#веш

[mafo0]

They are so cute:3

[rumbasik]

After watching Fullmetal Alchemist and Trigan, I thought that Vesh would be interested in Edward's prosthetic, so I decided to draw it

После просмотра Стального Алхимика и Тригана, я подумала что Веш заинтересовался бы в протезе Эдварда, поэтому решила вот изобразить это

[grickysstuff]

Манескин АУ по тригану.

Яркий свет софитов, искусственные клубы дыма подсвеченные фиолетовым светом, крики фанатов.

Концерт.

Мерил настраивает гитару мелко дрожащими руками - неважно сколько пройдет выступлений, она всегда будет нервничать перед ними. Но это всегда умиляло.

Милли махала всем руками с зажатыми в них палочками - вот она-то точно не беспокоилась и полностью отдавалась веселью. Мерил глянула на нее и, сделав вдох-выдох, уверенно посмотрела на собранный зал фанатов. Она не могла подвести ни себя, ни команду, ни людей. Девушка перевела взгляд на басиста группы - Вульфуда.

Николас также как и Мерил настраивал гитару иногда подмигивая и улыбаясь фанаткам. Веш, который в этот момент разбирался с микрофоном, закатил на это глаза, но улыбку он сдержать не мог - он сам часто любил так делать.

Мерил усмехнулась и переместила взгляд обратно на толпу.

Пора зажигать.

Зрители притихли предвкушая шоу.

Заиграла бас-гитара и Мерил подключилась к игре.

Oh, oh, oh, oh~

Все взгляды были на нем. Веш перестал улыбаться своей привычной улыбкой, сменив ее на более дерзкую.

Oh, mamma mia, ma-ma-mamma mia~ah

I feel the heat up, uh, I feel the beat of drums

И Милли, словно по команде, тоже начала играть.

Call the police, I'll do it, they've stolen all my fun

I'm breaking free, but I'm stuck in a police car

Oh, mamma mia, ma-ma-mamma mia, ah

Голос стал громче и небольшие клыки обнажились.

They treat me like if I did something criminal

Парень стал вальяжной походкой расхаживать туда-сюда.

All eyes on me, I feel like I'm a superstar

Решив, что этого не достаточно, Сейврем(допустим в этом ау у него будет фамилия Ремы, хорошо?) подлил масла в огонь, сняв с себя рубашку под которой была лишь портупея в виде звезды, которая идеально облегала обнаженное тело. Остальной состав группы уже привык к такому - Веш часто вытворял что-то такое. Но судя по крикам толпы - им к такому привыкнуть было сложнее.

I'm not a freak, I just thought it was carnival

Он обходит всю сцену, поочередно подходя к каждому участнику. Сначала была Милли - он несильно потрепал ее по голове, потом Мерилл - Веш немного повис у нее на плече не переставая петь и пошел к Вульфуду.

Oh, mamma mamma mia, spit your love on me

Чужая рука хватает Николаса за шею и притягивает к себе так, чтобы два лба столкнулись. И это выглядит так странно и контрастно, но и так притягательно.. В общем-то как и сама группа.

I'm on my knees and I can't wait to drink your rain

И парень сам падает на колени перед бас-гитаристом все так же продолжая петь, смотря ему в глаза. Его рука очерчивает талию Вульфуда и слегка царапает бедро обтянутое джинсами. Со стороны фанаток слышались крики - их можно понять.

- "опять эти голубки за свое.. " - подумала про себя Мерилл не сдержав ухмылку. Милли тихо хихикнула и сосредоточилась на барабанах.

I'll keep the secret if you let me get a taste

Tell me your limit, I will cross the line again

Холодная рука пробирается под одежду Николаса и пересчит��вает чужие ребра. Вульфуд делает судорожный вздох, его руки слегка потряхивает, но не перестают перебирать струны гитары.

Oh, mamma mamma mia

Веш убирает руку, оставляет на смуглой коже фантомные мурашки и встает, снова разгуливаясь по сцене(каво).

Oh, mamma mia, ma-ma-mamma mia, ah

You wanna touch my body, I say you're not allowed

Опять подходит к Мерилл слегка растрепывает ее волосы, но получает несильный пинок. Веш наигранно надувает губы и уходит, на это девушка закатывает глаза с улыбкой на лице.

You wanna handle me, but I'm a bit too much

I'll burn all the place down, 'cause I'm too fucking hot

Вокалист снова падает на колени, но уже перед толпой фанатов и пропевает строчку чуть ли не рыча.

"Словно ягуар" - пронеслось в мыслях у некоторых. Такой же дикий, дерзкий, нарочито ласковый, но в душе все тот же хищник.

Oh, mamma mia, ma-ma-mamma mia, ah

Протягивает последний слог, словно смакует. Падает спиной на холодный пол так, будто совсем не беспокоиться о спине, которая будет потом болеть.

They wanna arrest me, but I was just having fun

Резко садится, то водит ногой по полу, то скрещивает их, уверенно смотрит на зал подведенными черными тенями глазами.

I swear that I'm not drunk and I'm not taking drugs

- They ask me: "Why so hot?". - встает, подходит к Вульфуду с хитрой ухмылкой. - 'cause I'm.. - подносит микрофон к его рту.

- Hispanic! - рявкнул Николас оторвавшись от гитары и взяв свободной рукой чужую с микрофоном. Стоит ли мне говорить о том, какие были крики?

А для девочек это было, ну.. Привычно? Они терпят этих бибу и бобу каждый день, так что они смирились с их выкрутасами.

Oh, mamma mamma mia, spit your love on me

Сейврем вернул себе микрофон и продолжил петь.

I'm on my knees and I can't wait to drink your rain

Он отходит от бас-гитариста и снова падает на колени.

I'll keep the secret if you let me get a taste

Облизывает нижнюю губу специально показывая пирсинг языка.

Tell me your limit and we'll cross the line again

Oh, mamma mamma mia

Give me a command and I'll do what you as ask

'Cause my favourite music's your: "Ah, ah~"

Запрокидывает голову так, что начинаешь бояться за очки, которые вот-вот слетят на лоб. И стонет так натурально, что Вульфуд закусывает губу и резко проводит медиатром по струнам представляя, как забирается рукой в жесткие, но такие приятные волосы.

Give me a command and I'll do what you ask

'Cause my favourite music's your: "Ah, ah~"

Теперь Веш полностью разлегся на полу, лишь поправив очки и крутя ногами как до этого.

Give me a command and I'll do what you ask

'Cause my favourite music's your: "Ah, ah~"

Give me a command and I'll do what you ask

'Cause my favourite music's your: "Ah, ah~"

Give me a command and I'll do what you ask

'Cause I love when you sing out loud

Вокалист встает снова идет к Вульфуду(да сколько можно? - в один голос сказали Мерилл и автор).

Oh, mamma mamma mia, spit your love on me

Теперь рука Веша хватает Николаса, но теперь уже за талию, прижимается своей обнаженной грудью к его, закрытой полупрозрачной футболкой и кожанкой. И ведь прижимается так, чтобы и он мог петь спокойно, и он играть на гитаре.

- "вот ведь хитрюга.." - пытается передать по ментальной связи бас-гитарист.

- "продолжай играть, Нико" - а певец невинно хлопает накрашенными глазками и поет совсем не сбиваясь.

- "может еще переспите здесь? " - Мерилл бросила на них недовольный взгляд, но кажется, он отрикошетилобт воображаемой стены.

- "я тут нормально сыграла? " - Милли присоединилась к их воображаемому диалогу.

I'm on my knees and I can't wait to drink your rain

I'll keep the secret if you let me get a taste

Рука плавно переместилась к бедрам одними пальцами проникая под ткань.

Tell me your limit, I will cross the line again

Oh, mamma mamma mia

Сейврем опять повторяет этот трюк со стонами, на последнем слове повышая тон. Николас закусывает и без того искусанную губу. Взгляд черных глаз бурит желтые линзы в попытке узнать, что сейчас задумал этот ходячий ураган, но как назло, софит светил прямо на Веша и его глаза были спрятаны за бликами от стекол.

Spit your love on me

Веш перестал обжиматься с парнем ограничившись только рукой и подбородком на чужом плече. Вокалист стал повторять строчки словно мантру.

Spit your love on me

Spit your love on me

Spit your love on me

Spit your love on me

Oh, mamma mamma mia!

Музыка закончилась. Зал заполнился криками и аплодисментами. Певец отстранился от бас-гитариста и хитро на него посмотрел.

- "ну я ему задам после выступления.. " - Вульфуд был благодарен освещению, благодаря которому не было видно его румянца.

А ведь это только начало концерта.

/эммэмэм, а что говорить?? На самом деле, тут есть пара штук, которые мне не нравятся, но мне лень их менять. Благодарю одного осень-осень классного человека(куидж) за мотивацию и саму идею.

[556amon]

Экскурсия в Вади Эль Виш

Экскурсия в Вади Эль Виш (или Вади Эль Веш) в Шарм-эль-Шейхе предлагает уникальную возможность познакомиться с красотами пустыни Синай и испытать настоящее приключение. Вади Эль Виш является одной из наиболее популярных экскурсий в регионе и предлагает посетителям незабываемый опыт и удивительные пейзажи.

Вади Эль Виш расположена в пустыне Синай, недалеко от горы Синай и монастыря Святой Екатерины.

[vaseljenska]

Ко суши веш на тераси казна 3.000 динара

Ко суши веш на тераси казна 3.000 динара http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/ko-susi-ves-na-terasi-kazna-3-000-dinara/

[clumsywithwordsblog]

Како до Шведске – током студирања

Вођена изразом ”боље икад, него никад” ево га и други од три дела о животу у Шведској.

Схватила сам кад сам села да пишем ово, како ја уствари не могу да дам праву слику студентског живота јер је од тих дана прошло скоро једанаест година, а то је у данашње време екстремно дугачак период. Али могу да пишем о неким општим правилима и принципима који не верујем да ће се икада променити.

БУЏЕТ И СТАНОВАЊЕ

Две основне ставке на које уствари треба обратити пажњу и пре саме пријаве на факултет. Шведска је позната по свом стамбеном тржишту где не само да влада несташица станова, него је и једно од најскупљих тржишта у Европи (Стокхолм је тренутно осми на листи најскупљих градова, а Шведска осма на листи најскупљих држава). Ситуација је мало лакша за студенте јер универзитети углавном имају уговоре са приватним фирмама за становање.

Да би се добила виза потребно је доказати да се на рачуну има по 850 еура месечно за издржавање током целог школовања (више ако се долази са породицом, овде је линк). Некада је у ову суму улазила и станарина, али данас је то поједностављено јер факултет у своју цену урачунава и смештај. Барем верујем да студенти који данас плаћају школовање имају право на смештај који ће им факултет обезбедити и не морају да га траже сами.

Генерално постоје две различите врсте студентских просторија: стан (углавном за докторанте и људе са породицом, величина од гарсоњере до ”правог” стана) и ходник собе (corridor) где је кухиња увек заједничка, а купатило може бити или заједничко или у склопу собе. Заједничка кухиња је најбоља ствар икада. Ја никад нисам била не знам која куварица, али сам волела да перем судове. Имали смо договор у нашој кухињи да једна особа кува за ту недељу, а други ће да купе све намирнице или да перу судове. Перфектно. Или заједничке вечере где се кува храна са свих крајева света. Толико дивних сећања.

Студентске зграде најчешће имају и теретане, просторије за игру, сауне, дневне собе, вешерницу и сл. Још увек се сећам свог првог стана и заједничке вешарнице. Ја у животу нисам укључила машину за веш пре доласка у Шведску.

Ако пак не желите да живите као студент, будите спремни да платите од 900 па навише евра за гарсоњеру у центру Стокхолма. Цене у Гетеборгу нису високе као у престоници, али и даље причамо о значајним сумама ако вам је буџет само 850 евра.

Поред стана, треба рачунати и на интернет који је овде обавезан (све се решава онлајн) као и мобилни телефон. Храна наравно, као и повремени изласци. Све ово не мора да кошта јако пуно, све зависи од вас као особе. Постоји ”СКЦ”, а постоји и ”Страхињића Бана”, па према томе и ценовник.

Битно је запамтити да се све може. Ја данас не могу ни да пробам да живим студентским животом/буџетом, али се јако добро сећам да ми ништа није фалило док сам ишла на факултет. Још кад сам нашла свој први посао као блогер за факултет, па имала додатне приходе, где ми је био крај :) Студентска виза дозвољава и посао, све док се даје одређени број испита. На тоталну годишњу зараду мању од 2000 евра не плаћа се порез.

Мањак слободних станова, као и високе цене изнајмљивања доприносе још једној ствари која ми је била културолошки занимљива – људи ће се много лакше усељавати једни с другима и то уопште не мора да значи да је веза дошла ”на корак од брака” или слично. Просто је обострано корисно да се подели кирија, а ако сте већ у вези, зашто се не би потпомогли?

СТУДИРАЊЕ

Овде бих могла да нап��шем роман, али мислим да је довољно да сведем на ”ако нећеш, не мораш, нико те не тера”.

Наиме, факултет је добровољан, што значи да си ти, и само ти, заслужна/ан за своје успехе или неуспехе. Толико да понекад и не постоје оцене на програму, него цела класа прође са истим успехом, само је потребно имати добру присутност на лекцијама и вежбама.

Обраћамо се свима на ”ти” у свакодневном животу, без обзира на године или позицију. Исто тако и професорима. Они си ту да ти се нађу за све што можеш да замислиш, али неће се бавити тобом ако ти сам/а не покажеш вољу за знањем.

Сваки факултет је наравно прича за себе, али верујем да ова генерализација стоји без обзира на професију.

Конкретено за архитектуру могу да кажем да је много опуштенија него у Београду, и да сам ја у поређењу са бачелором, мастер завршила са пола мозга. Да, принципи су исти, али сам став професора се веома разликује. Швеђани су пажљиви, опуштени, покушавају да не ограничавају своје студенте и пусте их да раде слободно са мало смерница. Сећам се једног шпанског професора који је гостовао на факултету и присуствовао нашој радионици/презентацији. За мене је био као било ко други са српске катедре, груб, необазрив и пун себе. Две студенткиње су се чак расплакале пред свима јер нису навикле на такав однос професора према студентима. Данас их потпуно разумем јер сам се и ја навикла да поштујем и да ме поштују без обзира на однос моћи. Али тада сам помислила како у Београду не би издржале ни један термин.

Студирања у Шведској се сећам са много љубави и могу свима да га топло препоручим.

СВАШТА

Не знам шта још има током студија. Где живети, како преживети и шта радити у међувремену рекла бих покрива све што се дешава док си студент. Остало је живот, и шта вреди да ја пишем кад ће свако да га искуси другачије. Могу само да додам да сам се ја по први пут у животу осетила слободна и своја кад сам ушла у тај први стан (и укључила прву машину веша). Студентске године су биле феноменалне на сваки начин: од професора, преко пријатеља за цео живот и око целог света, до путовања. Не бих их мењала ни за шта.

И још једна кратка ретроспектива после пола сата проведених са старим фотографијама. Телефонска камера није била квалитетна, број фотографија из 2010-2012 је раван данашња два месеца фотографисања свега и свачега. И на крају, фотографије из тог периода су толико личне да се не усуђујем да делим, али ми је много драго да их имам.

Лаку ноћ, Ивана

[buysevas]

Хорошо что видео смогло передать красоту платья! На веш... в Севастополе

Хорошо что видео смогло передать красоту платья! На вешалке висит такое приличное и незаметное 😌))) Мой вам совет 👌🏻 Если что-то понравилось, а у тебя есть сомнения что «не сядет» потрать пару минут и померяй! Результат может очень обрадовать 👌🏻😊 Г. Севастополь Ул. Очаковцев 4 Г. Симферополь Ул. Декабристов 2А

  ◯ ЖЕНСКАЯ ОДЕЖДА Работаем с 10:00-20:00 📍 Севастополь ул.Очаковцев 4 📍 Симферополь ул.Декабристов 2а ⠀ ▫️WhatsApp|Viber +7(988)283-08-65

Объявления Севастополь

[zlatastan]

веш

[jasna19]

А све је до нас!

Преузето са Гугла. 

  Извинте на сметњи, ал све ме се тиче и дотиче.

И то што живимо бедно, испод егзистенцијалног минимума, поодавно испод сваког достојанства.

И то што нам извршитељи орцају по кућама и пописују телевизоре и веш машине старе двадесет година.

И то што су нам летовања и зимовања тек избледеле слике наших младости са којих повремено одувамо прашину да бисмо се још више избедачили.

[mafo0]

Vash in mmy favourite shages

[grickysstuff]

//аааа! Не смог дождаться завтра, поэтому выложил сегодня!! Заранее поздравляю наших дорогих дам с чудесным праздником😘😘 планировалось под песню "можно я с тобой" - абсент, но как-то я уплыл.. Так что можете предложить свои варианты.. Возможно напишу еще один пост с ними под эту песню.

Танец с гуманоидным тайфуном был.. Интересным опытом.

Сердце Мерилл беспокойно билось грозясь вырваться из груди. Она не ожидала что танец с ним будет таким.

Зная Веша, она представляла что танец будет резким, и может даже слегка нелепым.

Но он вел танец медленно и осторожно. Будто знал, что делать. И ведь он знал.

Он держал Мерилл аккуратно. Так, словно она была сделана из хрусталя или снега, про который он ей рассказывал в одну из глубоких ночей. Одно лишнее движение - и все. Она разобьется и растает.

Особенно нежно он прикасался протезом к талии. Считал его слишком грубым для ее тела, по крайней мере так думала сама Страйф. Увы, она не была сильна в понимании станций.

Длинные полы его пальто скрывали ноги и создавалось ощущение, что он плывет. А то, как он ступал без всякого шума лишь подчеркивало это.

Мелко дрожащие руки девушки едва касались чужих руки и плеча. Казалось, что если она прикоснется, то точно превратится в помидор. До того было смущающе. Да даже просто взглянув на него, она покрывалась румянцем. Так что сейчас Мерилл упрямо смотрела куда-то на грудь.

Музыка закончилась и Веш отпустил Мерилл. Страйф только сейчас поняла, насколько теплыми были его руки и прикосновения в отличии от ее ожиданий.

В конце, он прикоснулся губами к ее руке. Веш выпрямился и улыбнулся своей обворожительной улыбкой.

- благодарю вас за танец.

В этот момент она сдалась и ужасно сильно покраснела.

//Да, думаю, тут есть пару недочетов, которые мне не нравятся, но давайте опустим это.? Я впервые писал что-то по ним, поэтому не обессудьте, если что-то будет не так.

[556amon]

Экскурсия в Вади Эль Виш

Экскурсия в Вади Эль Виш (или Вади Эль Веш) в Шарм-эль-Шейхе предлагает уникальную возможность познакомиться с красотами пустыни Синай и испытать настоящее приключение. Вади Эль Виш является одной из наиболее популярных экскурсий в регионе и предлагает посетителям незабываемый опыт и удивительные пейзажи.

Вади Эль Виш расположена в пустыне Синай, недалеко от горы Синай и монастыря Святой Екатерины. Это каньон с высокими скальными стенами, где вы можете насладиться величественными видами окружающего пустынного ландшафта. Красивые формации камней, песчаные дюны и глубокие ущелья создают впечатляющую картину и привлекают множество туристов

[irimar33-blog]

Методологија (само)убиства једног народа

Методологија (само)убиства једног народа

Износити свој „прљав веш“ пред око јавности постало је делотворно начело свих успешних естрадних трговаца самим собом, како у високо-цивилизованим демократијама, тако и у транзиционим друштвима попут нашег. О томе јасно сведочи општи тренд таблоидизације културе и мас-медија, с том важном разликом што се Запад никад неће одрећи високих уметничких стандарда строго резервисаних за културне елите,…

[rasen-rs]

О првим летовима суботичанина Ивана Сарића, који је 16. октобра 1910. године извео први успешан јавни лет авионом. Иако су пре њега, над Србијом и Београдом, ваздухопловну вештину приказивали пред публиком Рудолф Симон и Јан Чермак, Сарић је био први наш конструктор авиона, који је на својој летелици полетео пред својим суграђанима у Суботици.

Иван Сарић, поштанска марка из 2010.

На основу обимне документације која се налази у Музеју ваздухопловства у Београду, као и исказа самог Сарића, које је у разним приликама давао новинарима и историчарима, данас, стотину и више година након тих првих летова, могуће је реконструисати овај историјски догађај.

Познато је, наиме, да се пре авијације Иван Сарић (1876-1966, треће дете у породици Паје и Ане Сарић) опробао и био веома успешан најпре као бициклиста, а потом и као фудбалер и возач аутомобила.

Јуна 1909. године, тада већ као тридесетчетворогодишњак, учествовао је на аутомобилистичкој трци „Друмовима Француске”. Тада је у Паризу, на једном летелишту, први пут видео авион у лету. Према неким подацима, тада је упознао и славног Блерија, човека који је у свом једнокрилцу први прелетео канал Ламанш. Било је то свега шест година од првих летова браће Рајт, доба кад је тадашњи развијени свет обузела права ваздухопловна грозница, и кад се епицентар истраживања из САД преселио у Европу, пре свега у Француску.

Задивљен невероватним призором, о чему је до јуче само слушао и читао, Сарић је донео непоколебљиву одлуку да се и сам окуша у овом „спорту”. И поред строге забране снимања авиона, није могао да одоли искушењу и, користећи тренутак непажње чувара, фотографисао је авион Луја Блерија – „блерио XI”. Исте вечери, по доласку у хотел, пун утисака, почео је да скицира детаље које је запазио са слике авиона.

Кад се ��ратио у Суботицу, наставио је с разрадом и почео да предузима прв�� практичне кораке. Најважније, истовремено и најтеже, било је доћи до авио-мотора. Његов пријатељ Делфос, с којим је учествовао на аутомобилским тркама у Француској, израђивао је у Келну авио-моторе по лиценци тада чувеног произвођача Анзанија. Још у Паризу обећао је Сарићу да ће му, уколико овај успе да направи летелицу, уступити један мотор.

Све остало, на основу оскудне литературе, личног запажања и фотографије коју је начинио у Паризу, одлучио је да уради сам. У породичној кући, у садашњој Улици Отона Жупанчича број 24 у Суботици, скривен од очију јавности, с тајном коју је поверио само својој супрузи, почео је припреме. Купио је дрвну грађу, даске и летве од чамовине изрезао је на потребну величину. Већину металних делова од лима такође је израдио сам. Једино је затезаче наручио из иностранства.

Након што је прибавио све неопходне делове, јуна 1909. године почео је да саставља авион који је назвао „сарић бр. 1”. Био је то једнокрилац, распона 8,5 метара. Поред недовољно чврсте ремењаче, главну чврстину крилу давале су челичне жице скупљене у две пирамиде, постављене изнад и испод трупа. Како му се Блериов систем управљања помоћу кривљења крајева крила није допадао, Сарић је покушао да нађе друго решење – на крајевима крила поставио је елероне, које је за крила причврстио шаркама. Труп, дужине 7,5 метара, чинила је дрвена решетка учвршћена оковима и жицама. Стајни трап, по узору на авион „блерио XI”, завршавао се точковима које је скинуо са свог теретног бицикла.

Иван Сарић; фото: Ј. Симишић/Ј. Лемајић/М. Грлица/Музеј ЈРВ

Иван Сарић; фото: Ј. Симишић/Ј. Лемајић/М. Грлица/Музеј ЈРВ

Иван Сарић; фото: Ј. Симишић/Ј. Лемајић/М. Грлица/Музеј ЈРВ

Полетање Сарића 1910; фото: Ј. Симишић/Ј. Лемајић/М. Грлица/Музеј ЈРВ

У пилотској кабини, у којој је уградио ручицу за гас, као пилотско седиште послужила је плетена баштенска столица. Октобра те године била је завршена елиса а почетком децембра стигао је обећани „анзани” мотор од 25 КС. Одмах га је уградио и пробао. Почетком 1910. године авион је завршен. У мају је, на коњичком тркалишту, почео да гради бараку у коју је намеравао да смести летелицу. Кредит је добио од једне дрваре, а уз помоћ чувара тркалишта направио је хангар у облику слова Т. Средином јуна, на наговор пријатеља, Сарић је одлучио да авион прикаже јавности. Пренео га је у хол тадашњог хотела „Пешта”, касније Суботичко позориште, где је остао изложен неколико дана. Велики број Суботичана похрлио је ка хотелу да види и то чудо које може да лети по ваздуху. Већина их је у неверици одмахивала главом: „То не може да лети.”

Коначно, једног јунског јутра 1910. године – не може се са сигурношћу утврдити тачан датум – почео је да испробава авион. Најпре је направио неколико рулања преко дугачке ледине, и тек онда се одлучио на полетање. Први покушај неславно је завршио јер његове помоћнице, које су држале реп авиона задржавајући га док мотор не достигне довољну снагу за полетање – нису имале доњи веш.

„При полетању, мотор авиона испустио је велику ваздушну струју, која је подигла сукње мојим помоћницама. Оне су у трену, да би придржале сукње, пустиле авион и ја и летелица смо се насадили на нос”, записао је касније Сарић.

Већ следећи покушај био је успешан. Кад је авион постигао потребну брзину, Сарић је повукао палицу ка себи и летелица се одлепила од земље! Прелетео је неколико метара и безбедно слетео. Мада ни сам, у том тренутку, највероватније није био свестан шта је то значило – био је то историјски лет.

Иван Сарић

Следећих дана свакодневно је одлазио на тркалиште, истовремено учио пилотажу и пробао авион. Летео је праволинијски, на висини од око 20 и дужини од око 1000 метара, од једног до другог краја тркалишта. Кад би дошао до краја ледине, окретао би авион и враћао се, слетајући крај хангара. Резултати нису изостали – из дана у дан био је све спретнији и сигурнији пилот. Тек кад је постао потпуно сигуран у себе, одлучио је да направи први заокрет. Међутим, у одлучујућем тренутку погрешна команда одвела га је на нежељену страну. Авион се занео, закачио крошње дрвећа на ивици ледине и пао. Срећом, захваљујући малој брзини и висини, летелица није оштећена, а пилот је остао неповређен. Истог дана поправио је мања оштећења на авиону и наставио с пробним летовима. Одлазио је на летелиште рано ујутру и летео с једног на други крај пољане. Крајем јула доживео је још једну незгоду. У лету му је због недостатка бензина стао мотор и пао је у велику бару, што је донекле ублажило пад. Поново је, уз пуно среће, остао неповређен.

Било је то озбиљно упозорење. Схватио је да је постојећи мотор сувише слаб за његов авион. За набавку снажнијег мотора било је потребно много новца, који није могао да издвој�� из својих скромних примања. Поново се обратио свом старом пријатељу Делфосу, а овај је обећао да ће му послати јачи мотор. Али, није стизао. У једном тренутку Сарић је одлучио да сам сагради нови. Направио је нацрте и ��ио спреман да се упусти у нову пустоловину.

Ипак, у јесен 1910. године добио је нови, јачи мотор. Био је то последњи предуслов да Сарић, коначно, суграђанима покаже своје градитељско достигнуће и пилотску вештину. С члановима спортског клуба договорио се да приреди јавни лет! Почетком октобра, на улицама Суботице, на преко 1000 плаката, најављен је први аеромитинг на Балкану! У недељу, 16. октобра, на коњском тркалишту, Сарић Иван, суботички авијатичар, извршиће више летова на свом моноплану.

Иван Сарић; фото: Ј. Симишић/Ј. Лемајић/М. Грлица/Музеј ЈРВ

Иван Сарић; фото: Ј. Симишић/Ј. Лемајић/М. Грлица/Музеј ЈРВ

Иван Сарић; фото: Ј. Симишић/Ј. Лемајић/М. Грлица/Музеј ЈРВ

Иван Сарић; фото: Ј. Симишић/Ј. Лемајић/М. Грлица/Музеј ЈРВ

Око 7000 људи тога дана, око 15 часова, окупило се на тркалишту. Пуне трибине, железнички насип, кровови оближње фабрике… У таквој атмосфери, набијеној очекивањима, с помешаним осећањима среће, страха, наде, чекало се полетање авиона. И мада је дувао јак ветар, иначе највећа опасност за лет крхког авиона, Сарић није желео да одложи наступ и разочара присутне. Полетео је уз бурно клицање. 

Подигао се на висину од тридесетак метара и облетео круг око тркалишта, око три километра. Публика је остала нема. Кад се лет завршавао и авион почео да слеће, опет га је задесила невоља. Пукао је цилиндар и дим из мотора замаглио му је лице. И опет, као и претходна два пута, имао је срећу. Безбедно је слетео, а одушевљена маса понела га је до трибина где му је председник општине у знак признања преко рамена обавио црвену ленту.

О том догађају суботички месечник „Невен” писао је: 

„Свакоме је познато да се и један синак буњевачке нане већ одавно бави идејом летења. Начинио је својеручно летећи строј, те већ више месеци прави покушаје. Сада му је већ пошло за руком узлетети, па се већ више километара возио у ваздуху у један мах. Дне 16. 10. хоће да се јавно прикаже суботичком грађанству.”

Понесен постигнутим успехом, свестан да може боље, јаче и брже, свој конструкторски дух усмерио је ка новом авиону, коме је дао име „сарић бр. 2”. Током 1911. године на том авиону обавио је неколико пробних летова. Међутим, прилике уочи Првог светског рата прекинуле су рад на новом авиону и мотору.

Почетком 1914. године Сарић је направио макету – студију двокрилца №3 која се данас чува у Музеју, а развио је и четрнаестоцилиндрични ротативни мотор типа „двострука звезда” снаге 59 кW (80 КС) који је требао да буде погонска група за поменути двокрилац. Такође је конструисао и десетоцилиндрични ротативни мотор снаге 74 кW (100 КС), али ни један од ових пројеката није реализовао.

За време Првог светског рата Сарић је послат у аустријску фабрику авиона у Винер Нојштадту, где је конструисао модел хеликоптера који је 1915. године успешно испитан у Будимпешти.

Ипак, по завршетку рата, повукао се из јуначке епохе ваздухопловства. Када је 1919. године краљ Александар Карађорђевић на северу Бачке куповао земљу од Дунђерског, посетио је Суботицу где се у Градској кући срео са Иваном Сарићем. На краљево питање којој нацији припада, Сарић је одсечно одговорио: – Ја сам Буњевац „српске вере“!

Иван Сарић, поштанска марка из 2010.

После Првог светског рата, поред чиновничке службе, бавио се и фотографијом, а био је и један од пионира фудбалског спорта у Суботици и то као играч пре, а после као фудбалски радник после Првог светског рата. Љубав према бициклизму, аутомобилизму и авијацији се подразумевала, а последњи пут се у плаве висине, Иван Сарић отиснуо у септембру 1935. године на једном аеромитингу.

Сарићев први авион, годинама је чуван на тавану породичне куће, а 1957. године пренет је у Музеј вазухопловства. Музејски стручњаци у шали воле да кажу да је Сарић авион саставио од свега што је нашао у дворишту – ту су се нашли точкови бицикла, делови клавира, стара баштенска столица, каца за млеко, која је служила као резервоар за гориво.

Како је зуб времена учинио своје, дрвени делови су били прилично дотрајали, те је група младих конструктора на основу оригиналних металних делова начинила верну реплику, а поред авиона Иван Сарић је музеју поклонио и прве дрвене елисе, макету хеликоптера, слике и преписку са чувеним европским конструкторима авиона.

Преминуо је у дубокој старости 23. августа 1966. године. Са супругом Иреном имали су кћер Пирошку и сви су сахрањени на  Бајском гробљу у Суботици.

Од 1985. године, у Суботици је постављен споменик Ивану Сарићу, рад чувеног вајара Ота Лога, који је реконструисан на 100-ту годишњицу Сарићевог подвига, 2010. године, према нацрт��ма Маје Ракочевић Цвијанов.

Симболика читаве композиције, на кој се налази Иван Сарић наслоњен на бицикл, држећи елису авионског мотора је јасна. Суботица и Србија су и на тај начин спасли од заборава лик и дело овог човека, једног од пионира авијације на нашим просторима….

  Милан Ракић

(на основу текстова и фотографија Јова Симишића, Ј. Лемајић, Мирка Грлице, Музеја ЈРВ)

Извор: Патриот

Прича о суботичком Икару, Ивану Сарићу О првим летовима суботичанина Ивана Сарића, који је 16. октобра 1910. године извео први успешан јавни лет авионом.

[vestispalanka]

ДАНАС ЈЕ СВЕТА ПЕТКА-ЖЕНЕ ТРЕБА ПОСЕБНО ДА ОБРАТЕ ПАЖЊУ Српска православна црква празнује дан Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, заштитнице жена, светитељке која је помагала болеснима и сиромашнима.  Према народним обичајима, данас жене не би требало да месе, кувају, шију, перу веш или раде било који посао у кући како не би навукле гнев светитељке и да им током године не би трнуле …

Nastaviti čitanje https://ift.tt/2PucvWe Вести из Смедеревске Паланке

[palankaonline]

ДАНАС СУ СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ, ДАНАС СУ СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ Српска православна црква (СПЦ) данас прославља Свету браћу Ћирила и Методија, који су ширили хришћанску веру и писменост међу Словенима.Ова два брата рођена су у Солуну, у кући знаменитих и богатих родитеља. Старији брат Методије провео је као официр десет година међу Словенима (македонским) и тако научио словенски језик. По повратку у Грчку замонашио се, а мало после тога придружио му се и млађи брат Ћирило (Kонстантин). K��да је хазарски цар Kаган тражио од цара Михаила проповеднике хришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија. Они су убедили прво Kагана, а затим и много народа превели у хришћанство. По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру Христову, а умножене црквене књиге поделили су свештеницима да уче омладину. На папин позив стигли су у Рим, где се Ћирило разболео и умро 14. фебруара 869. године. Методије се потом вратио у Моравију и наставио са ширењем вере међу Словенима све до упокојења 6. априла 885. године. Његово дело наставили су његови ученици са светим Kлиментом, као епископом на челу. Прешли су Дунав и стигли на југ, у Македонију и ту продужили започети посао браће Ћирила и Методија. Што се обичаја тиче не треба прати веш, чистити кућу и радити тешке послове.

ДАНАС СУ СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ Српска православна црква (СПЦ) данас прославља Свету браћу Ћирила и Методија, који су ширили хришћанску веру и писменост међу Словенима.Ова два брата рођена су у Солуну, у кући знаменитих и богатих родитеља. Старији брат Методије провео је као официр десет година међу Словенима (македонским) и тако научио словенски језик. По повратку у Грчку замонашио се, …