#Миодраг Линта

[vaseljenska]

Сећање на "кристалну ноћ" када је у Задру уништено све српско

Сећање на "кристалну ноћ" када је у Задру уништено све српско http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/secanje-na-kristalnu-noc-kada-je-u-zadru-unisteno-sve-srpsko/

[palankaonline]

Централна прослава БУДВА 100 ГОД ОД ОСЛОБОЂЕЊА И УЈЕДИЊЕЊА БОКЕ репортажа https://ift.tt/2yZWTR9, Централна прослава БУДВА 100 ГОД ОД ОСЛОБОЂЕЊА И УЈЕДИЊЕЊА БОКЕ репортажа Репортер: Љубица Гојковић Камера: Мирко терзић, Монтажа: Бранко Лазаревић У Будви је у сриједу 7. новембра одржан величанствен скуп поводом стогодишњице уједињења и ослобођења Боке Которске са Србијом. Скупу су присуствовали конзул Србије у Црној Гори Зоран Дојчиновић, Миодраг Линта предсједник скупштинског одбора за дијаспору, Владимир Ђукановић посланик у Парламенту Србије, предсједник општине Будва, представници Српског Националног савјета Црне Горе. У богатом културном програму учешћа су узели Ивана Жигон, Даница Црногорчевић, Српски православни појци, Пјевачко друштво Грбаљ, хор Јединство, глумци Вук Костић и Лазар Николић и многи други. , https://ift.tt/1rMQyM6

[vaseljenska]

Дискриминација Срба у Федерацији БиХ

Дискриминација Срба у Федерацији БиХ http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/diskriminacija-srba-u-federaciji-bih/

[vaseljenska]

Шта то слави Хрватска, шта су јој темељи?

Шта то слави Хрватска, шта су јој темељи? http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/sta-to-slavi-hrvatska-sta-su-joj-temelji/

[vaseljenska]

Жигманов је инструмент власти у Хрватској

Жигманов је инструмент власти у Хрватској http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/zigmanov-je-instrument-vlasti-u-hrvatskoj/

[vaseljenska]

Доживотна робија за Хаг

Доживотна робија за Хаг http://www.vaseljenska.com/politika/dozivotna-robija-za-hag/

[vaseljenska]

Трибунал основан да оправда лаж о Србима као главним кривцима за рат

Трибунал основан да оправда лаж о Србима као главним кривцима за рат http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/tribunal-osnovan-da-opravda-laz-o-srbima-kao-glavnim-krivcima-za-rat/

[vaseljenska]

Линта: Никад није било теже бити Србин у Далмацији

Линта: Никад није било теже бити Србин у Далмацији http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/linta-nikad-nije-bilo-teze-biti-srbin-u-dalmaciji/

[vaseljenska]

Усташе Линти прете смрћу

Усташе Линти прете смрћу http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/ustase-linti-prete-smrcu/

[vaseljenska]

Како изгледа обећани рај: Хрвати ушли у ЕУ, a изашли из Хрватске

Како изгледа обећани рај: Хрвати ушли у ЕУ, a изашли из Хрватске http://www.vaseljenska.com/misljenja/kako-izgleda-obecani-raj-hrvati-usli-u-eu-izasli-iz-hrvatske/

[vaseljenska]

У Хрватској не постоји спремност да се признају српске жртве

У Хрватској не постоји спремност да се признају српске жртве http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/u-hrvatskoj-ne-postoji-spremnost-da-se-priznaju-srpske-zrtve/

[vaseljenska]

"Како сви и даље ћуте на усташтво у Хрватској?"

"Како сви и даље ћуте на усташтво у Хрватској?" http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/kako-svi-dalje-cute-na-ustastvo-u-hrvatskoj/

[palankaonline]

О ових десет тема Београд пред Загребом не сме никада да ћути http://ift.tt/2o6il1j, О ових десет тема Београд пред Загребом не сме никада да ћути Од којих питања Србија не би требало да одустане, упркос предлогу да теме важне за будућност надјачају историјске неспоразуме двају народа? Дуг је пут до афирмације права Срба у Хрватској. Од конститутивног народа, после рата и прогона, Срби су постали мањина, сведена на око 4 одсто становништва. Али то не значи да од борбе за њихова права треба одустати. За Србе у Хрватској важи аршин као за Русе на Балтику То је и порука посете председника Србије Александра Вучића Хрватској. Иако се током разговора са званичницима из комшилука инсистирало на реципроцитету када су у питању права мањина, у удружењима која окупљају прогнане Србе кажу да кључна питања тек треба да се дефинишу, иако је од рата прошло више од 22 године. Они се надају да ће прва бити отворена овог пролећа, током најављене посете председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић Србији. Питање несталих Добро је да се разговара, и предлог о мораторијуму тема из прошлости има смисла, али у Хрватској то нико неће прихватити, суштина је у томе да неке ствари из прошлости морамо да рашчистимо да бисмо могли даље, а то се пре свега односи на убијене и нестале, сматрају у Српској координацији породица несталих лица. Председник Управног одбора те организације Драган Пјевач објашњава да, иако су Хрватској пуна уста несталих, она говори о несталим грађанима Хрватске, како би се стекао утисак да је реч о Хрватима. Ексхумације побијених Срба врше се од 2000. године, али тај процес се одвија преспоро, каже Пјевач. Председник Србије Александар Вучић и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић у Загребу © AP PHOTO/ DARKO BANDIC Где су нестали Срби из Хрватске ако су све жртве — Хрвати „Они говоре о несталима и траже документацију, а на познатим гробним местима још имају српске жртве, док већ 22 године мајка чека свог сина, да га неко ексхумира. Не можемо озбиљно да разговарамо ако неко не постави то питање. Зашто не ставимо тачку да нема више никога у познатој гробници ко треба да се ексхумира. То су елементарне ствари. На то не можемо да ставимо мораторијум“, каже Пјевач. Он додаје да је једнако важан одговор на ��итање ко је извршио злочине. У „Олуји“ је убијено 1.200 цивила, а правосудно је закључен само један случај. Ако досад нико није процесиран, вероватно, после оволиких година, ни неће бити, каже Пјевач. „Ако већ не можемо да осудимо злочинце, макар им не треба дати простор у јавности, нека их ставе са стране, маргинализују. То би био део моралне сатисфакције породицама жртава, а требало би да добију и материјалну“, каже он. Председник Србије Александар Вучић и премијер Хрватске Андреј Пленковић © TANJUG/ DIMITRIJE GOLL Пленковић: Хрватска влада нема намеру да попушта Србији Станарска права У своје станове које су напустили у „Олуји“ Срби не могу да се врате. Грађани Републике Хрватске хрватске националности откупили су државне станове, Србима то није омогућено, иако су и они годинама од 3 до 5 одсто плате сваког месеца уплаћивали у стамбени фонд. Неисплаћене пензије Хрватска је једностраном одлуком обуставила исплату пензија својим грађанима српске националности с почетком рата 1991. године. Обустава је трајала до потписивања Споразума о нормализацији односа између СР Југославије и Хрватске 1996. Тако је оштећено више од 57 хиљада пензионера, објашњава председник Удружења пензионера из Хрватске Јово Каблар. „За исплате од ′91. до ′95. Хрватска се позвала на закон из СФРЈ, закон државе коју не признаје, и закључила да су пензионери из тадашње РСК одлучили да примају тзв. ’крајишку пензију‘. Наравно да нисмо имали никакву могућност да изаберемо чији ћемо новац примати. Од ′95. наовамо, под изговором да је у року од шест месеци после ’Олује‘ требало пријавити промену места боравка, поново смо остали без новца који смо зарадили, јер тада није било никаквих контаката са Хрватском, промену места боравка није било могуће пријавити“, објашњава Каблар за Спутњик. Вучић у Вргинмосту © TANJUG/ ДИМИТРИЈЕ ГОЛ Србин из Хрватске Вучићу поставио „незгодно“ питање (фото) Он подсећа да Хрватска има међународну правну обавезу да пензионерима са простора на коме се ратовало исплати пензије које им дугује по Бечком споразуму о сукцесији, на који је потпис ставила 2004. године. Стамбено збрињавање Срби повратници имају право на стан, али не на онај у коме су живели пре рата и само на одређени број квадрата. Те државне станове је могуће откупити, али иста правила откупа не важе за све. „Они су, заправо, омогућили грађанима хрватске националности да станове откупе по нижим ценама, а Србима који су добили кров над главом по основу стамбеног збрињавања продали су их по далеко вишим ценама“, објашњава Јово Каблар. Карабињери испред биралишта у Косовкој Митровици. © TANJUG/ DEJAN SIMICEVIC Да ли постоје тајни спискови Срба осумњичених за ратне злочине Тајни спискови Држављани Србије, ако се обрате Министарству правде, могу да добију податке о статусу пред хрватским правосудним органима. На последњем списку који је Хрватска дост��вила Србији је око 1.500 људи против којих се води истрага или су подигнуте оптужнице за ратне злочине. Међутим, неретко се дешава да у затвору заврше они који нису на списку, а раније су чак и одлазили у родни крај. „Многи се плаше да оду у Хрватску, па и ја, јер никад не знате да ли ће вам приписати неки ратни злочин, у коме, наравно, многи од нас нису учествовали. Иако немате никакве везе с тим, док докажете да нисте криви… Као рецимо у случају Миле Дакића, који је две године био лажно оптужен, човек од 85 година“, каже Каблар. Миодраг Линта © MEDIJA CENTAR BEOGRAD Хрвати отели Србима имовину вредну 30 милијарди долара (видео) Порез на некретнине и пољопривредно земљиште У Хрватској је покренута расправа о закону по коме би српске избеглице на своје куће плаћале скоро три пута већи порез. Реч је о порезу на некретнине који би био замена за комуналну таксу. Стамбени објекти протераних Срба у којима не живе стално били би третирани као викендице на које би плаћали до три пута више пореза од садашње комуналне накнаде. У Савезу Срба из региона сматрају да би пореска стопа на имовину протераних Срба требало да буде најнижа могућа, а власници срушених кућа и локала требало би да буду ослобођени плаћања пореза на некретнине. Српској имовини у Хрватској прети још једна опасност. Предлог закона по коме пољопривредно земљиште које се не обрађује за 10 година може бити одузето власницима. Од „Олује“ опустела је огромна територија Хрватске, пољопривредно земљиште које више од 22 године нико не обрађује. Предлог закона оспорили су представници српске мањине. Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић и председник Србије Александар Вучић у у Загребу © REUTERS/ ANTONIO BRONIC „Храброст“: Колинда у — српској ношњи! Струја, посао и ћирилица На списку онога преко чега је немогуће прећи да би Хрватска и Србија заједнички гледале у будућност су, према ставу избегличких удружења, и обнова кућа коју поједини још нису дочекали, а део оних који јесу више од двадесет година живи у мраку и хладноћи, јер струја још није стигла у српска села. Нису мање важни ни проблеми дискриминације на националној основи приликом запошљавања и могућност коришћења матерњег језика, али је до њиховог решења дуг пут. Помоћ српским културно-уметничким друштвима је важна, као и евентуална реконструкција пруге Београд—Загреб, о којој ��е било речи током сусрета челних људи Хрватске и Србије, али док се не реше проблеми, ни ови односи, али ни живот, не могу да оду даље, закључују у избегличким удружењима Срба из Хрватске.

О ових десет тема Београд пред Загребом не сме никада да ћути Од којих питања Србија не би требало да одустане, упркос предлогу да теме важне за будућност надјачају историјске неспоразуме двају народа?

, http://ift.tt/1rMQyM6