#Mitingas

[bukimevieningi]

Gruzija: Kaip Vaidas su Egle Tbilisyje valdžią vertė (video)

Vaidas ir Eglė apsilankė Gruzijos sostinėje Tbilisyje prie Parlamento, kur dar visai neseniai vyko protestai. Kokia ten situacija dabar? Apie viską – vaizdo reportaže. Pirmąją dalį iš Gruzijos galite pamatyti čia.  Antrąją dalį iš Gruzijos galite pamatyti čia. Norintiems užsiprenumeruoti Vaido Žemaičio Youtube kanalą, spausti čia: https://www.youtube.com/@VaidasZemaitisLekstutis

[radiogornjigrad]

TAMARA KALITERNA: Verski, zverski i švercerski razlozi

Piše: Tamara Kalitern Kosovski ministarski marifetluci „Nekoliko hiljada Srba“ je u subotu u centru Gračanice bilo na mitingu Građanske inicijative „Srpska”. U masi meštana su primećeni funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS) Žarko Obradović i generalni sekretar vlade iz redova SPS Veljko Odalović, obojica Beograđani. Listu „Srpska“ je sačinio vladajući Beograd. Posle mitinga je „nekoliko…

[trojerucica-blr]

NJUZ VESTI 39: U iščekivanju velelepnog mitinga autobusa 26. maja

CAK I PARODIJA AVUCICA JE KRIVICNO DELO,FUCK OFF 🚫💯🆘⚖️

[nenuobodiistorike]

Gegužės 1-oji tarpukario Lietuvoje

Parašiau didžiulės apimties disertaciją, tad kai kurias jos dalis teko “paaukoti”. Bet paaukojimas nereiškia išmetimo! Dalinuosi gabalėliu apie Gegužės 1-osios šventimą. Kai kam vis dar atrodo, kad čia kažkokia nereikalinga [vien tik] sovietinė šventė. Bet viliuosi, jog pasiskaitę pakeisite nuomonę ir suprasite, kodėl ji buvo svarbi tiek prieš šimtą metų, tiek ir šiandien, kai dirbančiųjų teisės dažnai paminamos. Jei norite (per)publikuoti pilną tekstą naujienų ir kt. portaluose, susisiekite ugnemarija.a@gmail.com. Dėl ankstesnių nemalonių patirčių, be savo sutikimo to daryti neleidžiu.

* * * Nagrinėjant miestų darbininkų gyvenimą, reikia aptarti ir darbininkijos švęstas šventes, o tarp jų – bene svarbiausią darbininkiškai tapatybei Gegužės pirmosios šventę. Pastaroji skyrėsi nuo Valstybės sukakčių bei religinių švenčių pagal savo pobūdį ir ištakas, todėl šiame darbe dėmesys bus skiriamas išimtinai tik jai, galinčiai paliudyti darbininkiškos tapatybės ir/ar darbininkų klasinio sąmoningumo (ne)egzistavimą. Gegužės pirmosios šventimas yra glaudžiai susijęs su 8 valandų darbo dienos reikalavimais; XIX a. pabaigoje JAV darbininkai ketino gegužės pirmąją dieną skirti streikams, kurie padėtų greičiau pasiekti minėtojo reikalavimo išpildymą. Pirmą kartą Gegužės pirmoji buvo paminėta 1886-aisiais metais, o Lietuvos teritorijoje (Vilniuje) – 1893 m., tačiau gausiausios Gegužės pirmosios demonstracijos vyko 1905 m. Vilniuje ir Kaune, o provincijoje didžiausia demonstracija (apie 1500-2000 žmonių) vyko Skapiškyje. 

Vienas pirmųjų plačiau aprašytų Gegužės pirmosios minėjimų nepriklausomoje Lietuvoje buvo 1920 m. Kaune, Rotušės salėje šiai progai paminėti surengtas socialdemokratų mitingas. Krikščioniškosios krypties savaitraštis „Darbininkas“ akcentavo, jog renginyje dalyvavo daugiausia žydų ir lenkų, kurie kažkam paskleidus komunistinių atsišaukimų, užstojo komunistus. Mitingo klausė ir karininkai, kurie jį, kaip bolševikišką, išvaikė. 

Šakiuose 1921-aisiais ruoštasi minėti Darbininkų dieną, tačiau leidimas neduotas, todėl darbininkai surengė viešą nesankcionuotą mitingą, kuris buvo prižiūrimas policijos pareigūnų ir baigėsi be jokių incidentų. Be leidimo šventė paminėta ir Kaune bei Naumiestyje. Vilkaviškyje leidimas socialdemokratų organizuojamai šventei buvo duotas, tačiau vėliau atšauktas, o tuo tarpu Darbo Federacija leidimą švęsti Gegužės pirmąją gavo. Socialdemokratinėms idėjoms prijaučiantys darbininkai mėgino išeiti demonstracijoms į gatves be leidimo, tačiau jiems liepta išsiskirstyti. 

Šventiniai renginiai buvo stebimi ir prižiūrimi Valstybės saugumo policijos agentų. 1922 m. gegužės 1-ąją Darbo federacija paminėjo Kaune, Tilmanso salėje, kur susirinko apie 200 žmonių. Susirinkimo metu kalbėjo vienas Darbo federacijos lyderių K. Ambrozaitis: jo pranešimas buvo apie techniką, žemės reformą, siūlyti būdai palengvinti darbininkų gyvenimą, vadinasi, jokių antivalstybinių kalbų ar idėjų susirinkime išsakyta nebuvo.

Radviliškyje ir Panevėžyje darbininkų šventė 1923-aisiais buvo paminėta mitingais ir eisenomis, kurios praėjo be jokių incidientų. Tuo tarpu Raseiniuose po mitingo spontaniškai surengus eiseną, ji tuoj pat buvo išvaikyta policijos, o Šiauliuose buvo surengtas mitingas ir priimta rezoliucija, išreiškiant protestą prieš profsąjungų persekiojimą, žodžio laisvės varžymą bei reikalaujant paleisti politinius kalinius. Iš šių reikalavimų galime spresti, jog mitingą organizavo komunistai, vadinasi, valstybės saugumo pareigūnai dėl komunistų veiklos suaktyvėjimo Gegužės pirmosios šventės išvakarėse ir jos metu baiminosi ne be pagrindo. Kita vertus, baimė dėl bolševikų veiklos Gegužės pirmąją galėjo būti ir dirbtinai išauginama; pavyzdžiui, minėtame 1922-ųjų Darbo federacijos renginyje K. Ambrozaitis teigė, jog DF nariai nerengė eisenos mieste dėl to, jog gavo žinių, „kad bolševikai gali pasinaudoti tuo momentu ir gali išmesti proklamacijas arba mesti sprogstančią granatą į einančią minią ir tuo kartu padaryt didelį sumaišimą tarpu manifestantų ir viską tą gali pulti ant darbininkų, kurie turės už viską atsakyti“. 

1924 m. leidimai Gegužės 1-osios mitingams, nors ir sunkiai, bet buvo suteikti. Šiauliuose „Socialdemokrato“ žiniomis po mitingo darbininkai norėjo surengti eiseną iš “Fantazijos” salės iki Darbininkų Profesinės Sąjungos valdybos būstinės, tačiau policija užrėmė duris, o į gatvę su vėliavomis išėjusius darbininkus išvaikė. Kretingoje negavus leidimo mitinguoti, gegužės pirmąją dalinti socialdemokratų atsišaukimai, o juos dalinę asmenys suimti. Kaune vyko darbininkų demonstracija, už dalyvavimą joje atleisti keli geležinkelių dirbtuvės darbininkai, taip pat nemažai asmenų nubausti po 1-3 mėn. kalėjimo bausmės. Tuo tarpu Darbo federacija 1924-aisiais pasirinko švęsti ne Darbininkų dieną, o medelių sodinimo šventę, kuria buvo paminėtas Vilniaus įkūrimas. 

Gan dažnai prieš darbininkų solidarumo dieną, vykdytos kratos pas profsąjungų aktyvistus ir socialdemokratų partijos narius. 1925 m. balandį Valstybės saugumo policija gavo žinių, kad LKP aktyviai rengiasi švęsti Gegužės 1-ąją dieną, todėl ėmė rinkti informaciją, kaip šią šventę paminėti ketino socialdemokratai, komunistai, profesinės sąjungos ir kitos socialistinės grupės, ar įvyko šių organizacijų pasitarimai, ir kas juose buvo nutarta, taip pat stengėsi prognozuoti būsimų mitingų, susirinkimų, demonstracijų dydį ir pasekmes. Domėtasi, ar tarp socialdemokratų ir komunistų būta susirinkimų Gegužės pirmąją švęsti drauge bei ar komunistai planavo saviems tikslams panaudoti socialdemokratų rengiamus mitingus ir demonstracijas. Saugumą domino ir tai, kokiais būdais visuomenė skatinta švęsti Gegužės pirmąją, taip pat ar buvo tikėtina, jog prie šventimo prisijungs ir kariuomenė, o svarbiausia, svarstyta, ar nederėtų laikinai areštuoti žymesnius LKP veikėjus, kad būtų užkirstas kelias įvairiems neramumams. 

1926 m. balandį Kauno darbininkams dalinti atsišaukimai, skatinę nevykdyti Gegužės pirmosios eisenų ir taip išventi bereikalingų suėmimų. Visgi Socialdemokratai surengė mitingą, kuriam gavo leidimą, tačiau mitingo metu iškeltos idėjos apie darbininkų vienybę buvo interpretuotas kaip kvietimas sukilti prieš valstybę, todėl mitingas buvo nutrauktas, o jo dalyviams liepta išsiskirstyti. 

Dažniausiai Gegužės pirmosios proga buvo aptarinėti aktualūs darbininkijai klausimai bei kelti elementarūs reikalavimai; pavyzdžiui, 1926 m. balandį žydų darbininkų laikraštis „Unzer tseytung“ kvietė švęsti Gegužės pirmąją ir eiti į gatves reikalaujant laikytis 8 valandų darbo dienos įstatymo, įvesti dirbančiųjų draudimą ligos ir nelaimingų atsitikimų atveju, organizuoti viešuosius darbus bedarbiams bei tokių demokratinių teisių kaip žodžio, spaudos ir asmens laisvė darbininkų organizacijoms. 1931 m. atskirus reikalavimus Gegužės pirmosios proga paskelbė moterys darbininkės: reikalauta motinystės apsaugos, įvedant visuotinį nėščiųjų ir gimdyvių draudimą, moterų darbo apsaugox, uždraudžiant darbą įmonėse, kenkiančiose moterų sveikatai, lygių atlyginimų su vyrais mokėjimo už tą patį atliktą darbą, steigti lopšelius ir vaikų darželius, kad juose darbininkės galėtų palikti prižiūrėti savo vaikus, o taip pat prašyta statyti pigius, sveikus, modernius butus su centriniu šildymu, vandentiekiu ir skalbykla, kadangi šie patogumai labai palengvino moterų darbą namuose.

Įdomu tai, jog po 1926-ųjų m. gruodžio 17-osios perversmo, Gegužės pirmosios šventimas nebuvo taip varžomas kaip krikščionių demokratų valdymo metais. Nors 1927 m. gegužės pirmosios numeryje „Darbininkas“ ir skelbė, jog „laisvoje Lietuvoje pirmą gegužės šventę pikčiausiai subjaurojo ir daugiausia išniekino tai bolševikai ir socialistai. Pirmą gegužės dieną jie nori paversti bombų, apgavimo ir melo diena“, bet nepaisant tokių teiginų, Gegužės pirmoji tais metais paminėta ramiai turiningai; pavyzdžiui, Šiauliuose, Liaudies namų salėje šventę surengė socialdemokratai, į ją prisirinko pilna salė žmonių. Renginys pradėtas Bielskio paskaita apie Gegužės pirmosios istoriją ir reikšmę, po paskaitos vyko Profsąjungų biuro ir socialdemokratinio darbininkų klubos dramos sekcijos pastatyti spektakliai. Vėlesniais metais Gegužės pirmoji buvo švenčiama nedirbant: 1928 m. dėl šventės nedirbo daugelis didesnių Panevėžio įmonių, o darbininkai vietoje viešų mitingų rinkosi pasikalbėjimus privačioje erdvėje; „Socialdemokrato“ žiniomis, viešas eisenas su raudonomis vėliavomis rengti mėgino tik prijaučiantieji LKP. 

[mentalnahigijena]

Belivuk udario na SNS: Priznao ko je rušio Savamalu, čovjek za vezu bio VulinVeljko Belivuk, vođa kriminalne grupe kojoj se pred Specijalnim sudom u Beogradu sudi zbog sedam likvidacija i drugih teških krivičnih djela, govorio je i o tome ko je rušio Savamalu. Na počeku iznošenja odbrane u Specijalnom sudu, negirao je sva krivična djela. Istakao je da su on i Marko Miljković vođe ove kriminalne grupe, činili usluge za državu.„Ja sam član SNS-a i bio sam zadužen za Blok 45 i 50. Sa Aleksandrom Stankovićem sam vodio grupu koja je služila za potrebe države sve do njegovog ubistva. Nakon toga sam nastavio ja to da radim“, rekao je Belivuk.Istakao je da su činili razne usluge za državu, poput sprečavanja mitinga, razbijanja demonstrancija, ali i rušenje u Hercegovačkoj ulici.Navijačka grupaOdgovorio je i na pitanje ko je rušio Savumalu.„Mi smo tokom noći poslali grupu mladića, jednu mi, jednu Zvonko (Veselinović prim.aut), da se sruši Savamala. Rečeno nam je da nijednom našem članu neće biti ništa i da je za sve zadužen Veselin Milić“, rekao je Belivuk.Istakao je da je nakon njegovog izlaska iz pritvora 2019. godine došao Aleksandar Vidović zvani Aca Rošavi i da mu je tada rekao da ga je poslao „šef“ i da treba da napravi navijačku grupu jer su tada na jugu postojale tri navijačke grupe.Dodao je: „Jel vi znate da su navijači pokretačka snaga ove zemlje“. Rekao je i da se zna koga su oslovljavali kao šefa.On se potom osvrnuo i na inauguraciju predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. Istakao je da je u objezbeđivanju ceremonije učestvovali nekoliko navijačkih grupa. Između ostalog, oni su bili zaduženi za dio oko Skupštine.Vođa ove kriminalne grupe istakao je i da je bio u kontaktu sa Darkom Glišićem, te da mu je upravo on rekao da će sa njima na vezi biti Vidojević i da je on čovek od povjerenja. Sa Vidojevićem su se viđali, međutim u jednom trenutku posumnjali su da on ne prenosi „šefu“ onako kako mu je rečeno.„Vidojević je često dolazio s tim zadacima. Počeli smo da sumnjamo da on prenosi kako je rečeno i da ubacuje sebe, na šta mi je Darko Glišić rekao da nije tako“, istakao je Belivuk.On je govorio i o navodnom sastanku koji je imao sa šefom, Aleksandrom Vučićem koji se dogodio u stanu voditeljice Katarine Šišmanović, piše Nova.rs.Vulinova uloga„Darko Glišić mi je rekao da oni znaju da ja dobro radim i da informacije imaju i preko moje komšinice Šišmanović. Ona je dobra prijateljica predsjednika“, rekao je i onda se osvrnuo na sastanak.„Vučić, Miljković i ja smo se vidjeli sa njim, rekao je da nije dobro da se viđamo često. Rekao je i da sa nama bude na vezi Aleksandar Vulin. Marko je to preuzeo na sebe, ja sam ga znao sa splavova, kada je dolazio vidno pijan“, rekao je Belivuk.Belivuk je potom istakao i da s Vulinom nije htio da sarađuje jer je znao da je on konzumirao narkotike.„Dugo znam da se drogira, vidjeli ste i sami kako pas na granici odmah skače na njega“, rekao je.516Broj korisnika koji su vidjeli74Angažmani+1,8x višeRezultat distribucijePromoviraj objavu442 dijeljenjaSviđa mi seKomentarPodijeli

[prispru]

В Аргентине во

В Аргентине во время митинга произошли столкновения с полицией http://vybor-naroda.org/lentanovostey/225287-v-argentine-vo-vremja-mitinga-proizoshli-stolknovenija-s-policiej.html

[cgvijesti]

Ko je bio Šinzo Abe?

Ko je bio Šinzo Abe?

Foto: Shutterstock Bivši japanski premijer Šinzo Abe, koji je ubijen tokom predizbornog mitinga, bio je predsjednik Vlade Japana sa najdužim stažom. Agencija Asošijeted pres ga je u svojoj analizi označila najpolarizovanijim i najkompleksnijim političarom u novijoj istoriji te zemlje, piše Glas Amerike. Abe je na domaćoj sceni razljutio liberalne struje, kao i žrtve Drugog svetskog rata sa…

[balkanin]

Nerzuk Ćurak : Buđenje Zapada na zapadnom Balkanu

Nerzuk Ćurak : Buđenje Zapada na zapadnom Balkanu

 Nerzuk Ćurak Ministri vanjskih poslova G7 (Kanada, Francuska, Njemačka, Italija, Japan, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države) i visoki predstavnik Evropske Unije sastali su se proteklog vikenda u Njemačkoj, na skupu koji je, barem po svojim porukama, jedan od najvažnijih mitinga Zapada u posljednjih nekoliko decenija. Rezultat okupljanja ino ministara ove uticajne grupe je zvanični…

[bukimevieningi]

Vilniuje vykęs mitingas parodė žmonių politinį beraštingumą (video)

Spalio 26 d., 11 val. prie Seimo vyko mitingas prieš Nekilnojamojo turto mokestį. Prisišlieję prie paprastų žmonių, susirinko galybė politikų ir besiveržiančių į politiką asmenų, kai kurie iš jų jau mosavo būsimų partijų vėliavomis. Vaidas Žemaitis ir Vygantas Kelertas į mitingą pažiūrėjo kiek kitomis akimis…

[radiogornjigrad]

Boris Hanžeković

Atlletičar i antifašist poginuo u proboju iz ustaškog logora smrti Jasenovac 22.04.1945. MEMORIJALNA utrka na 110 metara prepone, a kolokvijalno i cijeli zagrebački atletski miting, nose ime Borisa Hanžekovića. Svake godine uoči mitinga prisjećamo se tog prijeratnog atletičara i balkanskog prvaka. Boris Hanžeković bio je vrhunski atletičar prije 2. svjetskog rata. Rođen je u Slavonskoj Požegi…

[zoranphoto]

NAŠA ‘KRILA OLUJE’ IZBEZUMILA AUSTRIJANCE! 270 000 ljudi zapljeskalo njihovim vratolomijama

Akrobatska grupa Hrvatskog ratnog zrakoplovstva (HRZ) “Krila Oluje” iz sastava 93. krila i avion MiG-21 iz 191. eskadrile lovačkih aviona sudjelovali su na međunarodnom zrakoplovnom mitingu “Airpower 2022” koji je održan u Zrakoplovnoj bazi Zeltweg u Austriji 2. i 3. rujna 2022. godine.

Prvi nastup MIG-a

Nastup aviona MiG-21 tijekom kojeg je prezentiran letački program u trajanju od šest minuta mogao se pogledati oba dana manifestacije. Naime, ovo je prvi ovakav nastup aviona MiG-21 iz 191. eskadrile lovačkih aviona na zrakoplovnoj manifestaciji Airpower 22, ali i prvi nastup na međunarodnom aeromitingu u inozemstvu. Zapovjednik 191. eskadrile lovačkih aviona pukovnik Zvonimir Milatović rekao je: “Izrazito sam ponosan, kao i čitava eskadrila, što smo nastupili na zrakoplovnoj manifestaciji Airpower22. Ovo je bio veliki profesionalni izazov i smatram da smo ga u potpunosti savladali, a prema riječima samog organizatora, ostavili smo najbolji mogući dojam”, rekao je istaknuvši da je sam nastup bio zahtjevan isto kao i organizacija letova, ali da je uz predan rad i iskustvo koje eskadrila posjeduje i ova zadaća uspješno provedena.

Oduševili 270 000 posjetitelja

“Iznimna je prilika za nastup na ovakvoj manifestaciji i jedan je od najljepših trenutaka u mojoj karijeri pilota. Uz to, uspostavili smo i iznimno dobre odnose s kolegama iz austrijskog ratnog zrakoplovstva. Mislim da je ovo do sada najveća zrakoplovna manifestacija na kojoj je sudjelovao avion MiG-21 s oznakama Hrvatskog ratnog zrakoplovstva”, istaknuo je pukovnik Milatović, pilot aviona MiG-21 koji je nastupao u Zeltwegu, pohvalivši ujedno sve djelatnike 191. ELA koji su svojim radom pridonijeli uspješnoj realizaciji aktivnosti te zahvalivši kolegama iz 392. eskadrile aviona, kao i kolegama iz HKZP-a, koji su svojim iskustvom i savjetima pomogli pri organizaciji. Vođa grupe “Krila Oluje” bojnik Darko Belančić kazao je kako su zadovoljni nastupom na jednom od najvećih aero-mitinga u ovom dijelu Europe koji okupi više od 270 000 posjetitelja. “Generalna proba je odrađena drugi dan nakon dolaska s punim programom, jer su vremenski uvjeti bili odlični. “Krila Oluje” odradila su puni program u oba nastupa. Kritike su bile izrazito pozitivne i od posjetitelja i od pilota drugih akrobatskih grupa. Na završnoj ceremoniji svakoj grupi je dodijeljen dar zahvale uz čestitke i zahvale organizatora”, iznio je bojnik Belančić.  

Peti nastup na Airpoweru

Zajedno s “Krilima Oluje” u Zeltwegu je i ovoga puta bio tim zrakoplovnih tehničara, koji su bili potpora i izvrsno odradili svoj dio posla. “Krila Oluje” do sada su zabilježila 226 nastupa, od kojih 166 u Republici Hrvatskoj i 60 u inozemstvu. Svoj program prezentirali su na najprestižnijim zrakoplovnim manifestacijama u 15 europskih država (Rumunjska, Slovenija, Mađarska, Njemačka, Austrija, Češka, Slovačka, Belgija, Italija, Turska, Poljska, Danska, Švicarska, Ujedinjena Kraljevina Velika Britanija i Francuska). Ovo im je bio peti nastup na Airpoweru. Dnevno.hr Read the full article

[nato-ua-alen]

Within an hour at the border, we attracted serious attention from drivers, who explained, “are we here for what?”, “We’re before the war,” until we began to reclaim “Glory to Russia.” We stood firm. The police arrived, worked professionally, we talked, they said the rally was not sanctioned, I said the war in Ukraine was not sanctioned either and the UN recognized it as genocide. An hour later, it was decided to leave among the organizers because we did not want to risk the health of the other participants and because the police would be legally right. The question clearly arises here: is lawful right? Definitely not. Lithuania does not have the luxury of allowing drills to be transported between terrorist countries and allowing terrorists to earn money. The logistics business is shamefully quiet and does not give up huge revenues. We give the Government up to 25 days to decide on the blockade of Russian and Belarusian goods, otherwise we will gather thousands and block the road. Slava Ukraini! Goodbye Glory! Per valandą prie sienos pritraukėm rimtą dėmesį vairuotojų, kurie aiškino: "mes čia prie ko?", "mes prieš karą", kol nepradejo rekauti "Šlovė Rusijai". Mes stovėjom tvirtai. Policija atvyko, dirbo profesionaliai, kalbėjomės, jie sakė, kad mitingas nėra sankcionuotas, aš sakiau, kad karas Ukrainoje irgi nėra sankacionuotas ir JTO pripažino tai genocidu. Po valandos buvo nutarta tarp organizatorių pasitraukti, nes nenorėjome rizikuoti kitų dalyvių sveikata ir nes policija teisiškai būtų teisi. Čia aišku kyla klausimas: ar teisėta yra teisinga? Be abejo ne. Lietuva neturi tokios prabangos leisti per save vežti fūras tarp teroristinių valstybių ir leisti teroristams uždirbti. Logistikos verslas gėdingai tyli ir neatsisako didžiulių pajamų. Mes duodam laiko Vyriausybei iki 25 dienos nuspręsti apie rusiškų ir baltarusiškų prekių blokadą, kitaip mes surinksim tūkstančius ir blokuosim kelią. Slava Ukraine! Herojam Slava! https://www.instagram.com/p/CbXlcKqAAm4/?utm_medium=tumblr

[naujienos]

🔥 ​‼📢2d.Pasaulinis mitingas ir Lietuvoje prieš fašizmą, kaukes, skiepus ...

[prijedor24]

Bursać: Pavlović je napravio ljudsku grešku, a ne političku

Saša Bursać, predsjednik GO SNSD Prijedor kaže u emisiji “Dosije” ATV-a da je Dalibor Pavlović napravio ljudsku grešku, a ne političku. “Dalibor je istupio iz moralnih razloga, potpuno svjestan svoje greške. On je napravio ljudsku grešku, ne političku i nijednu na štetu grada i gradske uprave. On je jasno rekao na mitingu podrške, što i ja tvrdim, da SNSD nije stajao iza pomenutog mitinga.…

[mentalnahigijena]

ANALIZA: Za četrnaest mjeseci klerikalizam i populizam ,,nove vlasti“ je razorio temeljne vrijednosti u Crnoj Gori

Kako obnoviti urušeni sistem

Vlada stvorena u Manastiru Ostrog od petka, 4. februara, je prošlost. U danima i sedmicama koje slijede tek će se sagledavati razmjere posljedica namjesničke, u osnovi kvislinške, politike ,,promjena“ inaugurisane nakon 30. avgusta 2020. godine - kao politički proizvod kleronacionalističke kontrarevolucije započete litijama Crkve Srbije još krajem 2019. godine.

Sad već premijer u ,,tehničkom mandatu“ Zdravko Krivokapić bio je ponizno iskren kada je rekao da je ispunio Amfilohijev amanet. Nema mjesta podrugljivosti, učenik je slijedio učitelja, koliko je znao i umio - ključni zadatak da se obezliči moderna Crna Gora i pretvori u predgrađe ,,srpskog sveta“ rađen je temeljno, iz dana u dan, iz mjeseca u mjesec. I tako skoro godinu i po.Za četrnaest mjeseci, sve pod maskom ,,ispravljanja nepravde“ prema Crkvi Srbije, nova vlada i nova vlast udarnički su razgrađivali temeljne vrijednosti crnogorskog društva. Unutar institucija i vaninstitucionalno, uz pomoć Beograda i samostalno, plaćenički i dobrovoljački...Novi ljudi, koje je nova vlast instalirala u državnim institucijama i preduzećima, imali su samo jedan zadatak – da ekonomski razore Crnu Goru, politički sistem pretvore u farsu, a društveni sistem podrede strategijskim političkim interesima sa strane.I sve je to izvođeno uz prećutno odobravanje zapadnih ambasada. Nije to bilo sljepilo Zapada, već ,,puštanje niz vodu“ Đukanovićeve vlasti da bi došla nova, ,,demokratska“. A sve to uz svakodnevne javne proglase, od ambasadorki Rajnke i Medoks do ambasadora Vebera, da su promjene dobrodošle. Uz glorifikovanje ,,mirne smjene vlasti“ - važni zapadnjaci su suštinski prećutkivali realnost i tako indirektno podržavali ideju koja na ovim prostorima vlada još od vremena Načertanija, od doba žrtvovanja slobodarske Crne Gore 1918. godine; od Memoranduma SANU koji je doveo do krvavog raspada SFRJ, sve do današnjeg projekta ,,srpskog sveta“. Ukratko - Crna Gora treba da bude obezličena i o(p)stane samo kao geografska odrednica. Nešto bolje nego 1918.I dok su zapadnjaci kvarno prećutkivali, ovđe su maske na tlo bačili i dojučerašnji suverenisti. Valja se osvrnuti i sagledati kako su ,,kritički mediji“, poput koncerna ,,Vijesti“, ali i predstavnici brojnih nevladinih organizacija, bili otvorena, glasna platforma i posluga kontrarevolucionarnog litijaškog pokreta. Kako su targetirali sve one koji su dizali glavu i ukazivali na propadanje Crne Gore; kako su crnogorsku mladost, koja se bunila protiv kleronacionalizma nazivali ,,milogrocima“, ,,sendvičarima“ „pećinskim Crnogorcima“, „komitama“, a istinski kredibilne medije etiketirali kao ,,plaćenike bivšeg režima“. U objavama nekadašnjih suverenista, u Crnoj Gori je od avgusta poteklo med i mlijeko. I krenulo se u pomirenje.Koji dan nakon onog mitinga u Podgorici, one ,,crvene bune“ protiv isijavanja zla šovinizma nakon 30. avgusta, jedan od osnivača ,,Vijesti“ i jedan od ,,otaca“ Ure Miodrag Perović, slavodobitno je, kao nekadašnji suverenista, pokušao da objasni ,,zaluđenoj crnogorskoj mladosti“ da su na izborima u stvari - ,,poražene i četnička i partizanska Crna Gora“ i da će vlast bez Mila Đukanovića i 'Prve familije' biti inkluzivna“. Tako je, besprizorno a vrlo ciljano, sveo u istu ravan, bez stida i obraza, njemački gvozeni krst koljača Pavla Đurišića i onu krvavu macu popa Mace Vukojičića sa onim legendarnim osmijehom narodnog heroja Ljuba Čupića kojeg su strijeljali u Nikšiću ili ona dva sjajna crna oka crnogorske antifašističke heroine Vukice Mitrović, strijeljane na Banjici.Negdje tih dana, kada je nastala ova Perovićeva podmukla paškvila, na asfaltu ulica crnogorskih gradova, po kućama u Pljevljima, osvanuli su zli grafiti svetosavskog milosrđa: ,,Turci, mrš iz Crne Gore“, ,,Nož, žica Srebrenica“... I danas stoje spomenici ove ,,inkluzivne vlasti“, kao što je onaj grafit ,, general Ratko Mladić“ ostao kao zadužbina vlasti koja je, je li, porazila partizansku i četničku Crnu Goru.Ovaj ogledni primjer primitivne manipulacije pokazuje, bolje od ičega, ko je i sve i kako, svjesno ili nesvjesno, plaćenički ili kao dobrovoljac, vukao Crnu Goru na dno. I da je ono zapišavanje spomenika Ljuba Čupića bio samo nastavak priče o ,,inkluziji“, samo u izvedbi četnika. Ne treba zaboraviti, osim nedjela Vlade i one koji su im davali vjetar u leđa na poganom poslu.Od petka 4. februara, pojavio se tračak nade da će se Crna Gora ponovo vratiti, ne partijama stare vlasti, ne ispraznim mantrama o pomirenju, ne nekim novim neprirodnim političkim koalicijama, već na put ka budućnosti građanskog društva.I možda djeluje kao neostvarljiva želja, ali valja pokušati da se ide putem sabiranja građanskih vrijednosti. Do sada zanemareni glasovi građanskih aktivista, pokazuju put u budućnost partijama, koje moraju pogledati unazad i sagledati greške iz prošlosti ako Crna Gora želi obnavljati vlastito društvo. Prosvjetiteljski građanski pokret umjesto partijskog elitizma.U danima koji slijede Pobjeda će kroz istraživačke tekstove pokušati da čitaocima pruži uvid kako je uništavan politički, ekonomski i društveni sistem u Crnoj Gori.Dio inventara razaranja Crne Gore predstavljamo kroz ovaj kroki pregled.

U RALJAMA ,,SRPSKOG SVETA Još jula 2020. godine Pobjeda je analitički pisala o sprovođenju projekta ,,srpskog sveta“, istražujući kako je oformljena međunarodna infrastruktura za podršku prosrpskim partijama uoči izbora u Crnoj Gori.Brojni analitički tekstovi novinara našeg lista pokazali su da je mreža aktivirana preko zvaničnog Beograda, centara Crkve Srbije u SAD i Evropi, te velikog broja raznorodnih srpskih organizacija u Crnoj Gori i lobističkih grupa u inostranstvu.Neposredni cilj je tada, tokom litija, bila destabilizacija i svrgavanje crnogorske vlasti koja ,,diskriminiše Srbe u Crnoj Gori“ i pokušava da ,,zatre Mitropoliju crnogorsko-primorsku Srpske pravoslavne crkve“, kako se to poručivalo sa brojnih srpskih adresa, od vrha vlasti u Beogradu, čelnika Crkve Srbije, sve do brojnih srpskih paradržavnih organizacija i udruženja.Pobjeda je tada otkrila da je u jeku epidemije korone Vlada premijerke Ane Brnabić društvima i udruženjima Srba u Crnoj Gori darovala jednokratnu pomoć od 1,64 miliona eura ,,radi realizacije projekata i podrške u radu“. Bio je to samo nastavak ulaganja Beograda u srpske patriote u Crnoj Gori: za kupovinu i opremanje prostora ,,Srpske kuće“ u Podgorici Aleksandar Vučić je iz državnog budžeta izdvojio 3,4 miliona eura. Za manje od dvije godine zvanični Beograd je ,,upumpao“ čak pet miliona eura u srpsku političku opciju u Crnoj Gori.

Bilo je to samo provođenje strategije koja je davno osmišljena. Još tokom izborne kampanje 2016. godine Beograd je upumpavao silne novce u srpske partije i ekstremističke grupe u okrilju Crkve Srbije. Znanične procjene specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića, tokom suđenja za pokušaj terorizma, govorile su da je, na razne načine, u Crnu Goru tokom 2016. godine ,,za srpsku stvar“ unešeno oko 15 miliona eura.Nakon propasti puča iz 2016. godine, strategija je promijenjena. Tokom litijaškog pokreta novac je pristizao kroz najmoćniju srpsku (ne)vladinu organizaciju – Crkvu Srbije. Tako se sredinom 2020. godine u Libertvilu kod Čikaga, koji pripada Eparhiji novogračaničkoj i srednjozapadnoameričkoj SPC, započelo sa prikupljanjem novca kako bi se pomogle ovdašnje prosrpske partije koje, kako je planirano, bi trebalo da budu sve na jednoj listi. Kasnije će se stvoriti front - koalicija ,,Za budućnost Crne Gore“, koju će suštinski predvoditi mitropolit Amfilohije.Plan je bio široko postavljen - da se svrgavanjem vlasti u Podgorici, te promjenom crnogorske državne politike, omogući stvaranje ,,srpskog sveta“, omeđavanjem trougla Banjaluka – Beograd – Podgorica kao dominantno srpskog političkog prostora, koji će, naravno, biti naslonjen na pravoslavlje i geopolitički zaštićen Rusijom Vladimira Putina.Prozapadna Crna Gora, članica NATO, ključna je smetnja ostvarenju tog plana, a Milo Đukanović, ,,kao igrač Zapada“ najveći je problem koji treba ukloniti.Milomir Stepić, viši naučni savjetnik Instituta za politiku iz Beograda, partnerske organizacije ruskog Instituta za strateške studije, tada je sažeo suštinske razloge ataka na Crnu Goru.- Crna Gora je NATO tvorevina koja je posljednji otpor izlasku na mora koja okružuju Balkan, posljednji ventil kuda Srbi – a to znači i Rusi – mogu imati pristup Sredozemlju - kaže Stepić i naglašava da, ako Crna Gora ostane srpska i pravoslavna, ,,ona će pripadati civilizaciji čiji je centar u Rusiji“.Bilo je jasno da velikosrpski projekat direktno ugrožava postojanje nezavisne Crne Gore i Crnogoraca. Bilo je i očigledno da vlast koju je predvodio DPS Mila Đukanovića, da Vlada na čijem je čelu bio Duško Marković, da crnogorske bezbjednosne strukture, nijesu umjele, željele ili znale da Crnu Goru odbrane. Mnogi su unutar crnogorske vlasti tada sa potcjenjivanjem gledali na javne planove srpskog ekstremističkog istoričara Aleksandra Rakovića, na otvorene prijetnje ,,Zavjetnika“ koje kontroliše srpska BIA... Okoštala trodecenijska vlast nije osjetila opasnost koja se nadvila nad Crnom Gorom.Nakon izbora 30. avgusta, projekat, benigno nazvan ,,Ne damo svetinje“, konačno je preformulisan u ,,srpski svet“ i postao je dio političkog programa nove vlasti.Ritualno noćno postizborno cjelivanje nosioca liste ,,Za budućnost Crne Gore“ Zdravka Krivokapića i mitropolita Crkve Srbije Amfilohija Rista Radovića bio je obred inicijacije: sjenka ,,srpskog sveta“ prekrila je Crnu Goru.Gotovo sve što je radila ,,apostolska“ vlada, podržana od građanskog pokreta Ura na čelu sa Dritanom Abazovićem, vodilo je podvrgavanju Crne Gore pravilima ,,srpskog sveta“.Naravno, sve je bilo podređenima interesima države Srbije i državne Crkve Srbije. Vlada Crne Gore, bez odluke Vlade (!), naložila je Upravi za katastar da nasilno prepiše Cetinjski manastir u vlasništvo Crkve Srbije; Vlada Crne Gore je brzopotezno odobrila gradnju dva nova hrama SPC u Budvi i na Žabljaku!?I nije čudo što je premijer Krivokapić, koji sat prije nego što će biti smijenjen, donio uredbu o prijemu u crnogorsko državljanstvo bez prethodnih uslova, stvarajući tako okvir za demografsku pravoslavnu ekspanziju, pravljenje armije novih državljana, Srba i Rusa, koji bi Crnu Goru trebalo da zacementiraju u ram ,,srpskog sveta“ .Ako u bliskoj budućnosti i bude formirana vlast koja će štititi crnogorske nacionalne interese biće potrebne godine i upornost da Crnu Goru izvuče iz ralja ,,srpskog sveta“.RASTURANJE ANB-a Kao dio plana razaranja Crne Gore bilo je – urušavanje bezbjednosnog sektora. Agencija za nacionalnu bezbjednost i Vojska Crne Gore bili su najvažnije karike koje je trebalo slomiti i preoblikovati.Prije nego što će postati prvi čovjek ANB-a, najprije kao vršilac dužnosti a kasnije i kao direktor Agencije, kotorski advokat Dejan Vukšić nije bio eksponiran u javnosti. Njegovo ime se uglavnom provlačilo kroz izvještaje crne hronike medija, kao pravnog zastupnika nekih istaknutih članova mafijaških klanova. Kasnije će se pokazati da je bio i advokat nekih interesantnih osoba iz Rusije, nekadašnjih pripadnika ruskih službi koji su, ,,iz penzije“ počeli da trguju nekretnine po Crnoj Gori, uglavnom na Primorju.U političku orbitu ga je izbacio litijaški pokret i, posebno, prijateljstvo sa popom Crkve Srbije Mijajlom Backovićem, veteranom 63. niške padobranske brigade i, kako će se ispostaviti, osnivačem nekih srpskih ekstremističkih bratstava i udruženja poput ,,Miholjskog zbora“.Na izborima 2020. godine Vukšić je bio nosilac liste ,,Za budućnost Kotora“ i kasnije je, nakon izborne pobjede, izabran za predsjednika Skupštine opštine Kotor.Ispostaviće se da je Vukšić imao znatno veće ambicije od političkog aktivizma na lokalnom nivou. Zahvaljujući podršci Crkve Srbije, odobrenju prosrpskog Demokratskog fronta i njihovih mentora iz Beograda, premijer Zdravko Krivokapić je predložio advokata Vukšića za vršioca dužnosti direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost.Nekoliko mjeseci kasnije Vukšić je imenovan za direktora Agencije iako je time kršen Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbjednost koji ne dozvoljava da se na čelnu funkciju u ANB-u izabere politički aktivista.Naravno, Vladi stvorenoj u Ostrogu nije smetao taj ,,nebitni“ zakonski detalj, a ni iskusnom pravniku Dejanu Vukšiću da prihvati novi angažman, koji je, mora se priznati, sa velikim žarom prihvatio i posla se latio.Prvi potez Dejana Vukšića bio je ovladavanje nad agentima ANB-a koji su služili bivšem direktoru i bivšoj Đukanovićevoj vlasti. To je rađeno planski - počelo je sa sporadičnim ,,ispaljivanjem afera“, poput one o spaljivanju dokumentacije na Žabljaku koja se ispostavila kao – lažna informacija. A onda je krenula afera o prisluškivanju specijalnog državnog tužioca, koja je imala istinitu osnovu. I koja je poslužila Vukšiću da pridobije na svoju stranu dio agenata koji su služili staroj vlasti i da ih, ,,kao pokajnike“ upotrijebi za – podređivanje ANB-a srpskoj BIA!U tekstovima Pobjede identifikovani su brojni preletači, koji su nekad pratili srpske ekstremističke organizacije, a potom se brzo prilagodili novim zadacima i počeli da uhode – ,,ekstremne Crnogorce“. Pobjeda je u serijalu tekstova razotkrila, prije i poslije dešavanja 4. i 5. septembra na Cetinju, kako je funkcionisao taj mehanizam.

Osim što su davali bitne operativne podatke, važni funkcioneri BIA su Vukšića savjetovali i o pravcima akcije u borbi protiv patriota, komita i drugih ,,crnogorskih ekstremista“, kako to vole da kažu vlasti u Beogradu i Podgorici.ANB je i bukvalno, za nekoliko mjeseci, praktično postala ekspozitura srpske službe. I nije slučajnost, tvrde izvori Pobjede, što je lično Dejan Vukšić svojevremeno razotkrio imena i prezimena operativaca CIA i ANB-a članovima skupštinskog Odbora za bezbjednost. Bila je to ,,pokazna vježba“ za razbijanje ANB-a.Srpski izvori našeg lista ističu da je tokom čestih boravaka u Beogradu Vukšić uspostavio odličnu saradnju sa Markom Parezanovićem, načelnikom Uprave za bezbjednost BIA, osobe od povjerenja predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. Na terenu, u Crnoj Gori, prema navodima Pobjedinih izvora, za koordinaciju je zadužen Mićo Rogović, savjetnik u Ambasadi Srbije u Podgorici, moćni poslanik SNS-a, koji je veza između vrha ANB-a i vrha BIA.Združene aktivnosti ANB-a i BIA najbolje su se očitale 4. i 5. septembra na Cetinju, ali i nakon toga. Prema saznanjima Pobjede, na jednoj od sjednica skupštinskog Odbora za odbranu i bezbjednost lično je direktor ANB-a Dejan Vukšić dao članovima Odbora informaciju da je više od 35 bezbjednosno interesantnih osoba bilo, još od 3. septembra, pod okriljem sveštenika Crkve Srbije u Cetinjskom manastiru.Kako je onda moguće da – više od tri mjeseca nakon dramatičnih dešavanja na Cetinju – istraga crnogorskog bezbjednosnog sektora ,,tapka u mjestu“, da se ne otkriva identitet sumnjivih lica, niti veze osoba sa kriminalnim miljeom sa pojedinim policijskim službenicima?Ćutanje bezbjednosnog sektora je, očito, neka vrsta ,,mrtve straže“ da se ne sazna istina. Ali ne samo o dramatičnim dešavanjima na Cetinju - obrazac djelovanja ANB-a, od kada je Dejan Vukšić postao njen čelni čovjek, je potpuno razotkriven. I jasno je ANB je ,,preprogramiran“ da ne služi za zaštitu nacionalnih interesa Crne Gore.RAZBIJANJE MINISTARSTVA ODBRANE I VOJNE BEZBJEDNOSTI Kada je Zdravko Krivokapić 5. decembra 2020. godine izgovarao tekst premijerske zakletve, u pozadini su se dvije novopečene ministarke – Vesna Bratić i Olivera Injac brzo prekstile, moleći se da sve prođe kako treba.Ko zna što su mislile, ali ministarka odbrane Injac svojski je prionula na posao i vrlo brzo je postalo jasno što su joj bile prave namjere. Za 14 mjeseci ministarka odbrane je vrlo detaljno razgradila sistem. Dojučerašnja profesorica na UDG, đe je jedan od osnivača i Milo Đukanović, počela je sa brzopoteznim izmjenama rukovodećeg kadra, kako bi potpuno izmijenila strukturu – ali i političku profilaciju – vrha MO.I, mora se priznati, sve je to tiha ministarka radila predano. Ali ne i pametno - gotovo da nije bilo važnije odluke o imenovanju koja je bila zakonita ili Ustavna. Počev od postavljenja penzionisanog zastavnika Miodraga Jokanovića na mjesto u obavještajnom sektoru, imenovanja aktivnog oficira, potpukovnika Veljka Mališića, za državnog sekretara, bez prethodne odluke Savjeta za odbranu...Najviše spornih poteza ministarka Injac je povukla u namjeri da ,,reorganizuje“ Obavještajno-bezbjednosni direktorat, centar za prikupljanje i razmjenu svih klasifikovanih podataka saradnje sa NATO. Imenovanje majora Radula Čovića i Ivice Simonovića na rukovodeća mjesta u OBD-u, bez ozbiljnih bezbjednosnih provjera - koje bi eliminisale makar majora Čovića zbog kompromitacije tajnih podataka NATO – teško se može ocijeniti kao nesnalaženje neiskusne ministarke.Tim prije što je ministarka Injac tada imala jasno upozorenje od vršioca dužnosti direktora OBD-a Aleksandra Šaranovića, iskusnog obavještajca sa značajnim konekcijama u bezbjednosnim strukturama Alijanse. To što je Šaranović pokušao da se ,,miješa u svoj posao“ okarakterisano je kao veliki njegov grijeh, pa je uslijedila odmazda - Šaranoviću je 12. marta državna sekretarka Sandra Bulatović naredila pod prijetnjom vojne policije (!) da napušti kancelariju i kasnije zabranila ulaz u zgradu Ministarstva odbrane u Ulici Jovana Tomaševića.

O svim ovim aktivnostima ministarke Injac Pobjeda je pisala, ali nije bilo reakcije iz države. Čak ni kada je naš list razotkrio aferu Simijanović, vezama američko-srpskog špijuna sa potpredsjednikom Vlade Dritanom Abazovićem i mešetarenjima oko nabavke oružja za Ministarstvo odbrane.A onda je počelo inventarisanje nezakonitih radnji vrha MO. Kako je Pobjeda pisala, nekadašnji direktor Direktorata za ljudske resurse Mihail Volkov podnio je 23. marta 2021. krivičnu prijavu Specijalnom državnom tužilaštvu kojom je teretio Injac za zloupotrebu položaja zbog nezakonitog zapošljavanja vojnog penzionera Miodraga Jokanovića i njegovog postavljanja u Obavještajno-bezbjednosni direktorat.Samo dvadesetak dana kasnije, 13. aprila, kako je opet jedina izvijestila Pobjeda, Mihailo Volkov je Specijalnom državnom tužilaštvu podnio još jednu krivičnu prijavu protiv ministarke odbrane Olivere Injac, tereteći je opet za zloupotrebu položaja prilikom postavljenja pukovnika Veljka Mališića.Nije to bio kraj: nakon dvije krivične prijave uslijedila je i nova – u aferi ,,kadeti“ , kada je ministarka Injac diskriminisala kandidata Marka Mitrovića i spriječila mladog momka da ispuni svoj životni san i školuje se za pilota na Vazduhopolovnoj akademiji ,,Ikaron“ u Atini.Zahtjevom za skidanje imuniteta koji je Specijalno državno tužilaštvo uputilo Skupštini Crne Gore, potvrđena je osnovanost krivičnih prijava koje je protiv ministarke odbrane Injac podnio nekadašnji direktor Direktorata za ljudske resurse Mihail Volkov.To je samo dio tamnog mozaika u biografiji Olivere Injac kao ministarke odbrane Pokazalo se da je sistem urušen, a ugled Vojske srozan: skandal sa obezbjeđivanjem makedonskih vojnika u Kolašinu, o čemu je Pobjeda izvijestila, izazvao je podozrenje crnogorskih partnera iz NATO. Osim vanredne inspekcije obavještajnih NATO eksperata iz sektora bezbjednosti (NOS), počeli su zvaničnim kanalima da pristižu brojna pitanja iz Brisela, ali i iz obavještajnih krugova velikih zapadnih sila.Nesnalaženje, slučajne greške ili namjera? O tome će odlučiti crnogorsko pravosuđe, uskoro. Jedno je izvjesno - Olivera Injac imala je razrađen sistem za rušenje sistema u Vojsci Crne Gore.