica i slucajnosti me je podsetilo na tebe i na neke lepe momente. Pa, stoga, ne zelim da razmisljam o tome sta je ispravno/neispravno, sta bi trebalo/ne bi trebalo.

Prosto zelim, i to cu i da uradim.

Zelim da ti kazem par stvari. Potrudicu se da dam sve od sebe da izostavim sve lose i fokusiram se na one dobre.

Ti si osoba koju ja mnogo cenim i postujem, i zato zelim da budem iskrena do poslednjeg trenutka. U smislu, ne zelim da ostajem nedorecena, jer to meni smeta.

Ja sa tobom ne mogu biti samo prijatelj. I to je prosto tako. I trebalo mi je vremena da to prihvatim i raskrstim u svojoj glavi. Jer momenta kad neke stvari raskrstis u svojoj glavi, tu raskrsnicu si onda i u zivotu presao, i ides dalje od sledece do sledece. A ti meni jesi bio raskrsnica.

Pisem ti sve ovo, jer ne znam da li znas i jer ne znam da li sam ti to na dobar i razuman nacin stavila do znanja.

To je jedini razlog zasto sam pocela da se odaljavam od tebe. Nista vise.

Iskrena da budem, postoji jos uvek neki mali deo nade u meni koji veruje u iluziju koju sam stvorila o tebi, pa ti zato sve ovo i pisem.

Bice jos mnogo reci i recenica, tako da slobodno mozes da se zavalis i uzmes casu vina.

Ispricala bih pricu. Ali verovatno bih iskoristila dosta detalja kojih se ti mozda i ne secas.

Zato, zahvalicu ti se na svemu lepom i dobrom sto si ucinio za mene.

Prvo ti hvala sto si usao u moj zivot kao slucajan prolaznik, koga u pocetku nisam nesto mnogo ni primecivala,

Hvala sto si me jednog dana pitao kako sam i sto si me zapravo saslusao,

Hvala za lepe i iskrene momente, zagrljaje i osmehe.

Hvala ti za potroseno vreme i zivce na mene,

A ponajvise ti hvala,

Za to sto sam pored tebe naucila da volim ono malo dobrote u coveku,

Da postujem i volim razlicitost, usamljenost, i polupanost.

I sto po prvi put u zivotu nisam htela da se neko promeni zbog mene, sebe ili drugih.

Po prvi put sam u ljubavi bila nesebicna.

I zbog toga cu ti reci nesto sto nikad nisam, a mozda je trebalo, a mozda si i sam vec znao.

Ja ti zelim da budes srecan i zadovoljan. A to ces najbolje postici tako sto ces raditi na sebi. Tvoja stvar je na koji ces nacin, kojom precicom ili malo duzim putem stici do tog odredista. Ali ja verujem da hoces. Ipak je dugih 65 godina pred tobom. U jednom momentu ces morati. Zasluzujes da budes srecan. Svako to zasluzuje. A mi ljudi smo gresni. Ali bitno je da znamo da oprostimo drugima, kao i sebi - a to je ono sto je najteze.

Hvala ti na svemu sto si me naucio, pocev od mleka i kafe, preko vina, do nekih ozbiljnih zivotnih stvari.

Uticao si na mene mnogo, a da to mozda i ne znas.

Ti si prva osoba na koju sam se opekla. I drago mi je, jer sam stosta naucila.

Samo mi je krivo sto si me mozda uvek gledao samo kao klinku.

Htela sam da ti kazem da si pored znanja o vinu koje si mi preneo, u meni probudio ljubav prema vinu, koja je i dalje tu, iako ti nisi. I ne verujem da ce ikada da ode.

Hvala sto si mi pokazao i ta vrata u moru znanja.

Pazi se, placi, voli, zivi i budi zdrav i srecan.

I ako ti ikada budem trebala, ja, ili ne budes imao nikog, za pricu, razgovor, buksnu ili rame za plakanje. Tu sam.

Sve je kako jeste. Nazalost i na srecu. Bolje je ovako po mene. Slazem se sa tobom.

Samo sam htela da znas neke stvari.

Skepticna sam bila oko slanja ove poruke, ali treba imati hrabrosti kad nemas sta vise da izgubis!

[dorathexxplorer]

dora minds.

jebote. mrzim velika slova. znam da nije pravilno. ne volim pravila. da, prva rec mi je psovka, i ne, ne pisem č,ć i š jer me mrzi. nisam lenja samo eto. mozda mi se ipak nece. kontas ti Teodora koliko su ljudi glupi. da svoje ime sam napisala velikim jer volim sebe. zapravo volim svoj zivot jako, samim tim volim svoje postojanje, osobine, karakter...  koji sam izgradila sama jer, moji roditelji jesu kraljevi ali, potpuno sam razlicita od njih. veruju u boga, pobozni ljudi su. ja ne verujem. da ateista sam. uglavnom se nakon ovog priznanja stvara velik predrasud, a to je da sam los covek. ako za nekoga mogu da kazem samo da je covek, ne dobar, samo jebeni covek, iskreno onda sam to ja. bla bla bla Teodora ti si narcis. opet... nisam. realna sam. oke, idemo dalje.volim guzvu, galamu, BG, moji ne podnose. oke kao stariji su, godine i tako to ali.... moras imati neko dete u sebi bar jednom mesecno ono, nemam pojma, odvrnuti muziku, sesti u kola i otici na mars, trcati i derati se da si srecan. to sam ja. . i sa 20 i sa 40 godina. znam to. mogu da se zakunem u svoj obozavani zivot. ne vole toliko drustvo. njih dvoje se vole i dosta im je. ja sam prepuna ljubavi, naravno prema odredjenim ljudima. e da, ne pise mi se ni đ. verujem i znam da su proziveli svasta, ziveli ludo ali opet kazem bar jednom mesecno. neka ludost. meni je potrebna ludost na dnevnom nivou. ne mora biti nista veliko, ne mora biti glupost ili neko sranje. volim male stvari. volim sitnice. odusevim se kad je neko uspesan. volim tudju srecu. cudno jel da? jeste brate. odrasla sam u takvom svetu da je to cudno. jebezga. pre sam bila u tripu nekom da mrzim svet, razocarana sam i tako taj fazon ali napravis svoj svet.napravis da ti bude lepo jebote. posvetis se sebi. upoznas sebe. meditacija je najjaca stvar koju sam ja priustila sebi i svom telu i svojoj malenoj ludoj glavici koja bi sve i svasta i ne zna da stane jer je malena, bas tako, nova, upoznaje svet i sebe. to mogu svi da priuste sebi. napolju, unutra, u vodi... bilo gde. jer si u glavi na mestu gde ti je najlepse i najudobnije. necu vam reci gde sam ja. to je moje. nadjite sami. svoje. ne gledajte druge. bol u kurcu je takodje jos jaca stvar. i po tome sam drugacija od mojih. sama sam se izgradila da. smaram. mrs. boli me krac hahah. volim moje misli. pokret. ples. igra. mogla bih da pisem o tome zauvek. umetnost. muzika. apstrakcija. improvizacija. sloboda misli. sloboda pokreta. sloboda tona. sloboda ljubavi. sloboda osecanja. sloboda ponasanja. umetnost. sloboda. sve. sreca. priroda. vazduh. trava. hahaha. trava. obozavam da blejim na travi i kad ona bleji u mojim rizlama. volim slobodan pokret. improvizaciju. volim da udjem u soundcloud i pustim random traku. stavim slusalice. legdem na pod. na ledja. radim sta mi muzika kaze. osetim celo telo. imam lopticu u telu.  koja mora, mora da prodje kroz svaki deo tela. moras da je kontrolises. osetis. zamislis da je stvarna. postace. osetices da je tu. ako malo pomeris lakat, skliznuce u stomak. stegni ga. da ne ode u nogu. lezi na levu stranu i pusti je da ode u levu ruku. oseti je. tu je. deo tebe je. kontrolisi je. voli je. upadni u trip da moras da imas kontakt sa podom levom rukom. vodi ljubav sa podom. oseti ga. mazi se sa podom. lupi desnom sakom o pod ali levu ne odvajaj. desnom ga mrzis levom ga volis. sa desnom se jebes sa levom vodis ljubav. promeni sake. promeni razmisljanje. oseti. prati osecaj. skini slusalice sedi. razmisljaj. zagrli sebe. nasmej se sebi. reci naglas KRALJICE. opa, sve velikim slovima. bojala sam se da cu ostati sama u zivotu par puta. znam da sam mala. okej. svesna sam. 20 godina je nista. beba. ali starija sam. volim samocu. fizicku. psihicku. imam strah od samoce. kako to sad a? dajte sami sebi pravo na odgovor. jel pisem nepovezano? boli me kurac. nema smisla? meni ima. ionako pisem sama sebi ovo. sebi trenutno sada i sebi sa 40 godina. zato pisem u mnozini. ne mogu da zamislim zivot bez muzike. klasicna recenica. ali ljudi koji me poznaju najbolje znace da je to kod mene stvarno tako. volim savremenu igru. improvizacija. sloboda. ponovo. mir. dusa. cirkulacija. smirenje. lupanje srca. polako. padam na kolena. bol u plucima me je sjebao. preforsirala sam se. usrala sam se. 2018. najiskrenije tebra. proslo mi je kroz glavu samo : sta ako nikad vise ne budem mogla da igram. najgora misao u mom zivotu. najteza, proslo je. terapije. izlecila sam se. igrala sam. ponovo. jer sam verovala. jer sam iskreno volela. mogo kenjam ali moram i to nekad. to sam ja. luda dora. uvek. puls. srce. krv. ljubav. zamisli ja napisem knjigu. palo mi je na pamet. kao to je previse a? ja volim previse. napisacu je. mozda. mislim da hocu. previse mislim. napisacu je. salim se. lol teodora. dokle ludačo. hop hop. slovo č. dosta. jedva cekam da krenem da pisem sledeci... sta god ovo bilo. volim da pisem. rastanak. za sada. Volim te, Teodora. Za kraj, pravila.

[ti-i-ja-mozda-nekada]

Seksualno uznemiravanje

Zbog pravde, za pravdu, sposbna sam ne pricati ni sa citavom familijom. Mene zaista me dptice ona " sta ce reci svijet" - jer necu ja trpiti tudja sranja zbog svijeta. Ko se brine o misljenju svijeta, taj nek makar nazor bude dobar pa da ne misli ko ce sta o njemu reci. Moj moral veze sa svijetom nema, i sto mi nije uredu, nije mi brate uredu pa taman mi svi rekli da jest. Dozivjela sam uznemiravanje u porodici. Ne zelim javno napisati u kakvoj smo relaciji jer taj covjek ima divnu djecu koja ni ne znaju stp se zbilo. Covjek je stariji, da stvar bude gora. Prvo krenu oni komentari unutar porodicnih okupljanja, masala ljepotice i slicne izjave kojim smo mi kao nacija skloni. Pa onda krenes na izlaz, prolazis kraj njihove kuce, ne mozes da se ne uvratis, pozdravis, ispitas.. Svaki put kad bih naletjela na samo njega a ne i na ostalu porodicu, bome je znalo biti jako neprijatno. Od komentiranja kilaze, dekoltea (kojeg ja licno ni nemam jer su mi grudi male, al' hajd), msm komentira svaki dio mog tijela onako usput. Nije vam ugodno boraviti u istom prostoru s tom osobom. Onda krene spopadanje a sve na konto familije. Krenes negdje - on skace, evo ja cu te odvuci. Ja sam se tako bezbroj puta nasla u neobranom grozdju, jer ako kazes necu, ruzit ce te sva familija jer ne valja starije odbijati i biti bezobrazan.. I onda tako, moram a ne osjecam se ugodno povodom toga, i eskaliralo je jednog ljeta kad me nazvao da vidi gdje sam i da me pita trebam li prevoz do kuce. Rekla sam da ne trebam, ali posto sam prije toga vec rekla gdje sam, on je dosao. Ne mogu ja sad napisati rijeci koje mi je uputio, zaista jako ponizavajuce, omalovazavajuce, i neukusno, jer ne, ne osjeca se svaka zena kao boginja jer joj neko daje kompliment. I ne, nije svaka od nas napacena da joj prija komentar starca, posebno iz porodice. Tog dana sam pukla, rekla da zaustavi auto, placuci hodala, jer vjerujte mi na rijec - znala sam da nisam u poziciji da kazem ista. Jednostavno, on je dobrocudni porodicni covjek koji je uvijek pazio djecu iz svoje porodice. Susretljiv. Fin, mio, drag. Kroz glavu su mi prolazile djevojcice, djevojke mojih godina, njegove kcerke. Sve sto sam zeljela znati jest da li i njima radi isto. Iduceg dana me opet nazvao da pita hocu li gdje pa da me poveze usput. Prvi put stisnem zube, kazem hocu ali necu s tobom. Pa jos jednom, i jos jednom, pa im u potpunosti prestanem ici, jer ne mogu nagadjati kad su svi kuci a kad samo on, penzioner. Pa ne odem na jedan Bajram, pa na drugi, a vec se svadjam sa svojim u kuci sto sam bezobrazna, sto izbjegavam ljude, sto sam se umislila. I puknem pod takvim rijecima i ispricam im ovako kao sto sam vama ispricala. Znate sta mi je majka rekla - Nema sanse, nema teorije, to sam ja mesto ppgresno shvatila, to nije takav covjek. I na tome se zavrsilo.

To nije takav covjek. To nije takav covjek. Kao da sam slijepa, gluha, bez pa!eti, bez logickog razmisljjanja. Do mene je, to nije takav covjek. Njegovoj zeni ne mogu reci, jer reci ce mi isto, i ja cu biti negativac u prici. Njegovoj djeci takodjer, odrasli, stasali, ne mogu. Imala sam 19. Godina, on na pragu 60te. Rijec starijeg je rijec istine - ETO VAM MISLJENJA NASE NACIJE.

ZBOG TOGA TAKO CESTO KAZEM, POSTUJEM AKO ME POSTUJES, STVARNO MI SE FUCKA KOLIKO TI JE GODINA. TVOJE GODINE NISU ZARADILE POSTOVANJE, SAMO TI KAO OSOBA TO MOZES ZARADITI.

Jest, to je takav covjek, i znam da ima more takvih ljudi! Kazite im ne, odbijte ih, imate pravo ne otici kod ljudi kod kojih se ne osjecate udobno, sigurno, i postovano! Imate pravo progovoriti. Ja sam ovakva, neka druga je drugacija, pokleknut ce, osjecat ce se zarobljeno, krivit ce sebe i svoju pojavu. Molim vas djevojke, zene, majke, sestre, progpvprite. Znam da se ne moze u svakom slucaju umjesati policija, ali imate puno pravo da nekog ne vrednujete, da ne morate ni nazor boraviti s tom osobom, ni radi reda, ni radi nekog porodicnog obicaja. Ni zbog cega! Bas sam ga ove gpdine pitala - je l' te sramota. Covjek je zaplakao. A meni nije pao kamen sa srca. To su moralna govna i kod mene nemaju bujruma, da si mi otac, takav mi neces doci. Ako ima mladjih djevojaka, prpgovorite, ne trebaju vam vjerovati, vazno je da kazete, i da se pgradite, da se sklonite, da kazete ne, da vristite. Niste duzne nikome nista.

[ultravioletna]

dovde je bilo sudjeno.

Da nije mozda ljubav mnogo vise od onog za sta je vi smatrate? Da, kada vam neko spomene ljubav, automatski ce se u vasoj glavi stvoriti puno cveća, ruza, poklona, srca, sve lepe stvari sveta koje vas asociraju na ljubav. A da li je to, zaista, mili moji, ono sto je danas realno?  Da li ste to videli u filmovima ili ste zaista samo to osecali dok ste nekog voleli?  Ja, recimo..ne znam. Ne znam da li ja gresim, ili je moje misljenje ispravno. Ali reci cu vam sta ja prvo vidim kad cujem tu rec.  Za mene je ljubav zrtvovanje.  Da, neko je dobar I lep, od njega stalno dobijam bombonjere, ruze, duge I strasne poljupce.. Ali kada bi doslo do trenutka da mora da zrtvuje nesto zarad osecanja prema meni, da li bi on bio dovoljno hrabar da stavi moju srecu ispred svoje? Da li bi bas tada, ta ljubav, ta famozna ljubav o kojoj govorimo, bila iskrena?  Ne znam. Vise nista ne znam od kad sam se zadnji put osecala tako.  Da, zaista je moguce, ako se pitate. Kad kazem zrtvovanje, na sta doslovno mislim?  Bas na to. Pogledate nekog u oci I svesni ste da, kada bi doslo do toga da morate za tog nekog da pucate, ili da vi budete ti koji ce biti upucani, kao muva bez glave biste pristali. Ljubav, kakva god da vi mislite da je ona, mora da bude realisticna, mora da bude sve ili nista, mora da boli kad treba, mora da bude lepa kad treba. Na kraju krajeva, ako je sami napravite “Pravom ljubavlju” kraj ce uvek imati dobar ishod. Uvek ce imati srecan zavrsetak.  Ali eto,ljubav nije..pokloni,srca, poruke za laku noc. Za mene je I strast. Nije samo slatka. I bolna je. Ljubav mora, uvek mora da boli onda kada vas sudbina stavlja na test.Ako vas ta ista prejebe I vi izgubite ljubav jer je malo zabolelo iz straha da cete izgubiti nekog, pa da li je onda to ono pravoo? Ali jos nesto. Samo jednom imate praavo da tako volite coveka. Da drhite pod njegovim dodirom, da se uplasite kada vas pogleda onda kada se rodila ljubomora prema nekome zbog vas, da osecate da vam celo telo gori onda kada postajete jedno, da dozvolite vulgarnostima da budu provokativne toliko da ste sigurni da jedino vi mozete da prijate jedno drugom toliko..I na kraju, samo jednom mozete da umrete ili ubijete zbog ljubavi.  Ako ste se nekad tako I osetili,to vam je dar od Boga I ne tugujte ako ste jos uvek mladi I mislite da je proslo vreme za to. Tek dolazi.  Mogu vam reci da sam tako volela. Ali dovde je bilo sudjeno; ucite na mojim greskama. Ljubav...je bol. ultravioletna

[tacet-omne]

O mami

Uvijek sam imala loš odnos sa mamom i uvijek sam mislila da sam ja kriva za to,da nisam vrijedna,da ne zalusžujem bolju mamu. Ona je stvorila sve ono što sam danas,šutljivu,povučenu osobu bez prijatelja i osobnosti. Zahvaljujući njoj izgubila sam sebe,izgubila sam glas,izgubila sam prijatelje i nadu. Pored svega toga još uvijek imam osjećaj da joj dugujem. Znam da kad bi ovo pričala svima 90% bi ljudi krivilo mene,budi zahvalna što imaš mamu, što je živa,što nije neka narkomanka,što te nije ostavila. I jesam zahvalna na svemu na čemu mogu biti,ali ja nikad nisam ni u jednom trenutku svog života osjetila da je imam. Ne sjećam se da mi se ikad desilo da je nazovem jer mi se nešto jako loše desilo,da me utješi,da mi pomogne,ili zbog neke sretne stvari da mi cestita,da me bodri i jos vise ohrabri. Dok ovo pišem gubim se u mislima,jednim dijelom je opravdavam jos uvijek,valjda je to tako kad nekoga ili bar svoju ideju o njemu voliš. Ona nikad nije bila uz mene,od 1. pa do 20. godine evo. Ne sjećam se njenog zagrljaja,lijepe riječi i utjehe,a jedino mi je njena trebala. Uvijek me ignorisala dok pričam,ušutkuvala a samo sam htjela da me sasluša,da odvoji malo vremena. Kada sam se u 6. razredu osnovne škole počela sjeći pitala me zašto joj ništa nisam rekla,zašto joj nisam pričala. Ja nikad zapravo nisam ni naučila da pričam,od svog tog ušutkivanja i ignorisanja ja ne znam pričati sa ljudima,ne da nisam prestala ja jednostavno ne znam. Tada sam joj obecala da se vise nikada neću pokušati ubiti,mada se to ponovilo bar jos 5 puta,rezanje,tablete i razno. Nikada nismo pričale da ustanovimo šta je razlog tome,da to riješimo,to smo samo potisli kao i sve ostalo. A ona je zapravo bila razlog tome samo joj to nisam mogla reći jer bi bila nezadovoljna,ne bih bila dobra kćerka. A šta sam ja tada znala,sa 11 12 godina,možda sam samo bila u depresiji,samo mi je trebao neko,trebala mi je majka. Prošle godine su se moji roditelji razveli,morala sam biti na maminoj strani,morala sam je podržati,bila bi nezadovoljna da nisam. Sada i žalim. Samo želim kući,želim da kažem dosta je,da odem kod tate. On više mari,sluša me,sluša sta ja želim u životu,al on nije mama. Upisala sam i završila medicinsku školu jer je mama htjela,da nisam bila bi nezadovoljna. Nisam upisala fakultet a htjela sam,al mama bi bila nezadovoljna. Zato sam završila staž i sada polažem državni jer mama hoće da radim u Njemackoj,da povedem i nju tamo,mada ja ne bih. Stvorila mi je sve komplekse i svu nesigurnost u vezi kilaže i izgleda,ne vidim da vrijedim,ne znam. Kakvim me pogrdnim imenima nazivala od desete godine,nije lijepo cuti kad te mama zovne kurvom,droljom itd. Nisam to zaslužila,uvijek sam se trudila da bude zadovoljna da ja budem uzorna. Nisu mi ocjene bile bas najbolje,vrlo dobar ucenik,al ne vidim ni da to koze biti razlog,nisam uvijek bila najurednija al ko je uredan sa 10 godina. Nesretna sam zbog previše stvati i toliko urezanih loših sjećanja vezanih za nju sa se pogubim u njima,ne znam zbog koje prvo da plačem pa koju prvo da napišem. Nikad mi nije dala doznanja da sam voljena,da me želi,da je sretna što me ima. Čitav dan provedm u borbi sa mislima šta joj reći da ne bi bila NEZADOVOLJNA jer od toga sve krene,od jedne pogrešno izgovorene riječi. Sa 11 godina sm dobila sestru,željela sam je svim srcem jer sam uvijek bila sama,ostajala bih po citav dan sama kuci jer roditelji rade pa ne mogu izaci vani da se igram. Sa pravom kogu reci da sam odgojila svoju sestru,cuvala bih je svaki dan,dijete čuva i odgaja dijete, nije mi žao što sam je svaki dan čuvala ali oduzeto mi je djetinjstvo. Kada su svi počeli izlaziti u prvom srednje ja sam cuvala sestru,to se nastavilo do 4. srednje,pa i godinu nakon. Sada evo plačem što sestri 9. rođendan neće biti kakav ona želi,jer se mama ne trudi,ne sluša. Sinoć mi je sestra plakala,kaže želi da mama bude malo drugačija,da je sluša,da se nalo drugačije ponaša. To me najviše zaboljelo od svega.

Želim otići sa sestrom kod tate,da živimo,prebacila bih je u školu u koju je prije išla,više joj se ta i sviđa. Ja bih počela raditi,ukopila bih vrijeme da je mogu ponekad bar ispratiti u školu,stigle bi i izaći igrati se,mogla bih nas malo izdrzavati da ne mora sve tata. Ali ne mogu,mama bi bila nezadovoljna. Ne mogu da svarim da joj ja ne dugujem ništa

[acheron24420]

Rekla sam svojoj "bff" da sam bi.

O tom sam razmisljala vec mjesecima da joj kazem jer sam imala osjecaj da joj tribam rec.

Kad god bi otisle na kavu ja bi krenula o toj temi. Ona je rekla sve ruzne rijeci o 'nama'.

- Meni to nije normalno. Ja nebi pogledala u njih. To je meni bolest, sramota... To je katastrofa.

Odlucila sam nakon toga reci sve pa sta bude bude.

Kad sam joj rekla da je bitno i da bi se tribali naci, jer bi ovo moglo prominuti stvari izmedju nas dvi.

Njena recenica je bila samo" Da li mozes rijesiti taj problem?"

Nije nista drugo ni znala rec, ali ne krivim je. Mozda je i za nju to bio sok. Ispricala mi je se sto me je tila sa par momaka upoznat.

Ali iako nismo ni o tom puno pricale ona je krenula o sebi - kako joj nije ni do cega, neda joj se nista raditi, kako je stalno nervozna...

Pricale smo o tom. Nije meni bilo krivo sto je moju pricu zanemarila. Pricali smo o njoj i njenim problemima sa deckom i problemima u kuci i na poslu.

Od tog dana se nije nesto puno ni prominulo stanje izmedju nas dvi. Cak manje i pricamo.

Ja razumim da je ona imala neku potrebu rec o svojim problemima, ali mi je zasmetalo sto je mene u potpunosti zanemarila.

Mozda zvucim sebicno, ali nije ni meni bilo lako priznat tako nesto. Da sam imala prvi poljubac sa curom, da sam se zaljubila bila u curu. Al et mozda je to bas sramotno i odvratno. Pokusavam rjeit taj "problem". Druzim se vise sa prijateljima nego prijateljicama nebi li nasla barem malo neke zelje da budem sa momcima.

Ima jedan momak koji je jako dobar prema meni, ali nije to to. Istina, mene je lako dobiti ako si prema meni dobar, ali opet ne zelim to.

Zbunjena sam, nemam nikog s kim bi mogla pricat o tome. Svima je to "Boze sacuvaj". Tako da sam napravila distancu od svega. I od "bff" i od drustva. Pokusavam i simpatiju zaboravit radeci neke druge stvari i pomaze malo, ali nisam sretna. Nisam zadovoljna.

Pomislim cak i da sam razocarenje, ali Boze moj, zar ima osobe koja ne misli da u necem fula a opet radi te stvari.

[alive22]

KVALITETA ZIVOTA vs imam li zivaca

ne pazim sto jedem, a zbog preferenci svog rada tijela i obujma ostalih obaveza, itekako bih trebao

Imam li dovoljno podrske kad je trebam, da li bi se dalo izvuc malo vise? Jel fer trazit vise podrske?

Ljudi oce pricat kad oce pricat, kad ih pere neka inspiracija ili nes recentno dobro, a ostalo sve je KAKO SE USUDUJES level "napor".. S moje strane?

Tomo ima gastritis ali nemre se odrec vodke, bljuvo cjelo jutro, kaze naviko je i to mu tak bude cesto

Doris cisti bazene i uleti curi koja solo plese u elementu u vili sa slusalicama, ne vide se slusalice

Kak je glupo kad imas slobodan dan a spopaju te obaveze, boli glava, a svima si kriv jer ne stizes na vrijeme, a dobar si covjek i nemres uh pristojno sterat u kurac. Oni nemogu ili nezele shvatit

Imam proljev, slusam "pablo" od bube i jale

Da li gengsteri inace imaju cesto proljev?

Slusaju li i telektualci slusati "pablo" od jale i bube?

Moj put je tesko opisiv, kad bih probao ispalo bi jadanje ili forsiranje/FORSANJE. A treba biti ispricano?

no netrebam se osjecati tuzno, nisam ja kriv sta je tako i tesko opisivo. vi rijeci bacate samo tako. Ja sam vam ponosan na sva ta glupa svijetska sranja, velika i nala, hardkor imbrejsing burkica

Izreceno me proganja, moram paziti

Reci nesto odmjereno u pravi trenutak je tako lijepo

[belog-grada-crna-princeza]

Pohvalio mi se da se ne plasi nicega Bas niceg? Pitala sam Ponosno se nasmesio I klimnuo glavom Ne plasim se ni mraka, ni duhova, ni paukova Ne plasim se da pogledam dole sa najviseg sprata solitera Ne plasim se da idem kod zubara Ne plasim se ni da se potucem sa jacim od sebe, ni pistolja uperenog direktno u mene Ne plasim se cak ni smrti Cutala sam kratko A reci mi plasis li se dana kad vise neces moci da cujes glas svoje majke osim na nekim starim snimcima? Da li se plasis da ces ostariti sam? Da li se plasis da nikad vise ne vidis more? Plasis li se da kada kazes devojci 'javi mi se da si stigla kuci' ne dobijes njenu poruku? Plasis li se da prozivis neku uzasnu nesrecu i vise nikad ne cujes omiljenu pesmu? Plasis li se reci 'nikada'? 'Zauvek'? 'Zamalo'? 'Poslednje'? Plasis li se da nisi dovoljno dobar u necemu sto volis? Plasis li se da tvog najboljeg prijatelja zapravo nije briga za tebe? Sada je on cutao Svi se necega plasimo I mislimo da nismo hrabri zbog toga I da smo slabi I da smo manje vredni Jer ne mozemo da se pomirimo sa cinjenicom da smo obicni I da smo na kraju krajeva samo ljudi od krvi i mesa koji se jebeno plase A znas li sta je najgore? Sve cega se plasimo sami smo stvorili.

O strahu

[opasnefrekvencije]

Jutro sumorno,meni je teska glava. Ustajem iz kreveta,zudim za toplim napitkom. Poceo je da mi bude ritual, i najlepsi deo dana kada spremam sebi kafu. Popivsi taj eliksir snage, bio sam spreman da odem da se vidim sa mojom damom. Jebiga bio je jedan od onih dana kada nam nije islo. ''Hej bejbi,idem da popijem piće,ne mogu vise ovo slusati''. Nasao sam jedno mesto u mom kraju, i mog druga Mika,popili smo i Savu i Dunav ali, od besa obojici nam je bilo malo. Steta,nema se para vise. Vreme je da se krene kuci. Sedim ispred kompjutera, reci samo izlaze, mora da me jos uvek drzi alkohol. Ima jedna zvezda na nebu iz pravca Banja luke,koja me drzi raspolozenom, nazdravio sam i toj zvezdi kao i svim ostalima i pojeo dobar obrok. Dejstvo je otislo ali nastupila je pospanost. Mislim da je dosta za veceras, sta vi mislite?

[crno-nije-tama-blog]

Nekad pre spavanja

Nekad dodje crni impuls. Onaj dobar !MUSKI! Udario u glavu pred spavanje. Ako ne znate sta je to, da vam pojasnim. To je kada razmisljate o njoj. Ma lazem, nije to. To je kada citavu konverzaciju imas sa samim sobom! ZBOG NJE! U pocetku glumis baju, kao laganica si. Ma ne zanima te uopste. Na nivou si. A ceo njen lik onda samo zvekne ispred tebe, pa presece onako u stomaku ostar bol, mucki bol. I cekas redom udarce osecanja, razum se malo muti. Onaj splet, da,da .. Kad ne znas da li je vise volis ili je mrzis, da li bi je bacio na krevet ili rastrgao u komade. Sad se vec pojavljuje malo besa u tebi, zapalis cigaru kao da iskuliras. (KOJA LAZ). Toliko misli u glavi da zvoni u usima, smeta ti pas ispred zgrade, smeta ti TV, nervira te sto se cuje jebena ves masina. Uzmes telefon pa citas poruke, dopisivanja sa FB, da vidis ko je vise koga sjebao, razmisljas da li da ujedes jos koji put, deluje da ce ti biti lakse. Ispises citav esej, ali prepravljas, “ovo nije dobro”, “cek da izbacim ovaj deo” ili “ ma da ipak dodam i ovo”. Dok se lozis da si dasa, eto sad ces da joj kazes sve kako valja, ono te raspali neki predivni dan koji si proveo sa njom. E tek tu nastaju jadi. Znojis se. svrbi te rame, brada, kosa. Ako si i zeleo da je rastrgnes, to je davno otislo, sada bi ti jedini lek bio da bude na onom krevetu. Makar da je gledam. Samo da je vidim tu, sve bih izmenio kunem se, samo jedan jedini put. Vec si se raznezio, secas se parka, izlazaka, vecera, poklona, smejanja. Setis se i njenog momka. Te odvratne njuske. Odmah gledas slike i pricas sebi da si 5 puta bolji frajer od njega. “EJJJ PAAA STA VIDIS U NJEMU COVECE”  ponavljas milion puta. Jel zna kako jedes jafu? Jel zna gde si golicljiva? Jel zna kakva je kada je besna pa ne bira reci da te nagrdi i ispljuje onako sampionski! Zna li joj omiljenu boju? Znas li joj omiljeni filim? Nema ga,ne voli jebene filmove, gleda ga jer zna da ih ja obozavam. Ma ne zna taj nista. Onda zacutis. Tajac. Onaj pas sto je lajao vise ga i ne cujes. Otisao si daleko. Gde nema nicega. Nikoga. Samo stvari o njoj. Sutra cu joj reci sve. Ne mogu vise ovako. 

[tajna-skrivena-u-uglu-usne]

Ali samo nocas...

I shvatila sam. Ne posle tih dugih sati provedenih u razaranju moje podsvesti kako bih razumela ili u momentima u kojima sam se predavala najemotivnijoj muzici kako bih razumela dubine ove moje duse. Cak ni u razgovorima sa bliskim I dalekim ljudima, prvenstveno jer sam te posle svega cuvala I dalje kao neizrecenu misao, jer posle ovoliko vremena vise nije ni fer da postojis makar bio samo I pomisao, a kamoli nesto vise. Znala sam da sam od tebe napravila citav jedan svet, ali nisam znala zasto sam se uporno vracala u njega iako sam svesno nasala itekako bolji. Nisam te imala kao zelju ili potrebu, ali sam se I dalje nadala d aces biti tu negde, u glavi, u uspomenama, u onoj najtuznijoj muzici koju sam I dalje slusala iako sam konacno bila zadovoljna. Iako sam konacno zadovoljna. Taj osecaj samoce je zarazan, cak iako vise zapravo nisam usamljena niti osamljena. Shvatila sam da nije samo ni do ljubavi koja postoji prema tebi, jer sam covek koji kad je jednom pruzi vise je ne gazi nikad. Mislim da svi to rade, samo se plase da priznaju ili sebi ili drugima. Shvatila sam dok sam citala jedan tekst o mojim manama, napisan od mog najboljeg prijatelja I koliko ona zapravo uziva u mom mraku. U tom trenutku sam shvatila sebe, iz perspektive druge osobe, koja se cak nije ni bavila ovim problemom jer ga nisam podelila s njom. Verovatno zna za njega, jer me poznaje, ali to ne menja cinjenicu da ja nisam provodila vreme pricajuci o tome, a cak iako jesam razmisljala za divno cudo se nisam udubljivala. To je neobicno za mene, ali valjda postoje stvari od kojih se I ja neshvatljivo plasim a one se nalaze u mojim najdubljim osecanjima. Onim koje prevazilaze racionalno, samim tim I moj teren moci upravljanja nad samom sobom. Moj problem lezi u tome sto si ti ono nesto zamalo ostvareno. Ono nesto zamalo dodirnuto. Ono nesto, sto je zelelo biti dodirnuto.                                                Ali nisi, jer nisam. I u tome sto sam ja takva da se borim da kazem ono sto mislim, a ovde je toliko toga neizgovorenog ostalo. Od tebe, ali ti umes da zivis tako, pitanje je umes li drugacije, ali I od mene a to nisam ja. Zato cu probati sad da ti navedem sve ono zbog cega te moje misli nisu u potpunosti napustile. 1.Vratimo se na leto kad smo se upoznali. Savrsen nacin upoznavanja. Onako nestvaran, bajkovit, pun nepredvidivosti I avanture. Utopijska ljubav, koja se nikad u to zapravo nije realno pretvorila, iako su emocije kreirale neki univerzum koji nijedan ovozemaljski odnos ne bi mogao da iznese. I naravno, bio si zabranjen I naravno, ja ne volim zabrane. Mene je bolelo sto si bio neciji, ali me je drzalo to sto sam znala da mozes biti mnogo vise moj. I zato sam se prepustila svojoj gresnoj zelji za tobom, koja je bila greska svima drugima osim meni. I dalje je. Da se razumemo, ovo nisu poruke pune osude, ovo su sve reci pune objasnjenja, kolko tebi kad bi ovo procitao, toliko duplo vise meni jer sam u tolikoj potrazi za sobom malo sebe pocela da gubim, a to je nedopustivo. Tvoj pogled je vikao da me zeli, moj da me imas. I onda provaljivanje u onaj samacki vojni hotel I bezanje od policije koja se zapravo nije ni pojavila I one zapaljene zavese I nas dvoje koji se vracamo na mesto zlocina jer moramo da sprecimo posledice. A od te decje igre, u mom bicu su nastale mnogo vece posledice nego sto sam mogla da zamislim. I onda smo se popeli na taj krov. Bilo je nestvarno, bio si nestvaran. Onda lazi koje su usledile… Toliko sam ih mrzela,a toliko nisam zelela da se zavrse. Jer onda bi se zavrsio taj nas idealni mehur koj smo stvorili I kad bi on pukao nisam bila sigurna sta bi ostalo. Mislila sam ili citavo jedno savrsenstvo ili praznina, ali nije ni jedno ni drugo. Ostala je sapunica I nered, to jedno veliko nista bi cak bilo bolje. Onda smo I docekali taj nas prvi izlazak, koji je jelte bio I poslednji, ali jeste bio idealan. I sve je bilo, dok se ti nisi uplasio I to je ono prvo oko cega te kritikujem sve ovo vreme. Ko bi rekao da ce uskoro dve godine. Onaj krov, ti koji nosis one merdevine, duze nego nasa veza ako je tako mogu nazvati, 20 minuta samo kako bih se popela na tvoje mesto I videla savrsen zalazak sunca. I bilo je tako romanticno, sve je bilo savrseno. Za osobu kao sto sam ja, to je bila definicija srece. A onda je nastao haos. Posle naseg poslednjeg poljupca ostali su tragovi, kamo srece karmina. Zelela sam da ne verujes pricama koje su drugi pricali, da se postavis kako treba, da se ne uplasis I pomislis kako sis am, jer nisi bio. Mogli smo kroz to da prodjemo, izgradimo jedan nas svet. Boze, kada bi neko meni sada drag procitao ovo pomislio bi da te I dalje zelim. Ne. Ali bih volela da sve ovo znas. Nisi tad bio sam, ni narednih godinu ipo dana, a ni sad nisi, samo je ironija sto si mozda cak vise sada svestan toga nego onda. A onda sam pripadala cela tebi. I prekinuo si sve bez objasnjenja, sakrio si se, pobegao, ostavio da se grcam u nasim lazima I nasoj istini. Ignorisao si sve. Da kritikujem te, da osecam ovog trenutka sve to ponovo. I ta prokleta bleja u studenskom kada smo samo gledali jedno u drugo sa neko iskrom koja smo ocekivali da se ugasi. I dan danas je vidim kad te pogledam.          Bitno je da shvatis da ovo nije ljubavno pismo, iako govori o velikoj ljubavi. Boleo me je svaki deo I tu je nastala moja prva greska. Koja se zvala prividni oprost I poricanje. Uskocila sam u sledecu vezu I onda shvatila da mi I dalje znacis. Steta sto je trebalo pola godine da shvatim koliko.

2. Marcelov koncert. Isli smo zajedno, ne znam ni kako se to desilo. Tamo je bilo toliko tenzije, stalno si pravio situaciju grubom, bunio se,a opet pokazivao nesto. Ni sad mi nisi jasan. Nakon toga si nastavio da se javljas I stvaras odnos koji sa TAKVIM tobom nije imao sansu da izraste u nesto kvalitetno. A onda smo napravili glupost, po obicaju. Nisam pominjala narocito citavo drustvo koje se na mene srusilo posle mog I tvog raskida I saznanja da sam bila sa deckom moje drugarice, jer ipak to je bilo moje drustvo, ti nisi imao mnogo udela u svemu tome, ja sam bila krivac I ONA osoba od koje se ne bi ocekivalo. Ta nova glupost, bila je sprdanje moje najbolje drugarice das mo opet zajedno. Tad nismo bile tako bliske, ali cemu potreba? Ne znam, falila ti je noc neznosti? Prihvatila sam igru jer sam bila u stanju sve da zrtvujem. A onda kad te je prosao trenutak samo si joj priznao da to nije istina, ostavivsi mene po drugi put da skupljam tvoje gluposti. Onda sam prestala da ti odgovaram na poruke I izbrisala sam te svugda. Moja druga greska- pronalazenje komfora u poricanju I onaj snezni decembar na Kopaoniku u kom sam u toj glupoj vezi sa jos besmislenijim deckom sebe ubedjivala da sam te prebolela. Ja nisam kraljica poricanja, zapravo sam oduvek bila uzasna u tome, to je meni bio vrhunac al zapravo samo precica do dna. I onda smo on I ja raskinuli tri dana pred Novu godinu.

3. Nova godina. Dosli smo tin a vrata, da bismo te iznenadili. Okej izasao si, bio ona najsladja verzija sebe. Cackao me, kao da zelis da budes siguran da postojim I posle nekog vremena bi ponovo morao da me dodirnes, jer nikada nisi dovoljno verovao sebi, iako ja tebi jesam. Osim toga sto si se odaljio kada je dosao Neven-otp glavna osoba odgovorna za moju I tvoju propast, nisam imala primedbe, cak si rekao kako I dalje cuvas onaj glupi kamen koji sam ti poklonila prvi dank ad smo se upoznali. Ko kaze takvu stvar I ko cuva taj kamen ako mu nema vrednost? Ali price u nasem pokusaju drustva su opet brzo kruzile I opet si jednostavno pao pod njihovim uticajem. Bio si tu I za moj rodjendan, sam kraj januara, onako sladak I neocekivan samo dolazis na klizanje I ucis me kako da klizam, jer sam uzasna. Toliko si bio dobar, das am ti oprostila sto si me slagao da ne znas da klizas. Taman sam pocela da zaboravljam sve I prihvatila sam d ate nisam prebolela a onda…

4. Katarinin rodjendan, bili smo neprestano zajedno a konstanto napeti. Onaj poslednji zagrljaj je trajao najduze na svetu. Znala sam da ti je trebao, ali ne toliko. I nakon toga onolike svadje preko interneta, neprekidne I glupe jer su nase emocije odjednom odlucile da uniste ono dobro preostalo u nama, mislila sam da je kraj. Ipak…

5. Rok tas, dosao si iznebuha posle nekog vremena, samo se pojavio I odvojio me od svih I bio ona najbolja osoba koju poznajem. Gledali smo onaj vatromet i sa svakom varnicom sam se osecala bolje. Rekao si da umem da te iznerviram kao I tvoja mama I da onda kazes stvari u ljutnji, ljuljao si me u onom kinder jajetu I smejali smo se I otisli na Kalemegdan, potpuno izgubili ostale I pitala sam se. Zasto me tad nisi poljubio ili uradio bilo sta, znala sam da ti znacim, da nisi dosao samo zbog pomirenja, al u redu. Odluka je bila na tebi. Mislila sam bar da ce biti bolje. Prividno jeste, ali nedovoljno.

6. Onda smo se dopisivali celo leto, videli nesto jedva, opet sam pokusala da se ubedim kako si mi samo prijatelj I da iako imam osecanja mogu da ih savladam, pa sam se bacila na provodjenje vremena s deckom za kog sam znala da se seli u Nemacku. Das am u tom trenutku znala koliko ce prica sa njim da nekome napravi problem, verovatno bih se sklonila, al to je prica za neki drugi ventil emocija. Nisi uradio nista konkretno, a znala sam da je ta energija izmedju nas postojala kao godinu dana pre toga.

7. Onda je dosao taj beer fest, planirala sam da idem kuci, odlucila da ostanem I bam-sretnem tebe, niotkuda. Tvoji drugovi iz Krusevca, zapostavio si ih, krenuo sa mnom. Izgubili smo njih, moje drustvo I samo uzivali u medjusobnom drustvu. Drzali smo se za ruke, grlili, mislila sam da je ovo trenutak kada ces konacno da ispustis emocije. I jesi, sutradan dok je oko tebe obletala otprilike jedina zenska osoba koju nisam podnosila. Taj dan mi je napravila scenu, skapirala sam da je bila takva zbog tebe najvise I nase ne tako sjajne proslosti, ali ona je naprosto zlocesto zajedljivo bice, puno frustracija I nadam se d ace se srediti. Umesto toga, sredila je tebe. Video si da je onaj lik zeleo nesto sa mnom, uzvracala sam flert samo jer je ona lebdela oko tebe, videla sam da ti smeta, zasto nisi prisao I odvukao me sa strane nego si se prepustio njoj? I onda ste se smuvali? Okej?

8. Nastavio si bitisanje u komforu, a to me je ubijalo. Konstanto si mi se javljao da trazis savete I to kako ces da je ostavis? Nasli smo se na Kalisu I opet uzivali u nasim blejama, izvinio si se za njeno ponasanje, rekao mi das am jedina osoba koja te razume? Znam da to stvarno mislis. Cak iako mi vise ne verujes, zbog svojih gluposti. Kod Luke na zurki sam prvi put isuvise popila, plakala sam zbog Tamare koja vise nije bila u mom zivotu jer je I ona odlucila da postane neko drugi I odvojili smo se sami u toj maloj sobi. Dosao si do mene, smirio me, masirali smo se, pricali o ljubavi, o svacemu. Da li je to nasa samokontrola ili vecita potreba da zivimo u ceznji jer je tako zanimljivije? Uvek to radimo. Nastavili smo da se cujemo, opet su krenule neke price, uplasio si se ponovo. Nisam mogla da razumem, htela sam da ti budem makar prijatelj.  Knjizevno vece, moj poseban trenutak, rekao si da si pobegao s poslednjih casova da bi dosao ali ti je bilo glupo. Kasnije si I priznao da si slagao, al da ti je zao sto nisi bio tu. Jos ranije si mi bio podrska, znala sam da ti je stalo, ali I dalje jebeno nisi dosao. Zbog svih drugih koji su mogli biti tu. Ti si jedini koji je ikada sve pravio cudnim.

9. Kao izasli smo iz tog malog haosa, mislila sam da smo okej. Pricali smo o mom rodjendanu, dugo, jako. I onda nisi dosao, jer ti je ona zabranila? -Bila si prelepa veceras- reci koje nisu popravile nista. A danima smo se culi preko interneta I video cetova. Kao da si uporno trazio vid komunikacije sa mnom, drugaciji od nekih prethodnih. I kad nismo bili prijatelji na drustvenim mrezama, lajkovao si I komentarisao mi stvari? Ko to radi? Ocigledno samo ti. Toliko bespotrebne komplikacije u tebi, decace, a ja sam je zelela. I nakon rodjendana smo pricali..

10. A onda, drustvo je opet izmislilo pricu, ti si opet naseo. Zar bih sirila das mo svirali klavir I gitaru preko interneta? Rekla sam mojim ljudima, al ne tako. Ne znam kako se saznalo, nisam zelela da ti unistim nista. Samo mi je platonski bilo dovoljno da postojis. Tada si se opet uplasio I samo se sklonio. I ja sam opet uspela da budem razocarana, medjutim, bar se nismo posvadjali.

11. Onda sam nasla Filipa, ne znam kako, desilo se. Ali, pre toga sam pocela d ate preboljevam. Zaista jesam. Filip mi je samo pokazao da postoji neko ko je savrseniji za mene. Oh I on je komplikovan I blizanac u horoskopu kao ti, on je cak dupli haha, ali on bira mene. On je umeo da posle svega sto je prosao u zivotu stane I kaze da nesto bira. TI to nikada nisi. I zbog toga sam sedela I razmisljala o tome u cemu gresim, kada volim ovog decka. Zasto kad mi se javis osetim nesto I zasto sam ti se ja danas po prvi put posle dosta vremena javila? Zasto me interesuje sto se raspitujes kako mi je s njim? Al ne bih bila s tobom, prvenstveno zbog njega, al narocito zbog sebe. Postoji neko bolji za mene, jag a imam sad pa sam svesna. Samo, volim te. Onako, kako volis svoje tinejdzersko ludilo I svoje neverovatne price iz mladosti. Ali volim te I kao osobu, iako si tako problematican I za sebe I za druge. I taj tvoj sebicluk, ocrtan u svakom tvom pogresnom izboru, ali shvatices. Jednom. Ko zna da li cemo se tada znati.          I znam da ovo nece promeniti nista kljucno dok god ti ne budes bio svestan moje ljubavi I svega sto si mi zapravo prouzrokovao, SAMO jer nisi verovao I nisi se prepustio pravoj osobi. Zato mi je sad zao dok te gledam na ovom Kacinom rodjendanu kako te ponizava ova devojka, nisi zasluzio, ali karma radi svoja cuda. Ne znam, I dalje mislim da si dobro bice. Ipak, ovo je trenutak u kom shvatam da si u mojoj podsvesti jer ti nisam rekla sve, jer se nisam pozdravila, a meni su zavrseci bitni. I onda stanes I osudjujes mene za tako neke male stvari, analiziras svaki moj pokret I ja ostanem ljuta I sokirana. Cak iako budes u mom zivotu, zavrsila sam s tobom na ovaj nacin. Sad bih mogla I da se druzim s tobom, iako ne smatram da je neophodno. Hocu, samo ako je tebi potrebno, jer zaista znam da ti treba neko ko te razume. I tumblr sam ti ceo posvetila, ali sada cu ga posvetiti samo svojim emocijama. Ti si mene osecao, ali nikad nisi dovoljno verovao ili razumeo. Strah te je pojeo. Tvoji losi izbori. Ali, stvarno se nadam da ces biti dobro I da cemo se jednom slucajno sresti I nekako prevazici sve ove male stvari koje su ostale precutane. Do tada, uzivacu u mojoj realnosti sa pravim ljudima oko sebe, a tebe cu cuvati kao onu malu tajnu I ponosan deo zivota, bez kog ja zasigurno ali zasigurno ne bih bila ista osoba. Ali samo nocas…

Just tonight I will stay and we’ll throw it all away.