#Pre Mamu

[blueandyellowdiamond]

Pravý divinovy kotlíkový guláš

Meninova Guláš Párty

[berush01]

Toto som napísala pre Myzetaunivers ❤️ keď sme sa v rozhovore dotkli citlivej témy smrti niekoho blízkeho. Spomínala som na svoju staru mamu... ❤️

Tichý plač.

Nikdy nezabudnem, milovaná. Stále, i po toľkých rokoch tu chýbaš. Bez teba som len polovica. Vieš, pamätám na dni celé strávené u klavíru, tys hrala, ja spievala, koľkokrát až do ochraptenia... Tieto chvíle boli pre mňa ako voda pre ryby, vzduch pre vtákov... Strácaly sme sa vo svojom vlastnom svete, kam nik iný nepatril. Ako bysme boly stvorené jedna pre druhú, ako jing a jang, svetlo a tma, láska a nenávisť, Tarzan a Jane, ako Vinnetou a Šarli... To tys ma naučila všetko čo viem, čím som... Dúfam že tam kde si, si spokojená a šťastná, a možno aj trocha pyšná, keď ma vidíš, ako Tvoj dar predávam ďalej... Vždy keď si na teba spomeniem, chcela by som plakať... Už nemôžem. Všetky slzy už som vyplakala. Zbyl mi len tichý plač, ten čo ho nik neslyší. Ale verím, že ty áno. A vždy keď takto tiše plačem, v noci, keď zarývam prsty do pelesti postele a tiché vzlyky otriasajú mým telom, cítim ťa vedľa seba, a slyším tvôj krásny, ukludňujúci hlas, ktorým mi spievaš ukoliebavku, ako keď som bola malá... CHÝBAŠ MI, MOJA

[haneulgangnamacademy-rpg]

Nicholas

Jméno postavy: Wang Yixiang Pozice: Student Ročník: 3. ročník umělecké fakulty Národnost: Taiwan

Backstory: nicholas vyrastal v prostredi, ktore nebolo vhodne pre male dieta. vlastne nebolo vhodne pre nikoho, ale co uz, clovek si nevyberie. jeho otec bol zo zaciatku dolezity muz, ktory vlastnil niekolko nocnych klubov. za zavretymi dverami sa vsak skryvali tajomstva. hlasna hudba, alkohol a tancujuce tela neboli zdaleka vsetko, co sa v kluboch dialo. nicholas samozrejme ako dieta nevedel, co presne jeho otec robil. jedine naznaky mal doma, kde sa obcas konali nejake stretnutia. v tom veku mu to vsak bolo jedno. nezaujimal ho biely prasok u otca v kancelarii, ktory castejsie a castejsie putoval do jeho nosa. nezaujimali ho ani random muzi, ktorych si mama vodila domov. nezaujimali ho ani zbytocne hadky, ktore kvoli tomu vznikali. cim starsi bol, tym tazsie sa to dalo ignorovat. otec ho zacal zatahovat do kseftov a pripravoval ho na to, ze jedneho dna prevezme rodinny biznis. nicholasa tento velmi nelegalny biznis nijak nezaujimal, ale nemal moznost sa tomu vyhnut, preto poslusne nasledoval otcove kroky. hadky u nich doma sa zhorsovali, otec bol rok co rok agresivnejsi. vystupnovalo sa to az do bodu, kedy prvykrat zdvihol ruku proti jeho mame. nicholas to prilis neriesil, jeho povaha ho drzala dalej, nebola to predsa jeho vec. ake to jeho rodicia chceli mat, take to mali. toxicitou boli pre seba ako stvoreny.

jednoducho sa venoval svojim veciam a ignoroval buchot a mamin plac. zhorsovalo sa to, stavalo sa to coraz castejsie a bitky naberali na intenzite. cim viac drog jeho otec bral, tym viac nie len stracal svoj vplyv ale aj rozum. jedneho dna po obzvlast zlej hadke nicholas nacuval a cakal zvycajne zvuky, no po buchote neprisiel mamin plac. zbystril pozornost, vacsinou mu sice bolo vsetko jedno, ale tentokrat vysiel zo svojej izby, aby skontroloval situaciu. naskytol sa mu pohlad na otca s rukami okolo maminho krku, ktora ledva zapasila o kyslik. nicholas stal na mieste a rozmyslal. nevedel sa rozhodnut ci ma zakrocit alebo nie. nemal prilis vela casu prejst si zoznamom pozitiv a negativ a spravit primerane rozhodnutie. neznasal robit spontanne rozhodnutia, no ako sa tak pozeral na paniku v maminych ociach a na otcov bezmyselny hnev, nieco sa v nom prvykrat v zivote pohlo. par krokmi presiel do kuchyne, pri com si ho otec nastastie nevsimal. vybral najostrejsi noz, ktory nasiel. vratil sa na miesto cinu, kde jeho mama lezala uz bezvladne a otec sedel nad nou, zadychany od tolkej namahy. asi to zaberie vela usilia niekoho poriadne skrtit, nemohol sa mu divit. dalo by sa povedat, ze uz nekonal z dovodu zachranit mamu, ale skor z dovodu zbavit sa jedneho velkeho problemu, ktorym jeho otec bol. nicholas nezostal nepovsimnuty, no noz v jeho ruke este ano. otec stale mierne mimo mu okamzite nakazal, aby vypadol prec a nestaral sa do ich veci, no nicholas tentokrat neposluchol. namiesto toho sa k nemu priblizil a skor nez sa jeho otec mohol postavit ci nejak si povsimnut jeho umysly, mu plnou silou vrazil noz hlboko do jeho hrude. musel uznat, ze to slo tazko a so svojim prvym pokusom nebol uplne spokojny, rovnako sa mu nepacilo, ze sa este hybal a snazil sa dostat prec. stalo ho vela usilia noz vytiahnut a vsetko zopakovat. zas a zas a zas. az dokym si nebol isty, ze sa uz nikam nepohne. az dokym nebol spokojny. nakoniec bol mierne zadychany aj on. vsade navokol bolo viac krvi nez chcel ci ocakaval, ale bolo mu to jedno. presiel k mame, aby skontroloval jej tep a ked ziadny nenahmatal, jednoducho vytiahol telefon a ako prvu vec zavolal svojmu ujovi, ktory sice s otcom dobre vztahy nemal, ale s nicholasom ano. nebol sice s nimi v taiwane, ale aj tak to bol clovek, ktoremu mohol verit najviac a ktory mal najviac skusenosti v tomto svete. nicholas mu strucne opisal situaciu a naspat dostal instrukcie, ktorymi sa mal riadit. o dokazy a situaciu doma sa starat nemusel, na to mal ujo ludi, ktori sa o to mali postarat. jeho jedina uloha bola dostat zo seba prec krv, zbalit si par veci a zastavit sa u typka, ktory mu mal dat novy pas, s ktorym prichadzalo nove meno a novy zivot.

dovodom nebola len smrt jeho rodicov, za ktoru z velkej casti mohol on, ale aj prevencia pred nasledkami otcovych zlych konexii a rozhodnuti, ktore by zdedil spolocne s rodinnym biznisom. netrvalo by dlho nez by sa vsetko obratilo proti nemu a skor ci neskor by noz do hrude dostal on sam, ak nie nieco horsie. s rozhodnutim zacat zivot ako niekto iny niekde inde bol jednoducho spokojny. a tak sa za par dni dostal do korei, kde na neho cakal uz jeho ujo, s ktorym mal teraz aspon docasne zit. korejsky sa naucil celkom rychlo a este rychlejsie sa zaclenil do spolocnosti ako normalny clovek, ktory nemal nijak pochybny zivot. nasiel si pracu v nocnom klube, pri com sa chystal na prijmacky na vysoku skolu, kde mal v plane vystudovat restaurovanie umenia. jednak umenie bolo jednym z jeho zaujmov, no hlavne mal jeho ujo vlastny biznis, legalny ci nelegalny, ktory sa tykal obchodovania s umeleckymi dielami. ci uz malo ist o originalne diela a ci falsovane, to uz bolo tajmostvom pre vsetkych len pre neho a pre nicholasa. dalo by sa povedat, ze presiel z blata do kaluze, ale aspon tento biznis uz nebol tak nebezpecny ako ten predchadzajuci.

Facebook: 奕翔

[marija180468]

U VEZI (BEZ)VEZE

Nazalost vecina veza danas zasnovana na nekakvim motivima koristi.

Samo bih jedno podsetila...

Strasno je biti sa onim koga ne volis!

Lagati tog nekog a prvenstveno lagati sebe. Po meni je to greh.Igrati se tudjim osecanjima i ismevati sopstvena.

Pa opet...

Veze iz koristi ili sto bih ja rekla veze bezveze se sklapaju masovno.

Evo u kojim prilikama i radi cega uglavnom

NOVAC

Uvek bilo i bice. Kalulacije. Manipulacije. Mladost za novac. Novac za lepotu ili zarad ma cega vec.Toliko je brakova i veza koji se zanivaju na novcanom interesu a bacila su dva bica u okove.

I onog ko laze tog drugog. I onog ko je poverovao a laze sebe.

Nema vece hladnoce od one kada shvatis da je neko sa tobom zbog novca.

Jos je veca kada shvatis da si sebe prodao zarad novca.

Neki brakovi opstaju tako. A sta je sa dusama to dvoje?

DECA

Jedno je kada ostajes u braku zbog dece a drugo kada ga sklapas da bi ih imao.

Jedno cu reci samo. Ta su mala bica pametnija od nas i znaju vrlo dobro sve! Osete sve! A bas mi ih izgradjuejmo i opremamo za zivot. Od nas zavisi u kakve ce ona osobe izrasti.

ZBOG SEXA

Postoje veze zasnovane samo na sexu. Nekako mi se cini da nije tako sa obe strane. Jedna uvek potajno zeli vise. A gori osecaj od onog da ona druga strana ne zeli je kao da ti macem razdiru dusu.

Lepo je kada oboje tako odluce. No nije bas sve to tako kako se govori ili pise.

DA BI RESIO SVE PROBLEME

Ovo vazi za uglavnom neudate devojke mada sve vise i muskarce koji su uvereni da ce brakom stiklirati nekoliko zivotnih polja. Stan, udaja, deca, mozda i posao...

No oni koji tako ulaze u brakove treba da znaju da se svaka emocija moze pretvoriti netrpeljivost, mrznju ili slicno ukoliko ste sa nekim koga ne volite. A svaka sitnica koja vam je ranije cak bila simpaticna pretvara se u ogroman problem.

JOS UVEK SE NADAM

Da ce me ta osoba voleti kao pre. Da ce biti bolje. Da cete se odmaci korak vise. A onda shvatate da su prosle godine a da se nista promenilo nije.

Ili je sve ili nista. Nema sredine. A svaka osoba vrlo dobro zna da li je voljena ili nije.

Lagati sebe je najopasnije.

Mnogi ne krenu dalje nadajuci se.

DA NE BUDEM SAM

Ili da ne ostanem usedelica ili daj sta das da zadovoljim mamu, ujnu,babu, strinu, prijateljice i ostalo drustvo i pokazem im da to mogu i ja.

Ili opet da izlacim samocu.Da imam sa kim da jedam, pijem, sexam se, setam...

Ovakve veze retko opstaju a ako se to i dogodi...

Oni koji su u njima shvate u jednom momentu da su prodali svoj dragoceni zivot!

OVAJ JE ZIVOT TAKO KRATAK!

NE TROSITE GA NA LAZNE PRICE I ONE KOJE NE VOLITE JER TAKO SAMI SEBI SABOTIRAMO PUT DO ISTINSKE SRECE.

Maja

[inmyfinalera]

Mne vždy dlho trvá než si uvedomím že niektoré veci môžu byť bolestivé pre druhých ktoré ja robím. Aj keď ja to tak neberiem moc, pretože si poviem že čo, odomňa nikoho nič nemôže bolieť pretože určite ma nemal rád / nemyslel nič z toho čo robil vážne. No 99 percent času som ta piča fakt ja, netreba mi nastaviť zrkadlo. A niekedy mám strašnú urge zavolať každému koho poznám, ospravedlniť sa mu a všetko nevysvetlene vysvetliť ale zas si hovorím načo. Určite nechcú vysvetlenie. Ono sa to strašne bije a nie je deň kedy by som aspoň raz neplakala kvôli tomu že koľko dobrých ľudí som od seba poslala preč len za to že som samu seba presvedčila že zo mňa majú piču, srandu a ze trávia so mnou čas len pre to aby si niečo dokázali ze akí sú oni samaritáni a aby si dopriali božský pocit ze ako oni chcú a pomáhajú niekomu kto je chorý. som presvedčená že každý to robil. Niekto z dôvodu že mal údajne ja neviem napiču manželstvo, tak si povedal že aspoň tu si dokážem moju silu. Ja si na veľa vecí viem povedať ze toto je choré co hovorím, ale táto vec medzi to nepatrí. Nechcem dat nikomu pocítiť takýto druh sily aby získaval nadomnou, ale ja reálne nezvládam sama nič neviem čo je normálna reakcia, neviem čo je prehnané, čo je čomu primerane a jediné čo chcem je mamu, alebo aspoň niekoho kto sa tomu podoba.

[princeznanaprasku]

Ctvrtek 4.1. - uzkost, rvu na nekoho, pres mobil, rvu na mamu, ze nevim proc brecim, nervu totiz, ja hystercim. Kdyby jenom vedela, ze jsem jela do skoly driv abych se stihla sjet, ve skrince na me cekal totiz ket. No nepomohlo to, tak ze me vyzvedne tata, ze mam cekat. Tak jsem cekala, prijel,a rika ze prej to co se stalo na filde to je teprv problem, tak mu rikam, vis.. vis kdyz jede metro ja mam takovej spatnej pocit, a on rekl: ze bys tam jako skocila..? nedostal odpoved, asi mu to doslo tak rekl ze to je hrozny. no super rano

[trojerucica-blr]

O,kako je "lijepo"biti GLUP-SLUGA SUMANUTOG VODJE-REZIMSKI IDIOT.

Zlatko Sobot

  · 

CAST MI JE BILA BITI SVE OVE GODINE SA DIVNIM LJUDIMA NA OVIM MREZAMA. JA VAS MOLIM DA PODELITE OVU MOJU ISTINITU PRICU O NAMA, KAO LJUDIMA!!! **U PANTALONAMA JE IMAO 200 DINARA.** MILE SKORIC, NIJE PEVAC, NIJE RIJALITI ZVEZDA, NIJE POLITICAR, MILE SKORIC JE RUDAR!!! NEDAVNO SU SVI MEDIJI BILI PREPUNI VESTI O JEDNOM PEVACU KOJI JE POGINUO, PREMIJER BRNABIC JE O TROSKU NARODA POSLALA AVION U NEMACKU PO STRADALOG PEVACA, SAHRANJEN JE U ALEJI ZASLUZNIH GRADJANA U BEOGRADU. JA NECU PISATI O PEVACU, PISACU O JEDNOM OBICNOM COVEKU, RUDARU, KOJI NIJE POZNAT. COVEK JE POGINUO NA POSLU, KOPAJUCI UGALJ, DA BI SE NAROD GREJAO ILI DA BI SE OD UGLJA PRAVILA STRUJA. Rudar Mile Škorić (52) nastradao je nedavno u rudniku Rembas u Resavici, kada se na njega obrušila ogromna količina zemlje!

Miletove kolege su cele noći uklanjale zemlju u pokušaju da ga izvuku, ali nesrećnom rudaru nije bilo spasa. Nažalost, Miletu nije bilo spasa... Svi su ga mnogo voleli jer je bio vredan, pošten i pravi drug. “Mileta sam sreo kobnog dana baš pre nego što je pošao u jamu. Pokazivao mi je kako je sredio voćnjak na svom imanju. Kada sam čuo šta se dogodilo, dugo sam plakao” – priča uplakani Stojan. “Na dan kada je poginuo bio je potpuno drugačiji. Nije bio pričljiv. Dugo je s terase gledao voćnjak. Onda je s terase mene dugo posmatrao. Ušao je i preko stola me je povukao i poljubio. Onda mi je prišao, stegao me i dugo me je držao. Kao da je hteo da mi kaže da me gleda poslednji put. I da je nešto predosećao" isprekidano je kroz plač ispričala supruga Danijela i dodala da je to bio prvi put da ga nije ispratila na posao, jer ju je uhvatio san pošto je dve noći loše spavala zbog bolova.. Mile je iza sebe ostavio devetoro braće i sestara, a majka Danica živi u Vojvodini. Učestvovao je u poslednjem ratu i borbama a bio je i ranjen. Po zanimanju je bio šumar, ali kako nije mogao da nađe posao u struci, zaposlio se u rudniku uglja “Resavici". - Moj Mile je kad ga je zatrpao ugalj u džepu od pantalona imao 200 dinara. Njegova dnevnica je bila 2.000 dinara. A svaki dan kad ode na posao, on nije znao da li će se sa njega i vratiti - ispricala je supruga Dana. MILE JE BIO SAMO RUDAR, TRUDIO SE DA ISKOPA STO VISE UGLJA, DA OPRAVDA 2.000 DINARA KOJE JE DOBIJAO SVAKI DAN??? za Televizija Zemun, Zlatko Sobot

Simona Markovic is feeling sad.

9m  · 

Shared with Public

Koliko je takvih BUDALA medju tim i takvim BUDALAMA sam i JA Simona Markovic MAJKA 2 DJECE UNISTENE DJECE ZBOG OCA NA POLOZAJU-PRIVILEGOVANOG I KORUMPIRANE VLASTI I PRODUZENE RUKE VLASTI BATINASKOG MUP-a.KOJA ISTO RADI U PONIZAVAJUCIM UVJETIMA RADA OBEZBEDJENJA ZA PISLJIVIH I TRACAVIH 2.000RSD 12 H NOCNE SMJENE.

ALI NIJESAM BAS TOLIKA BUDALA PODNIJELA SAM KRIVICNU PRIJAVU PROTIV AVucica i ZAGORKE DOLOVAC NA DAN MASAKRA U SKOLI RIBNIKAR KADA JE SVE UTIHNULO ZBOG "KLANJA NEDUZNIH JAGANACA-MALIH ANDJELA"NO MEDJUTIM LJUBOMIR ANDJELIC OPSTRUISE MOJE KRIVICNE PRIJAVE TE JE I ON DOBIO KP,ALI I PI BEZANIJSKA KOSA.MOJ ZIVOT I MOJE DJECE JE JEDINA DRAGOCJENOST.

ZIVECI U ZEMLJI TERORA MOJE DJETE KOJE JE BILO IZLOZENU NASILJU U MILEVI MARIC AJNSTAJN I PRESRETANJIMA I UVREDAMA SE RAZBOLELO OD IMUNOLOSKE BOLESTI OPASNE PO ZIVOT.)JER NESTO TREBA DA DODAM SEM OVE SUROVE ISTINE.DA,VUCICU U PAKAO SEME I PLEME TI SE ZATRLO JER SI OD MENE SNS KURVU HTEO DA NAPRAVIS POPUT IRENE KURVARICE I MINISTARKE VAGINE.

#tuzilastvo Srbijansko TUZILASTVO POSEREM VAM SE U USTA I MARS NA OKOPAVANJE NJIVA NA DRUSTVENO KORISTAN RAD.

ODSTETA MATERIJALNA ODSTETA-SVE POKRADENE PARE AV ZA 1 UNISTEN ZIVOT,NIJE TOLIKO BOGAT DA OD POKRADENIH PARA OD NAS PLATI SVE NASE UNISTENE ZIVOTE,NEMA TIH PARA DA NADOMJESTENE GODINE UNISTENOG ZIVOTA ZA GODINE UZIVANJA POGODNOSTI OVOG OZLOGLASENOG PARAZITA NITKOKOGOVICA KOJI SE DOCEPAO VLASTI DELUZIJAMA I ILUZIJAMA LAZNIH PREDIZBORNIH OBECANJA 1 UMOBOLNOG SUMANUTOG VODJE PATOLOSKOG LAZOVA.TAKO DA MAMU SVOJU NEK PRAVI KURVOM,JER ONA GA JE I RODILA KAO SIPTARSKO KOPILE,A NE NAS,NAS I NASU DJECU JE VEC UNISTIO-PAKAO MU NEGINE.

ALI ZATO OVA SATANISTICKA DROLJA PSEUDDO UMJETNICA JE OD POLITICARSKOG OLOSA NA PIJEDASTALU.I SVE TO PUTIN AMANETUJE I PODRZAVA,A RATUJE PROTIV CIJELOG SVIJETA KAO TERORIST.)

Simona Markovic

Znaci,ISTINA JE SUROVO MNOGO GRDJA,NO STO SI JE TI PREZENTIRAO I "UBLAZIO"

O,kako je "lijepo"biti GLUP-SLUGA SUMANUTOG VODJE-REZIMSKI IDIOT.

Simona Markovic

Zato sam za BUNT.) I REVOLUCIJU U borbi protiv Fasizma - Heroji Jugoslavije NO MORE HERO ANY MORE!!!STOP CULT.)

KADA SE SUZANJ OD MUKE SMIJE TO JE NAJGORA VRSTA PATNJE ROPSTVA.ON NAS UBIJA SISTEMSKI I SISTEMATICNO-SUMANUTI VODJA LUPEZ I LAKRDIJAS.SPADAJ SILO I NEPRAVDO POGANA SATANISTICKA.AMEN!!!

UZ OVU PRODANU,A ODLIKOVANU ZA ZLODIJELA NECINJENJA I ZATASKAVANJA AV ZLOCINA BABUSKERU CUTOLOGA.

CITAVA HORDA OBEZBEDJENJA O NASEM TROSKU JOJ JE TREBALA DOK JE MOJE DJETE ISPITIVALA NA PROVOSUDNOM POLAGANJU.SRAMOTNI CIN 1 NOTORNOG PARAZITA I LEZILEBOVICKE.

VRH JE DNO DNA,TAKO DA NEPOSTOJI RAZLIKA IZMEDJU VRHA DNO DNA I DNA MARGINE DRUSTVA I JEDNI I DRUGI SU POVEZANI KLUCNO RECJU NASILJE I NASILNICI,A MI OSTALI SMO NJIHOVE ZRTVE OBE TE STRUKTURE MEDJU KOJIMA JE ZNAK JEDNAKOSTI NISTAVILA I ZLA SVEKOLIKOG NASILJA.\

"ISKLJUCI NASILJE"JE DRZAVNI PROJEKAT ZARADJIVANJA NA ZRTVAMA-PROTIVPRAVNOG BOGACENJA MOTIVATOR NASILJA KOJI ZARADJUJE NA UBIJENIM I OSTECENIM DE FACTO I DE JURI.SINDROM BOGACENJA KOJI SE UMNOZAVA PONAVLJANJEM ISTOG RECIDIVA U SVE GOREM IZDANJU. vi silujete i zrtve i Justiciju vi ste ste siledzije koje treba zakonski da odgovaraju za KD GAZENJA ZAKLETVE KOJU STE POLOZILI.

[swiss-life-select-slovensko]

Čím je pre vás vaša mama👩❓ Ktoré chvíle s ňou vám navždy zostanú v pamäti❓ Čo si predstavíte ako prvé, keď sa povie "mama"❓

Spomeňte si aj vy na svoju mamu👩, už túto nedeľu, 14.05.2023📅 a ak je to možné, venujte jej chvíľku. Povedzte jej, že ju máte radi💖 a čo všetko pre vás znamená.

Mamám vďačíme za veľa. Za život, za opateru, lásku, starostlivosť. Hovorí sa, že úspešní ľudia dostali do vienka aj veľa materinskej👩 lásky. Prajeme vám, aby ste aj vďaka maminej láske💖 žili život podľa vlastných predstáv💯.

[ana-paul-draws]

Angel with narcissus. Christmas gift for certain mom 🙂 / Anjel s narcisom. Vianočný dar pre jednu mamu 🙂 #art #painting #traditionalart #traditionalpainting #acrylicpainting #acrylics #acrylicsoncanvas #acrylicsoncanvas🎨 #christmasgift #angel #angelwithnarcissus #angelpainting #holyangel #narcis #narcissus #narcissusflower https://www.instagram.com/p/CnhQTtdq-0E/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[haneulgangnamacademy-rpg]

Wooju

Jméno postavy: Cho Wooju Pozice: Študent Ročník: 1. ročník športových štúdií Klub: Fotbalisti Národnost: Kórea/Nový Zéland

Backstory: Slaná voda, horúce slnečné lúče, teplé zrnká piesku, vysoké vlny. To všetko mu chýbalo na meste, v ktorom vyrastal. Seoul bolo síce jeho rodné mesto, rovnako aj mesto, v ktorom v prítomnosti býval, no rozhodne to nebolo mesto jeho srdca. Celý život počúval zamilovaný príbeh svojich rodičov. Jeho mama učila na škole, kde začal pracovať jeho (nevlastný) otec ako učiteľ angličtiny. Rýchlo sa do seba zamilovali a div spolu neplánovali svadbu už po týždni. Po spoločne strávenom roku sa jeho mama rozhodla, že spolu s ním odíde na Nový Zéland, z ktorého pochádzal. Mesiac po presťahovaní už plánovali veľkú svadbu a všetci boli šťastní. Wooju si dlho zvykal na tropické teplá mesta a s angličtinou bojoval ešte dlhšie, ale nakoniec sa usadil a našiel svoje šťastie aj on. Našiel si lásku k moru a k surfovaniu, rovnako ako k futbalu. Vôňa čerstvo pokoseného trávnika mu bola rovnako blízka ako vôňa slaného mora. Nepatril síce medzi extrovertov, ale našiel si aj pár blízkych kamarátov, z ktorých mnohí boli práve z futbalového tímu. Zažil svoje prvé teenage lásky. Plánoval ísť na vysokú školu, ktorá mu udelila športové štipendium. Život bol jednoducho fajn. Nikto nečakal tragédiu, ktorá zasiahla ich rodinu. Zdravie jeho otca začalo pomaly ustupovať. Nasledovali dlhé dni strávené návštevami doktorov, čakania na výsledky. Až nakoniec jedného dňa prišla finálna diagnóza: rakovina. Napriek tomu, že jeho otec bol vyčerpaný, bojoval až do poslednej chvíle. Chodil na chemoterapie, bral lieky, snažil sa to poraziť. Wooju prestal chodiť na tréningy a namiesto toho stál pri otcovi, aby mu mohol pomáhať či s ním jednoducho tráviť voľné chvíle. Ako sa hovorí, nádej umiera posledná. Bohužiaľ nádej nebola postačujúca. Jeho mama niesla stratu najhoršie zo všetkých. Prestala vychádzať z postele, akoby prestala žiť aj ona. Wooju sa uzavrel do seba, no aj tak sa tam snažil pre ňu byť. Nebolo to ľahké. Život sa tak rýchlo zmenil a nikto na to nebol pripravený. Slnko stratilo svoje teplo, more stratilo svoje čaro. Napriek tomu chodil dosť často k vode a ticho sledoval pokojnú hladinu vody. Po pár mesiacoch sa jeho mama postavila na nohy a rozhodla sa zanechať celý tento život za sebou. Prišla na to, že najlepší liek bude vrátiť sa do Kórey, kde jej nič nebude pripomínať strateného manžela a spokojný život. Wooju toto rozhodnutie neprivítal ľahko, ťažko sa mu lúčilo s milovaným mestom, no nechcel nechať svoju mamu osamote. Zbalili si pár svojich vecí a rozlúčili sa s Novým Zélandom. V Kórei dlho nemal čas myslieť na minulosť. Bol zaneprázdnený precvičovaním rodného jazyka, prijímacími skúškami na školu, spoznávaním mesta a rovnako aj dohliadaním na wellbeing svojej mamy. Postupne znovuobjavil stratenú lásku k futbalu a počas niektorých víkendov cestoval k moru. Opäť začal nachádzať krásu života, i keď už nebol rovnaký ako doteraz.

Facebook: Cho Wooju

[kraljicisljubavlju]

Znas da volim tu knjigu, znas da volim moju ruzu, a i ovaj trejler sam morao da podelim sa tobom... Ja ga pre nisam video, a od danas ga znam napamet.

Volim te

[colourmanic]

#EzRepost @hornyak_zuzana with @ezrepostapp Darček pre moju mamu. Este zaramovat. Rhapsody in the Forest od Kanoko Egusa. Tutorial Shirley Yao #coloringbook #rhapsodyintheforestcoloringbook #kanokoegusa #coloringforadults #relax #hobby #coloringbook #coloringlovers #prismacolor #flowers #blooming https://www.instagram.com/p/ChVK2LjjiR-/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[pogresnoprotumacena]

Više me ne poznaješ. Kosa mi je sada kraća i crna. Više ne plačem. Ne pijem votku, sada pijem tekilu ili vino. Promenila sam parfem i raspored u sobi. Više nisam nesigurna. Usudim se obući nešto uže ili kraće. Upoznala sam mnogo ljudi i srećnija sam nego pre. Kupila sam mali auto tamno zelene boje i sada u njemu prevozim mamu, sestru, drugare, njega, i sve negativno i loše samo negde odvezem i ostavim tu.

[ultravioletna]

Probudila sam se noćas i nisam znala šta me je snašlo. Otkud ovolika ljubav u meni? Zašto gorim? Nije to bila temperatura kojom su se zaluđivali šašavi doktori i kojekakvi bolničari koji su svuda oko nas. Za ova osećanja nije bilo leka a najviše me je nerviralo što ja, kao takva, nisam uspela da pronađem rešenje za otrove koji mi teku venama. Nisam želela da dodirnem telo čoveka u kog sam očito zaljubljena više nego što sam mislila, više nego što sam verovala i očekivala. Nisam želela da mi se usne nađu na njegovom nagom telu niti sam želela da me obavije svojim rukama toliko jako da vidim one palme koje sam sanjala, tamo smo bili zajedno. Bilo je to naše ostrvo. Nisam želela to. Želela sam da pomazim glavu tog čoveka i nateram ga da se seti sebe kada je bio mali. Da me vrati makar na dan u to vreme i da mu konačno, kao takvom, pokažem kako treba da bude voljen. Da mu budem ono što su roditelji trebali da mu budu a nikada nisu bili. Nisam želela da mu budem tetka iz Nemačke koja će ga kupovati poklonima, niti sam htela da mu budem baka koju viđa jednom mesečno da bi napunio stomak kada tata odluči da želi sa svojom ljubavnicom da provede vikend, a gle čuda, i mama je bila sa svojim. Čak i u istom hotelu! Svet je mali, reklo bi se. Od bola i tuge se ne može pobeći. Kao ni istine. Kao ni zavlačenja i isto tako i laži. Nisam htela da budem iko ko bi ga povredio bilo kako, čak i samim svojim prisustvom. Svi su oni znali šta rade ali dete u telu ovog čoveka kom želim da dam život? Nije znalo ništa. Ja sam njemu bila onaj medvedić kog je nosio svuda sa sobom, kog je grlio pred spavanje kada mu se roditelji po ko zna koji put tog dana seku jezicima i gutaju pogledima nakon porodične večere. Nije prolazilo bez toga. Ja sam njemu ona lizalica koju je svaki dan kupovao na trafici ispred zgrade, bio je dovoljno veliki da nauči da od roditelja koji su takvi neće dobiti ništa sam.  Tako sam poželela i da mu budem ona uspavanka koja mu je jedino lepo sećanje na mamu. Dok nije otišla. I ostavila ga. Samog. U domu. Napuštenog. I na posletku, ja sam mu ona nežna nijansa plave koja je bila u pigmentu jednog njegovog oka. Da li mu je to oko iz crne prešlo u plavu samo da bi bile prozоrnije kada plače zbog okruženja u kom odrasta? Ili da bi ga konačno neko primetio u srednjoj uz izgovor “Jaoo što volim momke sa plavim očima!” Probudila sam se noćas i želela sam da ti vratim detinjstvo. Plakala sam i nisam znala kako drugačije da ti uputim ovaj poziv sem uz par reči pre samog izlaganja  “Zapamti, volim te. I sve što ću ti reći sada, jebiga, puka je ljubav. Pukla sam. Ali ako mi dozvoliš, držaću za ruku ono malo dete kog pamtim iz svog komšiluka. Nemoj da porasteš.. jer jebiga..volim te toliko da bih učinila sve da ti u narednim danima vratim detinjstvo onakvo kakvo u lepom sećanju imaš. Nikad ovo nisam osetila. Drži me za ruku jer... i meni treba mali meda kog sam dobila kada sam se rodila. To si izgleda bio ti, talijo moja.” ultravioletna

[ketxo]

EMRA-LOPOV U LJUBAVI

CHAPTER 12

I tako je Kardan vratio Anteonija spasilačkoj službi i pobjegao na Graši s graškom smijajući se luđački.

Na brodu na putu nazad Emilija i Dornelija opet su sjedile zajedno na palubi.

"Dornelija, što će li biti od nas kad se vratimo? Hoćemo li se vidjeti opet?" upita Emilija zabrinuto.

"Ne znam... Ja ću napraviti sve da ti se vratim, ali ne mogu ništa obećati." kaže joj Dornelija.

Emilija se tužno zagleda u daljinu. Dornelija shvati koliko je Emilija povrijeđena te joj se približi i spoji svoje usne s njenima. Emilija joj brzo uzvrati poljubac.

"Šta je sad ovo???" prekine ih Anteonije koji se probudio iz svog sna 5 minuta ranije.

Cure se panično okrenu shvativši da ih je uhvatio princ.

"Anteonije, budan si!" ustane se Dornelija i požuri do Anteonija.

"Pa ne znam baš jel više želim bit! Ne mogu vjerovati da me varaš! Što ti samnom fali??? Znam da meso ne!" ljuto se namršti Anteonije.

"Oh prinče! Bili ste oteti i skoro sprženi! Mora da Vam se priviđaju stvari, molim Vas sednite malo, odma ću da Vam vode donesem" Dornelija ga posjedne i otrči po vodu.

Anteonije zbunjeno sjedne i okrene se prema Emiliji.

"Što li ona trabunja??" upita ju.

"Govori istinu, čarobnjak Kardan vas je zdrogirao i oteo da se osveti Vašem ocu. Na svu sreću smo Vas uspijeli zamjeniti za jedan grašak!" kaže mu Emilija.

"JEDAN grašak??? Ja sam vrijedan barem 3..." razočarano dobaci Anteonije... "A koje je Vaše ime?"

"Emilija prinče, Emilija Bambus"

"Ako je ono što govoriš istina, Emilijo Bambus, zanemarit ću tvoju i Dornelijinu bludnu prevaru pošto ste me spasile od sigurne smrti."

"Ma visosti, Vama se to učinilo, Dornelija i ja smo samo bile jako sretne što smo Vas spasile, a znate kako su cure kad su sretne jel!" nasmješi se nezgrapno Emilja.

"Maha i bolje Vam je" zagunđa Anteonije.

Pri povratku u dvorac ekipu je dočekao Gvan i kraljica Lanonija.

"Oh moj prekrasni sine! Jesi li ozljeđen?" upita zabrinuto Gvan.

"A maa niš to nije, imo sam gorih Subota." slegne ramenima Anteonije. "Ali sigurno je da bez ovih hrabrih ljudi nebi sada stajao ovdje."

"Onda ih moramo nagraditi! Hvala Vam plemenita družbo što ste mi vratili moju jedinu sreću u životu!" izjavi sretno Gvan. Lanonija okrene očima.

Gvan zagrli Dorneliju i još jednom joj se zahvali. Tad odluči ostatak ekipe proglasiti plemenitim vitezima.

Prvo je bio Đek, pa Kapetan America, pa Klarisa i Hananasija, pa Medo i Vjekoslavije i na poslijetku je došao red na Emiliju.

Emilija je kleknula pred kralja te je on izvadio svoj mač.

Gvan krene ceremoniju pretvaranja Emilije u viteza kad zapazi poznati sjaj na njenoj desnoj ruci. Bio je to prsten njegove bake, Lijepe Rakijetine! Zeleni dragulj isticao se kao lovac u žitu na njenom malom prstu (ne znam, nisam čitala knjigu).

Brzo joj uzme ruku i shvati da je u pravu, to je kraljevski prsten, održavan u obitelji generacijama!

"Ovo je kraljevski prsten! Ukraden je s bala prije 5 mjeseci! VI ste ga ukrali!!! VI STE LOPOV!" izjavi bijesno Gvan.

"Lopov??? Aaaaaaa!" onesvijesti se Lanonija.

"Straža!!! Bacite ovu lopužu u tamnicu!! Sutra šaljem tim da inspektira njenu kolibu!" naredi kralj.

Svi se vrlo iznenade.

"Molim Vas kralju, Emilja nije loša, pomogla je spasiti Vašeg sina!" zavapaji Dornelija ali zažali sjetivši se da kralj misli da je pod čarolijom.

"Možda ga je spasila ali ga je i pokrala! Zaslužuje platiti, ne slažete li se Dornelijo?" digne obrvu sumnjivo kralj.

"S-slažem se..." tužno uzdahne princeza.

Emiliji se nakupe suze u očima te više ni ne pogleda u Dorneliju dok ju stražari odvlače do tamnice.

"Uf, mi gibamo!" izjave svi osim Vjekoslavija, izlazeći iz dvora.

Vjekoslavije stane uz Dorneliju.

"E baš si ga zasrala Dornelijo.." mahne glavom Lukrecije stajajući prekriženih ruku na njenom ramenu. "Još ste se i cmoknule napokon, a ti tak, daj si sredi prioritete!"

Dornelija se tužno povuče u svoje odaje.

Tamo začuje kucanje.

"Uđite!" dobaci.

U odaju uđe Vjekoslavije.

"Sestro, nadam se da je okej ako te tako zovem, znam da si možda razmišljala da ocu odaš moju mračnu tajnu."

"Iskreno, Vjekoslavije, trenutno su mi druge brige na pameti, tebe stignem cinkat i kasnije." odvrati Dornelija.

"Što kažeš na ovo, ja ti pomognem izbaviti Emiliju iz tamnice, a ti ne kažeš tatici, okej?"

"Kako bi to uopće uspjeli? I što nakon što ju izbavimo? Neće me ni pogledati, a ja ne mogu pobjeći s njom, barem ne još!"

"Što te tolko zadržava ovdje?" upita ju Vjekoslavije.

"Moram obaviti svoju dužnost. Ne radim ovo tolko zbog oca kolko zbog naše majke, ako kraljevstvo trga Johna Mestrovicha propadne i ona će ostati siromašna, a ona to ne zaslužuje. A i da pobjegnem Gvan bi ubio Gasolinija, a mamu bi protjerao iz 6 kraljevstva." tužno zaplače Dornelija.

"Onda se jednostavno moramo riješiti Gvana. Mislim da je ionako na rubu smrti sa svim boleštinama koje ima, a i čini se da ga nitko baš ne voli osim njegovog sina....i ono, nije pre zgodan" izjavi Vjekoslavije.

"Ja se nebi složio!" brzo dovrati Lukrecije, zacrvenivši se nakon takve izjave. Dornelija ga pogleda u čudu.

"Kako to misliš Lukrecije?" pita ga.

"Koji Lukrecije??" zbuni se Vjekoslavije ali ga Dornelija izignorira i ode u drugu sobu popričati s Lukrecijem.

"Pa mislim... Meni je kralj baš zgodan.."

Dornelija se zamisli i odjednom joj klikne ideja.

KAKVA IDEJA???? ŠTA JE S EMILIJOM U TAMNICI???? JADNA ONA??? SURPRISE SURPRISE GVAN JE OPET ŠUPAK ZNAM DA JE VELIKI ŠOK????? KAKO ĆE DORNELIJA DO EMILIJE??? HOĆE LI SE IKAD VIŠE POLJUBITI???????? (da)

Saznajte u sljedećem chapteru EMRA-LOPOV U LJUBAVI