#Млађан Динкић

[vaseljenska]

Млађа и Мрка пумпају Албанце милионима евра!

Млађа и Мрка пумпају Албанце милионима евра! https://is.gd/hkZndf

[palankaonline]

АРАПИ САМО ПОКРИВАЈУ ПЉАЧКУ КАТЕГОРИЈА ВЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ / ДАНА 26/10/2018 У 17:32 ЧАСОВА / Званични власник „Пољопривредне Корпорације Београд“ (ПКБ) већ пет година обећава инвестиције у српски аграр у висини од 400 милиона долара. Уместо тога, купљен је до сада само удео у послу вредном 15,5 милиона евра и то тако што је новац одмах повраћен продајом вишка земљишта. Због најављених инвестиција (које никада нису стигле) потпуно је уништен обреновачки комбинат „Драган Марковић“ а.д и још неколико других предузећа. При свему томе, по подацима које преносе страни стручни медији, „Ал Дахра“ холдинг се повлачи из Србије и прелази у Румунију. Све указује на то да ће ПКБ бити искоришћен за пра��е пара, као и „Београд на води“, и на крају потпуно уништен и напуштен, када браћа Вучић оперу новац. По ономе што се зна, предузеће „Ал Дахра Србија“ д.о.о. са оснивачким капиталом од 100 динара је купило „Пољопривредну Корпорацију Београд“ а.д. која је до сада била у власништву Републике Србије (98,17 одсто акција) и „Акционарског фонда фода“а.д. (1,82 одсто) за 105,055 милиона евра. Званично иза предузећа-купца стоји арапски капитал. Незванично, то је капитал браће Вучић и Млађана Динкића. „Ал Дахра Србија“ је основана 26. марта ове године. Директор овог предузећа је Јелена Сандић, рођена 1984. године, која не само да је члан Српске напредне странке, већ је, како тврде они који је познају, близак сарадник Андреја Вучића. Госпођа Сандић је у пословном свету непозната, осим ако се ради о начелници одељења у Управи за заједнничке послове републичких органа. Нажалост, у јавно доступним документима поменуте управе нема ближих података о овој особи. У сваком случају, веома је симптоматично да се склапање посла вредног више од стотину милиона евра поверава особи која нема значајнија пословна искуства. Интересантан је и податак који је 10. априла 2018. пренео холандски сајт „Боеренбусинесс“ (који се бави привредним темама) да је „Ал Дахра“ из Абу Дабија (званично једини власник „Ал Дахре Србија“) за око 200 милиона евра купила румунско аграрно предузеће „Агрицост“. То би значило да су преговори о овом послу увелико трајали у тренутку када је „Ал Дахра Србија“ регистрована у овдашњој Агенцији за пословне регистре. Овај податак никако није без значај, јер се „Ал Дахра“ одавно помиње у Србији као потенцијаални инвеститор, али је своје представништво основала тек уочи тендера за продају „Пољопривредне Корпорације Београд“. Наиме, врх садашње власти се стално хвалио најављиваним милионским улагањима ове компаније, чије се пословање у Србији званично свело на 130 хектара у власништву „Ал Дахра Руднап“ д.о.о. у Иригу (директор Петар Челић). Овај податак је преузет са званичне интернет презентације холдинга „Ал Дахра“ из Абу Дабија, док претходни власник „Руднапа“, Војин Лазаревић, тврди да се ради о 500 хектара. У ствари, како откривају јавно доступни подаци, „Руднап“ је преузео 500 хектара уз обећање да ће бити уложено 50 милиона евра у подизање воћњака. Лазаревић је успео да уложи 15,5 милиона евра, а онда су му понестала средства, па је 51 одсто власништва продао Арапима. После тога је 370 хектара продато, како би се повратила уложена средства. При свему томе су чланови владе Републике Србије и руководство „Ал Дахре“ из Абу Дабија 28. марта 2013. године потписали меморандум о заједничком улагању у српску пољопривреду у вредности 400 милиона долара. Између осталог, по меморандуму о сарадњи, Арапи су требали да постану сувласници са до 80 одсто у осам српских агрокомбината, а обећали су и да ће уложити 40 милиона евра за куповину нове флоте српске државне компаније „Југословенско речно бродарство“. Од свега планираног купљено је 51 одсто „Руднапа“ за непознату суму. У име наше владе потписник меморандума из 2013. био је Млађан Динкић, који није члан Владе, нити државни секретар! Још пре потписивања поменутог меморандума, тачније 23. марта 2013, представници „Ал Дахре“ су потписали предуговоре о преузимању са седам овдашњих предузећа из „Зеленог пула“. Између осталих ту је био и комбинат „Драган Марковић“ а.д. из Обреновца који је речит пример онога шта су све у стању да нам ураде лопови из арабијске пустиње. По речима Драгана Миливојчевића, директора „Драгана Марковића“ и „Зеленог пула“ које је пренео РТС, „Ал Дахра“ се предуговором обавезала да само у првој фази у овај комбинат уложи 100 милиона евра. У тренутку када је потписан поменути предуговор „Драган Марковић“ уопште није ни могао да буде продат и то из законских разлога. Наиме, јавни позив за прикупљање понуда за надметање (тендер) објављен је 27. маја 2015, две године после потписивања предуговора?!? Очигледно су се арапски „купци“ толико дуго премишљали и чекали да цена падне, јер је комбинат већ тада био у финансијској кризи. Пошто им услови за куповину „Дргана Марковића“ ни тада нису одговарали, Министарство привреде, тачније тендерска комисија је већ 9. јуна исте године, односно мање од две недеље по расписивању позива, извршила прву измену услова тендера. Ни то није помогло, јер су Арапи наставили да се каприцирају, па је наредних дана дошло до још три промене услова, док коначно није постало јасно да „Ал Дахра“ комбинат жели да преузме за џабе, па је 25. августа 2015. јавни позив поништен. Нови тендер је расписан 13. октобра 2015, али се на њега више нико није јавио, тако да је он неуспешно окончан 9. новембра исте године. Озбиљни купци су били отерани још првим тендером, односно његовим честим изменама када је постало јасно да се купац унапред зна, па нису ни хтели да учествују у нечему што су сматрали новом фарсом. Тако је била пропуштена прилика да с�� овај комбинат прода и извуче из дубоке финансијске дубиозе у коју је упао. У „Драгану Марковићу“ а.д. Република Србија и данас има 71,55 одсто власништва, док су остале акције у поседу малих акционара. Због времена изгубљеног у покушајима да се комбинат прода „Ал Дахри“, која је чак потписала и предуговор о његовој куповини, као и због тога пто су очигледним намештањем тендера разјурени озбиљни купци, „Драган Марковић“ је данас потпуно уништен. Радници су на улици (званично комбинат нема ни једног запосленог), земља је необрађена, а сточни фонд уништен. Краве и говеда су као костури, ако их уопште више има тамо, а фарма свиња је отишла за дуг који је настао зајмом за сточну храну, иако је у то време било сопствених резерви сточне хране у оквиру комбината. Чак је и главна капија однета. Класична шема уништавања једног предузећа како би било јефтино продато унапред позннатом купцу. Једино што је у овом случају познати купац био преварант. Податак да је „Пољопривредна Корпорација Београд“ продата предузећу које је основано у време када је „Ал Дахра“ куповином комбината у Румунији изразила жељу да напусти Србију, показује како иза овдашње куповине не стоје Арапи, већ неко други. О власничкој структури „Ал Дахра“ холдинга из Абу Дабија ништа се не зна. Иначе одлично обавештени „Блоомберг“ наводи једино податак како се ради о приватној компанији, али на његовом сајту нема ни један податак о томе ко је тај власник. Ни званична интернет презентација холдинга не објављује ни ко је власник сада, нити ко је 1995. основао компанију. „Ал Дахра“ холдинг, а посебно „Ал Дахра Србија“ се традиционално повезују са контроверзним палестинским политичарем Мохамедом Дахланом, који због корупционашких афера и учешћа у убиству више палестинских политичара и бораца за слободу (између осталог и Јасера Арафата) не сме више да се врати у Палестину. По изјавама добро обавештених, он је у међувремену, незадовољан развојем заједничких послова, напустио Србију (где се крио под заштитом садашње власти која је њему и члановима његове породице, као и најближим сарадницима дала држављанство, а Томислав Николић га је, док је био председник Србије, одликовао). Очигледно је један велики преварант наишао на другог, још већег лажова. Да подсетимо: преко заједничког посла изградње „Београда на води“ пран је новац којим се, између осталог куповало оружје за исламисте. Због дилетантског понашања Александра Вучића и његовог клана овај посао су откриле америчке службе за борбу против прања пара, па је прошле године на њихов захтев блокирано више рачуна у Саудијској Арабији са укупно преко седам милијарди долара, од којих је велика сума припадала исламистичким спонзорима из Уједињених Арапских Емирата који су пословали преко Дахлана. У покушају да се некако помире са њим, српске власти су нагло кренуле у приватизацију ПКБ-а, који би у будућности требало да послује по истом принципу као и „Београд на води“, односно капитал потиче од новца који су политичари украли у Србији и пребацили на рачуне у иностранству, а Арапи дају само фасаду која крије праве власнике и заузврат добијају проценат од пословања. Због тога не треба да чуди што је директорка фирме која обрће стотине милиона евра пословно потпуно неискусна, али зато блиска Андреју Вучићу. Зар никоме није чудно, да „Ал Дахра“ холдинг пуних пет година најављује инвестиције у вредности од 400 милиона долара, а да је за све то време само купила половину бизниса вредног 15,5 милиона евра и то тако што је уложену суму вишеструко одмах наплатила продајом вишка земљишта? Чак је и тај посао доста чудан, јер један гигант који у свом поседу има 200.000 акри (око 120.000 хектара) земље по целом свету, наводно купује само 130 хектара воћњака у Србији. Очигледно се и ту радило о прикривању правих давалаца новца којим је из финансијске буле извучен Војин Лазаревић. Иначе, арапски чланови надзорног одбора „Ал Дахре Руднапа“ нигде не могу да се нађу у управљачкој структури „Ал Дахре“ холдинга из Абу Дабија, али су скоро сви до једног чланови надзорног одбора „Ал Дахре Србија“. Извор: ПРАВДА И ПРАВО

АРАПИ САМО ПОКРИВАЈУ ПЉАЧКУ Званични власник „Пољопривредне Корпорације Београд“ (ПКБ) већ пет година обећава инвестиције у српски аграр у висини од 400 милиона долара. Уместо тога, купљен је до сада само удео у послу вредном 15,5 милиона евра и то тако што [...]

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[posmatraclegenda]

Наслов: Re: КАКО ЈЕ ВУЧИЋ СТВОРИО Радуловића и Јанковића, Линк: http://ift.tt/2mWlz59, Садржај:

Ако погледате најближе сараднике Александра Вучића видећете да је то у суштини Г17+/УРС са још неким зачинима из тог круга. Одступања у суштини то потврђују. Могли би смо да кажемо да је СНС творевина Г17+/УРС преко прокси странке ДС. А будући премијер после Вучића би требао да буде човек из сенке, Велики мешетар лично Млађан Динкић. А то говори да из овога што се дешава у Србији стоје Аустрија и Немачка као и што иза свега на Балкану они стоје јер пројектују своје интересе. ЕУ, САД, Француска, УК и остала боранија су само прокси ентитети које после употребе мешетари из Аустрије и Немачке одбацују. И да не заборавимо да идеја обнове Аустроуграске монархије у новом (проширеном) формату и није мртва већ је веома жива. П.С. Требало би погледати комуникацију фунционера бившег Г17+/УРС. Наћи ће се да је комуникацијам�� са газдама из ��устрије и Немачке прилично интензивна и (изузетно) поверљива.

[vaseljenska]

Динкић задужио Србију за 770 милиона долара, рок за отплату истекао је пре два дана

Динкић задужио Србију за 770 милиона долара, рок за отплату истекао је пре два дана http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/dinkic-zaduzio-srbiju-za-770-miliona-dolara-rok-za-otplatu-istekao-je-pre-dva-dana/

[vaseljenska]

Случај Млађана Динкића: Истрага без судског епилога

Случај Млађана Динкића: Истрага без судског епилога http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/slucaj-mladjana-dinkica-istraga-bez-sudskog-epiloga/

[vaseljenska]

Афера Комерцијална банка: Динкићев директор сакрио губитак од 1,6 милијарди

Афера Комерцијална банка: Динкићев директор сакрио губитак од 1,6 милијарди http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/afera-komercijalna-banka-dinkicev-direktor-sakrio-gubitak-od-16-milijardi/

[vaseljenska]

Истрага против Богољуба Карића: 11 година чекања сведока, докумената и превода

Истрага против Богољуба Карића: 11 година чекања сведока, докумената и превода http://www.vaseljenska.com/vesti/istraga-protiv-bogoljuba-karica-11-godina-cekanja-svedoka-dokumenata-prevoda/

[vaseljenska]

Како је уништена Војвођанска банка

Како је уништена Војвођанска банка http://www.vaseljenska.com/vesti/kako-je-unistena-vojvodjanska-banka/

[vaseljenska]

Шокантан преокрет: СНС васкрсао Динкића, Млађан ново тајно оружје напредњака!

Шокантан преокрет: СНС васкрсао Динкића, Млађан ново тајно оружје напредњака! http://www.vaseljenska.com/vesti/sokantan-preokret-sns-vaskrsao-dinkica-mladjan-novo-tajno-oruzje-naprednjaka/

[vaseljenska]

Постоји ли у српском језику реч „оставка“

Постоји ли у српском језику реч „оставка“ http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/postoji-li-u-srpskom-jeziku-rec-ostavka/

[vaseljenska]

Држава губи рат с мафијом

Држава губи рат с мафијом http://www.vaseljenska.com/vesti/drzava-gubi-rat-s-mafijom/

[vaseljenska]

Повратак празилук династије

Повратак празилук династије http://www.vaseljenska.com/vesti/povratak-praziluk-dinastije/

[palankaonline]

АРАПИ САМО ПОКРИВАЈУ ПЉАЧКУ https://ift.tt/2SnC2PQ, АРАПИ САМО ПОКРИВАЈУ ПЉАЧКУ КАТЕГОРИЈА ВЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ / ДАНА 26/10/2018 У 17:32 ЧАСОВА / Званични власник „Пољопривредне Корпорације Београд“ (ПКБ) већ пет година обећава инвестиције у српски аграр у висини од 400 милиона долара. Уместо тога, купљен је до сада само удео у послу вредном 15,5 милиона евра и то тако што је новац одмах повраћен продајом вишка земљишта. Због најављених инвестиција (које никада нису стигле) потпуно је уништен обреновачки комбинат „Драган Марковић“ а.д и још неколико других предузећа. При свему томе, по подацима које преносе страни стручни медији, „Ал Дахра“ холдинг се повлачи из Србије и прелази у Румунију. Све указује на то да ће ПКБ бити искоришћен за прање пара, као и „Београд на води“, и на крају потпуно уништен и напуштен, када браћа Вучић оперу новац. По ономе што се зна, предузеће „Ал Дахра Србија“ д.о.о. са оснивачким капиталом од 100 динара је купило „Пољопривредну Корпорацију Београд“ а.д. која је до сада била у власништву Републике Србије (98,17 одсто акција) и „Акционарског фонда фода“а.д. (1,82 одсто) за 105,055 милиона евра. Званично иза предузећа-купца стоји арапски капитал. Незванично, то је капитал браће Вучић и Млађана Динкића. „Ал Дахра Србија“ је основана 26. марта ове године. Директор овог предузећа је Јелена Сандић, рођена 1984. године, која не само да је члан Српске напредне странке, већ је, како тврде они који је познају, близак сарадник Андреја Вучића. Госпођа Сандић је у пословном свету непозната, осим ако се ради о начелници одељења у Управи за заједнничке послове републичких органа. Нажалост, у јавно доступним документима поменуте управе нема ближих података о овој особи. У сваком случају, веома је симптоматично да се склапање посла вредног више од стотину милиона евра поверава особи која нема значајнија пословна искуства. Интересантан је и податак који је 10. априла 2018. пренео холандски сајт „Боеренбусинесс“ (који се бави привредним темама) да је „Ал Дахра“ из Абу Дабија (званично једини власник „Ал Дахре Србија“) за око 200 милиона евра купила румунско аграрно предузеће „Агрицост“. То би значило да су преговори о овом послу увелико трајали у тренутку када је „Ал Дахра Србија“ регистрована у овдашњој Агенцији за пословне регистре. Овај податак никако није без значај, јер се „Ал Дахра“ одавно помиње у Србији као потенцијаални инвеститор, али је своје представништво основала тек уочи тендера за продају „Пољопривредне Корпорације Београд“. Наиме, врх садашње власти се стално хвалио најављиваним милионским улагањима ове компаније, чије се пословање у Србији званично свело на 130 хектара у власништву „Ал Дахра Руднап“ д.о.о. у Иригу (директор Петар Челић). Овај податак је преузет са званичне интернет презентације холдинга „Ал Дахра“ из Абу Дабија, док претходни власник „Руднапа“, Војин Лазаревић, тврди да се ради о 500 хектара. У ствари, како откривају јавно доступни подаци, „Руднап“ је преузео 500 хектара уз обећање да ће бити уложено 50 милиона евра у подизање воћњака. Лазаревић је успео да уложи 15,5 милиона евра, а онда су му понестала средства, па је 51 одсто власништва продао Арапима. После тога је 370 хектара продато, како би се повратила уложена средства. При свему томе су чланови владе Републике Србије и руководство „Ал Дахре“ из Абу Дабија 28. марта 2013. године потписали меморандум о заједничком улагању у српску пољопривреду у вредности 400 милиона долара. Између осталог, по меморандуму о сарадњи, Арапи су требали да постану сувласници са до 80 одсто у осам српских агрокомбината, а обећали су и да ће уложити 40 милиона евра за куповину нове флоте српске државне компаније „Југословенско речно бродарство“. Од свега планираног купљено је 51 одсто „Руднапа“ за непознату суму. У име наше владе потписник меморандума из 2013. био је Млађан Динкић, који није члан Владе, нити државни секретар! Још пре потписивања поменутог меморандума, тачније 23. марта 2013, представници „Ал Дахре“ су потписали предуговоре о преузимању са седам овдашњих предузећа из „Зеленог пула“. Између осталих ту је био и комбинат „Драган Марковић“ а.д. из Обреновца који је речит пример онога шта су све у стању да нам ураде лопови из арабијске пустиње. По речима Драгана Миливојчевића, директора „Драгана Марковића“ и „Зеленог пула“ које је пренео РТС, „Ал Дахра“ се предуговором обавезала да само у првој фази у овај комбинат уложи 100 милиона евра. У тренутку када је потписан поменути предуговор „Драган Марковић“ уопште није ни могао да буде продат и то из законских разлога. Наиме, јавни позив за прикупљање понуда за надметање (тендер) објављен је 27. маја 2015, две године после потписивања предуговора?!? Очигледно су се арапски „купци“ толико дуго премишљали и чекали да цена падне, јер је комбинат већ тада био у финансијској кризи. Пошто им услови за куповину „Дргана Марковића“ ни тада нису одговарали, Министарство привреде, тачније тендерска комисија је већ 9. јуна исте године, односно мање од две недеље по расписивању позива, извршила прву измену услова тендера. Ни то није помогло, јер су Арапи наставили да се каприцирају, па је наредних дана дошло до још три промене услова, док коначно није постало јасно да „Ал Дахра“ комбинат жели да преузме за џабе, па је 25. августа 2015. јавни позив поништен. Нови тендер је расписан 13. октобра 2015, али се на њега више нико није јавио, тако да је он неуспешно окончан 9. новембра исте године. Озбиљни купци су били отерани још првим тендером, односно његовим честим изменама када је постало јасно да се купац унапред зна, па нису ни хтели да учествују у нечему што су сматрали новом фарсом. Тако је била пропуштена прилика да се овај комбинат прода и извуче из дубоке финансијске дубиозе у коју је упао. У „Драгану Марковићу“ а.д. Република Србија и данас има 71,55 одсто власништва, док су остале акције у поседу малих акционара. Због времена изгубљеног у покушајима да се комбинат прода „Ал Дахри“, која је чак потписала и предуговор о његовој куповини, као и због тога пто су очигледним намештањем тендера разјурени озбиљни купци, „Драган Марковић“ је данас потпуно уништен. Радници су на улици (званично комбинат нема ни једног запосленог), земља је необрађена, а сточни фонд уништен. Краве и говеда су као костури, ако их уопште више има тамо, а фарма свиња је отишла за дуг који је настао зајмом за сточну храну, иако је у то време било сопствених резерви сточне хране у оквиру комбината. Чак је и главна капија однета. Класична шема уништавања једног предузећа како би било јефтино продато унапред позннатом купцу. Једино што је у овом случају познати купац био преварант. Податак да је „Пољопривредна Корпорација Београд“ продата предузећу које је основано у време када је „Ал Дахра“ куповином комбината у Румунији изразила жељу да напусти Србију, показује како иза овдашње куповине не стоје Арапи, већ неко други. О власничкој структури „Ал Дахра“ холдинга из Абу Дабија ништа се не зна. Иначе одлично обавештени „Блоомберг“ наводи једино податак како се ради о приватној компанији, али на његовом сајту нема ни један податак о томе ко је тај власник. Ни званична интернет презентација холдинга не објављује ни ко је власник сада, нити ко је 1995. основао компанију. „Ал Дахра“ холдинг, а посебно „Ал Дахра Србија“ се традиционално повезују са контроверзним палестинским политичарем Мохамедом Дахланом, који због корупционашких афера и учешћа у убиству више палестинских политичара и бораца за слободу (између осталог и Јасера Арафата) не сме више да се врати у Палестину. По изјавама добро обавештених, он је у међувремену, незадовољан развојем заједничких послова, напустио Србију (где се крио под заштитом садашње власти која је њему и члановима његове породице, као и најближим сарадницима дала држављанство, а Томислав Николић га је, док је био председник Србије, одликовао). Очигледно је један велики преварант наишао на другог, још већег лажова. Да подсетимо: преко заједничког посла изградње „Београда на води“ пран је новац којим се, између осталог куповало оружје за исламисте. Због дилетантског понашања Александра Вучића и његовог клана овај посао су откриле америчке службе за борбу против прања пара, па је прошле године на њихов захтев блокирано више рачуна у Саудијској Арабији са укупно преко седам милијарди долара, од којих је велика сума припадала исламистичким спонзорима из Уједињених Арапских Емирата који су пословали преко Дахлана. У покушају да се некако помире са њим, српске власти су нагло кренуле у приватизацију ПКБ-а, који би у будућности требало да послује по истом принципу као и „Београд на води“, односно капитал потиче од новца који су политичари украли у Србији и пребацили на рачуне у иностранству, а Арапи дају само фасаду која крије праве власнике и заузврат добијају проценат од пословања. Због тога не треба да чуди што је директорка фирме која обрће стотине милиона евра пословно потпуно неискусна, али зато блиска Андреју Вучићу. Зар никоме није чудно, да „Ал Дахра“ холдинг пуних пет година најављује инвестиције у вредности од 400 милиона долара, а да је за све то време само купила половину бизниса вредног 15,5 милиона евра и то тако што је уложену суму вишеструко одмах наплатила продајом вишка земљишта? Чак је и тај посао доста чудан, јер један гигант који у свом поседу има 200.000 акри (око 120.000 хектара) земље по целом свету, наводно купује само 130 хектара воћњака у Србији. Очигледно се и ту радило о прикривању правих давалаца новца којим је из финансијске буле извучен Војин Лазаревић. Иначе, арапски чланови надзорног одбора „Ал Дахре Руднапа“ нигде не могу да се нађу у управљачкој структури „Ал Дахре“ холдинга из Абу Дабија, али су скоро сви до једног чланови надзорног одбора „Ал Дахре Србија“. Извор: ПРАВДА И ПРАВО

АРАПИ САМО ПОКРИВАЈУ ПЉАЧКУ Званични власник „Пољопривредне Корпорације Београд“ (ПКБ) већ пет година обећава инвестиције у српски аграр у висини од 400 милиона долара. Уместо тога, купљен је до сада само удео у послу вредном 15,5 милиона евра и то тако што [...]

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

БОШКО ОБРАДОВИЋ (ДВЕРИ): Нисмо сви исти – једни су лопови http://ift.tt/2ASzOOc, БОШКО ОБРАДОВИЋ (ДВЕРИ): Нисмо сви исти – једни су лопови Прочитајте интервју председника Двери, Бошка Обрадовића, датог за Београдски глас. Имате опасан језик. Колико је то корисно а колико опасно у политици? Мој језик је опасан само за оне који су опљачкали овај народ и државу у претходних 30 година. Просто, нећу да их оставим на миру док не буду одговарали за оно што су урадили. Зато сам и формирао Антикорупцијски тим Двери и отворио аферу „Двериликсˮ да бисмо истерали ствари на чистац. И нема заштићених: Вучићев брат и кумови, мој брат и кумови – сви морају под лупу јавности и закона. Ја и моја породица ћемо први бити предмет Закона о испитивању порекла имовине свих политичара и тајкуна од 1990. до данас, када га Двери буду донеле. Не трпим неправду и не дозвољавам да ме неко гази и понижава. Грађани ме нису изабрали да ћутим у Народној скупштини. Ако смо опозиција онда нам следује борба против власти, а не повлачење, кукање и прављење тајних дилова са властодршцима. Да бисмо уозбиљили политичку сцену у Србији, на председничким изборима оверио сам своју оставку код јавног бележника у случају да своја предизборна обећања не испуним у првих шест месеци на власти. Сваки грађанин би био у прилици да активира моју ковертирану оставку ако нема обећаних резултата. Дакле, политички језик Двери подразумева одговорност. Како реагујете на дежурну опас��у о политичарима „сви су они исти“? То је подвала. Прво, нису сви исти, јер једни су лопови, а други нису, једни су били на власти, а други нису, једни иза себе имају низ афера и компромитујућих материјала, а други немају. Дакле, коме је у интересу ширење ове подвале? Само онима који су на власти, јер се на тај начин изједначавају корумпирани политичари на власти са онима који то нису и који би им могли бити озбиљна алтернатива. Не пристајем на ту опаску, која представља линију мањег отпора код грађана и бирача уместо да се ухватимо у коштац са влашћу и подржимо нове људе који се до сада нису бавили политиком и нису били на власти. Генерално се буним против широко прихваћене идеје да је неморално бавити се политиком јер је политика курва и прљавштина у којој ћеш се сигурно испрљати, покварити и продати. Ја сматрам управо супротно: да је неморално стајати са стране и гледати како Србија и нпр. Београд пропадају. Политичари се разликују по храбрости, поштењу и одговорности, јер ако су сви исти онда за овај народ и државу нема спаса и наде. То је прилично песимистичан и деморалишући став, који одговара једино онима на власти. Могу да прихватим ту врсту поистовећивања на једну страну за све оне који су до сада били на власти. Имали су прилику, рекли су све што су имали и урадили су све што су знали. За Србију би било идеално да нико ко је до сада био на власти не сме више да дође на власт. Кад изговорите „или ми или они“, не брине ли Вас провокативни, па и претећи тон те реченице? Или ћемо ми победити политичку мафију која влада Србијом, или ћемо и даље сви бити њихове жртве. То је политичко „бити или не битиˮ за Србију. Јесте судбоносно и обећавајуће, а ако је провокативно и претеће – јесте за чланове ове политичке мафије: корумпиране полицајце, тужиоце, судије, банкаре и политичаре који им пружају заштиту. Без обзира на смену власти ова мафија остаје да влада и пљачка. Овде није решење само смена Вучића са власти, то је најважнији услов за политичке промене, али је само први корак. Са Вучићем мора да оде и погрешна политика и читав корумпирани политички систем. Превише пута нам се десило да је дошло до смене власти, али не и система власти. У том смислу је кључно подвући црту и раскрстити са наслеђеним страначко-паразитским системом, криминалом и корупцијом. Кад кажете „лажна опозиција“, на кога тачно мислите? На Чедомира Јовановића, Ненада Чанка и Војислава Шешеља. Првом Вучић сервисира приватне и пословне дугове, други седи са СНС у градској власти у Новом Саду, а трећи је поново омиљени опозиционар власти, који за паре има договор са Вучићем о ненападању. Постоји и део праве опозиције који води исту политику као и СНС (улазак у ЕУ и НАТО по сваку цену, одрицање од КиМ, сарадња са ММФ-ом, субвенционисање страних фирми…) и није спреман да се обрачуна са криминалом и корупцијом јер су неки њихови чланови део политичке мафије. У том смислу, примера ради, и Драган Шутановац је лажна опозиција. Постоје и многе лажне патриотске групације и појединци попут Мише Вацића и сличних које је Вучић формирао и финансира у циљу замајавања патриотске јавности и одвлачења дела бирача истинске патриотске опозиције. Колико се у Србији краде тајно, а колико јавно и како тумачите то да у односу на претходну власт ова не зазире ни од нескривених махинација? Ако власт опере два милиона евра преко председничких избора, тако што 7.000 људи уплати по 40.000 динара на Вучићев рачун, има ли отворенијег прања пара на свету? Ако већина локалних самоуправа последњих година бележи огроман скок издвајања из буџета за новогодишњу расвету, није ли то један од начина финансирања СНС, јер се милионска средства одливају преко фантомских фирми у страначке џепове? Ако садашњи председник државе ставља свог кума на место директора јавног предузећа, а премијерка пребацује своје послове на партнерку и брата – како се то зове? Да ли је због тога што је почела да истражује овакве ствари Мајда Кршикапа морала да поднесе оставку на место директора Агенције за борбу против корупције само два месеца пошто је изабрана на ту функцију? Зашто већ шест година колико је СНС на власти нема Закона о пореклу имовине? Како су се на слободи нашли Станко Суботић Цане, Богољуб Карић, Млађан Динкић, Драгослав Космајац и како се тада није побунио грађанин Милош Вучевић? Ако се оволико краде јавно – поставља се питање колико се онда краде тајно? Оно што је чињеница – нема политичке и кривичне одговорности. У затворима Србије, на основу правоснажне пресуде, на вишегодишњој робији данас се не налази нити један политичар или тајкун који нас је опљачкао. Вучићева борба против криминала и корупције је једна обична медијска представа и лаж. Очигледно је да Ваша пронационална политика не оставља утисак на премијерку Брнабић чим фаворизује потрошену пронационалну политику Шешеља и радикала. Јесте ли због тога раз��чарани? Ја сам веома захвалан Ани Брнабић што је јавно разоткрила сарадњу Војислава Шешеља са владајућим режимом. Због тога су разочарани многи радикали који су веровали да Шешељев повратак из Хага значи истинску опозициону борбу против Вучићеве издајничке власти. То је доста отрежњујуће за многе патриотске бираче. Ја бих био веома забринут да ме је Ана Брнабић похвалила и запитао бих се где грешим. Овако прогон Двери коме смо изложени на медијима, у Народној скупштини и на судовима јасно говори да власт у Дверима види праву опозицију, коју не може да уцени и контролише. И то је тај проблем који власт има са Дверима: немају нас у својим фиокама којима уцењују и своје политичке савезнике и противнике, не могу у нашој биографији да нађу ништа спорно и не плашимо их се, већ отворено говоримо о криминалу и корупцију у врху Вучићеве власти. Кад кажете: „Док не видите Жељка Митровића у затвору – знајте да се још нису десиле политичке промене у Србији“! Да ли је то још једно обећање лустрације, или судите без суда? Жељко Митровић је симбол политичке мафије која деценијама уназад влада Србијом: медијски тајкун, са сумњивим пореклом имовине и капиталом, који опстаје без обзира на смену власти, не плаћа порез и раднике, добија субвенције из републичког буџета, заузврат злоупотребљава јавно добро – националну фреквенцију – за пропаганду владајућег режима и трује нацију ријалити кич програмима и шунд музиком. То је моје политичко обећање јер правда мора победити у Србији. Да ли је претеривање Ваш став садржан у неком од твитова: „Ја, па Парови – у томе је тајна Вучићевог успеха!“? То је аутентична изјава Александра Вучића на питање Миломира Марића да ли да пре и после његовог гостовања иду рекламе, на шта је Вучић одговорио: „Не. Парови, ја, па Паровиˮ. То је сама суштина Вучићеве власти, која много више почива на ТВ ПИНК и ријалити програмима него на Влади Србије. Зато их је толико заболео наш протест испред зграде ТВ ПИНК, јер смо ударили у срце актуелног система власти. Верујете ли да ће се у овој години развезати „косовски чвор“, и на чију штету? Александар Вучић је добио задатак да у 2018. години заврши са Косовом. То је његова обавеза коју је преузео када су га довели на власт. Не заборавите да је ЕУ честитала победу Томиславу Николићу три сата пре затварања биралишта у другом кругу председничких избора 2012. Сада је то обећање дошло на наплату и отуда грозничава журба председника Србије да се реши питање Косова. Он је у обавези да ове године потпише „споразум о свеобухватној нормализацији односа са Приштиномˮ, што у преводу значи признање тзв. независног Косова. Не видим чему журба. Геополитичко време коначно ради за нас. Све је више противника тзв. косовске независности, па и међу онима на Западу који су је признали. Наслућујете ли ишта нерегуларно на предстојећим изборима у Београду? Не видим да се било шта регуларно спрема за градске изборе у Београду. Помињу се лажни гласачи из унутрашњости, планира се ново партијско запошљавање у градским службама пре изборе, немате нити једну ТВ у Београду на којој можете да видите некога из опозиције… Велики сте поборник очувања породице као темеља друштва. Колико је то реално у Србији где је осиромашење потпуно разорило породице, а људе учинило несигурнима и уплашенима? Без јаке породице појединац је осуђен на усамљеност и несигурност. Двери су политички покрет породичних људи који сматра да породица треба да дође на прво место у нашем друштву и држави. То значи Министарство за бригу о породици и нову државну институцију Заштитника породице, али пре свега нову породичну политику која подразумева реформу пореског система у корист породице. Што се више остварујеш као породичан човек и имаш више деце држава те све више помаже – смањењем пореза на зараде и имовину, породичним додатком, финансирањем камате у кредитима за решавање стамбеног питања, флексибилним радним временом за очеве и мајке, посебном подршком за самохране мајке и самохране очеве и породице у којима ниједан члан није запослен или су презадужене… Ми тражимо повратак нормалног радног времена од 7-15 часова и строго поштовање недеље и државних празника као нерадних дана, као и плаћање свих прековремених радних сати. Жена треба да добије слободу и државну подршку да се оствари и као мајка и као пословна жена. Породичне фирме треба да имају стратешку подршку државе, као и све компаније које имају социјалну одговорност према запосленима. Свако дете у Србији мора да има место у вртићу, било на селу или у граду, а упис у вртић, школски уџбеници и превоз треба да буду бесплатни. Сигуран сам да је породична политика – политика будућности, не само зато што је наш највећи државни проблем који треба решити бела куга, већ зато што је одбрана и успех породице једина тачка око које се не делимо и сви мислимо исто. Зато су Двери и одабрале да се саберемо око једне такве уједињујуће политике која се тиче свих нас, а пре свега наше деце.

БОШКО ОБРАДОВИЋ (ДВЕРИ): Нисмо сви исти – једни су лопови Имате опасан језик. Колико је то корисно а колико опасно у политици? Мој језик је опасан само за оне који су опљачкали овај народ и државу у претходних 30 година. Просто, нећу да их оставим на миру док не буду одговарали за оно што су урадили.

, http://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Ко ће заменити Велику пропаганду лажи: Мице одлазе, Цице долазе? Организованост резервног ешалона медијских удворица, полуписмених апологета и љигавих медиокритета, који не режи на Вучића, већ на оне који га критикују, представљајући себе европејцима, који поштују “новинарски кодекс“ и етичке норме, довели су јавност у Србији у стање обармрлости и безнађа, што је и био циљ диктатора и његовог режима. Треба их добро упамтити, јер ће сви они, већ сутра, кад садашњи Вођа падне, бити спремни да служе свакој новој власти и режиму. Неће стићи ни скинуте гаће да обуку.Они нису ментално способни, а ни профсионално, да на критичан начин оцењују рад носилаца јавне власти, да прате рад институција, да износе нове идеје, мишљења о првацима разувоја друштва. Они знају само да служе. Они су спремни да замене кључне људе из Велике пропаганде лажи. На процесу ратним злочинцима у Нирнбергу судило се и Хитлеровој пропагандној машинерији, као важном фактору који је нацисте довео на власт и увео Немачку у светски рат, у којем је животе изгубило неколико десетина милиона људи, а о материјалним разарањима се још нису ни свели коначни рачуни. Већи број уредника и издавача новина осуђено је на смрт и на дугогодишње затворске казне. Они који су из Вашингтона, одлучивши да замене режим Бориса Тадића, као килавог, компромитованог и корумпираног, а неспремног да беспоговорно извршава дата им обећања, одабрали Александра Вучића, као човека најнижих моралних особина, псећи оданог газдама, немилосрдног према грађанима Србије, бруталнијег од свих диктатора које су доводили у латино-америчким и афричким државама. Његова злодела подстакла је и величала Велика пропаганда лажи, коју су чинили државна телевизија РТС, програми ТВ Пинк-а, Студио Б, ТВ Хепy и листови Политика, Вечерње новости, Информер и Блиц. Уствари, из тог крда издвајао се само дневник Данас, двонедељник Сведок… Вучићева Велика пропаганда лажи је, уствари, ауторско дело Слободана Милошевића. Подржан од западних центара моћи као “човек мира на Балкану“, Милошевић је ставио под контролу државну телевизију и радио, дневне листове Политика, Експрес политика, јавна гласила у покрајини Војводини…Осећајући се потпуно сигурним, док је Србија била у рату са окружењем, Милошевић је дозволио деловање независних медија, попут Српске речи, Времена, Наше Борбе, Недељног и Дневног Телеграфа, радио станица Б 92, Индеx и НТВ Студија Б, који су имали широку публику, велику гледаност, слушаност и велике тираже, а имали су и одличне новинаре, које Милошевићев р��жим није могао корумпирати, већ је неколико хиљада новинара који га нису следили, отпустио са посла, а најбруталнију чистку спровео је на РТС-у и ТВ Војводина Милорад Вучелић, данас директор недељника Печат и главни уредник Вечерњих новости. Када је почела изолација Милошевићевог режима, након окупације Космета од стране НАТО алијансе, он се вратио унутрашњој тиранији. Зато му је послужио министар информисања Александар Вучић који је затворио Дневни Телеграф и недељник Европљанин, отео Студио Б од акционара, привремено угасио Б 92, Нашу Борбу, Глас јавности… Падом Милошевића, очекивала се лустрација и извођење пред судска већа сурових Милошевићевих медијских сатрапа Милорада Вучелића и Жељка Митровића. Добар број новинара, који су радили у Времену, Нашој Борби, Гласу Јавности и Студију Б нашао се у чуду доласком Ђинђића на власт. просто нису могли, преко ноћи, да почну да снажно критикују нове ДОС-ове власти, које су својим писањем довели на власт. Нису се снашли и уздржавали су се и од апологије и од критике. Али, имао је онога ко то хоће. Неколико сати након што је замрачен екран РТС-а и ТВ Пинка, појавио се хохштаплер Млађан Динкић који је, самоиницијативно, помиловао Митровића, разулареног Мириног медијског батинаша. Само два дана касније, Митровић је на ослобођеном Студију Б држао вакеле новинарима који су животе заложили за обарање Милошевића с власти. Ником са Пинк-а није смео бити ни увређен. Већи број новинара који су били у ДС-у и другим ДОС странкама маргинализовани су и нове власти су се с њима сурово обрачунале, а најбољи пример је Марко Јанковић, водитељ на ослобођеном Студију Б, који је био један од 13 оснивача Демократске странке, али је суспендован и отпуштен након што је код њега, неколико дана уочи устоличења Зорана Ђинђића, код њега гостовао новинар Милован Бркић, који је, на опште запрепашћење јавности, упозорио да Милошевићем систем није смењен, већ су се на власти замениле елите! На дан када је запаљена РТС, синдикат новинара Политике је, након што је тадашњи директор Драган Хаџи Антић изашао на споредни излаз, објавио да “преузима дневни лист Политику и издања Политике“. А, само дан раније исти новинари су величали Милошевића! Били су то тешки дани српског новинарства, у којем су, под Ђинђићевом шапом, многи медији трајно уништени, најбољи новинари протерани из професије, а фукаре, попут Митровића, постале опет јунаци и слуге новим властима. Ђинђић је, ипак, толерисао дневни Национал, који је био његов жестоки критичар, са тиражом од преко 100.000 примерака (одговорни уредник је био Предраг Поповић). Под Борисом Тадићем, који није имао Ђинђићеву харизму, због вишестраначја, новине су се на неки начин опоравиле. Покренут је дневник Данас, лист Глас јавности се опоравио, покренут је дневник Курир, па Магазин Таблоид. Вучићева диктатура је најдиректније поробила медије. Прво је Жељко Митровић гурнут у дугове, које годинама не враћа, Предраг Ранковић Пецони је своју усрану Хепy телевизију предао на услугу Вучићу без накнаде, РТС је морао да телали како Вучић каже, тако што је, сада покојни Александар Тијанић, за велике паре, а реч је о милионима евра које је делио са имењаком, величао политику напредњака, које је лично презирао. Најтеже су прошле Вечерње новости, на чије је чело Вучић довео свог пријатеља Ратка Дмитровића, преко чијег листа „Аргумент“ је најављивао коме ће се осветити, док је био радикал. Већина медија из Велике пропаганде лажи су у банкроту, Вучић плаћа само главне уреднике и кључне новинаре, осталу су пролетери без плате и радног стажа! Хоће ли падом Вучићевог картела Велика пропаганда лажи да се угаси сама од себе, или ће је преузети нове власти? Хоће ли пред кривична већа бити изведени Жељко Митровић, Ратко Дмитровић, Миломир Марић, Ивана Вучићевић, Ненад Шљ. Стефановић, Драган Ј. Вучићевић…? Да ли је новинарство у Србији уништено за дужи период? Да ли је иза Вучића остала резервна постава љигаваца и фукара које ће наставити да глорификују нове власти, на исти начин како је Велика пропаганда лажи величала Вучићева злодела. Несрећа српског новинарства је незалечива. Независно удружење новинара држи једна мала група маргиналних новинара, без талента, знања и контаката. Сада је на челу НУНС-а извесни Славиша Лекић. Неки га још памте као бившег мужа некадашње новинарске звезде Бојане Лекић, одличне новинарке Студија Б и Б 92, која је у време ДОС-а била главни уредник РТС-а, а када је смењена прешла је за уредника Карићеве БК Телевизије, претходно узевши 50.000 марака, колико је износила Богољубова награда. Славиша Лекић је после 5. октобра паре за штампање двомесечника „Статус“, који се продавао у 500 примерака добијао од Владимира Бебе Поповића. Колико је дрвећа посечено да би се штампао овај луксузни двонедељник, пун хвалоспева о Беби Поповићу и бесплатних огласа? Као актуелног новинара-истраживача, Славише Лекића се, такорећи, нико жив не сећа. Али, он је данас на месту на којем се налазио доскора Вукашин Обрадовић, власник недавно угашених „Врањских новина“. Господин Обрадовић је био под ��страгом Тужилаштва за ратне злочине, које се бавило новинарима и њиховом извештавању са ратишта. Вуле је тада радио као, дописник „Политике експрес“ са ратишта. Врањанци памте Обрадовића као беспризорног типа који је покренуо „Врањске новине“ парама Албанаца из Бујановца и Прешева. Добио је милионе од локалне власти и донатора из иностранства. Лист се продавао у 600 примерака, али ако му тираж није растао, јесте конто. Како сада Врањанци схватају и јавно говоре, Вуле је добро обавља свој задатак, за шта је, напокон, и био добро плаћен. Ударио је он својим новинама на највиша свештена лица, на најбоље привреднике, на најбоље руководиоце, на најбоље лекаре, на најбоље уметнике, на песнике, на најпоштеније жене, на најбоље судије и још многе који нешто вреде у граду у коме се родио. Кажу Врањанци да им је Вукашин Обрадовић нанео више штете него сви окупатори до сада заједно, и да до сада нико није успео да отера толики број људи као досадашњи председник НУНС-а. Вукашинове „Врањске новине“ ове године су добиле 1,7 милиона динара од Владе Србије, а онда је он, због дугова, угасио лист, јер је новац стављао себи у џеп. А, био је чест гост код Ксеније Вучић, у њеним суманутим месијама у којима је углавном оштро критиковао сам Магазин Таблоид. Досије о господину Вукашину Обрадовићу, утицајном руководиоцу и миљенику НУНС-а, Магазин Таблоид је објавио под насловом „Еј, дође време да Вулету крене“ (број 331). Дакле, господин Обрадовић се препоручује новим властима за прљаве послове. Новим властима ће се, као што се спрема, као велика нада независног новинарства понудити и госпођа Оља Бећковић, којој се прави имдиж прогањане новинарке! Да подсетимо, госпођа Бећковић има недељну колумну у Блицу, недељни интервју и НИН-у и прима преко 3.000 евра месечно! Још хиљаду убере од прихода које РТС плаћа ТВ Мрежи, продукцијској емисији чији је она један од сувласника. Толико о њеној угрожености, ако се зна да су и РТС и Блиц најрежимскији медији. А, госпођа Бећковић је за новинарство изгубљен случај. Без икаквих контаката са изворима информације, без образовања је. У својој емисији Интервју гледалаца за 15 година имала је укупно 52 госта! Толико је по њеном мишљењу Србија имала људи који су имали шта да кажу! О, њеној некултури, непристојности и незнању, говори и чињеница да је са својим гостима разговарала углавном рукама и обраћала им се са “Ти“. Као “велики опозиционари“ и „велики новинари“, истакле су се и доскорашње уреднице ТВ Војводине, које су прешле са ТВ Б 52. Бивши председник Извршног већ Војводине, Бојан Па��тић је, за време своје владавине на ТВ Војводину довео Тању Јордовић са ТВ Пинка (позната по реченици – „…Режијо пуши курац!“), Даницу Вученић, Санду Савић и извесног Игора Божића, а по директном налогу врха ДС-а. Ова група је имала астрономска примања, у односу на плате у Србији. Месечно су добијали од 250 па до чак 400.000 динара, а да притом, неки од њих нису честито ни крочили у ову телевизијску кућу. Променом власти напустили су РТВ Војводина, зарадивши велике паре, незамисливе за најбоље новинаре истраживаче! Ударна песница Коштуницине владавине дневником „Политика“ била је Љиљана Смајловић, коју је по истеку мандата заменио Драган Бујошевић, а она се уселила у Удружење новинара Србије, као председница УНС-а Када је Вучић почео да монтира истрагу за убиство Ћурувије, Љиљана Смајловић га је подржала на најпрљавији начин, вређајући његову супругу Бранку Прпу, јер је она, као једини сведок убиства, тврдила да Мирослав Курак није убица. Смајловићка ју је оптужила да „измишља трећи метак“ како би компромитовала истрагу и спречила подизање оптужнице. Чак је тврдила да је Прпа опљачкала Ћурувијину децу, отела им стан, стари телевизор, шерпе и лонце.., што је било заиста мизерно. Поново је била и Вучићу омиљена уредница, са месечном платом од неколико хиљада евра. Уочи истека мандата дала је оставку, јер се прерачунала, уверена да ће Вучић, коме није излазила из панталона, хвалећи преко „Политике“ све Вучићеве лудорије. Данас га опрезно критикује, очекујући да поново истрчи на терен као нова – стара уредница „Политике“! Усменим новинарима који су концентрисани у НУНС-у, а у импресуму су недељника „Време“, требало би посветити више простора. Неки од њих су без икакве писмености, образовања, али су подрепаши. Међу тим Моникама Левински нарочито се истиче извесна Јована Глигоријевић, помоћница Драгољуба Жарковића, главног и одговорног уредника овог недељника, који се прода у 3.250 примерака. Организованост овог резервног ешалона, који не режи на Вучића, већ на оне који га критикују, представљајући се као европејци, који поштују “новинарски кодекс“ и етичке норма, треба да нас забрине. Јер ако оду ове Мице из српског новинарства, падом Вучићевог картела, замениће их Цице, које су такође спремне да служе свакој власти и режиму. Десет начина на који диктатор преко медија држи грађане у покорности (Ноам Чомски) 1. Преусмеравање пажње: пажња јавности преусмерава се са важних проблема на неважне. Јавност се претрпава небитним информацијама, да људи не би размишљали и да се не би посветили разумевању света. 2. Стварање проблема: метод „проблем-реаговање-решење“. Ствара се проблем, да би део јавности реаговао на њега. На пример: изазива се и преноси насиље, да би јавност лакше прихватила ограничавање слободе, економску кризу – да би се на крају оправдало рушење социјалне државе. 3. Поступност промена: да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, промена се уводи постепено, „на кашичицу“, месецима и годинама. Мере, које би изазвале отпор уколико би се извеле нагло, спроводе се тактиком малих корака. Свет се временом мења, а да притом већина људи и нема свест о променама. 4. Одлагање: начин да се јавност припреми на непопуларне промене је, да се оне најављују унапред. Људи не осете сву тежину промена, јер се привикавају на саму идеју о промени. А и „заједничка нада у бољу будућност“ олакшава прихватање. 5. Употреба дечијег језика: кад се манипулатори одраслима обраћају као деци, тада јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство.Овај механизам користи се и приликом рекламирања. 6. Злоупотреба емоција: Користи се за ометање разумног расуђивања. Критичку свест замењују емотивни импулси (бес, страх). Употребом емотивног реаговања омогућава се приступ несвесном, па је могуће сугерисати идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или изазвати одређено понашање. 7. Незнање: квалитет образовања нижих друштвених слојева се срозава, чиме се онемогућава приступ механизмима манипулације, а и да би се развијало што веће неразумевање између виших и нижих образовних слојева. 8. Величање глупости: јавност се подстиче да прихвата просечност. Људе убеђују да је пожељно („ин“, дакле, у моди) бити глуп, вулгаран и неук, док се паралелно изазива отпор према образовању, култури и науци. 9. Стварање осећаја кривице: убеђивање појединца да је искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности, или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, с осећајем кривице, одустаје од тражења правих узрока свог положаја и побуне против система. 10. Злоупотреба знања: брз развој науке последњих 50 година ствара провалију између знања обичих људи и владајуће елите која манипулише информацијама. Достигнућа разноврсних наука, и напредно знање о човеку „систем“ користи за манипулацију – а не на општу добробит човечанства. Три компјутерска програма у служби Вучићеве пропаганде Валтер С��аки активиста СНС-а је имао обавезу да инсталира софтвер назван „Валтер“ на свој уређај (компјутер и/илитакозвани паметни телефон) који се тако претвара у бота и контролише преко екстерног сервера. Софтвер је коришћен за давање позитивних или негативних гласова коментарима читалаца сајтова Блиц, Б92, Н1 и свих других који имају отворене форуме за коментаре читалаца… Интернет тим СНС подешава сервер који шаље ИД број коментара, заједно са атрибутом који показује да ли гласање треба да буде позитивно или негативно; софтвер онда локално решава команду, одлази онлајн и гласа на одређени начин. Ови процеси одвијају се без знања корисника уређаја. Како је софтвер могао самостално да извршава команде као што је посета сајтовима, врло је лако могао бити искоришћен за извођење хакерских напада, опет без знања особе која је инсталирала програм. СкyНет Почетком 2014. године, интернет тим СНС је користио програм по имену Скајнет, као злогласна вештачка интелигенција из филмског серијала Терминатор. Постоје две примарне функције које овај програм може да изврши. Пре свега, може да се користи за онлајн праћење активиста СНС-а који коментаришу на медијским сајтовима. Програм је инсталиран локално и има кориснички интерфејс са издвојеним текстовима који ће бити прокоментарисани (програм добија списак ових текстова са удаљеног сервера); активиста би онда требало да иде на одређен текст, постави коментар и копира га у кориснички интерфејс програма. Након тога, програм евидентира да ли је коментар објављен и, уколико јесте, обавештава корисника. На тај начин, интернет тим има јасну слику о количини уложеног рада сваког активисте. Софтвер потом рангира сваки коментар према различитим критеријумима: коментари на неким веб страницама су вреднији него на другим; уколико коментар има граматичких грешака, добиће слабију оцену; што је дужи коментар, боље ће бити рангиран, итд. Овај програм обухвата Валтерове функције и такође може да гласа за аутоматски објављене коментаре: уз помоћ прокси сервера скрива прави идентитет уређаја који се користи за гласање или постављање коментара. Тврђава Трећи програм који је користио СНС интернет тим, а који је познат у јавности, зове се „Тврђава“. За разлику од своја два претходника, Тврђава је wеб апликација и не захтева посебну инсталацију. Ова апликација садржи готово исте функције као Скајнет, осим функције за коришћење ботова за нападе (јер није инсталирана локално). Да би користио овај програм, активиста мора да контактира одређени налог на Фејсбуку и затражи приступ; након што добије акредитацију ��а приступ, исту акредитацију може искористити да приступи порталу www.фортресс.рс. Интерфејс је сличан Скајнету, а функција је скоро идентична. Милица Грабеж / Магазин Таблоид

Ко ће заменити Велику пропаганду лажи: Мице одлазе, Цице долазе? Организованост резервног ешалона медијских удворица, полуписмених апологета и љигавих медиокритета, који не режи на Вучића, већ на оне који га критикују, п

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

Ко ће заменити Велику пропаганду лажи: Мице одлазе, Цице долазе? http://ift.tt/2BiXbp6, Ко ће заменити Велику пропаганду лажи: Мице одлазе, Цице долазе? Организованост резервног ешалона медијских удворица, полуписмених апологета и љигавих медиокритета, који не режи на Вучића, већ на оне који га критикују, представљајући себе европејцима, који поштују “новинарски кодекс“ и етичке норме, довели су јавност у Србији у стање обармрлости и безнађа, што је и био циљ диктатора и његовог режима. Треба их добро упамтити, јер ће сви они, већ сутра, кад садашњи Вођа падне, бити спремни да служе свакој новој власти и режиму. Неће стићи ни скинуте гаће да обуку.Они нису ментално способни, а ни профсионално, да на критичан начин оцењују рад носилаца јавне власти, да прате рад институција, да износе нове идеје, мишљења о првацима разувоја друштва. Они знају само да служе. Они су спремни да замене кључне људе из Велике пропаганде лажи. На процесу ратним злочинцима у Нирнбергу судило се и Хитлеровој пропагандној машинерији, као важном фактору који је нацисте довео на власт и увео Немачку у светски рат, у којем је животе изгубило неколико десетина милиона људи, а о материјалним разарањима се још нису ни свели коначни рачуни. Већи број уредника и издавача новина осуђено је на смрт и на дугогодишње затворске казне. Они који су из Вашингтона, одлучивши да замене режим Бориса Тадића, као килавог, компромитованог и корумпираног, а неспремног да беспоговорно извршава дата им обећања, одабрали Александра Вучића, као човека најнижих моралних особина, псећи оданог газдама, немилосрдног према грађанима Србије, бруталнијег од свих диктатора које су доводили у латино-америчким и афричким државама. Његова злодела подстакла је и величала Велика пропаганда лажи, коју су чинили државна телевизија РТС, програми ТВ Пинк-а, Студио Б, ТВ Хепy и листови Политика, Вечерње новости, Информер и Блиц. Уствари, из тог крда издвајао се само дневник Данас, двонедељник Сведок… Вучићева Велика пропаганда лажи је, уствари, ауторско дело Слободана Милошевића. Подржан од западних центара моћи као “човек мира на Балкану“, Милошевић је ставио под контролу државну телевизију и радио, дневне листове Политика, Експрес политика, јавна гласила у покрајини Војводини…Осећајући се потпуно сигурним, док је Србија била у рату са окружењем, Милошевић је дозволио деловање независних медија, попут Српске речи, Времена, Наше Борбе, Недељног и Дневног Телеграфа, радио станица Б 92, Индеx и НТВ Студија Б, који су имали широку публику, велику гледаност, слушаност и велике тираже, а имали су и одличне новинаре, које Милошевићев режим није могао корумпирати, већ је неколико хиљада новинара који га нису следили, отпустио са посла, а најбруталнију чистку спровео је на РТС-у и ТВ Војводина Милорад Вучелић, данас директор недељника Печат и главни уредник Вечерњих новости. Када је почела изолација Милошевићевог режима, након окупације Космета од стране НАТО алијансе, он се вратио унутрашњој тиранији. Зато му је послужио министар информисања Александар Вучић који је затворио Дневни Телеграф и недељник Европљанин, отео Студио Б од акционара, привремено угасио Б 92, Нашу Борбу, Глас јавности… Падом Милошевића, очекивала се лустрација и извођење пред судска већа сурових Милошевићевих медијских сатрапа Милорада Вучелића и Жељка Митровића. Добар број новинара, који су радили у Времену, Нашој Борби, Гласу Јавности и Студију Б нашао се у чуду доласком Ђинђића на власт. просто нису могли, преко ноћи, да почну да снажно критикују нове ДОС-ове власти, које су својим писањем довели на власт. Нису се снашли и уздржавали су се и од апологије и од критике. Али, имао је онога ко то хоће. Неколико сати након што је замрачен екран РТС-а и ТВ Пинка, појавио се хохштаплер Млађан Динкић који је, самоиницијативно, помиловао Митровића, разулареног Мириног медијског батинаша. Само два дана касније, Митровић је на ослобођеном Студију Б држао вакеле новинарима који су животе заложили за обарање Милошевића с власти. Ником са Пинк-а није смео бити ни увређен. Већи број новинара који су били у ДС-у и другим ДОС странкама маргинализовани су и нове власти су се с њима сурово обрачунале, а најбољи пример је Марко Јанковић, водитељ на ослобођеном Студију Б, који је био један од 13 оснивача Демократске странке, али је суспендован и отпуштен након што је код њега, неколико дана уочи устоличења Зорана Ђинђића, код њега гостовао новинар Милован Бркић, који је, на опште запрепашћење јавности, упозорио да Милошевићем систем није смењен, већ су се на власти замениле елите! На дан када је запаљена РТС, синдикат новинара Политике је, након што је тадашњи директор Драган Хаџи Антић изашао на споредни излаз, објавио да “преузима дневни лист Политику и издања Политике“. А, само дан раније исти новинари су величали Милошевића! Били су то тешки дани српског новинарства, у којем су, под Ђинђићевом шапом, многи медији трајно уништени, најбољи новинари протерани из професије, а фукаре, попут Митровића, постале опет јунаци и слуге новим властима. Ђинђић је, ипак, толерисао дневни Национал, који је био његов жестоки критичар, са тиражом од преко 100.000 примерака (одговорни уредник је био Предраг Поповић). Под Борисом Тадићем, који није имао Ђинђићеву харизму, због вишестраначја, новине су се на неки начин опоравиле. Покренут је дневник Данас, лист Глас јавности се опоравио, покренут је дневник Курир, па Магазин Таблоид. Вучићева диктатура је најдиректније поробила медије. Прво је Жељко Митровић гурнут у дугове, које годинама не враћа, Предраг Ранковић Пецони је своју усрану Хепy телевизију предао на услугу Вучићу без накнаде, РТС је морао да телали како Вучић каже, тако што је, сада покојни Александар Тијанић, за велике паре, а реч је о милионима евра које је делио са имењаком, величао политику напредњака, које је лично презирао. Најтеже су прошле Вечерње новости, на чије је чело Вучић довео свог пријатеља Ратка Дмитровића, преко чијег листа „Аргумент“ је најављивао коме ће се осветити, док је био радикал. Већина медија из Велике пропаганде лажи су у банкроту, Вучић плаћа само главне уреднике и кључне новинаре, осталу су пролетери без плате и радног стажа! Хоће ли падом Вучићевог картела Велика пропаганда лажи да се угаси сама од себе, или ће је преузети нове власти? Хоће ли пред кривична већа бити изведени Жељко Митровић, Ратко Дмитровић, Миломир Марић, Ивана Вучићевић, Ненад Шљ. Стефановић, Драган Ј. Вучићевић…? Да ли је новинарство у Србији уништено за дужи период? Да ли је иза Вучића остала резервна постава љигаваца и фукара које ће наставити да глорификују нове власти, на исти начин како је Велика пропаганда лажи величала Вучићева злодела. Несрећа српског новинарства је незалечива. Независно удружење новинара држи једна мала група маргиналних новинара, без талента, знања и контаката. Сада је на челу НУНС-а извесни Славиша Лекић. Неки га још памте као бившег мужа некадашње новинарске звезде Бојане Лекић, одличне новинарке Студија Б и Б 92, која је у време ДОС-а била главни уредник РТС-а, а када је смењена прешла је за уредника Карићеве БК Телевизије, претходно узевши 50.000 марака, колико је износила Богољубова награда. Славиша Лекић је после 5. октобра паре за штампање двомесечника „Статус“, који се продавао у 500 примерака добијао од Владимира Бебе Поповића. Колико је дрвећа посечено да би се штампао овај луксузни двонедељник, пун хвалоспева о Беби Поповићу и бесплатних огласа? Као актуелног новинара-истраживача, Славише Лекића се, такорећи, нико жив не сећа. Али, он је данас на месту на којем се налазио доскора Вукашин Обрадовић, власник недавно угашених „Врањских новина“. Господин Обрадовић је био под истрагом Тужилаштва за ратне злочине, које се бавило новинарима и њиховом извештавању са ратишта. Вуле је тада радио као, дописник „Политике експрес“ са ратишта. Врањанци памте Обрадовића као беспризорног типа који је покренуо „Врањске новине“ парама Албанаца из Бујановца и Прешева. Добио је милионе од локалне власти и донатора из иностранства. Лист се продавао у 600 примерака, али ако му тираж није растао, јесте конто. Како сада Врањанци схватају и јавно говоре, Вуле је добро обавља свој задатак, за шта је, напокон, и био добро плаћен. Ударио је он својим новинама на највиша свештена лица, на најбоље привреднике, на најбоље руководиоце, на најбоље лекаре, на најбоље уметнике, на песнике, на најпоштеније жене, на најбоље судије и још многе који нешто вреде у граду у коме се родио. Кажу Врањанци да им је Вукашин Обрадовић нанео више штете него сви окупатори до сада заједно, и да до сада нико није успео да отера толики број људи као досадашњи председник НУНС-а. Вукашинове „Врањске новине“ ове године су добиле 1,7 милиона динара од Владе Србије, а онда је он, због дугова, угасио лист, јер је новац стављао себи у џеп. А, био је чест гост код Ксеније Вучић, у њеним суманутим месијама у којима је углавном оштро критиковао сам Магазин Таблоид. Досије о господину Вукашину Обрадовићу, утицајном руководиоцу и миљенику НУНС-а, Магазин Таблоид је објавио под насловом „Еј, дође време да Вулету крене“ (број 331). Дакле, господин Обрадовић се препоручује новим властима за прљаве послове. Новим властима ће се, као што се спрема, као велика нада независног новинарства понудити и госпођа Оља Бећковић, којој се прави имдиж прогањане новинарке! Да подсетимо, госпођа Бећковић има недељну колумну у Блицу, недељни интервју и НИН-у и прима преко 3.000 евра месечно! Још хиљаду убере од прихода које РТС плаћа ТВ Мрежи, продукцијској емисији чији је она један од сувласника. Толико о њеној угрожености, ако се зна да су и РТС и Блиц најрежимскији медији. А, госпођа Бећковић је за новинарство изгубљен случај. Без икаквих контаката са изворима информације, без образовања је. У својој емисији Интервју гледалаца за 15 година имала је укупно 52 госта! Толико је по њеном мишљењу Србија имала људи који су имали шта да кажу! О, њеној некултури, непристојности и незнању, говори и чињеница да је са својим гостима разговарала углавном рукама и обраћала им се са “Ти“. Као “велики опозиционари“ и „велики новинари“, истакле су се и доскорашње уреднице ТВ Војводине, које су прешле са ТВ Б 52. Бивши председник Извршног већ Војводине, Бојан Пајтић је, за време своје владавине на ТВ Војводину довео Тању Јордовић са ТВ Пинка (позната по реченици – „…Режијо пуши курац!“), Даницу Вученић, Санду Савић и извесног Игора Божића, а по директном налогу врха ДС-а. Ова група је имала астрономска примања, у односу на плате у Србији. Месечно су добијали од 250 па до чак 400.000 динара, а да притом, неки од њих нису честито ни крочили у ову телевизијску кућу. Променом власти напустили су РТВ Војводина, зарадивши велике паре, незамисливе за најбоље новинаре истраживаче! Ударна песница Коштуницине владавине дневником „Политика“ била је Љиљана Смајловић, коју је по истеку мандата заменио Драган Бујошевић, а она се уселила у Удружење новинара Србије, као председница УНС-а Када је Вучић почео да монтира истрагу за убиство Ћурувије, Љиљана Смајловић га је подржала на најпрљавији начин, вређајући његову супругу Бранку Прпу, јер је она, као једини сведок убиства, тврдила да Мирослав Курак није убица. Смајловићка ју је оптужила да „измишља трећи метак“ како би компромитовала истрагу и спречила подизање оптужнице. Чак је тврдила да је Прпа опљачкала Ћурувијину децу, отела им стан, стари телевизор, шерпе и лонце.., што је било заиста мизерно. Поново је била и Вучићу омиљена уредница, са месечном платом од неколико хиљада евра. Уочи истека мандата дала је оставку, јер се прерачунала, уверена да ће Вучић, коме није излазила из панталона, хвалећи преко „Политике“ све Вучићеве лудорије. Данас га опрезно критикује, очекујући да поново истрчи на терен као нова – стара уредница „Политике“! Усменим новинарима који су концентрисани у НУНС-у, а у импресуму су недељника „Време“, требало би посветити више простора. Неки од њих су без икакве писмености, образовања, али су подрепаши. Међу тим Моникама Левински нарочито се истиче извесна Јована Глигоријевић, помоћница Драгољуба Жарковића, главног и одговорног уредника овог недељника, који се прода у 3.250 примерака. Организованост овог резервног ешалона, који не режи на Вучића, већ на оне који га критикују, представљајући се као европејци, који поштују “новинарски кодекс“ и етичке норма, треба да нас забрине. Јер ако оду ове Мице из српског новинарства, падом Вучићевог картела, замениће их Цице, које су такође спремне да служе свакој власти и режиму. Десет начина на који диктатор преко медија држи грађане у покорности (Ноам Чомски) 1. Преусмеравање пажње: пажња јавности преусмерава се са важних проблема на неважне. Јавност се претрпава небитним информацијама, да људи не би размишљали и да се не би посветили разумевању света. 2. Стварање проблема: метод „проблем-реаговање-решење“. Ствара се проблем, да би део јавности реаговао на њега. На пример: изазива се и преноси насиље, да би јавност лакше прихватила ограничавање слободе, економску кризу – да би се на крају оправдало рушење социјалне државе. 3. Поступност промена: да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, промена се уводи постепено, „на кашичицу“, месецима и годинама. Мере, које би изазвале отпор уколико би се извеле нагло, спроводе се тактиком малих корака. Свет се временом мења, а да притом већина људи и нема свест о променама. 4. Одлагање: начин да се јавност припреми на непопуларне промене је, да се оне најављују унапред. Људи не осете сву тежину промена, јер се привикавају на саму идеју о промени. А и „заједничка нада у бољу будућност“ олакшава прихватање. 5. Употреба дечијег језика: кад се манипулатори одраслима обраћају као деци, тада јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство.Овај механизам користи се и приликом рекламирања. 6. Злоупотреба емоција: Користи се за ометање разумног расуђивања. Критичку свест замењују емотивни импулси (бес, страх). Употребом емотивног реаговања омогућава се приступ несвесном, па је могуће сугерисати идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или изазвати одређено понашање. 7. Незнање: квалитет образовања нижих друштвених слојева се срозава, чиме се онемогућава приступ механизмима манипулације, а и да би се развијало што веће неразумевање између виших и нижих образовних слојева. 8. Величање глупости: јавност се подстиче да прихвата просечност. Људе убеђују да је пожељно („ин“, дакле, у моди) бити глуп, вулгаран и неук, док се паралелно изазива отпор према образовању, култури и науци. 9. Стварање осећаја кривице: убеђивање појединца да је искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности, или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, с осећајем кривице, одустаје од тражења правих узрока свог положаја и побуне против система. 10. Злоупотреба знања: брз развој науке последњих 50 година ствара провалију између знања обичих људи и владајуће елите која манипулише информацијама. Достигнућа разноврсних наука, и напредно знање о човеку „систем“ користи за манипулацију – а не на општу добробит човечанства. Три компјутерска програма у служби Вучићеве пропаганде Валтер Сваки активиста СНС-а је имао обавезу да инсталира софтвер назван „Валтер“ на свој уређај (компјутер и/илитакозвани паметни телефон) који се тако претвара у бота и контролише преко екстерног сервера. Софтвер је коришћен за давање позитивних или негативних гласова коментарима читалаца сајтова Блиц, Б92, Н1 и свих других који имају отворене форуме за коментаре читалаца… Интернет тим СНС подешава сервер који шаље ИД број коментара, заједно са атрибутом који показује да ли гласање треба да буде позитивно или негативно; софтвер онда локално решава команду, одлази онлајн и гласа на одређени начин. Ови процеси одвијају се без знања корисника уређаја. Како је софтвер могао самостално да извршава команде као што је посета сајтовима, врло је лако могао бити искоришћен за извођење хакерских напада, опет без знања особе која је инсталирала програм. СкyНет Почетком 2014. године, интернет тим СНС је користио програм по имену Скајнет, као злогласна вештачка интелигенција из филмског серијала Терминатор. Постоје две примарне функције које овај програм може да изврши. Пре свега, може да се користи за онлајн праћење активиста СНС-а који коментаришу на медијским сајтовима. Програм је инсталиран локално и има кориснички интерфејс са издвојеним текстовима који ће бити прокоментарисани (програм добија списак ових текстова са удаљеног сервера); активиста би онда требало да иде на одређен текст, постави коментар и копира га у кориснички интерфејс програма. Након тога, програм евидентира да ли је коментар објављен и, уколико јесте, обавештава корисника. На тај начин, интернет тим има јасну слику о количини уложеног рада сваког активисте. Софтвер потом рангира сваки коментар према различитим критеријумима: коментари на неким веб страницама су вреднији него на другим; уколико коментар има граматичких грешака, добиће слабију оцену; што је дужи коментар, боље ће бити рангиран, итд. Овај програм обухвата Валтерове функције и такође може да гласа за аутоматски објављене коментаре: уз помоћ прокси сервера скрива прави идентитет уређаја који се користи за гласање или постављање коментара. Тврђава Трећи програм који је користио СНС интернет тим, а који је познат у јавности, зове се „Тврђава“. За разлику од своја два претходника, Тврђава је wеб апликација и не захтева посебну инсталацију. Ова апликација садржи готово исте функције као Скајнет, осим функције за коришћење ботова за нападе (јер није инсталирана локално). Да би користио овај програм, активиста мора да контактира одређени налог на Фејсбуку и затражи приступ; након што добије акредитацију за приступ, исту акредитацију може искористити да приступи порталу www.фортресс.рс. Интерфејс је сличан Скајнету, а функција је скоро идентична. Милица Грабеж / Магазин Таблоид

Ко ће заменити Велику пропаганду лажи: Мице одлазе, Цице долазе? Организованост резервног ешалона медијских удворица, полуписмених апологета и љигавих медиокритета, који не режи на Вучића, већ на оне који га критикују, п

, http://ift.tt/1rMQyM6