#Egidijus Rudinskas

[suncem-okupana]

Egidijus Rudinskas

[mozgoderina]

Sećanje otključano knjigom

Vreme ispunjeno obavezama često se otima i kontroli i sistematizaciji. Uzjoguni se, pa neće u pripremljeni koš. Jučerašnji događaji kao pre dve nedelje da su se odigrali, a oni od pre dve nedelje, već na prošlogodišnje liče. Otud čovek ophrvan svakodnevicom lako zaboravlja kada. No, ne treba zaboraviti gde, s kim i zbog čega. Ima li dve sedmice već (bio je petak), kako smo prisustvovali svečanoj akademiji u prostorijama Gimnazije u Čačku, povodom 20 godina rada Sindikata obrazovanja Čačak u nizu svečanosti kojima se proslavlja sto osamdeset godina postojanja i rada Gimnazije?

U neobično srdačnoj i gostoljubivoj atmosferi, za koju treba da zahvalimo domaćinima i prijateljima, pre svega profesorima Selakoviću i Adžiću, osim uživanja u starim ali i novim prijateljstvima, prinela se (i pojela) i po neka žrtva pečenica. Sve u slavu sećanja i pokušaja pobede nad zaboravom. Nakon nadahnutih govora vredni domaćini obradovaše nas sa dve nove knjige. Kao bivši učenik ove škole, moja supruga Marina, od tada začuđeno otkriva nespoznate, skoro pa paralelne svetove i alternativna vremena u kojima bitišu i bivstvuju ljudi (pa i profesori) o kojima je mislila da zna ili sve ili skoro sve.

Često mi prepričava prikupljene zgode i nezgode bivših nastavnika i đaka, iz knjige „Kuća naše mladosti“, koju je priredio profesor Vladimir Dimitrijević. Citiraću, stoga, iz predgovora, jednog od njenih omiljenih predavača, o čijim čuvenim časovima književnosti slušam već 20 godina, Boška Ćalovića: „Ovde možemo, mi kojih ima, da obmanemo vreme koje nam se sve češće smeje i da vidimo svoje nekadašnje lice, iako već odavno u ogledalu umesto svog gledamo neki tuđi lik.“ Tako je profesor Ćalović pozdravljao vršnjake svoje generacije a tako, eto, dočekuje i radoznale generacije buduće na samom ulazu u ovu neverovatnu knjigu. Knjigu koja po rasponu, pre svega danas skoro pa nepojmljivih karaktera, ali i po opsegu dogodovština i protoku vremena pre podseća na nekakvu epsku fantastiku, nego na hronologiju.

Mene je podjednako obradovalo i drugo izdanje koje pokušava da sondira ponore i padove, ali i da ukaže na (ne)dostižne visine naše prosvete u vremenima opšteg posrtanja, simptomatičnog naslova „Da se ne zaboravi“, koju je priredio profesor Dragan Matijević. Profesor Matijević potrudio se da bude i jezgrovit i jasan u dijagnozi obrazovnih oboljenja u proteklih 20 godina, pa u predgovoru, između ostalog, stoji: „Škole su postale Termopilski klanac narodnom propadanju i odsudnost te bitke tako je i shvaćena“. Pametnome dosta.

Knjige su dostupan a veličanstven spomenik nesvakidašnjem pregalništvu kako izuzetnih pojedinaca, tako i znamenitih institucija. Vreme kao vrhovni sudija svih stvari, poštuje samo vanvremenska postignuća.

Ko na leđima divova stoji, dalje vidi. Tako se borba kroz vreme prenosi i traje. Iz iste knjige je i objava Isprobavanje sanduka , zapis govora koji sam održao na Javnom času u Domu kulture, pred sam svršetak Velikog štrajka, koji će ubrzo nakon toga dobiti svoj mračni epilog. Letos mi je stari školski drug i prijatelj, trenutno na nešto dužem privremenom radu u Abu Dabiju, a koji je opet redovno pratio naše prosvetne peripetije iz tih burnih vremena, sa čuđenjem govorio o tome da smo po njegovim saznanjima bili na dobrom putu da urušimo vlast. Razgovarali smo pored bazena, gde smo se slučajno sreli. Pričao sam kasnije o tome prvoborcima minulih okršaja. Ispostavilo se da je prijatelj, trenutno u tuđini, bio u pravu. Toliko smo, eto, mi ovde (ne)svesni svoje snage. Možda nas knjige osveste? Termopilski ratnici su tada ipak povukli granicu. U eri svakodnevnog merenja nekakvih postignuća, ovo i nije tako loše za one koji su po zvaničnim merilima - jednostavno otpisani. Granica nas i dalje deli od neba, ali nam se nebo još uvek nije srušilo na glavu.

Preostaje još da iskažemo zadovoljstvo i čast na primljenim zahvalnicama istaknutim saradnicima iz Kraljeva: legendarnom osnivaču i dugogodišnjem predsedniku SOK-a, srčanom Žiki Pešiću, kao i samom Sindikatu obrazovanja Kraljevo.

Knjiga „Da se ne zaboravi“, u izdanju SOČ-a, biće predstavljena u sredu, 25. oktobra, na 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Predsednica USPRS-a, Jasna Janković, pozvala je Gordana Markovića, predsednika SOK-a, kao izdavača i mene kao autora, da u subotu, 28. oktobra, u hali 3A na štandu USPRS-a, promovišemo i knjigu „Laž epohe“ i da pokušamo da iznesemo razloge za tumačenje škole u liberalnom ključu (pročitajte predgovor knjizi kolege Milana Jevtića). Dobrodošli!

  Pripovedio i grafički opremio: Jovan Pavlović. Pedagoški nadzor: zADušNA BABA kELERABA. ✓ Facebook Page →  ✓ Pinterest board →  Ilustracija: Egidijus Rudinskas ~ "Garden of memories".

ošTRiM pERoM, MozGoDERoM: ✓ Predgovor knjizi ‘Laž epohe’ (Jevtić) →  ✓ Isprobavanje sanduka →  ✓ Banana kriticizam: anti-propaganda sa istog štanda → 

[piranesilab]

Egidijus Rudinskas Афродита офорт

[merzka]

Egidijus Rudinskas

[iamjapanese]

Egidijus Rudinskas（Lithuanian, b. 1962）

A Fruit  

etching    More

[funkystarfishy]

Egidijus Rudinskas

[suncem-okupana]

Egidijus Rudinskas - The Eternal Tree of Life (1985)

[piranesilab]

Egidijus Rudinskas

[suncem-okupana]

Egidijus Rudinskas - Conversation with the Earth I, II & III (1986)

[iamjapanese]

Egidijus Rudinskas（Lithuanian, b. 1962）

via    More

[iamjapanese]

Egidijus Rudinskas（Lithuanian, b. 1962）

Pharmacia  

etching    More

[iamjapanese]

Egidijus Rudinskas（Lithuanian, b. 1962）

via      More

[iamjapanese]

Egidijus Rudinskas（Lithuanian, b. 1962）

The Eternal Tree Of Life III　 1985

Etching

[iamjapanese]

Egidijus Rudinskas（Lithuanian, b. 1962）

Sleep Ⅲ 1990

 Etching

[iamjapanese]

Egidijus Rudinskas（Lithuanian, b. 1962）

Sleep 1

Etching

[iamjapanese]

Egidijus Rudinskas（Lithuanian, b. 1962）