#Годишњи одмор | Explore Tumblr posts and blogs

posmatraclegenda · 7 years ago

Photo

Наслов: Re: ЕУ и САД траже да се Србија „одрекне” Kосова, Линк: http://ift.tt/2tDMS7h, Садржај:

Негативне дискусије о Његовом предлогу су у реду али треба водити рачуна о следећем: Ову специјалну операцију су осмислили елитни професионалци за психолошко ратовање из најбољих америчких тхинк-танк структура Овакве операције се припремају неколико година јер је улог огроман Оперативну подршку операцији “Дијалог о КиМ” (скраћено Дијалог) на највишем стратешком и на тактичком нивоу пружа специјална бригада за психолошке операције у Бондстилу која на располагању има све најбоље тренутно доступно Оперативну реализацију операције Дијалог у Србији спроводи оперативна група обавештајних служби Запада а она је веома кадровски богата јер је сачињавају обавештајни официри из САД, УК, Немачке, Француске, Данске,Норвешке, Хрватске, БиХ, Црне Горе, Албаније, ткз. Независног Косова, … Њихов број је позамашан и према неким проценама реч је о хиљадама оперативаца. О значају операције Дијалог говори и чињеница да је већини прекинут одмор или је одложен до даљњег Руководилац операције Дијалог је амбасадор САД у оквиру тела које сачињвају амбасадори западних земаља. Ово тело је и до сада координирало активности Запада у Србија а сада има додатна задужења (и средства) Успех ове операције је и у функцији понижавања Русије јер ако све прође како треба Русија нема шта да тражи на Балкану јер ће јој последњи ослонац на Балкану окренути леђа што је додатан ветар у леђа промотерима и оперативцима ове операције која је једна од највећих психолошких операција у историји НАТОа. Не треба сметнути с ума да су издвојена средства за ову операцију изузетно велика јер прве процене говоре да ће се потрошити минимум 100 милиона евра само за пројекте подршке овом дијалогу у Србији у наредна три месеца (реч је превасходно о корупцији водећих чиновника српске администрације (неки државни секретари очекују да буду бољи ба��ем за пола милиона евра а посланици и министри који су важни има и боље да прођу) али има пара и за НВО, “хуманитарне” пројекте сарадње, …. (представници водећих НВО су већ били на консултацијама где су им презентиране линије “помоћи” развоју људских права и ��ијалогу на Балкану) Медијска подршка је обезбеђена и оперативни центар западних амбасада за координацију медија у Србији има 24часовно дежурство. Главни и одговорни уредници су већ били на брифингу са стручним консултантима УСАИДа ради пружања подршке развоју медијских слобода😂 Све структуре у Србији које могу да утичу на процес дијалога су у режиму појачаног надзора још од почетка ове године јер је мапирање појединаца и организација који могу да пруже отпор/подршку обављено још прошле године. Надзор комуникација преко телефона и интернета отвореном везом је скоро стопостотно. Једино су неки канали шифрованим везам колико толико ненадзирани. Сматра се да је Русија преокупирана другим ратиштима и да нема довољно капацитета да се супротстави интензивној и добро осмишљеној кампањи о било ком важном питању на Балкану. Догађаји у Црној Гори су показали да су значај/улога и капацитети Русије на Балкану прецењени. Пад Црне Горе у руке НАТОа је био финална провера капацитета Запада и Русије на Балкану. У циљу превенције ризика одређен број специјалаца-обавештајаца Запада за Русију је дислоциран у поједине балканске државе а кључни су у Београду. Иступања неких руских аналитичара говоре да се појединци у руским структурама већ мире са губитком позиција на Балкану јер су њихови захтеви да се унапреде капацитети супротстављања НАТОу на Балкану или игнорисани или одбијени Да је наведено тачно говори и неопходност покретача "унутрашњег дијалога” да добије благослов односно гаранције да неће да га оставе на цедилу ако настану проблеми у Србији. Сувише је тога у игри да се крене без крупних гаранција и благослова. У суштини руковање Вучића са подпредседником САД у Вашингтону је јавна изјава САД да се политика према Балкану неће мењати и да су очекивања да ће Трамп другачије поступити без основа. Полазне претпоставке које су гаранција успеха операције Дијалог су: Просечан Србин је недовољно интелигентан да се снађе у окружењу у коме је бомбардован информацијама које су противуречне па ће пригрлити најауторитативније иза којег стоји власт односно Он. Историја Србије је у суштини препуна тог рефлекса тако да су очекивања чуда без основа. Просечан српски интелектуалац је јадан и бедан спреман да се прода за мале паре (гаранција да ће учествовати у дијалогу за смешне хонораре јер је мото српског интелектуалца “принципи се не сипају у трактор и не плаћају рачуне”). Натпросечне карактерне интелектуалце ће средити маргинализацијом, пљувањем, медијским топлим зечевима на целокупно њихово стваралаштво,... Просечан српски политичар је најобичнији пилићар што ће рећи продана ситна лоповска/преварантска душа која ће се задовољити јећем и пићем. Дотични зна какав је ред па шефу странке испуњава сваку жељу а на оним испод себе се иживљава (што ће рећи пишки и каки када му се пружи прилика а пружа се свакодневно) јер народ који је њих изабрао за посланике не заслужује поштовање и политичаре са карактером. Кључне политичке фигуре у српском парламенту је лако убедити у било шта за одређену количину пара Просечни службеник српске администрације је слуђен реформама и спреман је на све само да му неко обећа да ће сачувати посао (мада то не значи да ће посао и сачувати). Другим речима српска администрација има да учествује у Дијалогу певајући Безбедносне структуре углавном знају речено али кључни људи у процесу реформи у безбедносним структурама су бирани тако да буду довољно неспособни и свесни своје неспособности односно да само у режиму предлагача имају неку шансу да иоле успеју. Тако да ту неће бити озбиљних проблема. У медијима је већ све доведено под конац и новинари играју како им власник медија свира а више се не свирају српска кола већ западна и албанска музика Влада Србије је најмањи проблем јер већину у њој чине лобисти Западних интереса.

На први поглед ситуација је безнадежна али у суштини није тако јер код ових операција најмања ситница може да доведе до њене пропасти. Рецимо негативан коментар Патријарха у овом тренутку није био очекиван тако да вероватно ремети неке потезе односно СПЦ ће се наћи у центру негативне кампање која ће бити покренута наредних дана. Вероватно учеснике у дијалогу очекује протеривање из СПЦ а изјава Патријарха је већ бацање анатеме/проклетства и на покретача дијалога а богме и на следбенике. Свакако неуобичајено али очигледно неопходно. Један од разлога овог неубичајеног (лето, годишњи одмори) тренутка покретања дијалога је у исправној претпоставци да ће негативни коментари одмах да крену и да ће лето да их амортизује (годишњи одмор и пажња је смањена) а већ у другој половини августа крећу позитивне приче, билборди, плакати, јавни разговори, итд. На крају процеса дијалога биће створена медијска слика да је дијалог био фер и да је народ дао мандат Њему да одлучи како сматра да је најбоље. Оно што може да минира дијалог је: Да просечан српски бирач није толико глуп колко се претпоставља Да просечан српски интелектуалац и није толико јадан и бедан и да неће да се прода за ситне паре. Другим речима опасност је да просечан српски интелектуалац има карактер. Да надпросечни и карактерни интелектуалци имају капацитет и енергију да осмисле стратегију и тактику да доскоче и покретачу овог дијалога и његовим менторима Да у српској елити има мање пилићара него што се предпоставља Да је посланицима важније да их поштују бирачи, породица и комшије него да имају паре од подршке дијалогу Да патриотске странке имају већу способност да делују него што се то сада чини и да су досада стране агенте успешно завлачиле Да службеници у српској администрацији ипак имају неко достојанство Да се безбедносне структуре нису потпуно урушиле и да имају снагу да учине оно што им је уставна и патриотска обавеза а то је да ухапсе председника Вучића и саучеснке у кривичном делу велеиздаје Да Русија симулура слабост на Балкану и да је у стању да успешно парира Западу у једној оваквој психолошкој операцији. У суштини игра је тек почела. Ово није крај већ почетак нечијег краја. Наредни месеци ће показати чијег.

#IFTTT #Disqus - Latest Comments for posmatraclegenda #Посматрач #Легенда #Србија #Disqus - Latest Co

0 notes

vaseljenska · 7 years ago

Text

Држава да врати отете паре или масовне тужбе

Држава да врати отете паре или масовне тужбе http://www.vaseljenska.com/drustvo/drzava-da-vrati-otete-pare-ili-masovne-tuzbe/

#Годишњи одмор #Накнаде #отете паре #просвета #Просветни радници #Тужбе

0 notes

palankaonline · 6 years ago

Link

ОВО СЕ КРИЈЕ ОД СРБА Европски комитет за људска права – по скраћеном поступку до својих права – Сијамски близанац Суда за људска права у Стразбуру “Србија не зна да постојимо” У Србији нико не зна да у Стразбуру при Савету Европе (СЕ), поред чувеног и претрпаног Европског суда за људска права, постоји и његов “близанац” Европски комитет за људска права. Сви грађани из држава чланица Савета Европе, међу којима је и Србија и све чланице ЕУ, могу да се жале овом комитету чије су одлуке заправо пресудне јер су обавезујуће и имају правну тежину. Луис Химена Кесада, председник Европског комитета за социјална права Задатак комитета основаног 1961. године да надзире спровођење у дело Европске повеље о социјалним правима, коју су потписале све државе чланице. – Комитет је, на пример, ових дана решио жалбу синдиката из Грчке због анти-кризног закона којим се приправницима од 15 до 18 година ускраћује право на годишњи одмор од четири недеље. После ове одлуке локални судови мораће да дају за право приправницима, а ако то не учине држава ће се изложити могућности санкција – каже за “Вести” Луис Химена Кесада, председник Комитета. Да ли у случајевима кршења Закона у Србији људи могу да вам се обрате? – Могу и треба да нам се обрате. Ми не вреднујемо ствари на формални начин, већ вреднујемо како се тај закон спроводи у дело. Дакле, ако се закон примењује у супротности са социјалном повељом комитет може да осуди државу. Штета је што нисмо довољно познати и искоришћени, јер случајеве решавамо релативно брзо – за око 15 месеци. Осим тога, за разлику од Европског суда за људска права ми не постављамо да услов за обраћање буде да прођете кроз све правне инстанце у вашој земљи укључујући и Врховни суд. Шта се дешава када грађанин који се жалио добије вашу одлуку? – Треба да се обрати локалном суду и при томе треба да се позове на Европску повељу о социјалним правима и на одлуку Европског комитета о социјалним правима. И судија мора да примени оно што је у Европској повељи, јер је то део националног законодавства. Ако држава не поштује наше одлуке, ризикује санкције СЕ. Пре тога биће изложена притиску Комитета министара СЕ и Европског комесара за људска права. Важно је зато да што више људи зна да она постоји – поготову судије, адвокати, синдикати и радни људи као и послодавци. Не прихватате процедуру о жалбама Да ли сте били у Србији? – Да, имали смо састанке у Београду. Проблем је са Србијом што није прихватила процедуру о колективним жалбама. Од земаља произишлих из бивше Југославије, само две земље су прихватиле ову процедуру: то су Хрватска и Словенија. На пример, из Хрватске је поднета жалба због тога што је један школски уџбеник садржао хомофобне тврдње, што је дакле дискриминација по основи сексуалне оријентације. После наше одлуке они су те садржаје повукли. Такође, била је жалба због тога што српски повратници у Хрватску нису имали право на помоћ за стамбени смештај. После наше одлуке то је измењено и дат је нови рок за тражење те помоћи. Како грађани 47 држава СЕ могу да вам се обрате? – Из Србије могу да нам се обрате појединци једноставно поштом. Наша адреса је Савет Европе Комитет за социјалну повељу – Стразбур. Имате детаље на сајту СЕ. За сада грађани Србије не могу да нам се обраћају групно преко синдиката, као што то чине Грци, јер Србија још није потписала протокол о колективним жалбама који би дао могућност синдикатима и невладиним организацијама да нам се обраћају. Од 47 држава СЕ, само је 11 потписало ову процедуру. Министарство чува ову тајну Како су “Вести” провером установиле, постојање Европске конвенције о социјалним правима у Србији је велика тајна и зато се нико из Србије никада није обратио Стразбуру. Само Синдикат судија зна да она постоји, а остали синдикати “никад чули”. Директни саговорник судије Луиса Химене Кесаде је Министарство за рад и социјална питања, које је, изгледа, уместо да шири информацију себи доделило улогу чувара тајне. Вести Онлине У детаље – шта све покрива Европски Комитет за Социјална и Људска Права и како се обратити, сви контакти плус Онлине форма за директан контакт: Европска социјална Повеља – Инструмент Савета Европе за заштиту људских права П р а в о Ради заштите својих права, можемо с�� обраћати Стразбуру Комитет за социјална права Занимљив савете доставила нам је госпођа Гордана Банчевић о заштити социјалних права пред Комитетом за социјална права у Стразбуру, који је ефикаснији од Суда за људска права у истом граду. Пише: Гордана Банчевић, дипл. правник У Србији се не зна, (грађани, судије, адвокати, радници ЦСР-ова, министарстава, као и сви други органи који се баве поступцима обезбеђивања, или заштите социјалних права, да наши грађани, иако нисмо чланица ЕУ, могу због повреде неког од социјалних права из ратификоване повеље („Сл. гласник РС – Међународни уговори”, бр. 42/2009.) да се жале Европском комитету за социјална права. Сви грађани из држава чланица Савета Европе, међу којима је и Србија могу да се жале овом Комитету чије су одлуке заправо пресудне, јер су обавезујуће и имају правну тежину. (Међутим, као и пресуде ЕУ суда, наши грађани требају да знају како да одлуку изврше, морају пред нашим судом да покрену поступак, прилажући пресуду ЕУ суда, или Комитета, али и обавестити овај орган да је то учињено. Имају механизме за даље поступање. За разлику од Европског суда за људска права у Стразбуру, Комитет за социјална права, (који се налази у суседној згради), мало је познат и мало људи му се обраћа иако су његове одлуке брже, прецизније и имају обавезујућу тежину. Разлике између Европског суда за људска права у Стразбуру, и Комитета за социјална права: 1. Да би се обратили Комитету, не морају да се правоснажно окончају сви поступци у земљи, до нпр. Врховног суда, што је услов за ЕУ суд у Стразбуру, а то може да траје и по 10 година, (замислите поступке у вези деце? Дете постане пунолетно…). 2. Суд у Стразбуру је претрпан, поступак пред њим може трајати годинама… За разлику од суда, Комитету се може жалити одмах, у било којој фази поступка пред домаћим органима, уколико је неко социјално право из повеље повређено, поступак је много бржи, траје до 15 месеци од дана обраћања! Корисна Радио емисији РТС-а: 29. окт. 2012, новинарке су описале разговор са тадашњим председником Луиса Химене Кесаде (судија ЕУ суда, а садашњи председник Комитета је Италијан, Гиусеппе Палмисано). Како су “Вести” провером установиле, постојање Европске конвенције о социјалним правима у Србији је велика тајна и зато се нико из Србије никада није обратио Стразбуру. Само Синдикат судија зна да она постоји, а остали синдикати “никад чули”… Извештаји – Србија шампион у кршењу права На адреси: Када се отвори Србија, виде се извештаји Комитета о нашој земљи. У питању је шест Извештаја од 2008. до 2015. године. О чему су извештаји, ако ни нема приватних тужби, те се ни не зна да грађани могу да се обрате тужбом овом органу за кршење социјалних права? У извештајима је Анализа општих правних аката, (нпр. Закон о раду), који су објављени, тј. познати, као и примена ратификованих правних аката ЕУ, нпр. примена ратификоване Социјалне повеље о материнству и полној дискриминацији… Са друге стране Европски комитет за социјална права у свом извештају од јануара 2015. године наводи да недостављање информација које је затражио значи ��ршење обавезе извештавања од стране Србије, у извештају 2015. наводи се да је Комитет тражио додатне информације од Владе Републике Србије у јулу 2014. године, које никада нису достављене. Посебно је занимљив текст објављен 23.01.2015. на си: 1. Србија не испуњава своје обавезе према Европском комитету за социјална права Савета Европе и да не подноси релевантне извештаје, чиме крши преузете међународне обавезе… 2. Србија не испуњава преузете обавезе према својим грађанима, односно да у читавом низу случајева грађани не добијају обим и квалитет права који би морали имати. 3. Апсолутно ништа није урађено да се поступи по препорукама и констатацијама Комитета у којима је одређено кршење Повеље;” На крају, Србија не испуњава преузете обавезе према Европском комитету за социјална права и својим грађанима, односно да у читавом низу случајева грађани не добијају обим и квалитет права који би морали имати. Јако је занимљиво д�� апсолутно ништа није урађено да се поступи по препорукама и констатацијама Комитета у којима је одређено кршење. Адреса, wеб адреса и телефонски контакт Европског комитета за социјална права: Департмент оф тхе Еуропеан Социал Цхартер анд тхе Еуропеан Цоде оф Социал Сецуритy Цоунцил оф Еуропе F-67075 Strasbourg Cedex FRANCE Tel. +33 (0)3 88 41 20 00 Извори: Таблоид – Лист против мафије,

ОВО СЕ КРИЈЕ ОД СРБА ОВО СЕ КРИЈЕ ОД СРБА Европски комитет за људска права – по скраћеном поступку до својих права – Сијамски близанац Суда за људска права у Стразбуру “Србија не зна да постојимо” У Србији нико не

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Новости #Србија #Вести #Паланка на вези #S

0 notes

palankaonline · 7 years ago

Link

Ђилас јесте успешан! Заиста може да постигне много АЛИ САМО ЗА СЕБЕ! Балкан је толико плодно земљиште за поспешивање ниских емоција и ината код људи. Врло је једноставно манипулисати управо таквим емоцијма у политичке сврхе. Избори за градоначелника подсећају на трку безглавих бизона за парче удобне траве и позицију алфа мужјака у крду. Заборављајући да је више од 50% бирачког тела женска популација, шовинистички намећу своје ставове не уважавајући женско виђење ситуације. Већина жена поред интелекта има и нека архетипски наслеђена оруђа која им помажу да лакше процене мушкарце. Жене цео живот проводе анализирајући мушкарце који их окружују. Често се највећи део анализа односи на веродостојност изговорених речи и обећања. Жене су искуствено морале да науче како да на ситиним детаљима проникну у лажи и обмане мушкараца, како да увиде манипулације емоцијама пре него што дођу у безизлазне положаје… А у овој трци су сви мушкарци. Сада већ бивши, не само градоначелник Београда, већ и политичар, није се активно бавио политиком последњих година, Драган Ђилас, јасно жели себе да прикаже као моћног мачо-мушкарца који зна шта ради. Kако кажу има маркетиншки приступ политици и врло успешно себи диже цену. Тачније има продајни приступ. Јасни, интензивни, агресивни, крајње упорни продајни приступ. Ако сте икада имали Kirby продавца у стану знаћ��те о чему говорим. Све технике које користи Ђилас, у компанијама типа Top-Shopa, уче се у првих месец дана. Ако сте се икада јавили на телефон, па нисте могли спустити слушалицу пола сата, зато што вам је неко врло стручно и упорно објашњавао да сте у најмању руку идиот јер не користите нешто (што су одлучили да вам продају) врло лако ћете препознати овај приступ. „Не пада Вам на памет да гласате за … „. Иста емоција се буди као када вам неко благо омаловажавајућом интонацијом каже: „Ви немате Kирби, Нутри, Дормео…“ Производ није битан, као што није ни битно против кога је упућена Ђиласова реченица. У наставку такве реченице може да буде било ко или било шта. Ефикасно ће деловати на добар део популације. Kако каже народ „Жедне преко воде превести…“. Сличност можете да приметите и у игрању са бројкама у предизборној кампањи Драгана Ђиласа. Kада одете у банку да питате једну једноставну дефиницију рачунања ваше рате, а добијете неколико различитих формула. Неке се увек користе али ипак постоје изузеци. Па вам изведу ануитете, интеграле и још што шта, те на крају не знате ни просту математику као што је 1+1. На крају, банкарски кредитни службеник вам са широким осмехом, ауторитетом и благом харизмом објасни да треба да платите више. „Објасни вам“, врло стручно, да 1+1 никако није 2, него 3. Или још боље 11. Ђилас не крије да једино што он признаје је закон јачег. Па у свом рекламном споту он спомиње силу. Покушавајући себе да представи као онога који решава ствари. Врло успешно себе представља као способног мушкарца, који долази да почисти неред, да постави ствари на своје место. Kао када имућни родитељи не прихватају дисциплинску меру против свог детета. Па ће „татица“ да покаже директору ко коси а ко воду носи. Чињеница је, да родитељи, тако опасни и набријани, оду у ту директорску канцеларију али нико не зна шта се заиста деси иза затворених врата и ко је на крају подвијо реп. Ђилас је случај истинског силеџије. Школски пример онога што у Америци дефинишу као bully. Толико усађен прототип, да Ђилас чак нема ни потребу да правда своје неуспехе. Све, за шта му траже објашњење, савршено је туђи проблем, не његов. Он својим агресивним приступом гура своју причу. Јер он је баш, сасвим јак, опасан даса. До��алд Трамп би био одушевљен. Прво видите его, па онда Драгана. Ако још нешто буде у кампањи супер, ако не, его и Драган су свемоћни и способни и све решавају. И такав тип мушкарца јесте заиста и способан и може свашта да постигне. Али само за себе. Ми се ту нећемо овајдити. Такав тип мушкарца не зна да погледа друге и буде брижан. Ни према онима који су слаби и немоћни или према онима који су заслужили да добију неке бенефите. Такав тип мушкарца гледа само искључиво своју корист. Док има снаге, агресивно форсира своју причу, а када снаге понестане, оде на подужени годишњи одмор, 5 година мање-више. Женама је овај тип мушкарца веома познат. Овакве мушкарце зовемо повратници. Тако и Шапић, као неко ко крије свој сексуални идентитет, попут жена види Ђиласа, а то и говори: „Он је сада одлучио да се врати! И ја сада треба да се склоним?“ Свака жена има макар једног таквог повратника у свом животу. Kао и Шапић, бивши штићеник Драгана Ђиласа, жене чекају те повратнике само да им кажу свашта погрдно у лице. Да им покажу да више нису добродошли и да су своју пут наставили самостално. То су они мушкарци који су били са женом у вези, представљали себе као озбиљне и велике фрајере. Таман када треба да почне озбиљан живот, они би просто нестали. Нестајање им је омиљено, под изговором да их ништа не питате јер имају 1000 проблема на глави. А онда се враћају. После 5 година. Kао да се ништа није десило. Kао да је ваш живот стао и чекао само њих. То је онај тип мушкарца који превари али за живу главу не признаје. Јер он нема ни морал ни понос. Он има само свој интерес! Да га ухватитете на делу, питао би вас: “ Верујеш ли мени или својим очима?“ Ђилас, као и сваки повратник, долази захтевајући своју другу шансу. Никако не моли и не објашњава пропусте из прошлости. Kао и сваки повратник држи се исте агресивне приче. Kао Терминатор! Kао повратник! Долази да силом уведе ред и узме оно што сматра својим. Ипак, за разлику од Ђиласа у другом делу филма Терминатор, можемо да приметимо макар назнаке људскости једне машине за систематско истребљивање људи. Љиљана Радун

Ђилас јесте успешан! Заиста може да постигне много АЛИ САМО ЗА СЕБЕ! - Видовдан Магазин

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Новости #Србија #Вести #Паланка на вези #S

0 notes

palankaonline · 7 years ago

Link

Бранко Милановић: Абецеда глобализације Вероватно не постоји бољи и сажетији опис економских промена, као и политичких изазова, у актуелној фази глобализације од графикона који је познат као „слоновска крива“. На хоризонталној оси приказане су позиције у светској дистрибуцији дохотка (најсиромашнији на левом, а најбогатији на десном крају). Вертикална оса приказује пораст реалног дохотка (у односу на почетне вредности) у последњих 25 или 30 година. На овде приказаној поједностављеној верзији истичу се три тачке: На тачки А су припадници азијске средње класе чији су дохоци значајно порасли. У неким случајевима, као у Kини, дохоци су се утростручили или чак учетворостручили. На тачки Б – где се налазе људи који су и даље богатији од нове азијске средње класе – раста готово да није било: ту су радничка и средња класа на западу. На тачки Ц, међу најбогатијим људима света, доходак и богатство су више него удвостручени. Графикон је објављиван у бројним варијацијама, уз коришћење различитих извора података, а последња верзија се појавила у Извештају о неједнакости у свету за 2018. годину, где је раст приказан у тачки Ц чак и већи него што се досад мислило. Главна поука која се из овог графикона може извући је сажет налаз о добитницима и губитницима у процесу глобализације: добитници су глобално најбогатији и становници Азије, а губитници припадници средње класе на западу који су се нашли између чекића конкуренције и наковња равнодушности – конкуренције људи способних и спремних да исте послове раде за нижу надницу и равнодушности богатијих сународника према економским тешкоћама са којима се средња класа суочава. Полазећи од овог графикона желео бих да бацим поглед у будућност. Покушајмо да замислимо како ће исти графикон изгледати 2050. године. Није вероватно да ће данас богатији део света у долазећим деценијама остваривати стопе раста које достижу азијски џинови – Kина, Индија, Вијетнам, Тајланд, Индонезија. То значи да ће се азијска средња класа полако померати ка десној страни графикона, ка позицијама са вишим дохоцима и ући на „територију“ коју сада заузима средња класа на западу. На глобалној лествици, западне средње класе које су данас груписане око 80. и 90. глобалног перцентила почеће да падају, како њихова места буду заузимале средње класе азијских земаља. Напомињем да за такав сценарио дохоци на западу не морају да опадају: довољно је да не расту једнако брзо као они у Азији. Најбогатији становници запада и даље ће бити у тачки Ц, а у све већем броју ће им се прикључивати (као што већ чине) богати становници Kине и Индије. Шта би такав пад релативне позиције западне средње класе могао да произведе? Да бисмо то разумели, морамо имати на уму да су од 50-их година до краја 20. века западна друштва (укључујући и радничку класу) имала „привилегован“ положај у односу на остатак света; она су била у вишим сегментима глобалне дистрибуције дохотка. У многим земљама Европе са развијеним системима социјалне заштите чак и најсиромашнији становници припадају квинтилу на врху (20 одсто најбогатијих становника света). То је западним друштвима осигурало извесну бихејвиоралну, потрошачку, па и политичку хомогеност. Ако западне средње класе склизну наниже, то ће се свакако одразити на хомогеност друштва. Ево примера: за средње, па и ниже слојеве западних друштава сасвим је уобичајено да на годишњи одмор путују у Азију. Али како се Азија буде богатила, трошкови таквих путовања ће постати неприступачно високи и моћи ће да их приуште само богатији људи са запада, као што је данас случај с путовањима у Јапан. У свету међузависности у којем се велики део дохотка троши на услуге, обрасци потрошње ће се мењати у складу са променом релативне позиције на доходовној лествици, а не нужно због сиромашења. Западна друштва ће почети да личе на оно што данас видимо у Јужној Америци, где постоје богати са дохоцима и потрошачким навикама које их смештају у глобални један проценат на врху, велика средња класа и значајан број људи који су према глобалним стандардима релативно сиромашни, они чији се дохоци налазе испод глобалне средње вредности. То нас доводи до важног питања: могу ли друштва у којима коегзистирају људи са наглашено различитим нивоима дохотка и потрошачким навикама остати демократска и стабилна? Зар се у таквим земљама неће јавити оно што је некада описивано као болест Трећег света, дисартикулација друштва, поредак у којем најбогатији просперирају и успешно се интегришу у глобалну економију, док нижи слојеви заостају и претичу их средње класе из економија које се развијају? То је, по мом мишљењу, најважније питање које политичари у данашњим богатим друштвима себи треба да поставе. Текст је писан за Le Monde, 14.12.2017. Global inequality, 14.12.2017. Превео Ђорђе Томић

Бранко Милановић: Абецеда глобализације - Видовдан Магазин Вероватно не постоји бољи и сажетији опис економских промена, као и политичких изазова, у актуелној фази глобализације од графикона који је познат као „слоновска крива“. На хоризонталној оси приказане су позиције у светској дистрибуцији дохотка (најсиромашнији на левом, а најбогатији на десном крају). Вертикална оса приказује пораст реалног дохотка (у односу на почетне вредности) у …

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Новости #Србија #Вести #Паланка на вези #S

0 notes

palankaonline · 7 years ago

Photo

Бранко Милановић: Абецеда глобализације http://ift.tt/2BX3agq, Бранко Милановић: Абецеда глобализације Вероватно не постоји бољи и сажетији опис економских промена, као и политичких изазова, у актуелној фази глобализације од графикона који је познат као „слоновска крива“. На хоризонталној оси приказане су позиције у светској дистрибуцији дохотка (најсиромашнији на левом, а најбогатији на десном крају). Вертикална оса приказује пораст реалног дохотка (у односу на почетне вредности) у последњих 25 или 30 година. На овде приказаној поједностављеној верзији истичу се три тачке: На тачки А су припадници азијске средње класе чији су дохоци значајно порасли. У неким случајевима, као у Kини, дохоци су се утростручили или чак учетворостручили. На тачки Б – где се налазе људи који су и даље богатији од нове азијске средње класе – раста готово да није било: ту су радничка и средња класа на западу. На тачки Ц, међу најбогатијим људима света, доходак и богатство су више него удвостручени. Графикон је објављиван у бројним варијацијама, уз коришћење различитих извора података, а последња верзија се појавила у Извештају о неједнакости у свету за 2018. годину, где је раст приказан у тачки Ц чак и већи него што се досад мислило. Главна поука која се из овог графикона може извући је сажет налаз о добитницима и губитницима у процесу глобализације: добитници су глобално најбогатији и становници Азије, а губитници припадници средње класе на западу који су се нашли између чекића конкуренције и наковња равнодушности – конкуренције људи способних и спремних да исте послове раде за нижу надницу и равнодушности богатијих сународника према економским тешкоћама са којима се средња класа суочава. Полазећи од овог графикона желео бих да бацим поглед у будућност. Покушајмо да замислимо како ће исти графикон изгледати 2050. године. Није вероватно да ће данас богатији део света у долазећим деценијама остваривати стопе раста које достижу азијски џинови – Kина, Индија, Вијетнам, Тајланд, Индонезија. То значи да ће се азијска средња класа полако померати ка десној страни графикона, ка позицијама са вишим дохоцима и ући на „територију“ коју сада заузима средња класа на западу. На глобалној лествици, западне средње класе које су данас груписане око 80. и 90. глобалног перцентила почеће да падају, како њихова места буду заузимале средње класе азијских земаља. Напомињем да за такав сценарио дохоци на западу не морају да опадају: довољно је да не расту једнако брзо као они у Азији. Најбогатији становници запада и даље ће бити у тачки Ц, а у све већем броју ће им се прикључивати (као што већ чине) богати становници Kине и Индије. Шта би такав пад релативне позиције западне средње класе могао да произведе? Да бисмо то разумели, морамо имати на уму да су од 50-их година до краја 20. века западна друштва (укључујући и радничку класу) имала „привилегован“ положај у односу на остатак света; она су била у вишим сегментима глобалне дистрибуције дохотка. У многим земљама Европе са развијеним системима социјалне заштите чак и најсиромашнији становници припадају квинтилу на врху (20 одсто најбогатијих становника света). То је западним друштвима осигурало извесну бихејвиоралну, потрошачку, па и политичку хомогеност. Ако западне средње класе склизну наниже, то ће се свакако одразити на хомогеност друштва. Ево примера: за средње, па и ниже слојеве западних друштава сасвим је уобичајено да на годишњи одмор путују у Азију. Али како се Азија буде богатила, трошкови таквих путовања ће постати неприступачно високи и моћи ће да их приуште само богатији људи са запада, као што је данас случај с путовањима у Јапан. У свету међузависности у којем се велики део дохотка троши на услуге, обрасци потрошње ће се мењати у складу са променом релативне позиције на доходовној лествици, а не нужно због сиромашења. Западна друштва ће почети да личе на оно што данас видимо у Јужној Америци, где постоје богати са дохоцима и потрошачким навикама које их смештају у глобални један проценат на врху, велика средња класа и значајан број људи који су према глобалним стандардима релативно сиромашни, они чији се дохоци налазе испод глобалне средње вредности. То нас доводи до важног питања: могу ли друштва у којима коегзистирају људи са наглашено различитим нивоима дохотка и потрошачким навикама остати демократска и стабилна? Зар се у таквим земљама неће јавити оно што је некада описивано као болест Трећег света, дисартикулација друштва, поредак у којем најбогатији просперирају и успешно се интегришу у глобалну економију, док нижи слојеви заостају и претичу их средње класе из економија које се развијају? То је, по мом мишљењу, најважније питање које политичари у данашњим богатим друштвима себи треба да поставе. Текст је писан за Le Monde, 14.12.2017. Global inequality, 14.12.2017. Превео Ђорђе Томић

, http://ift.tt/1rMQyM6

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Вести #Новости #Србија #Serbia #World #New

0 notes

palankaonline · 7 years ago

Link

Отворено писмо радника Ласте Александру Вучићу Илија Бакић Господине председниче свих грађана Србије, обраћам вам се јавно у мени доступним медијима, јер сте ви већ дуже времена једина особа у држави којој се сви обраћају, поводом наступа народног посланика Дејана Раденковића члана СПС, ваших коалиционих партнера, на вама мрској америчкој Н1 ТВ , који је истовремено и председник Надзорног Одбора СП Ласта, предузећа у ком и сам радим, и од кога сам био присиљен да радим и јуче кад је моја породична слава, иако по закону имам права на слободан дан, да га проведем са својим дететом. Но, то што сам ја прислиљен да радим кад ми је породична слава није толико битно, колико јесу ставови посланика Раденковића који представљају отворен шамар у лице запосленима у Ласти али и свим запосленима у држави чији сте председник и зато очекујем вашу реакцију, јер нико скоро није понизио раднике у Србији као што је дотични посланик урадио. Посланик Дејан Раденковић је рекао да га је срамота кад оде у земље региона и када својим регионалним колегама мора да саопшти да његова бедна плата износи са свим додац��ма око 140.000 динара, и да из тих разлога је Скупштина Србије донела одлуку да предложи повећање плата народним посланицима за идућу годину. Посланик Раденковић се изборио за повећање своје бедне плате која тренутно вреди колико и мојих 5,38 плата, али га не занима да као председник Надзорног одбора СП Ласта се избори за повећање плата запослених у Ласти, који су последње повећање плате имали 2005 године, у време кад сте ви били Генерални секретар СРС, кад нисте знали ко је Макс Вебер, кад сте презирали Ангелу Меркел, кад сте у доносили у Скупштини затворске кошуље и понашали се како се понаша Бошко Обрадовић данас, и кад сте радили по пола сата дневно. Е од тада нама нису повећаване плате, већ напротив само смањиване. Тако да је 28.000 динара из 2005. године сведено на данашњих 26.000 динара, иако смо тада имали мањи фонд часова, а сада много већи а плата 2000 динара мање. Ми, господине Председниче свих грађана, а не само чланова СНС, не путујемо у земље региона, јер радимо само да отплатимо кредите и да платимо режије. Ми, господине Вучићу,од наших плата не можемо да приуштимо својој деци ни летовање, ни зимовање, ни пристојну гардеробу ни квалитетну исхрану. Господине председниче, ако радите 300 часова у Ласти и ако радите прописаних 168 све вам је исто, јер на волшебан начин, плата је увек иста, 26-27.000 динара, па вас питам како је то могуће? Зашто нам се краду сати, коме и где иде тај новац? Како је могуће да је Ласта нон-стоп у минусу, а нико није осуђен за крађе и преваре? Када ће радници Ласте добити неко од ових ваших најављиваних повећања? Зашто смо изузети од свих радника у Србији који како рекосте осећају бољитак и примају никад веће плате и пензије? Како је могуће да када радиш свих тридесет дана у месецу, и када одеш на годишњи одмор да ти плата буде увек иста-26.000 динара? Како је то могуће? Када ће као некад радници Ласте имати плату у висини просечне плате у Србији, значи кад ће моја плата бити 500 евра као што најављујете за март 2018. године? Где нестаје новац који у огромним количинама се слива у Ласти? У чије џепове заврши тај новац? Сваког дана сам на станици, дочекујем и испраћам бусеве, бројим путнике, записујем, издајем карте и месечне и маркице и знам добро да сабирам и одузимам, и питам вас , променили сте више директора у Ласти у последњих 5 година од када сте на власти- где иде новац који Ласта приходује и зашто Ласта послује негативно? Са 4000 запослених прије 12 година сам имао плату од 28.000 динара, и сада када Ласта има 2000 запослених плата је 2000 динара мање? У чему је проблем са Ластом господине председниче? Да ли ми треба да поцркамо од глади? Свакога месеца неко напрасно умре у Ласти господине председниче. Не умиру они од доброг живота него од немаштине. На дан кад је посланик Раденковић гостовао на Н1 тв, ваш и мој вршњак , мој колега возач је сахрањен од последица срчаног удара. Умиру људи понижени, у беди и сиромаштини у држави у којој сте председник, деца им остају сирочад а ви тврдите да никад боље нисмо жив��ли. Надам се да ћете реаговати и испитати моје наводе. Аутор је запослен у СП Ласта шифра 2829

Илија Бакић : Отворено писмо радника Ласте Александру Вучићу Господине председниче свих грађана Србије, обраћам вам се јавно у мени доступним медијима, јер сте ви већ дуже времена једина особа у држави којој се сви обраћају, поводом наступа народног посланика Дејана

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Новости #Србија #Вести #Паланка на вези #S

0 notes

palankaonline · 7 years ago

Photo

Отворено писмо радника Ласте Александру Вучићу http://ift.tt/2yPzYbg, Отворено писмо радника Ласте Александру Вучићу Илија Бакић Господине председниче свих грађана Србије, обраћам вам се јавно у мени доступним медијима, јер сте ви већ дуже времена једина особа у држави којој се сви обраћају, поводом наступа народног посланика Дејана Раденковића члана СПС, ваших коалиционих партнера, на вама мрској америчкој Н1 ТВ , који је истовремено и председник Надзорног Одбора СП Ласта, предузећа у ком и сам радим, и од кога сам био присиљен да радим и јуче кад је моја породична слава, иако по закону имам права на слободан дан, да га проведем са својим дететом. Но, то што сам ја прислиљен да радим кад ми је породична слава није толико битно, колико јесу ставови посланика Раденковића који представљају отворен шамар у лице запосленима у Ласти али и свим запосленима у држави чији сте председник и зато очекујем вашу реакцију, јер нико скоро није понизио раднике у Србији као што је дотични посланик урадио. Посланик Дејан Раденковић је рекао да га је срамота кад оде у земље региона и када својим регионалним колегама мора да саопшти да његова бедна плата износи са свим додацима око 140.000 динара, и да из тих разлога је Скупштина Србије донела одлуку да предложи повећање плата народним посланицима за идућу годину. Посланик Раденковић се изборио за повећање своје бедне плате која тренутно вреди колико и мојих 5,38 плата, али га не занима да као председник Надзорног одбора СП Ласта се избори за повећање плата запослених у Ласти, који су последње повећање плате имали 2005 године, у време кад сте ви били Генерални секретар СРС, кад нисте знали ко је Макс Вебер, кад сте презирали Ангелу Меркел, кад сте у доносили у Скупштини затворске кошуље и понашали се како се понаша Бошко Обрадовић данас, и кад сте радили по пола сата дневно. Е од тада нама нису повећаване плате, већ напротив само смањиване. Тако да је 28.000 динара из 2005. године сведено на данашњих 26.000 динара, иако смо тада имали мањи фонд часова, а сада много већи а плата 2000 динара мање. Ми, господине Председниче свих грађана, а не само чланова СНС, не путујемо у земље региона, јер радимо само да отплатимо кредите и да платимо режије. Ми, господине Вучићу,од наших плата не можемо да приуштимо својој деци ни летовање, ни зимовање, ни пристојну гардеробу ни квалитетну исхрану. Господине председниче, ако радите 300 часова у Ласти и ако радите прописаних 168 све вам је исто, јер на волшебан начин, плата је увек иста, 26-27.000 динара, па вас питам како је то могуће? Зашто нам се краду сати, коме и где иде тај новац? Како је могуће да је Ласта нон-стоп у минусу, а нико није осуђен за крађе и преваре? Када ће радници Ласте добити неко од ових ваших најављиваних повећања? Зашто смо изузети од свих радника у Србији који како рекосте осећају бољитак и примају никад веће плате и пензије? Како је могуће да када радиш свих тридесет дана у месецу, и када одеш на годишњи одмор да ти плата буде увек иста-26.000 динара? Како је то могуће? Када ће као некад радници Ласте имати плату у висини просечне плате у Србији, значи кад ће моја плата бити 500 евра као што најављујете за март 2018. године? Где нестаје новац који у огромним количинама се слива у Ласти? У чије џепове заврши тај новац? Сваког дана сам на станици, дочекујем и испраћам бусеве, бројим путнике, записујем, издајем карте и месечне и маркице и знам добро да сабирам и одузимам, и питам вас , променили сте више директора у Ласти у последњих 5 година од када сте на власти- где иде новац који Ласта приходује и зашто Ласта послује негативно? Са 4000 запослених прије 12 година сам имао плату од 28.000 динара, и сада када Ласта има 2000 запослених плата је 2000 динара мање? У чему је проблем са Ластом господине председниче? Да ли ми треба да поцркамо од глади? Свакога месеца неко напрасно умре у Ласти господине председниче. Не умиру они од доброг живота него од немаштине. На дан кад је посланик Раденковић гостовао на Н1 тв, ваш и мој вршњак , мој колега возач је сахрањен од последица срчаног удара. Умиру људи понижени, у беди и сиромаштини у држави у којој сте председник, деца им остају сирочад а ви тврдите да никад боље нисмо живели. Надам се да ћете реаговати и испитати моје наводе. Аутор је запослен у СП Ласта шифра 2829

, http://ift.tt/1rMQyM6

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Вести #Новости #Србија #Serbia #World #New

0 notes

palankaonline · 7 years ago

Link

Премијери, министри и остале незналице Није мени што Вујовић својевремено није знао како изгледа радно време наставника, него што га Вербић није исправио. Није мени ни што Ана Брнабић нема појма о чему говори, него што се Шарчевић иза ње задовољно смејуљи. Не може, а и не треба, свако све да зна. То ваљда није спорно. Ствар је у томе што ће одговоран човек ћутати о ономе што не зна, а ако због природе посла и мора да проговори, распитаће се прво код оних који знају. Премијерка је имала шансе да се распита али, ето, није то учинила. Или можда јесте, па је од министра лично добила информацију да је добар само онај наставник који води децу на такмичења, док сви остали имају месец дана зимског распуста и три и по летњег. Шта год да је у питању, срамота је! Када прос��етни радник каже да није ствар само у плати, већ је незадовољан начином на који друштво третира његову професију, баш на ово мисли. Само што смо сада прешли на следећи ниво, па наш рад на овакав начин више не коментарише докона комшиница налакћена на тарабу, него сам врх државног руководства. Лепу поруку шаљу, нема шта! Ајде што је лепа, али како их није срамота да беспризорно лажу?! Када би се премијерка уопште разумела у образовање, а министар бар мало више од ње, знали би да многи успешни образовни системи ни немају такмичења. Уместо такмичарског духа, развијају дух сарадње и солидарности међу ученицима. Узгред, у тим земљама има и много мање вршњачког насиља. Наш систем треба да се бави поправљањем нивоа знања просечног ученика, а не такмичарима. Или бар да нам се држава позабави задржавањем успешних такмичара у земљи, уместо што сада већ и на основне студије одлазе у иностранство. То говори о лошем раду премијеркиног министарског тима, али је њој лакше да говори о распустима. Колико треба да будеш неук па да не знаш да запослени у просвети имају годишњи одмор као и сви остали, само што не могу да га користе када им је потребан, него кад се нареди? Колико треба да си необавештен, а колико дрзак, па да на конференцији за новинаре о првих сто дана рада Владе, проспеш низ лажи и полуинформација? Премијерки поручујем да следећи пут узме гутљај воде када не буде смела да помене лоповлук својих министара, психичку лабилност, тежи облик нарцисоидности, неукост и непрофесионалност, лењост и нерад, злоупотребу функције, криминалну прошлост, буразерско вођење министарстава, бахатост, брукање по међународним скуповима... Јесам ли поменула лоповлук? Или можда спасавање једног кума од афере, веома сумњивим сведочењем, које човека може да квалификује за највише функције? То што не сме да говори о стварним проблемима, није разлог да лупета. И што би рекао мој колега Миша, стварно бисмо могли да накупимо мало пара, ангажујемо адвоката и тужимо је сви од реда за клевету и нанету бол. Небитно је шта нас боли.

Премијери, министри и остале незналице фото: Блиц Није мени што Вујовић својевремено није знао како изгледа радно време наставника, него што га Вербић није исправио. Није мени ни што Ана Брнабић нема појма о чему говори, него што се Шарчевић иза ње задовољно с...

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Новости #Србија #Вести #Паланка на вези #S

0 notes

palankaonline · 7 years ago

Photo

Премијери, министри и остале незналице http://ift.tt/2yqQ1gg, Премијери, министри и остале незналице Није мени што Вујовић својевремено није знао како изгледа радно време наставника, него што га Вербић није исправио. Није мени ни што Ана Брнабић нема појма о чему говори, него што се Шарчевић иза ње задовољно смејуљи. Не може, а и не треба, свако све да зна. То ваљда није спорно. Ствар је у томе што ће одговоран човек ћутати о ономе што не зна, а ако због природе посла и мора да проговори, распитаће се прво код оних који знају. Премијерка је имала шансе да се распита али, ето, није то учинила. Или можда јесте, па је од министра лично добила информацију да је добар само онај наставник који води децу на такмичења, док сви остали имају месец дана зимског распуста и три и по летњег. Шта год да је у питању, срамота је! Када просветни радник каже да није ствар само у плати, већ је незадовољан начином на који друштво третира његову професију, баш на ово мисли. Само што смо сада прешли на следећи ниво, па наш рад на овакав начин више не коментарише докона комшиница налакћена на тарабу, него сам врх државног руководства. Лепу поруку шаљу, нема шта! Ајде што је лепа, али како их није срамота да беспризорно лажу?! Када би се премијерка уопште разумела у образовање, а министар бар мало више од ње, знали би да многи успешни образовни системи ни немају такмичења. Уместо такмичарског духа, развијају дух сарадње и солидарности међу ученицима. Узгред, у тим земљама има и много мање вршњачког насиља. Наш систем треба да се бави поправљањем нивоа знања просечног ученика, а не такмичарима. Или бар да нам се држава позабави задржавањем успешних такмичара у земљи, уместо што сада већ и на основне студије одлазе у иностранство. То говори о лошем раду премијеркиног министарског тима, али је њој лакше да говори о распустима. Колико треба да будеш неук па да не знаш да запослени у просвети имају годишњи одмор као и сви остали, само што не могу да га користе када им је потребан, него кад се нареди? Колико треба да си необавештен, а колико дрзак, па да на конференцији за новинаре о првих сто дана рада Владе, проспеш низ лажи и полуинформација? Премијерки поручујем да следећи пут узме гутљај воде када не буде смела да помене лоповлук својих министара, психичку лабилност, тежи облик нарцисоидности, неукост и непрофесионалност, лењост и нерад, злоупотребу функције, криминалну прошлост, буразерско вођење министарстава, бахатост, брукање по међународним скуповима... Јесам ли поменула лоповлук? Или можда спасавање једног кума од афере, веома сумњивим сведочењем, које човека може да квалификује за највише функције? То што не сме да говори о стварним проблемима, није разлог да лупета. И што би рекао мој колега Миша, стварно бисмо могли да накупимо мало пара, ангажујемо адвоката и тужимо је сви од реда за клевету и нанету бол. Небитно је шта нас боли.

, http://ift.tt/1rMQyM6

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Вести #Новости #Србија #Serbia #World #New

0 notes

palankaonline · 7 years ago

Link

Премијери, министри и остале незналице Није мени што Вујовић својевремено није знао како изгледа радно време наставника, него што га Вербић није исправио. Није мени ни што Ана Брнабић нема појма о чему говори, него што се Шарчевић иза ње задовољно смејуљи. Не може, а и не треба, свако све да зна. То ваљда није спорно. Ствар је у томе што ће одговоран човек ћутати о ономе што не зна, а ако због природе посла и мора да проговори, распитаће се прво код оних који знају. Премијерка је имала шансе да се распита али, ето, није то учинила. Или можда јесте, па је од министра лично добила информацију да је добар само онај наставник који води децу на такмичења, док сви остали имају месец дана зимског распуста и три и по летњег. Шта год да је у питању, срамота је! Када просветни радник каже да није ствар само у плати, већ је незадовољан начином на који друштво третира његову професију, баш на ово мисли. Само што смо сада прешли на следећи ниво, па наш рад на овакав начин више не коментарише докона комшиница налакћена на тарабу, него сам врх државног руководства. Лепу поруку шаљу, нема шта! Ајде што је лепа, али како их није срамота да беспризорно лажу?! Када би се премијерка уопште разумела у образовање, а министар бар мало више од ње, знали би да многи успешни образовни системи ни немају такмичења. Уместо такмичарског духа, развијају дух сарадње и солидарности међу ученицима. Узгред, у тим земљама има и много мање вршњачког насиља. Наш систем треба да се бави поправљањем нивоа знања просечног ученика, а не такмичарима. Или бар да нам се држава позабави задржавањем успешних такмичара у земљи, уместо што сада већ и на основне студије одлазе у иностранство. То говори о лошем раду премијеркиног министарског тима, али је њој лакше да говори о распустима. Колико треба да будеш неук па да не знаш да запослени у просвети имају годишњи одмор као и сви остали, само што не могу да га користе када им је потребан, него кад се нареди? Колико треба да си необавештен, а колико дрзак, па да на конференцији за новинаре о првих сто дана рада Владе, проспеш низ лажи и полуинформација? Премијерки поручујем да следећи пут узме гутљај воде када не буде смела да помене лоповлук својих министара, психичку лабилност, тежи облик нарцисоидности, неукост и непрофесионалност, лењост и нерад, злоупотребу функције, криминалну прошлост, буразерско вођење министарстава, бахатост, брукање по међународним скуповима... Јесам ли поменула лоповлук? Или можда спасавање једног кума од афере, веома сумњивим сведочењем, које човека може да квалификује за највише функције? То што не сме да говори о стварним проблемима, није разлог да лупета. И што би рекао мој колега Миша, стварно бисмо могли да накупимо мало пара, ангажујемо адвоката и тужимо је сви од реда за клевету и нанету бол. Небитно је шта нас боли.

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Новости #Србија #Вести #Паланка на вези #S

0 notes

palankaonline · 7 years ago

Photo

Премијери, министри и остале незналице http://ift.tt/2yNYNWs, Премијери, министри и остале незналице Није мени што Вујовић својевремено није знао како изгледа радно време наставника, него што га Вербић није исправио. Није мени ни што Ана Брнабић нема појма о чему говори, него што се Шарчевић иза ње задовољно смејуљи. Не може, а и не треба, свако све да зна. То ваљда није спорно. Ствар је у томе што ће одговоран човек ћутати о ономе што не зна, а ако због природе посла и мора да проговори, распитаће се прво код оних који знају. Премијерка је имала шансе да се распита али, ето, није то учинила. Или можда јесте, па је од министра лично добила информацију да је добар само онај наставник који води децу на такмичења, док сви остали имају месец дана зимског распуста и три и по летњег. Шта год да је у питању, срамота је! Када просветни радник каже да није ствар само у плати, већ је незадовољан начином на који друштво третира његову професију, баш на ово мисли. Само што смо сада прешли на следећи ниво, па наш рад на овакав начин више не коментарише докона комшиница налакћена на тарабу, него сам врх државног руководства. Лепу поруку шаљу, нема шта! Ајде што је лепа, али како их није срамота да беспризорно лажу?! Када би се премијерка уопште разумела у образовање, а министар бар мало више од ње, знали би да многи успешни образовни системи ни немају такмичења. Уместо такмичарског духа, развијају дух сарадње и солидарности међу ученицима. Узгред, у тим земљама има и много мање вршњачког насиља. Наш систем треба да се бави поправљањем нивоа знања просечног ученика, а не такмичарима. Или бар да нам се држава позабави задржавањем успешних такмичара у земљи, уместо што сада већ и на основне студије одлазе у иностранство. То говори о лошем раду премијеркиног министарског тима, али је њој лакше да говори о распустима. Колико треба да будеш неук па да не знаш да запослени у просвети имају годишњи одмор као и сви остали, само што не могу да га користе када им је потребан, него кад се нареди? Колико треба да си необавештен, а колико дрзак, па да на конференцији за новинаре о првих сто дана рада Владе, проспеш низ лажи и полуинформација? Премијерки поручујем да следећи пут узме гутљај воде када не буде смела да помене лоповлук својих министара, психичку лабилност, тежи облик нарцисоидности, неукост и непрофесионалност, лењост и нерад, злоупотребу функције, криминалну прошлост, буразерско вођење министарстава, бахатост, брукање по међународним скуповима... Јесам ли поменула лоповлук? Или можда спасавање једног кума од афере, веома сумњивим сведочењем, које човека може да квалификује за највише функције? То што не сме да говори о стварним проблемима, није разлог да лупета. И што би рекао мој колега Миша, стварно бисмо могли да накупимо мало пара, ангажујемо адвоката и тужимо је сви од реда за клевету и нанету бол. Небитно је шта нас боли.

, http://ift.tt/1rMQyM6

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Вести #Новости #Србија #Serbia #World #New

0 notes

palankaonline · 7 years ago

Link

Kако је чланица Партије пензионера довела „Поште Србије“ на ИВИЦУ ПРОВАЛИЈЕ Мира Петровић, директорка „Поште Србије”, која је на ту позицију дошла захваљујући чланству у Партији пензионера, довела је ово јавно предузеће до границе да постане губиташ јер добит остварује само захваљујући изнајмљивању простора. То практично значи да уколико се откаже најам простора „Поште Србије” ово предузеће би пословало са губитком од 23 милиона евра. Kако би се избегло да се црно на бело види, одакле је и заиста зарада предузећа, не пријављује се структура прихода. С друге стране, међутим, увидом у документацију о пословању под руководством Петровићеве забележен је пад у свему ономе где би „Пошта“ требало да зарађује да би била и заиста одрживо предузеће. Пад је уочљив у услугама и то: постекспреса, финансијским – уплате и исплате и други новчани послови на шалтерима пошта, али и у ИТ сектору – кабловска телевизија и информатичке услуге. Примера ради услуге електронске поште су за 2017. планиране за 25 одсто мање него претходне. Један од основних разлога за лошије пословање је чињеница да Петровићева не само што не улаже у „Пошту“, већ не набавља ни средства за рад у појединим секторима. Извор „Блица” из овог предузећа наводи да је доста сумњив и начин обраде података у „Пошти“. – Иако имамо најсавремнији САП систем за базу података у који су још раније уложена огромна средства како би пословање било савременије, али и што је битно, сваки потез видљив и подложан провери, изгледа да све више прелазимо на папир, машину или оловку. Једини разлог може бити да се нешто крије или покушава сакрити – каже „Блицов” извор. Али зато Петровићева није успела да сакрије да само у пословодству има 52 запослена. Међу њима је и дипломирани сликар, пилот, професор одбране, географ, официр полиције. И у њено време настављена је пракса њеног претходника Милана Kркобабића, па је „Пошта Србије“ Мека и ухлебљење првенствено за чланство ПУПС али и за ‘буразерске варијанте’. Међутим, за разлику од Kркобабића који се ипак у раду ослонио на поједине кадрове „Поште“ и направио резултат од 2014. до 2016, његова наследница је као први потез имала смену управо тих кадрова од којих су неки имали искуство и по 20 година. Специјални саветници Мире Kнежевић имају месечна примања око 150.000 динара, док је просечна плата поштанских радника нижа од републичког просека и износи око 36.000 динара. – Док проширује пословодство, с друге стране, нема поштара, па отуд�� запослени не могу на годишњи одмор. Дани годишњег се противно закону и колективном уговору претварају у слободне дане. По последњим подацима Самосталног синдиката поштанских радника, поштари и други запослени имају не дане, већ 2.500 слободних месеци – каже „Блицов“ извор из „Поште Србије“. Од секретарице до директорке Развојни пут Мире Петровић могао би се описати као – успешан. Kаријеру је почела као секретарица председника ПУПС Милана Kркобабића, а на позицију в.д. директора „Поште“ иако нема одговарајућу стручну спрему. Формално, Петровићеву за челну позицију предложио је надзорни одбор у коме је, међутим, њен брат Драган Гргуревић, иначе директор Сава центра. Петровићева је дугогодишња блиска сарадница лидера ПУПС, а у његову фотељу је села са позиције специјалног саветника у „Пошти“ и платом од 186.588. динара. У званичној биографији на сајту Скупштине Србије, јер је Петровићева и посланица ПУПС, пише да је специјалиста струковни економиста. То практично значи да је директорка у позним годинама завршила школовање, и то по Болоњи. Међутим, то значи и да нема факултет, а који је обавезна стручна спрема за руководећу позицију у оваквом ЈП.

Kако је чланица Партије пензионера довела „Поште Србије“ на ИВИЦУ ПРОВАЛИЈЕ | Видовдан Магазин

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Новости #Србија #Вести #Паланка на вези #S

0 notes

palankaonline · 7 years ago

Link

Михаило Меденица: Издали нас пријатељи- издао нас руски и кинески брат… Ништа не боли ко пијанство од вотке и ојед од кинеског веша, и кад вас још поврх свега издају Русија и Кина! Трпео сам зарад братске љубави и вотку и осипе али више- НЕ! Како сам чуо да су гласали за пријем „Косова“ у Међународну универзитетску федерацију тако сам изуо ћери „јапанке“ (не обазирући се на плач, боље боса него понижена) које смо два дана раније пазарили код Кинеза и демостративно отишао до радње издајничког ђубрета, наредивши пре тога жени да комисијски проспе оно пола флаше вотке у њц шољу и пркосно пусти воду, с химном на уснама! – Не плизнајемо лекламације…- јел, а „Косово“ признајеш, фукаро тачијевско- бруслијевска, одбрусим Јуди, бацим оне ��апуче, унесем му се у лице и пркосно запевам на кинеском: „Ко да ми отме из моје душе Косово…“, ал биће да сам му негде у лошем препеву опсовао жену па добијем папуче назад, посред чела, но… Суштина је истакнута- издали су нас, и то сад на корак од историјског успеха да издамо сами себе! То што је Вучић позвао на унутрашњи дијалог не значи да јеназвао међуградску и замолио кусо и репато да саучествује у лингвистичкој расправи да ли је Косово и Метохија најскупља или најглупља српска реч?! Ми потписали Бриселски споразум; ми дали позивни број за „географску регију“; ми Тачија културно називамо председником Косова; ми инсистирамо на формирању Заједнице српских општина, које би имале нешто мања овлашћења од скупштине станара; ми уложили да „административни прелази“ на Јарињу и Мердару личе на оне на Хоргошу ил Келебији; ми поништили документа Србима с Косова и Метохије па сад ко Авганистанци улазе на територју централне Србије; ми домаћег мобилног оператера превели из „хало“ у „орноне“; ми формирали онај дрим- тим од Српске листе која личи на списак расположивих аниматора за дечије рођендане породица Тачи, Харадинај, Курти и осталих; ми, бре, на крају крајева бригу о светој српској земљи свели с министарства на канцеларију, односно, први слободни шалтер у пошти…а сад би некакви Руси и Кинези да преузму заслуге за све, тачније, ускоче у реч председнику пре него што саопшти закључке унутрашњег дијалога о свом монологу… Е, па неће то моћи тако, бивша браћо! Нисмо ми Томиславу Николићу отворили хамбургерџиницу, овај, Канцеларију за сарадњу с Русијом и Кином да бисте ви чинили нешто мимо пророчанства Тарабића и претходног Томиног тумачења истог! Издали сте нас и нема другог назива за то, поставши Тачијеви Руси и Кинези, за шта је срамотно била оптуживана она група Срба који су само изигравали да су им лојални и да ће на њихов миг из воде у ватру, а заправо су то чинили да би замаскирали своју праву улогу: њихово је било да се дан пре званичног Београда запљуну: „Косово република“, у тој игри жмурке у којој се сви као крију али нико никог не тражи… Све, бре, учинимо како би нас Косово сутра признало као озбиљну и суверену државу, а ови нам све планове! Јака су нам то браћа! Да јесу довека би остали већи Срби од нас самих, а не овако да нам врате за све што смо учинили за Приштину… Мислим, за све што смо учинили да Приштина схвати како ће довека бити део Србије, осим кад онај шалтер за Косово и Метохију не ради, или је на паузи, црвено слово, државни празник, слава шалтерском службенику/службеници, боловање, годишњи одмор, они дани у месецу… Дакле, што смо се волели- волели смо се, ово им се не сме прећутати и опростити! Издали су и то се мора јасно и гласно рећи! Издали су а нису имали права на то! Не док званични Београд не каже: „Ај сачекајте још који дан па да то заједн�� учинимо, блам нас да последњи улазимо на журку…“ Не док се Немањина 11 и Председништво тако грчевито бореда објасне Приштини како од независности нема ништа! Косово и Метохија неће бити независни док лепо не признају Србију као озбиљну и суверену државу, и престану да зезају Вулина! Рекох и поновићу- ништа горе од Тачијевих Руса и Кинеза, очас истисну у други план Тачијеве Србе, а толико се година труде да заслуже номинацију за најбољу споредну улогу, но… Што смо трпели осип и од вотке пијанства- трпели смо, даље настављамо гологузи и апсолутно трезни у унутрашњи дијалог, молимо међуградску да нам се не меша у издају, овај, напоре да се први запљунемо… Михаило Меденица

Михаило Меденица: Издали нас пријатељи- издао нас руски и кинески брат… | Видовдан Магазин

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Новости #Србија #Вести #Паланка на вези #S

0 notes