#Nike Dok

[the-traveling-poet]

Headcannon no.3

════════════════════════════════════════

Dad Jokes

(I promise Imma eventually get to the more romantic headcannons bUT HEAR ME OUT-)

Commander Eyebrows is the MASTER of dad jokes.

Dude may not be a father himself, but let’s be honest.

All his subordinates are his children.

He’s always so serious during meetings and speeches, but behind closed doors?

A menace. Unrelenting as he finally has a chance to rattle off some of his own father’s favorite jokes to his friends.

9 times out of 10, he’ll remain professional. Maybe one or two corny jokes will slip out, but he’ll keep it polite.

Give him a few drinks, or get him comfortable with his closest friends though?

One time Levi stated he was thirsty, when referring to his now empty cup of tea.

Cue an evil grin from Erwin.

“Hello thirsty, I’m Erwin.”

Levi threatened to retire early from the Survey Corps.

That time Mike forgot something in Erwin’s office after taking his leave?

“Long time no see, stranger.”

Mike told him he smelled like a bitch while rolling his eyes.

Seriously, this man can’t not be such a dad.

One time, Nike Dok asked his old friend how things were going for him now that he was commander of the survey corps. 

Not missing a beat, “Living the dream.”

Modern AU Erwin would answer phone calls with “ ‘yello?’ “

“What’s the damage?” He’d ask Hange whenever they would present to him the document that recorded the yearly costs of the Scout Regimen.

A young Eren once made a comment about the difficulties of life as a teenager in the scouts.

“Well, when I was your age-“

Mans slaps his thigh when hearing a funny joke.

Overall headcannon that Erwin is A Dad.

[mara-memories]

19.6.'23 - vrtićko sportsko druženje

Došli smo tamo, prvo smo morali otić skroz gore da nas teta Petra podijeli u 3 ekipe - crvenu, plavu (mi) i bijelu. Htio sam da Mara dobije crvenu majicu jer ju je dobila ana žužić ili bar bijelu zbog nelle. Ali, teta nam je dala plavu pa smo bili u timu sa klarom, karlom i iris. Ostali timovi su isto imali po 4 člana.

Sišli smo dolje gdje nam je teta Lora objasnila da će bit 4 igre - u nekima igramo skupa, u nekima samo djeca, a u nekima samo odrasli. Sa strane su bili stolovi sa vodom i grickalicama za osvježit se.

Prva igra je bila zajednička - roditelji i djeca. Roditelji su na leđima (na "piškalonca") morali djecu nosit od ruba do ruba dvorišta. Kad se dođe do ruba onda dijete siđe, odabere papirić u boji svoga tima te ga objesi kvačicom za štrik. Zatim dijete ide nazad roditelju na leđa i roditelj se vraća natrag - onda kreće drugi roditelj sa svojim djetetom. U toj smo igri mi bili prvi i dobili 3 boda. Drugi su bili crveni (2 boda), a treći bijeli (1 bod). Bio sam jako sretan, i Mara isto. Ispred nas su bili Karlo, Klara i Iris, tako da smo mi zadnji bili u našemu redu. Baš sam se jako potrudio da prvi s marom stignem nazad jer su i bijeli i crveni bili praktički istovremeno s nama uzimali kartice i stavljali ih na štrik. No uspjeli smo i to je bilo najbitnije u tom trenutku. Mara je bila jaaaako presretna jer je mislila da je to sad to, da smo pobjedili i da je to kraj haha. Al da, sljedila je druga igra - nju su igrala samo djeca.

U toj igri su djeca istom rutom trčali i po istom principu (4 u redu, idu jedan po jedan). Imali su čašu i morali su otić po vodu i vratit se s tom čašom punom vode nazad i napunit bocu. Igralo se sve dok se boca ne napuni do vrha. Mara je bila toliko uzbuđena da ju nije smetalo što se tokom trčanja malo zalila vodom - inače ju to jako smeta i odmah zahtjeva da se presvuče. U ovoj su igri nažalost bili naši izravni konkurenti, crveni tim, prvi. No mi (plavi) smo bili drugi, a bijeli zadnji. Dakle, crveni su dobili 3 boda, plavi 2 boda, a bijeli 1. Sa prvom igrom to je dakle crveni 5 bodova, plavi 5 bodova i bijeli 2.

Sad je krenula treća igra. To su igrali samo roditelji. Svaki roditelj je dobio balon zavezan za jednu nogu, a s drugom nogom je trebao puknut tuđe balone (balone od preostala dva tima). Tu sam shvatio da tu moramo bili prvi, ili barem bolji od crvenih jer imamo isto bodova. Igru sam započeo užasno - čim sam krenuo hodat mi se odvezao balon (isto ko i još dvoje - troje roditelja) pa su nas protivnici odmah "ispucali". Na kraju su ostali dva roditelja - od nike i karla. Crveni protiv plavog. Ne može dramatičnije. Mislio sam si "pa ovo moramo dobit, tata od karla mora pobjedit mamu od nike". Nažalost je ipak izgubio. Sad crveni imaju 8 bodova, mi plavi 7, a bijeli 3. Preostala je zadnja igra i tu je bio ogroman pritisak. Ako mi pobjedimo a crveni budu drugi (ili ako pak mi budemo drugi a crveni treći) tada ćemo imat isto bodova. To nisam htio. Htio sam da mi budemo prvi i da ne dijelimo bodove ni sa kim. Dakle, mi bi morali bit prvi (na što još donekle možemo utjecat), a crveni bi morali bit treći (na što pak nikako ne možemo).

U toj zadnjoj igri opet igramo i djeca i roditelji. Zavezali su nam ruke. Prvo su nam ruke krivo zavezali meni i mari - moju desnu sa marinom desnom - pa smo kasnije zamolili da nam promijeni (moju lijevu sa marinom desnom tako da se možemo lakše kretat). Igra je bila ovakva: diljem čitavog dvorišta su postavljene kartice u 3 boje (crvena, plava i bijela). Svaki tim mora skupljat kartice u svojoj boji te ih odnjet do klupe gdje su bile 3 kante (svaka u svojoj boji). "Trik" je bio da se u kantu može stavit samo po jedan papirić tako da nismo mogli npr. ja i Mara skupit po 5-6 papirića po dvorištu te ih onda donijet do kante. Morali smo jedan po jedan papirić. Igralo se na 5 minuta pa koja ekipa više skupi je pobjedila. Kratko smo se konzultirali sa roditeljima od iris, karla i klare pa smo se raspodjelili tko će na kojem dijelu dvorišta tražit da budemo efikasniji. Kad je igra krenula krenuo je pravi kaos, na kraju se dogovora nismo pretjerano dugo držali i svi su trčali po svuda, sudarali se i ometali. Toliko sam htio da pobjedimo da sam na trenutke htio varat i uzet po 2-3 papirića, no ipak nisam. To jest jesam, jednom sam uzeo 2 papirića - jedan koji ćemo odnijet u kantu, a drugi umjesto da ostavim gdje je bio sam ga malo bacio prema kanti da nam bude bliže. Toliko sam htio da pobjedimo, samo da Mara bude ponosna i sretna da smo prvi i da dobijemo medalju/pehar (jer mi je tako mara rekla - mislila je da ćemo dobit pehar ako budemo prvi). No bez obzira na pehar, htio sam da mara osjeti taj nagon i natjecateljski duh, da vidi da se istinski trudim i borim, da pokušamo pobjedit i bit najbolji. Uglavnom, puno smo to skupljali i baš se trudili. Tih 5 minuta doslovno nismo prestajali trčat. Kad je teta Petra rekla "još 10 sekundi" smo taman bili bacili jednu karticu u kantu i nije mi uopće palo napamet "joj ma to je sad to, ne stignemo više ništa" već smo odmah krenuli trčat da nađemo u tih 10 kratkih sekundi i dodatnu karticu koju bi mogli strpat. Kad smo ju našli sam doslovno uzeo maru u ruke da nemora trčat pa da ja trčim s njom u rukama, no nakon par koraka je teta rekla "gotovo je" pa sam ju spustio i prestali smo jer smo bili predaleko i bio je kraj.

Nakon toga je bio predah - išli smo svi pit vodu, a tete su išle brojat kartice u kantama da se odluči pobjednik. Također, u dvorištu je bila ploča sa markerom gdje su se zapisivali bodovi od svih igri. Nakon zadnje igre ja sam stajao blizu te ploče dok su ostali uglavnom bili rezali trake kojima su bili spojeni sa djecom te pokušavali popit čašu vode. Nakon par minuta teta petra i teta lora su došle do ploče i vidio sam da nešto pričaju i da se konzultiraju. Imam osjećaj kao da za zadnju igru nisu htjele napisat pravo stanje već su htjele napisat da je bijeli tim pobjedio jer nisu pobjedili u nijednoj igri do sad. To mi je skroz razumljivo. Nakon toga me samo zanimalo da li će 2 boda dati nama plavima ili pak crvenima. Ako crveni dobiju 2 boda (a mi 1) onda crveni pobjeđuju. Ako mi dobijemo 2 boda (a crveni 1) onda mi i crveni imamo isto bodova (9) i dijelimo prvo mjesto. Tete su nama plavima dale 2, a crvenima 1 i pao mi je kamen sa srca. Nisam bio presretan da dijelimo mjesto, ali mi je bilo jako drago da nismo ne-pobjedili tj. bili drugi. Ali, prije nego su tete zbrojile ukupan broj bodova kroz sve 4 igre došla je mama od martina (iz bijelog tima) i komentirala da su oni u prvoj igri bili drugi, a ne obratno. I to opravdano, tokom te prve igre nakon što sam ja prvi stigao, nakon mene su odmah stigli i crveni i bijeli i nije točno bilo definirano ko je drugi a ko treći. Nastala je neka pomutnja, a ja kako sam bio fokusiran na svoj tim nisam gledao ko je točno bio drugi a ko treći, tako da nemogu reć je li martinova mama u pravu ili nije. Uglavnom, tete su nešt na brzinu komentirale i odlučile prihvatit da je martinova mama u pravu i korigirale bodove! - i onda mi plavi imamo 9, crveni 8, a bijeli 7. Odma sam reko mari koja se pojavila pored mene u tom trenutku i baš smo sretni bili. Iako nismo dobili pehare bili smo stvarno presretni i ponosni. Uvjeren sam da će joj to ostat u sjećanju i bez ovog cijelog teksta.

Nakon toga odmor, a onda teta Lora kaže "sada se moramo s nekime oprostit, netko koga više nećemo vidjeti iduće godine jer odlazi - tko je to...?", a Mara na to odgovara "teta Petra". Svi su se nasmijali i svima je to bilo simpatično. No radilo se o Karlu, on je kretao u školu pa zato. Također, tokom odlučivanja timova mi je ipak bilo drago da smo svrstani sa Karlom i Klarom jer su oni fizički najveći pa sam mislio da bi nam to moglo donjet prednost (iako je recimo Iris dosta sitna, no nema veze).

Nakon par minuta stigao je Petrin brat na bicklu sa Ledo torbom. Odmah sam znao da su to sladoledi i svi su se razveselili. Bili su svakaki sladoledi - prvo sam mislio da ih ima samo za djecu, ali bilo ih je više pa kad sam vidio da su i neki roditelji uzeli za sebe uzeo sam onda jedan i ja. Mara se nije gurala i bila nepristojna, lijepo je čekala svoj red i među zadnjima od djece krenula birat. Malo je nešt gledala pa je onda uzela Plazma-sendvič sladoled. Nekak kao da nije bila najoduševljenija al je s guštom jela. Ja sam htio uzet jedan sladoled kojeg sam tada prvi put vidio, neki duo-sladoled. No taman je taj zadnji bila uzela mislim mama od ane žužić. No nema veze, uzeo sam macho od naranče. Taj sam sladoled tad prvi put probao - inače uvijek uzmem macho od vanilije. Uglavnom sladoled mi je bio jako fini, baš mi je pasala ta tamna čokolada u kombinaciji sa narančom.

Nakon što smo pojeli sladoled otišli smo doma. Kad smo došli doma sam bio živčan. Jako je vruće bilo i to sve je trajalo preko sat vremena i trebalo mi je lufta. Ella je s Marom otišla u Prečko da se vide sa didom. Jadna Lola je dugo bila bolesna i elli je to bilo jako teško gledati, a kako ni dida ni ella nisu imali novaca da ju uspavaju onda sam ja dao elli novce da ih da didi. Zato su primarno otišli kod dide, zbog novaca, ali su usput svratile malo do grada gdje je mara jela kukuruz. Tad smo otkrili da voli kukuruz i to mi je jako drago jer je mara izbirljiva oko hrane i ne voli probavat nove stvari. Osim kukuruza su jele i ananas i naranče u kafiću. Kasnije su pri povratku svratile u KFC na Črnomerecu gdje su opet uzele kukuruz, pa su još dobile i slamku na kojoj je pingvin s Madagaskara. Kad je mara došla smo se nasmijali jer smo baš dan ranije pričali o tim pingvinima - nismo se mogli sjetit kak se "četvrti" zove. Sjetili smo se da su Riko, Pišta i Kompa, a trebalo nam je jako dugo vremena da se sjetimo da je taj preostali - Spika.

[zoranphoto]

Lovren se oprostio od Vatrenih

Lovren se od reprezentacije oprostio sa 78 nastupa i pet pogodaka te kao osvajač dvije medalje sa svjetskih prvenstava - srebrne u Rusiji i brončane u Kataru. HNS Lovrenovo oproštajno pismo prenosimo u cijelosti: Draga reprezentacijo, dragi vjerni navijači, želio bih vam se obratiti s ne baš radosnim vijestima, ali vjerujte mi, ovu odluku donio sam otvorena srca i nakon dugo razmi��ljanja. Dosta mi ovo teško pada, i dok to pišem pokušavam ne zaplakati, ali već me dobro poznajete kao čovjeka sa srcem i neskrivenim emocijama. Došao je i taj dan kada se moram pozdraviti i reći Zbogom hrvatskoj reprezentaciji, makar i dalje sebe vidim kao vatrenog navijača koji će uvijek bodriti svoju reprezentaciju. Sanjao sam kao dijete da ću igrati na velikim turnirima, u tom najljepšem dresu sa šahovnicom na sebi. Bijelo-crvene kvadratiće sam prvi put odjenuo s devet godina i nikada neću zaboraviti taj poseban osjećaj - kao da sam imao na sebi Supermanov plašt. Osjećao sam se moćno, samouvjereno, neustrašivo, baš kao i moj heroj Superman. Neopisivo. 8. listopada 2009. godine zauvijek ću pamtiti kao službeni debi za moju Domovinu. Prošao sam kroz sve mlade selekcije, ali uvijek sam želio osjetiti taj vrh piramide, a to je A reprezentacija. Tu sam zapravo mogao pokazati svoje istinske vještine cijelom svijetu. Iskreno, na početku sam očekivao više od sebe. Bio sam nekoliko puta razočaran svojim izvedbama, smatrao sam da mogu puno više dati, ali jednostavno se neke stvari nisu poklopile. Da budem potpuno otvoren, jednom sam čak i razmišljao otići prijevremeno od vas. J***, mladost-ludost, nisam imao previše strpljenja sa sobom. Nadam se da mi niste uzeli za zlo, jer sam u konačnici poslušao svoje srce i nastavio, uvelike i zbog vas, dragi navijači. Želim svim mladim nogometašima poručiti da hrvatsku reprezentaciju trebate gledati drugačije nego bilo što drugo - gledajte ih kao svoje superheroje. Najljepša strana ove reprezentativne priče za mene je sve ovo što smo ostvarili u proteklih pet godina. Iskreno govoreći, meni je i dalje sve to kao jedan veliki san. Toliko je emocija prošlo kroz mene, pogotovo 2018. i 2022. godine, da je to teško opisati. Živio sam za takve trenutke i doživio sam ih s najvećim ponosom. Neću ih nikada zaboraviti, nosit ću ih zauvijek u svom srcu. Želio bih zahvaliti svim izbornicima na suradnji, počevši od mog prvog Slavena Bilića, pa preko Igora Štimca, Nike Kovača i Ante Čačića do Zlatka Dalića. Svatko od vas je ostavio nešto iza sebe te ću vam zauvijek biti zahvalan jer sam od svakoga naučio puno toga. Želio bih svim bivšim i aktualnim suigračima zahvaliti na jednom prekrasnom i nezaboravnom putovanju. Imali smo zajedničkih uspona i padova, smijanja i plakanja te ću vas sve zauvijek imati u srcu. S nekima od vas igrao sam više od 10 godina zajedno. Doživljavam vas kao svoju braću, bili ste tu za mene kada mi je doista bilo teško. Hvala vam puno. Hvala svim ljudima iza kulisa koji su tu bili od prvoga dana. Ne mogu sve po redu imenovati, ali znamo dobro tko su ti ljudi. Vi ste srž ove reprezentacije, niste na naslovnicama i ne dobivate možda previše pažnje, ali vjerujte mi - bez vas smo nitko i ništa. Za kraj bih samo htio reći da od sada imate jednog novog navijača. Kao i do sada, ostajemo jedni uz druge, jer je naše zajedništvo od neprocjenjive važnosti za hrvatsku reprezentaciju, ono je naša najveća snaga. Hvala vam od srca, vaš Dejan HNS Foto : Instagram Dejan Lovren Read the full article

[commander-hanji-zoe]

Valentine’s Day Headcanons

Oh look some Valentine’s Day headcanons that I should have posted a few weeks ago (I still have two Valentine’s Day requests which I’m hoping to finish tomorrow along with my oldest other request. 

This are very, very basic headcanons. Being honest, there wasn’t the same level of thought in these as my usual writing and I didn’t try to do anything flowery with the language. I just saw Valentine’s Day as an opportunity to write some quick thoughts down, hope you enjoy anyway! I decided to include Gelgar & Nile in this. 

Levi 

To Levi Valentine’s Day really is just another day and he doesn’t get the fuss around it.

That being said he’ll still buy his partner a card and something to go with it, usually a nice bottle of wine or some elegant flowers. 

Thinks it’s silly he needs a day to say I love you - though he isn’t a man who says ‘I love you’ very often at all, he’d rather show it with actions. 

If he’s single it doesn’t really bother him, he’s too busy with work to really notice what the day even is. 

Gets annoyed at the younger cadets if they’re over excited and suffers terribly from second-hand embarrassment when he witnesses 

Mike 

Loves Valentine’s Day but more in a private way. He loves seeing others happy, but when it comes to his partner/someone he’s interested in, it’s more of a subtle affair in public. 

Would much rather cook for his partner than go out to dinner, that way they can be as romantic & touchy/feely as possible without others watching.

Is big on Valentine’s underwear and has special outfits of his own - yup Mike is definitely one with a fondness for love heart boxers. 

Will buy the biggest bunch of flowers, that even he finds a bit embarrassing when he sends them to his partner/the person he has a crush on. 

Is into cute gestures he can repeat every year, like puzzles/a treasure hunt his partner will need to solve to find their gift.

Really loves the annual gifts from Hanji and agrees that it shouldn’t just be a day to celebration romantic love or sexual attraction, rather it’s a day to show love and gratitude to friends/family, all those who mean something to him. 

Nanaba

Enjoys it but like Levi, Valentine’s Day isn’t the be all and end all and certainly isn’t a highlight in her calendar.

If she’s dating someone that she of course appreciates the card, flowers etc. And will always do her best to find the perfect card and make her partner something nice like a cake. 

Will go a little easy on the cadets but is quick to put her foot down if they get too silly or carried away - romance isn’t an excuse to not pay attention. 

Might wear something very small to hint at what the day is (like a love heart shaped nose stud). I don’t see Nanaba wearing red, but I think she’d enjoy having small pieces of jewellery set aside for holidays.

Blushes surprisingly easily, whether she’s with someone and they send her flowers or if she gets something from a secret admirer she might privately have a little ‘squeeee’ moments and then take a few deep breaths and it’s back to being calm and collected. 

Hanji 

Will buy little heart shaped chocolates to give to the other vets and makes cards by hand for all of them. 

Hugs everyone they care about, extra hugs for Levi. 

If waking up in bed with the one they love Hanji would be one to make Valentine’s Day breakfast in bed and return wearing nothing but an apron. 

Definitely makes a card and ‘special meal’ for any titans they have in captivity. 

Very much the match-maker and if they know two people like one another, but are being hopeless at showing it - they’re sure to intervene or nudge them in the right direction. 

Puts in a level of effort into their outfit if on a date which other’s wouldn’t necessarily expect from them. Will actually get a little annoyed if anyone comments that ‘finally they’ve had a shower’ and explains rather abruptly that it isn’t that they don’t like showers/wearing nice scents, but work is too busy for such trivial matters! 

Erwin 

Timeless & classic when it comes to Valentine’s Day, he’s into old school romancing and will book a fancy meal out.

Definitely one to wear a smart suit and jacket out on a date, even if it isn’t really cold enough for a jacket he’ll wear one in case his partner gets cold so he has it to hand. 

During the day he doesn’t pay much attention to it, he’s happy if others want to decorate the barracks and have an exchange of cards etc. That doesn’t mean he wants to be involved. 

Is used to receiving numerous cards from secret admirers, after all he is Commander Handsome. He blushes quite easily at these and if teased by the other vets might get a little annoyed, but Erwin is good at playing it cool. 

Moblit 

Secretly he does look forward to Valentine’s Day, it’s not really something he’ll admit out loud, accept to Hanji of course. But dreads it in equal measures.

Is more about the home made gestures than buying lavish gifts for the person he likes. 

Isn’t very good at keeping secrets, so if he sends a card to someone he likes from their ‘secret admirer’ he’ll probably tell them before the day is over.

Does work himself up a bit in the week leading up to Valentine’s Day. He has a tendency to play out scenarios in his head and for some reason they often end up as worst case.

Might style his hair slightly different for the day if there’s someone he likes, it’s a way to get their attention and a talking point. 

Nile 

Pretends he doesn’t care about Valentine’s Day, but if he doesn’t get any cards he will be sad. 

If he gets a card he’ll shrug it off as mushy, he might even pretend to throw it away but secretly he’ll pick it up again later.

Practises pick-up lines in his mirror before approaching someone he likes. 

Is very sweet on a one to one basis and is happy to take his partner/date out for a very romantic meal. Not afraid to show affection in public once he is with someone, it’s quite a spectacular shift. 

Gelgar 

He’ll find a pub/tavern somewhere to drink away his sorrows, probably. 

I see him as being really clumsy when it comes to declarations of love - he definitely falls in love easily and when he falls he falls hard. Expect stuttering and stopping mid declaration to down whatever he’s drinking for a little more courage. The words don’t come out the right way and sometimes don’t make sense, but it’s easy to tell what he’s trying to say.

Sends over the top bouquets of flowers and a bottle of wine to the person he has a crush on, hinting heavily that the wine is to be shared. 

A few modern headcanons

Those who enjoy snapchat/insta filters - Mike, likes to make himself look like a cat or a bunny with love hearts floating around him. Hanji also would enjoy them - Erwin tries to figure it out but ends up turning himself into a slice of pizza or something. 

Who plans the Valentine’s Day ball? Hanji & Moblit make the best team for this particular task. Though it’s a ball at an ice skating rink or roller rink, they like to plan something super fun that everyone can enjoy with friends regardless of relationship status. 

The person who gets to the card shop before it opens to avoid people? Levi 100 times.

Who buys the Valentine’s Day meal - 2 mains, a dessert and bottle of wine from the local chain supermarket? Probably Moblit.

Enjoys a cinema trip to see a chick-flick with their friends instead of worrying about dates. Nanaba

[lavender-ages]

Snk s3, episode 42

Aka my favourite till now.

The moment of the coup d’etat, how the scene was made, the music in the background and the dialogues, the representation of each of the characters involved in the uprising, everything was animated very well, and WIT even added some lines that weren’t in the original manga but I can surely say the result was great. Heck, it’s maybe the first time I can really say to prefer anime to the manga.

Though I still can’t understand why the anime was far less faithful to the manga in the first two episodes, that were important to set the pace and make fans understand the plan for the uprising, since from the third episode anime is sticking more to the manga...

There were some differences from the manga in this episode too, Flegel convinced the journalists to write the truth while in the manga it was Hanji with Moblit, but none that could ruin my enjoyment of the episode I waited for more, after Kenny’s introduction.

Next step we’ll see finally Titan!Grisha and likely Titan!Frieda too, along the flashback of the Reiss...more mysteries to be unveiled for anime only fans and more good faithful scenes for manga fans, hopefully!

[samatedeansbroccoli]

Idk why but Makarov looks a bit like Nike Dok from Attack on Titan @welldonekhushi

[egocentrizam]

ti si meni uvijek nekako bio plava boja

bio i ostao

boja mira

tvojih ociju

i tvoje kose

i vena što ti ruke ukrašavaju

boja neba iznad mene što me uvijek gleda šta radim

i pazi jesam li dobro

plačem li

da li sam jela

i da li mi je hladno

jesam li popila dovoljno vode za taj dan

i pita me kako sam

plava boja tvog Želje

tvoje prve ljubavi

na čiju utakmicu si me obećao odvesti

da vidim šta znači navijati

dok ti s sjajem u očima pratiš utakmicu na terenu

a ja pratim tebe

pratim kako ti se usne izvijaju u osmijeh s desne strane lica

i kako ti se prsa spuštaju gore dole

dok užurbano dišeš od uzbuđenja

i čekaš pogodak tvoj najdražeg igrača

plava boja onog duksa kojeg si mi dao

i tvog košarkaškog dresa

teget plava

za koju ti uvijek govorim da ne možeš da je pariš sa crnom

boja one napapijri jakne

koju si nosio samo kad si htio da izgledamo kao da spavamo na novcu

i ako nam je to najmanje bitno

boja svih skoro svih tvojih trenerki i dukseva

imas neku posebnu ljubav prema plavoj

a ja prema tebi

možda zbog te tvoje Grbavice

koju krase plavi grafiti vjernih Željinih navijača

o kojima mi pričaš priče sa žarom u očima i emocijom u glasu

plava boja stolica na južnoj tribini na koju si me odveo

da sjedim s tobom na praznom stadionu

pod plavim nebom

plava boja tvog zida u sobi

kojeg sam krečiš

zida u koji gledam dok mi spavas u zagrljaju

i sanjas Bog zna šta u svojoj plavoj zemlji snova

plava čaša u koju mi praviš cedevitu

onakvu kakvu ja volim

jaču nego što bilo ko pije

ispravka, bilo ko normalan

bijelo plavi omot od donera

zbog kojeg si spreman ostati gladan taj dan

samo da bi imao dovoljno da mi kupis doner

i doneses

jer kako tvoja princeza da jede nesto sto ne zeli

ako postoji doner

boja plavog Alinog perja

htio si ga jer je plav

i usamljen

naša najluđa ideja sa najboljim završetkom

teget plava boja one košulje što ti stoji u ormaru

nosis je samo za rođendane

i to ne svoje

plava boja unutrašnjosti tvoga sata

što ti je otac poklonio

bez kojeg se osjecas kao da nemas ruku

i da nisi potpun

plavi Željini šalovi zakačeni po tvome zidu u sobi

jer kako nešto da prođe bez Želje

nike plava torbica

koju uvijek imaš oko struka

i te tvoje oči

imaju različitu nijansu plave kada me vidiš

kad si sretan

kada si tužan

kada plačeš

tvoje oči su skup prirodnih katastrofa

hladnih vjetrova sjeveraca

dalekih dubina svih svjetskih okeana

plava boja onog upaljača što sam ti poklonila

dok smo i dalje bili samo prijatelji

odavno više ne radi

ali ga čuvaš u maloj ladici iznad radnog stola

plava boja kutije chesterfielda

ili marlboro toucha

kratke šestice

što nam često pravi društvo na klupi u parku

boja neba u sunčano aprilsko jutro

volim april

možda zato što je tvoj mjesec

vjerovatno da

ti si moja plava

boja neba

okeana u tvojim očima

sunčanog aprilskog jutra

i moje mirne luke

sretan rođendan nebo moje

volim te onoliko koliko je plave na svijetu

a ne možeš ni da zamisliš koliko

~ ja ću možda biti pisac ali ti ćeš uvijek biti riječi

[zanimljivaekonomija]

Proslavite početak NBA sezone sa stilom preko prvog ikada organizovanog NBA dana dresova 

NBA ohrabruje svoje fanove iz celog sveta da pokažu uzbuđenje zbog početka nove sezone omiljenim dresom NBA lige. 

Dok se igrači Brooklin Netsa, Golden State Warriorsa,  Los Angeles Lakersa i LA Clippersa pripremaju za otvaranje sezone 2020-21 u utorak, 22. decembra, NBA ohrabruje navijače širom sveta da pokažu uzbuđenje za novu sezonu svojim omiljenim NBA dresom u okviru prvog ikada „Dana NBA dresa“ - globalne proslave navijača predstojeće NBA sezone. 

Dres je postao bitan odevni komad u ormaru mnogih ljubitelja NBA lige, jer nudi vezu ne samo sa omiljenim timom i igračima, već i sa navijačima bez obzira da li se nalaze u istom gradu ili ma gde na svetu . Želite priliku da budete predstavljeni na NBA.com ili timskim kanalima na društvenim mrežama? Evo šta treba da uradite 22. decembra: 

Podelite na društvenim mrežama fotografiju sebe, svojih prijatelja ili porodice u NBA dresu 

Koristite hashtag  #NBAJerseyDay 

Označite omiljene timove i  igrače

Takođe možete učestvovati u izazovima navijača @NBA na Instagram Reels i TikTok. Za izazov Instagram Reels objavite Reels na ličnom Instagram nalogu u kojem nosite NBA dres i koristite #NBAJerseyDay. Za NBA TikTok Hashtag Challenge, koristite hashtag #NBAIsBack i provedite nas kroz dan dok se pripremate za početak sezone dok nosite NBA dres. 

Koliko će navijača iz celog sveta poneti dres broj 23 LeBron Džejmsa dok Lejkersi započinju odbranu naslova protiv gradskih rivala? Koliko fanova Los Angeles Clippersa  će obući dres Kavai Lenarda broj 2? Šta tek reći za dres Stephena Currija broj 30 za navijače Warriorsa? Mnogo fanova će poneti dres bivšeg  „ratnika“  Kevina Duranta koji će nastupiti posle 18 meseci odsustva u novom dresu broj 7 za Netse? 

Bez obzira na to da li se odlučite za dres super zvezde, talentovanog rukija ili NBA legende iz Hardwood Classicsa, budete jedinstveni sa personalizovanim dresom ili proslaviti omiljeni grad novim modelima iz Nike City Edition 2020-21, postoji puno mogućnosti da izrazite svoju privrženost na #NBAJerseyDay. 

Zato narednog utorka iskoristite priliku da novu sezonu proslavite sa svim NBA navijačima noseći boje svojih omiljenih igrača i timova s ponosom u okviru inauguralnog #NBAJerseyDay. 

Dan NBA dresova poklopiće se sa Kia NBA prvim utakmicama u sezoni 2020-21, kada će Brooklin Netsi ugostiti Golden State Warriorse, a branioci NBA titule Los Angeles Lakersi igrati protiv LA Clippersa. 

Detaljna informacija je na linku: https://www.nba.com/news/celebrate-the-dec-22-season-tipoff-in-style-with-first-ever-nba-jersey-day

[marlboro-sa-jagodom]

Treći nastavak.

Povratak u rodni kraj nakon studija u inostranstvu donosio je samo novu etiketu na vaše ime. Sad sam, pored umisljenog papka i neiživljenog umjetnika bio i dijaspora. Mada, ni sam ne znam zašto se ne bih svrstao u tu kategoriju. Proveo sam u Danskoj pet godina studirajuci i ostao tu, nakon što mi je ponuđen posao. Obezbjedio sebi stan, naknadu vizu, moram tu zasluge ipak ostaviti Mensuru. On mi je kroz ove godine bio jak oslonac kako mi je otac bio kilometrima daleko. A eto, nije me ni znao kako treba. On zaslužuje da ga se zove čovjekom, dobrim i nesebičnim.

Odakle ja sad iz Danske da dođem u Sarajevo? Studije završio, lijepo živim, oženio se, dakako, nisam. Navratio sam ovdje, gdje nema pedalja zemlje da me na nju ne podsjeti, da prisustvujem rođakovoj svadbi, a griješiti se ne mogu, poželio sam se i mamine hrane i očevih riječi. Telefoni i laptopi mu glas izoblice i čuti ga uživo bio je podstrek i osvježenje koje mi je trebalo.

U tih pet dana koliko sam bio, obišao sam više rodbine nego za 20 godina koliko sam živio ovdje. Idi kod ovog, idi kod onog, nemoj da se ko naljuti boga ti, nama na dušu ide. Došlo mi je bilo da kažem nek ide, dosta mi je ljudi koji te vole i kojima si drag samo kada od tebe imaju kakve koristi. A takva je, na našu žalost, bila većina. Kako sam još koji put prohodao Vilsom vraćale su se uspomene, jedna pogotovo. Nedavno se i ona priključila mojim košmarima, a ja je, kako sam se više navikao, raširenih ruku, takoreći, primio.

Sjećam se, kosa joj je bila pokupljena u neki niski rep, padala preko teksasne jakne, otkopcane naravno. Na leđima je imala svoj crni ruksak, nosila par svojih najudobnijih pantalona i Nike patike, na dan kada mi je saopstila da više ne želi nastavljati našu vezu. Opet su mi vjetrovi bili neprijatelji i igrajući joj se s pramenovima tamne kose, cinili su me ljubomornim. Nisam joj rekao ništa do da se čuva, da ne voli jako i da zna kome se uvijek može vratiti i ko je nikada neće prestati voljeti. I nisam, još je moja duša kraj nje, kao kakav anđeo čuvar. Riječi o Danskoj nisam progovorio i možda je bolje što nisam, ko zna kako bi se ona onda osjećala. Ovako je bilo lakše, nije morala da zna da mi je bila jedini prioritet. Ona i njena sreća. Neke ljude voliš, a neki vole tebe. Rijetko kad ista osoba čini oboje.

I na toj svadbi, opet da ne griješim dušu, i rođak i njegova sada već žena, bili su prelijepi, eto kao dva najljepša cvijeta u proljeće, a ja sam na njihovom mjestu zamišljao nas. Tebe u dugoj bijeloj haljini, kose pognute da ti ne smeta i jednog zlatnog lancica koji bi ti doticao ključnu kost.

Sanjao sam tu noć možda i nešto lijepo, prvi put u ovoliko godina. Sanjao sam da si me se sjetila, da sam ti umom prošao, makar i samo kad prolaznik, putnik kom treba odmor.

I vratio sam se u Dansku, uhodao u svakodnevnu rutinu, a sliku tebe u bijelom dok sam živ zaboraviti neću. Ja te u njoj zamišljam, a pred njim ćeš takva da stojiš. Kakva sreća mila, pusta k'o i srce napuklo, ali neka. Živjeti se mora. Ovako ili onako.

🦁

[fortuna-hibiscus]

Iskreno, ne znam odakle pre da počnem.Skoro da mi se nije to desilo...Ova priča počinje da biva toliko čvrsta i lepa, kao mermer na korintskim stubovima nekog hrama.Svima je dobro poznata.Jednostavno, u životu nadješ neke delove tudjih duša koje vremenom, godinama, uz dosta truda, osmeha i plača postanu ono što jesu i što će ostati i dan danas..Ne umem rečima objasniti te osećaje, samo možda delimično bih uspela pogledom.To su oni trenuci: delić svitanja u zoru kada ptice oživljavaju, najbolja hrana nakon izlaska sa dragim ljudima, neka struja koja te prodje kad pomazis omiljenog ljubimca, neki titraj zagrljaja, ali iskrenog i tačno odmerenog.Znate onaj tip zagrljaja koji vas samo osoba koja zna svaki tvoj pedalj zagrli i to tako da nije ni prejako ni preslabo..Prosto just do it.Jeste da je to i logo i pesma Sukija, potpuno čudne koincidencije samo se sklapaju te linije,pucaju i sastaju se i rastaju.”Nikada nisam bio običan.”-kao ne stil života, neki infulenser/pevač mi rekao, nego već kao način življenja.Bilo da je to ultra mega najdrečaviji neon outfit ili basic Nike odeća, ili pak onako najbolje haljine i vrhunske cipele i tašnice, zauvek ćeš u po dana ili noći menjati za tvoje 90tice, 97ice, Airmax-ice, Tn..Eto toliko i znam otprilike nabrojati modela kojih ti imas i previšeee😅Naravno i to previše, hah pa uvek može više i bolje.Volim taj Beograd noću, sa tobom.Uvek i zauvek.Bilo kako Južni vetar, u pravom smislu te reči...”U sekundi plan stvaraš...”Nebitno da li smo u kraju, u klubu ili na splavu.Na vrhu ski staze, one u Bgu ili Zlatiboru.Da li smo na moru na Pločama ili Dobroti.U tvom dvorištu, u školskom, na mojoj bivšoj terasi.Što se mene tiče nebitno mi je da li idemo u selo na spa ili u najlepše zemlje sveta.Samo da smo kao i do sad, daj mi šta ti se radi, pa tačnije ispiraću ti mozak šta se meni radi🤣Sve dok ti(uglavnom i obično) ne nadješ način da svi budu sa nama i da uživamo, stvaramo uspomene za ceo život.Ili bez nas, nama dvema se sve baš jelte može 😈Eh, ne znam bez neke prevelike patetike...Sa svih strana i kad sam oblačna i kad nisam, popila i ne, kad mi se ne ide nigde, ali mi se nikako ne ide ni kući-e pa baš TAD po staro dobrom pisanom pravilu, kreiramo neke stvari koje ne verujem koliko su divne i evo sad dok ovo pišem nadoilaze i nadoilaze.Samo opušteno, šta god radile, sa tobom mi je i svadjanje je uživancija na maxx :)Ne bi ljudi nikad verovali da postoji malo takvo stvorenje.Djubre moje malo slatko.”Na plave oči more ljubomorno je” ili kako već ide pesma, na te oči more riba i frajera ljubomorno je.Ja bih evo htela sad da me voziš tvojim smartom na Mars i nazad(nećemo Mesec nije to naša destinacija)😻Znaš me, znam te.Postoji milion i jedan način da nekoga opišeš, ali ne postoji toliko reči smislenih koje bih mogla upotrebiti da opišem te 👐🏻Samo je sve to trošenje vremena, nisi ti Roli Rainbow(jel sam dobro rekla?), ni Patek ni onaj lepi Aquamarine znaš ti na koje modele mislim, hahhaah na one koje zbog tvojih nekih ljudi i poznajem; ti si mala neki jos nebrušeni dijamantski smart A sat.Pojma nemam šta sam možda uradila, ili nisam, da nas dragi Bog pošalje jedne drugoj😇Bukvalno svako godišnje doba, svako leto, evo već gazimo neku i deceniju, nosim tu levo još ispod dublje, unutar sebe.”Dolaze i vraćaju se sa lastama, sunčani nasmijani dani, opet je u mojoj duši proleće”.Uhvati me neki ozbiljan najež kada shvatim koliko delova može i da me zaboli i da ne postoji, makar tako delovalo da ne postoji, a opet samo odjednom sve je tu(nigde nije ni išlo ni pošlo, a ne čuj prošlo).Nećemo dalje sa nebitnim ljudima, stvarima, djavoljim rabotama svima oko nas.Najgori dušmani smo mi sami.Moja malenkost dodje samo kao dodatni šlag i jagodica na vrhu šarene laže.Ti jesi gad, ali samo za sebe gad, za svaku moram reći debilčinu ti ne da nisi gad, nego Boginja/Sine brate, neka svako shvati kako želi.Nećemo mi da se ozračimo našim pozivima, nego se spremamo na Put za Mars, ahahhaha ja sam to tek evo skoro shvatila.Nema mnogo ljudi u mom ludom životu koji mogu biti kao hipigram, neki dušaagram, 21g?

[asweetjane]

Crtice iz šetnje 2

Zavirujem u još jedan pasaž i malu radnju sa pletenim stvarima. Ulazim i dva puta govorim “dobar dan”, da bi se nakon drugog puta promolile dve plave glave, zanete u poslu. Ima mnogo divnih stvari, ali pitam za jedan uramljen goblen ruže, neobičan i jedinstven. Žena sa naočarima na nosu mi govori da sam prva koja pita za te slike. “Dve hiljade”, kaže, a ja vidim na goblenu iznad cenu od tri hiljade dinara. Skupo je, a već sam se vezala za tu čudnu ružu. Beba radoznalo posmatra. 

Žena je i dalje iznenađena što sam pitala baš za taj goblen, pa me upita da li se bavim nečim sličnim. “Ne”, odgovaram, “nego moja ćerka se zove Ružica”. Žena stane iznenađeno i pogleda sa osmehom drugu ženu. “Evo dve Ružice ovde! Sad nas ima tri. I to obe imamo muža koji se zove Darko”.

Uživam da slušam, a teško se odlučujem da progovorim, pa samo tiho spetljam kako ću je morati čuvati od dečačića sa tim imenom. Razmišljam o tome kako sam upravo ovo htela: običan, topao ljudski razgovor, jednostavan i usputan, a opet drag.

Ponete osećanjima, dogovaramo se da uzmem goblen za hiljadu dinara. Čujem kako govori drugoj ženi da je radila taj goblen petnaest sati, ali ga ionako “niko neće”. Dok ga pakuje, govori mi o svom poreklu iz Bosne, da bih se i ja nadovezala na to. “Svet je mali”, razmišljam. “Baš je mali”.

Ponekada izgleda tako ogromno.

Dok me pozdravlja, žena mi kaže da dođem opet u njihovu radnju. Nešto mi govori da zaista tako misli. Srećna sam, i stavljam onaj kamen sa bubamarom u papirnu kesu na kojoj piše “Pletkarenje”.

Nasmejana odlazim u Dunavski park i sedam na prvu čitavu klupu koju vidim. Posmatram ljude kako prolaze i hranim malu koja se unervozila. Prolaze tri lepe devojke, devojčice, i ja čujem odgovor jedne na pitanje: “A šta ti rade mama i tata?”. “Mama mi je nastavnica srpskog, a tata je nastavnik geografije”. Jedna od devojčica odgovara: “Znaš kad bih ja volela da su mi roditelji....” Ostatak ne čujem, jer odlaze, ali ga znam. Razmišljam koliko je smešno to što je rekla, jer sam ja buduća nastavnica srpskog, i majka. Stvari koje čujemo i vidimo u prolazu nikada nisu slučajne.

Prolaze zatim tri mladića, jedan od njih glasno govori novosadskim naglaskom. Drogirani su. Žalosno su obučeni, žalosno hodaju, žalosno su nesvesni. Pitam se šta bi mogli da urade tako, iz čiste obesti i dosade. A možda nisu sposobni da urade stvarno bilo šta.

Nedugo potom prolaze troje mladih koji izgledaju čudno i siromašno, a mršavi tamnoputi momak sa “Nike” majicom i duksericom oko struka, naginje flašu soka i pije. Deluje ljuto. Posmatram njegove tetovaže i ugledam na ruci veliki krst. Smešno mi je to. “Tako tipično”, pomišljam.

Gledam decu, lepe majke i porodice koje nisu odavde. Gledam devojku koju drugarica fotografiše, a kada vidi da je posmatram, govori joj: “U redu, dosta je”. Koja od nas to nije uradila iz nekog naučenog stida?

Ustajem sa klupe uskoro i na ulasku u park ugledam dve devojke, srednjoškolke, jedna od njih je izrazito krupna, a nosi kratku majicu i šorc iz kojeg joj ispada zadnjica. “Love yourself” shvaćeno na pogrešan način. Nekusno, vulgarno i žalosno. I to ne zato što je krupna.

Nebo postaje sve lepše i lepše, a beba lagano naginje glavu ka mojim grudima. Spava joj se. Pre nego što stignemo do stana, opusti se i zaspi, a ja je gledam i ljubim tako usnulu.

Kada se vratim u stan, shvatam da se moj goblen s ružom i crnim ramom ne uklapa nigde. Stavljam ga ipak pored televizora kao podsetnik šta je zaista najvažnije. Buka spoljašnjeg sveta, buka televizora, buka misli, često učini da zaboravim/o.

Srećna sam. Posle dugo vremena želim da pišem.

[misternikola]

Zavirujem u još jedan pasaž i malu radnju sa pletenim stvarima. Ulazim i dva puta govorim “dobar dan”, da bi se nakon drugog puta promolile dve plave glave, zanete u poslu. Ima mnogo divnih stvari, ali pitam za jedan uramljen goblen ruže, neobičan i jedinstven. Žena sa naočarima na nosu mi govori da sam prva koja pita za te slike. “Dve hiljade”, kaže, a ja vidim na goblenu iznad cenu od tri hiljade dinara. Skupo je, a već sam se vezala za tu čudnu ružu. Beba radoznalo posmatra. 

Žena je i dalje iznenađena što sam pitala baš za taj goblen, pa me upita da li se bavim nečim sličnim. “Ne”, odgovaram, “nego moja ćerka se zove Ružica”. Žena stane iznenađeno i pogleda sa osmehom drugu ženu. “Evo dve Ružice ovde! Sad nas ima tri. I to obe imamo muža koji se zove Darko”.

Uživam da slušam, a teško se odlučujem da progovorim, pa samo tiho spetljam kako ću je morati čuvati od dečačića sa tim imenom. Razmišljam o tome kako sam upravo ovo htela: običan, topao ljudski razgovor, jednostavan i usputan, a opet drag.

Ponete osećanjima, dogovaramo se da uzmem goblen za hiljadu dinara. Čujem kako govori drugoj ženi da je radila taj goblen petnaest sati, ali ga ionako “niko neće”. Dok ga pakuje, govori mi o svom poreklu iz Bosne, da bih se i ja nadovezala na to. “Svet je mali”, razmišljam. “Baš je mali”.

Ponekada izgleda tako ogromno.

Dok me pozdravlja, žena mi kaže da dođem opet u njihovu radnju. Nešto mi govori da zaista tako misli. Srećna sam, i stavljam onaj kamen sa bubamarom u papirnu kesu na kojoj piše “Pletkarenje”.

Nasmejana odlazim u Dunavski park i sedam na prvu čitavu klupu koju vidim. Posmatram ljude kako prolaze i hranim malu koja se unervozila. Prolaze tri lepe devojke, devojčice, i ja čujem odgovor jedne na pitanje: “A šta ti rade mama i tata?”. “Mama mi je nastavnica srpskog, a tata je nastavnik geografije”. Jedna od devojčica odgovara: “Znaš kad bih ja volela da su mi roditelji….” Ostatak ne čujem, jer odlaze, ali ga znam. Razmišljam koliko je smešno to što je rekla, jer sam ja buduća nastavnica srpskog, i majka. Stvari koje čujemo i vidimo u prolazu nikada nisu slučajne.

Prolaze zatim tri mladića, jedan od njih glasno govori novosadskim naglaskom. Drogirani su. Žalosno su obučeni, žalosno hodaju, žalosno su nesvesni. Pitam se šta bi mogli da urade tako, iz čiste obesti i dosade. A možda nisu sposobni da urade stvarno bilo šta.

Nedugo potom prolaze troje mladih koji izgledaju čudno i siromašno, a mršavi tamnoputi momak sa “Nike” majicom i duksericom oko struka, naginje flašu soka i pije. Deluje ljuto. Posmatram njegove tetovaže i ugledam na ruci veliki krst. Smešno mi je to. “Tako tipično”, pomišljam.

Gledam decu, lepe majke i porodice koje nisu odavde. Gledam devojku koju drugarica fotografiše, a kada vidi da je posmatram, govori joj: “U redu, dosta je”. Koja od nas to nije uradila iz nekog naučenog stida?

Ustajem sa klupe uskoro i na ulasku u park ugledam dve devojke, srednjoškolke, jedna od njih je izrazito krupna, a nosi kratku majicu i šorc iz kojeg joj ispada zadnjica. “Love yourself” shvaćeno na pogrešan način. Nekusno, vulgarno i žalosno. I to ne zato što je krupna.

Nebo postaje sve lepše i lepše, a beba lagano naginje glavu ka mojim grudima. Spava joj se. Pre nego što stignemo do stana, opusti se i zaspi, a ja je gledam i ljubim tako usnulu.

Kada se vratim u stan, shvatam da se moj goblen s ružom i crnim ramom ne uklapa nigde. Stavljam ga ipak pored televizora kao podsetnik šta je zaista najvažnije. Buka spoljašnjeg sveta, buka televizora, buka misli, često učini da zaboravim/o.

Srećna sam. Posle dugo vremena želim da pišem.

[tyqotazhar]

Tetibe cam rindu pulak nak pi genting. Sebab seronok!!! Niat nak release stress senanya sebab sah takhabis habis ajak gi genting jadi ku tunaikan la permintaan dia hikhik baguskan aku sanggup bawak kete sejam lebih nak dua jam gak ah semata kerna mahu pergi genting yg 30 min jer dari rumah dia tapi yang peliknya takde pulak rasa taksuka ker apa, rasa seronok yang amat adalah hahahahha ni kot kuasa sayang member🤭 yas truly i love you that is the reason why i always selagi boleh tunaikan permintaan kau, selagi tu aku tunaikan!

Okay senanya rancang berdua jer nak gi genting pastu tetibe macam nak ajak nanad jadi ku pon ajakla dia pastu okaylah pergi bertiga jer pastu tetibe pd ni sibuk dok pm bila nak lepak, bila nak lepak? Jadi ku pon ajak lah dia drpd jakgi gi dia dok kata 'ajak' pulak en hahahahha tu pasal ada 4 org. Nanad ngan pd sumpah last min teruk. Pd mmg sebelum hari kejadian tu baru ajak haaa.

Pastu dah sampai gpo, cam biasala mata rambang taklain takbukan mmg pd jeh. As i said, pd punya window shopping kalah guwe ye pastu takpala main kat atas lu, dah seronok main baru turun balik gpo pd cam biasa lah 'tiqah jom teman aku pegi ni' 'jom masuk sini' nanad dgn sah tengah dekat kedai ala bongok apetah nama kedai tu, dia boleh gi ajak aku teman dia pi sebelah hahahahha pastu dah keluar kedai dia nak pi nike tapi nanad nak pi typo, ha dia boleh jer pi nike tp sbb aku kata aku nak masuk typo sat jadi dia pon follow pi typo. Mesti korg cam asal la benda ni nak kena cerita en. This is because aku suka ah dia ngajak ngajak aku cenni, macam he depends all on me, aku jadi seronok. Taktahu perasaan apa ni tapi inilah perasaannya. Dompet pon cam biasa mmg terletak di dalam beg guwe. Kalau keluar dgn dia, beg aku adalah beg dia sekali hahahahha.

Naik cable car pon aduh mmg tokleh bla sah pd ha sama jer dua ekor ni takpaham aku sakit perut aku nak gelak, aku penakut gak tapi takdelah over yang beria betol over dia hahahahha

Nak rancang trip lagi tapi masa cam takmengizinkan jeh hm

[ansis]

2018

Šis gads bija tik dinamisks, ka praktiski jau biju aizmirsis par to, cik daudz enerģijas vajadzēja sakopot, lai tas tā būtu, un gan to nebūtu arī atcerējies, ja nepārlasītu savu kareivīgo pagājušā gada atskatu. Laikam jāpasaka paldies tam 2016. gada ansim par tām daudzajām lietām, ko man bija iespēja redzēt un piedzīvot šogad.

Atgriežoties pie paša apskata, tas šoreiz būs nedaudz tradicionālāks; uzskaitīšu 2017. gadā paveikto un padarīto.

Paralēli aktīvam darbam pie mūzikas gada sākumā, pirmais sirreālais notikums šogad bija tas, ka vienā brīdī kļuva diezgan skaidrs tas, ka Dirty Deal Audio būs savs dzēriens, un ka mēs paši varēsim izvēlēties, kādu garšu radīs Kokmuižas alus darītavas dzērienu meistari. Rezultāts bija Dirty Deal Audio mate tējas dabīgais enerģijas dzēriens, kuru kopš pirmās proves pats diezgan nekontrolēti tukšoju vienu pēc otra. Pēc receptes pieslīpēšanas Dirty Deal Audio vizuāļu virsleitnants Mārtiņš Zutis uztaisīja pudelei gala dizainu un tad, ja pareizi atceros, jūs to gājāt pirkt un garšot. Ja gadījumā nepaspējāt to nomēģināt, pirmo metienu jau esat nokavējuši, gaidiet otro. Liels prieks, ka iedvesmojām tapt kaut ko tādu, ko arī pašiem ir prieks patērēt.

Nākamais pieminēt vērtais notikums bija daļa no strīmošanas servisu iesildīšanas procesa, un tas sākās tad, kad izdevu 10 dziesmu izlasi “Standarti”. Sīkāk par pašu izlasi variet lasīt šeit, un to klausīties vai iegādāties variet Spotify, iTunes u.c.

Drīz pēc tam kopā ar jums kādas pirmdienas vakarpusē nosvinēju savu 30. dzimšanas dienu. Tas bija 8. maijs, mēs labi pavadījām laiku One One’ā, un tajā dienā (pēc vairāku nedēļu ilgiem, mokošiem un stresainiem mēģinājumiem un organizatoriskajiem darbiem) publiskajā telpā un vienlaicīgi arī uz skatuves nonāca “Balzams”, mans albums. Tas bija viens no šī gada grūtākajiem un arī atalgojošākajiem darbiem. Prezentācijas vakars jūsu visu dēļ bija maģiskākā dzimšanas diena, kāda man bijusi. Ticiet man, ja viss būtu izdevies, kā plānots, tas viss būtu aizgājis gaisā vēl skaistāk, bet arī tāpat bija labi, biju laimīgs un priecīgs par to, ka ar to varējām tikt galā.

Par patīkamiem pārsteigumiem, ko sagādāja “Balzams“ var runāt daudz. Jau četras dienas pēc izdošanas Latvijas Spotify virālais tops tika okupēts uz vairākām nedēļām, un “Balzama“ dziesmas to neatstāja vēl ilgi, beigu beigās kļūstot par otro straumētāko latviešu mūzikas albumu 2017. gadā (uzreiz aiz Prāta Vētras). Par ierakstu uzklausīju tik daudz labu atsauksmju, ka bija jābrīnās par autoru radošumu par to, cik dažādos veidos var pateikt, ka viņiem šis albums ir gājis pie sirds. Vienā brīdī “Balzama“ fiziskais formāts (par to variet sīkāk izlasīt šeit), kuru radīja lazybra un Tron Karton ar palīdzību no Draworgy biedriem, tika nominēts Adwards 2017 un ieguva divus 2. pakāpes ordeņus. Vēl vasarā viena no albuma dziesmām “Zāles“ smagā ceļā uzkāpa līdz SWH “Priekšnama“ topa 2. vietai. Tad “Balzams“ kā viens no 10 šī gada labākajiem Latvijas mūzikas ierakstiem tika nominēts arī prestižajai (tā to dēvē, un es labprāt pievienojos) Austras balvai, kurā ieguva lielākās balsotāju simpātijas. Gada pašā nogalē albums iekļuva vēl pāris radio topos, un portāls intro.lv to pat ievietoja 2017. gada labāko LV albumu topa 1. vietā (!). Turpinot — nav ne jausmas, cik daudz cilvēku paspējuši noklausīties “Balzamu” cik tālās pasaules vietās, bet instastorijos redzēju, ka gan Porziņģis ar bračkām bampo manu stafu, gan arī pasaules drifta čempions Kriss Forsbergs, tāpēc būtu interesanti uzzināt, līdz kurām negaidītām ausīm tas viss vēl ir paspējis aiziet, tikai palicis neuzfilmēts klausīšanās procesā. Katrā ziņā, glaimu un komplimentu man šogad ir bijis pat pārāk daudz, bet, protams, kamēr tas viss ļauj manai mūzikai izplatīties, man par to ir prieks.

“Balzams“ mani aizveda “Dziļajā tūrē“, ko es pats gan jau nekad nebūtu uzorganizējis, tāpēc par šo tūri variet teikt paldies Līvai, kas sadzīvoja ar manām kaprīzēm un tika ar šo visu galā. “Dziļā tūre“ bija mana pirmā solo koncertturneja, kuras pieturas bija Latvijas mazpilsētas (mazāk nekā 10000 iedzīvotāju), tajā skaitā arī mani dzimtie Ķemeri, kas teorētiski nav mazpilsēta, jo Ķemeri ir daļa no Jūrmalas, bet pofig, jo tur uzstāties bija viens no maniem sapņiem. Ļoti daudz iespaidu, bet tos laikam pietaupīšu kādai grāmatai vai intervijai pēc 10+ gadiem. Īsumā, Latvija ir skaista. Koncertu man šogad vispār bija tik daudz, kā nekad. Īpaši varētu izcelt arī 2 koncertus Noliktavā No3, kas, starp citu, šogad laikam ir brutāli nogopījuši hip-hop pasākumu stafetes kociņu un, es ceru, netaisās to tik drīz nodot kādam citam. Ja nav sanācis kādā no šie pasākumiem pabūt, iesaku. Tāpat arī “Central Exit” pasākums Centrāltirgū bija kaut kas ļoti īpašs, un koncerts Piena svētkos kā atgriešanās no “Dziļās tūres” bija kaut kas, pēc kā biju vienlaicīgi ļoti pārguris un ļoti laimīgs. Un šogad tiku uzstāties Rīgas Možu un Carnival Youth koncertos, to arī gribu piebilst. Paldies!

Paturpināšu ar merču: “Balzamu” izdevām divos fiziskos formātos, printa/plakāta formātā, par kuru ieminējos jau iepriekš, un arī uzlīmju komplekta formātā, ko radīja mans bērnības draugs un čalis, ar kuru kopā repojām pirmās dziesmas — 55tais no 55art. Ar viņu sadarbībā tapa arī Netīro Cilpu krekls, par ko sīkāk variet lasīt šeit. Rudens sezonā atpakaļ bija arī NC cepures jaunā dizainā, tās redzu uz ielas biežāk un biežāk, sveicināšu jūs, ja pamanīšu.

Tālāk — video. Filmējām vairākus, un plānoti bija vēl vairāki, bet līdz publicēšanai tika tikai pāris. Šogad nopublicējām video dziesmai “Smagi” ar Rolandu Če un arī manis producētajam Kreisā Krasta vasaras hitam “Ļogi vaļā” ar Pēteri Upelnieku, kā arī ar Kontraflovu, dziesmai “Laiks”. Nedaudz parādos arī manis producētajā Reiņa Kapones dziesmā “Gotham”.

Papildus mūzikas video šogad iznāca arī A. Krūmiņa dok. īsfilma “SPIRĀLE”, kurā piedalos kā viens no galvenajiem varoņiem, un arī Dzelzceļa muzeja veidotā īsfilma “Tvaika vilnis”, kurā esam redzami mēs ar Niklāvu, un kuras tapšanas rezultātā dzima muzikālais motīvs, kas ir dziesmas “Bērni” pamatā. Vēl šogad bez “Balzama” un Kreisā Krasta un Kontraflova fītiem ierakstīju repu kopā ar Ruslanu, a.k.a. MC Ras (”Augša”), un pavisam nesen ierakstīju arī fītu ar Piromānu. Vēl ierakstīju pantu un arī uzfilmējos vienā ārzemju projektā, pat nezinu, kad tas būs kaut kur dzirdams un redzams. Šogad studijā strādāju pie tādām relīzēm kā Ozola un Tehnikuma “Semestris”, Reiņa Kapones “Katafalks”, Singapūras Satīna “Iespēja viena”, Mazirbes “līdz galam”, I MEAN LOVE ieraksta “The Secret” un arī ierakstīju un noproducēju Kapelmeistars GROUP debijas albumu “Raimons Pauls nav latvietis”. Vēl kopā ar grupu 22:22 (es, Rūdolfs Zagorskis, Viesturs Melders un Anete Stuce) sacerējām un ierakstījām 2 dziesmas Dirty Deal Audio organizēto Treniņu Trešdienu ietvaros, abām dziesmām ir video, ko veidujusi Sandija Sandžei: 1) La Phase Grise un 2) LAVA. Vēl šogad esmu uztaisījis pāris remiksus, viens no tiem ir Kontraflovam, otrs — Augšai. Vēl noteikti esmu noproducējis pāris trekus šogad, tagad pietrūkst enerģijas meklēt. Atgriežoties par Treniņu Trešdienām — kopā ar Labo Dāmu novadīju pāris TT pasākumus, kā arī paspēju šogad pasēdēt pāris žūrijās un palīdzēt notikt pāris #BĪTUTIRGUS batliem, viens no kuriem pat notika dzīvajā, nevis virtuālā vidē. Pa vidu tam visam vajadzēja arī remontēt Rīgas DDA HQ studiju, kurā uztaisījām lielu refrešu, nomainījām akustiku un iekārtojāmies vēl 3x mājīgāk. Ā, un es saku “Rīgas” tāpēc, ka šī gada laikā ir dzimusi arī liela un plaša Liepājas DDA HQ studija. Rīgas studijas atklāšanu ar draugiem nosvinēju, tiešraidē nospēlējot stundu garu live video setu no Rīgas DDA HQ, kurā atskaņoju sevis producētos bītus un dziesmas.

Bez visa šī ikdienā pildu arī Dirty Deal Audio skaņu dizainera, komponista un audio inženiera pienākumus, kas visbiežāk paņem lielāko daļu manas darba dienas. Un es 2017. gadā savu pro skeitera karjeru šogad nomainīju uz BMXTREME dzīvesveidu, bet jūtu, ka nākamgad vajadzēs apgreidoties uz vēl ko citu.

Kā ap šo brīdi, iespējams, var redzēt, mana pagājušā gada nedaudz sāpīgā apņemšanās nedaudz vairāk novērtēt savu laiku ir vainagojusies ar to, ka varu daudz vairāk strādāt pie man interesantiem projektiem, gan mūzikas, gan pasākumiem un koncertiem, gan progresīviem soļiem, kas to palīdz veicināt.

Noslēgumā — paldies maniem jaunajiem draugiem no Nike un Maita par vērtīgu atbalstu šogad un turpmāk.

Nākamgad turpinu fokusēties un strādāt pie jaunas mūzikas. Jaunu mūziku noteikti varu apsolīt, jaunus albumus — vēl ne, esmu par kādiem 90% pārliecināts.

Tagad uz pāris mēnešiem darbošos nedaudz klusākā režīmā. Tiekamies ar jums vasarā, festivālos!

P.S. Manus iepriekšējos Vecgada vakara bloga ierakstus lasi šeit: 2012 2013 2014 2015 2016 2017

[samatedeansbroccoli]

Favorite rarepair?

Uhhhhhh

Ya know

I don’t really know

Besides the random Makarov/Kate Laswell I came up with in my head that no one knew about until now. I don’t even know how to explain that one.

But beyond that, probably Erwin Smith/Nike Dok from AoT