#Војна Академија

[vaseljenska]

Мехо Омеровић пљује Дражу Михајловића

Мехо Омеровић пљује Дражу Михајловића http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/meho-omerovic-pljuje-drazu-mihajlovica/

[webohrid]

Свечено одбележан 11 Октомври - Денот на македонското востание и национално ослободителната антифашистичка борба

Свечено одбележан 11 Октомври – Денот на македонското востание и национално ослободителната антифашистичка борба

Во присуство на голем број граѓани, продолжувачи на слободарските традиции, пратеници и советници, денес со свечена академија се одбележа 81 година, од почетокот на антифашистичката и национално ослободителната борба на македонскиот народ во Втората светска војна. Во името на Општина Охрид пред присутните се обрати градоначалникот Кирил Пецаков, кој во оваа прилика истакна: – Четиригодишната…

[palankaonline]

ОТВОРЕНИ КОНКУРСИ ЗА ПРИЈЕМ У ВОЈНЕ ШКОЛЕ https://ift.tt/2SbpBr1 Конкурси за пријем у војне школе отворени су од 1. фебруара до 15. марта Војна академија примиће 177 кадета на шест студијских програма, Медицински факултет Војномедицинске академије уписаће 25 кадета на студије медицине, Војна гимназија уписаће 105 дечака и девојчица у први разред, 15 ученика у други разред и 10 ученика у трећи разред. У … Nastaviti čitanje https://ift.tt/eA8V8J #СмедеревскаПаланка #Србија #вести #новости #Паланка #Serbia #news #Palanka

[rasen-rs]

Каљаве, разрушене улице, облаци дима и прашине, мирис барута, паљевине и људских тела која труле набацана једна преко других, биле су слике Србије из Великог рата. Храброст ове мале земље која је стајала раме уз раме са светским силама, интригирала је многе. Међу њима се нашао и амерички новинар и писац Џон Рид, који је посетио ову „земљу смрти“, како ју је сам назвао, а из ње отишао богатији за побратима, обреновачког поштара.

Џон Рид

Пут Џона Рида кретао се маршрутом Ниш-Крагујевац-Београд-Раковица-Ада Циганлија-Обреновац-Шабац-Прњавор-Лозница-Гучево-Крупањ-Завлака-Ваљево-Ниш. Из овог путовања по измученој земљи Рид је оставио уникатне дескрипције предела, војника, обичних људи и грађевина које и данас представљају јединствени опис живота, смрти, сиромаштва, али и храбрости, достојанства, вере и гостопримства српских грађана и војске.

Ниш, град који је косио тифус

Ужаси рата, опаке болести и смрт нису заобишли ни Ниш, уједно прву „станицу“ где се Рид у свом ратном путешествију зауставио. Пролазећи кроз град кога је попут неког малигног тумора захватио тифус, Рид без трунке улепшавања описује куће на којима су готово без изузетка висиле дуге, црне и злокобне заставе. Болницу са чијег прозора вире бледа и измучена лица заробљеника наслоњена на прљаву ћебад, а испред које још десетине њих леже на просушеном блату.

Аустроугарски злочини, Мачва 1914

По каљавим и изровареним улицама Ниша, аустријски заробљеници у униформама лутају слободно. Неки су терали кола, други копали ровове, а стотине њих су доконо шетали горе-доле. Прешавши блатњаву Нишаву у подножју зида чувене Нишке тврђаве, Рид уочава на стотине војника који се излежавају, спавају, биште од вашију и тресу од грознице. На даљем путу ка Београду, Џону Риду и његовом сапутнику илустратору Бордману Робинсону, придружује се представник прес бироа Војислав Јовановић Марамбо.

Београд, тихи град разорен бомбама

Као и већи део града, и железничка станица у Београду је била бомбардована и уништена. Рид, Робинсон и Марамбо изашли су на станици у Раковици, и расклиматаним фијакером путовали до центра града. Рид је тада записао: “Трава и коров расли су између калдрме којом нико није пролазио већ пола године, а звук топова је потпуно престао. Свуда су биле видљиве последице артиљерске ватре. Велике рупе пречника од по 5 метара зјапиле су на сред улице“. Помисао да сваког тренутка аустроугарски топови могу да бомбардују град као што су то учинили десетинама пута, била је стална претња у ваздуху.

Аустроугарски злочини – вешање у Србији у децембру 1014.

Војна академија, Министарство војске, краљев двор, Београдски универзитет али и обичне куће, шупе, ресторани и хотели били су неретко без кровова и врата, а прозорска окна на свакој грађевини бесциљно су се клатила без иједног стакла. После обиласка ровова који су штитили Београд и вожње теретним бродом „Небојша“ који је на боковима сав био избушен пушкарницама, дошли су до импровизованих стрељачких гнезда где су војници лежали потрбушке на блатњавом насипу, необријани, неопрани и смршали од оскудне и лоше хране. Вијугавим и избразданим путем кренули су даље, у дубоку унутрашњост Србије, бацивши последњи поглед на бели град који се и даље није предао.

Мачва и Подриње, пустош која изазива тугу

Пут је даље водио Рида и његовог сапутника у крајеве где осим војника, мушкараца није било. И овде је харала опака болест тифус. На непуном километру Рид је успео да изброји чак сто белих крстова на оградама кућа, а сваки је значио да је тифус однео бар један живот из тог дома. „Изгледало је да ова бујна и плодна земља не садржи ништа осим смрти, и помена на смрт“, забележио је Рид. Предели којима су пролазили, највише су страдали у крвавим борбама 1914. године.

Воз којим су путовали био је пун јадних избеглица, углавном жена и деце који су под окртним нападима Аустроугарске били принуђени да напусте своје домове. Цео крај је био спаљен, опљачкан, а становништво побијено. Било је готово немогуће угледати неког вола, а километрима ни човека. „Понекад би се наш воз зауставио да се избеглице искрцају. Стајали су ту поред пруге са целом својом имовином у врећи пребаченој преко рамена, и ћутке посматрали рушевине својих домовина“, записао је Рид.

John Reed – The War in Eastern Europe. Charles Scribner’s Sons, New York 1916.

Џон Рид – Рат у Источној Европи 1014.

Гучево, долина смрти

Своју најснажнију осуду рата Рид је изнео описујући Гучево и огромне губитке које је српска војска тамо поднела. Аустријанци су за време другог напада заузели сам врх Гучева, и ту се укопали. Под њиховом ураганском ватром Срби су се верали стопу по стопу, све док и њихови ровови нису били на узаном гребену. А онда је на фронту од 16 километара, на самом врху п��анине вођена једна од најстрашнијих борби у Великом рату – Битка на Дрини. Након 54 дана крваве и тешке борбе Срби су се повукли, и то само зато што је трећа аустријска инвазија пробила њихове линије код Крупња.

Свуда по шуми су биле напуштене колибе покривене лишћем и грањем, и земунице у којима је српска војска живела два месеца у снегу. Нижи делови дрвећа су били покривени лишћем, а врхови су били као мртви. Пуних девет километара дужином врха Гучева мртви су били наслагани, њих 10.000.

Џон Рид је из “земље смрти” је понео слике ужаса али и осећање дивљења према јуначним и пожртвованим Србима.

Ко је био Џон Рид? 

Џон Рид (1887-1920) био је амерички новинар, песник и социјалистички активиста. Остао је упамћен као писац антологијских књига „Десет дана који су потресли свет“ , „Устанички Мексико“ и „Рат у источној Европи“, у којој је и део о рату у Србији. Као ратни дописник с почетка 20. века био је на свим фронтовима репортерски описујући ратне ужасе и страдања. Обишао је Мексико, Русију, Грчку, Србију, Бугарску, Француску, Италију, Пољску како би упознао америчко јавно мњење са правом и ужасном истином.

Амерички новинар и српски поштар побратими

Са нескривеним одушевљењем Рид пише о гостопримству људи који гину и умиру гладујући. Није могао да одбије братимљење са поштаром из Обреновца. „Побратиме, сад ћемо се побратимити. То је стари српски обичај. Извршили смо чин братимљења и све од данашњег дана, ми смо побратими са Гајом Матићем“, записао је Рид. Колико је познато то је једини чин братимљења Џона Рида, а био је светски путник.

Извор: Дијаспора

Ридова „Земља смрти“ Каљаве, разрушене улице, облаци дима и прашине, мирис барута, паљевине и људских тела која труле набацана једна преко других, биле су слике Србије из Великог рата.

[vaseljenska]

Чанкови лигаши траже: Војна академија да носи име Коче Поповића

Чанкови лигаши траже: Војна академија да носи име Коче Поповића http://www.vaseljenska.com/politika/cankovi-ligasi-traze-vojna-akademija-da-nosi-ime-koce-popovica/

[vaseljenska]

Хеликоптер пао на војну академију

Хеликоптер пао на војну академију http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/helikopter-pao-na-vojnu-akademiju/

[vaseljenska]

Хероизам Змије: Тужио српског генерала Бриселу који је брже-боље ошамарио Србију

Хероизам Змије: Тужио српског генерала Бриселу који је брже-боље ошамарио Србију http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/heroizam-zmije-tuzio-srpskog-generala-briselu-koji-je-brze-bolje-osamario-srbiju/

[vaseljenska]

Демагогија од патриотизма

Демагогија од патриотизма http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/demagogija-od-patriotizma/

[vaseljenska]

Новости: Шиптарски команданти предаваће на Војној академији

Новости: Шиптарски команданти предаваће на Војној академији http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/novosti-siptarski-komandanti-predavace-na-vojnoj-akademiji/

[palankaonline]

(ТРЕЈЛЕРИ) „ВОЈНА АКАДЕМИЈА 5“ И „ГРДАНА“ У ПАЛАНАЧКОМ БИОСКОПУ ОВОГ ВИКЕНДА https://ift.tt/36OGcaH Овог викенда у паланачком биоскопу биће приказана два филма и то „Грдана-господарица зла“ и „Војна академија 5“. СУБОТА 9.11.2019. 16.00 „Грдана-господарица зла“ 18.30 „Војна академија 5“ 21.00 „Војна академија 5“ НЕДЕЉА 10.11.2019. 16.00 „Грдана-господарица зла“ 18.30 „Војна академија 5“ 21.00 „Војна академија 5“ ГРДАНА- ГОСПОДАРИЦА ЗЛА (синхронизовано) ГРДАНА- ГОСПОДАРИЦА ЗЛА (синхронизовано) Жанр: Фантастика, авантура. Улоге: … Nastaviti čitanje https://ift.tt/eA8V8J #СмедеревскаПаланка #Србија #вести #новости #Паланка #Serbia #news #Palanka

[vaseljenska]

Веће интересовање девојчица него дечака за Војну гимназију

Веће интересовање девојчица него дечака за Војну гимназију http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/vece-interesovanje-devojcica-nego-decaka-za-vojnu-gimnaziju/

[palankaonline]

75 година Стаљинградске битке Битка која је променила ток II св. рата и срушила "непобедиве" Пре тачно 75 година Немачка је доживела пораз у битки за Стаљинград која је одлучила даљи ток Другог светског рата. Стаљинград је нападнут у склопу операције Блау, која је имала за циљ да раздвоји совјетске снаге и дозволи Немцима приступ нафти на Kавказу. Али, како се развијала битка је брзо имала сопствену логику и много веће улоге од стране Немачке. Стаљинградска битка била је највећа и најкрвавија битка у историји ратовања. Трајала је између августа 1942. и фебруара 1943. године, а резултирала је са преко милион погинулих и још милион тешко повређених. Битка није била одмеравање снага сукобљених страна већ чист сплет околности. Све опсесивнија жеља Адолфа Хитлера да покори град губећи све више трупа на том путу наишла је на отпор СССР који су бранили своју домовину под новом одредбом (заведеном под бројем 227) Јосифа Стаљина „Ни корак назад“. Град је био толико уништен од бомбардовања да се битка свела на уличне борбе, а немачка тактика „пацовског рата“ подразумевала је скривене снајперисте који су пуцали из рушевина чим би неко прешао улицу или гранатирање канализације. Kасније су ову тактику фаворизовали Руси који су желели да учине немачку војску стално напетом. Ово је дефинитивно био улични рат који Немачка није могла да приушти, али СССР свакако јесте. Војници елитне немачке 6. армије нису били навикнути да се смењују са новообученим сељачким регрутима, нити су Панцери направљени да се месецима заглављују у статичним положајима, да буду уништавани из гнезда митраљеза на другом спрату до ког нису ни могли да подигну оружје. Идеја, константног, агресивног ангажмана без обзира на велике војне губитке, одлика је руске историјске војне доктрине, а не немачке. У Стаљинграду Руси су имали значајну предност у мушкој снази, а Хитлер је могао само да плеше онако како су они свирали. Последњи удар за��ао је маршал Георгиј Жуков који је успешно опколио већ ослабљене немачке снаге и тако добио највећу битку у рату. “У Москви 1941. године Немци су били одбијени од града, а овде су уништени. Раније су могли да кажу да је то био привремени преокрет, али овде је Хитлер наредио да се 6. армија, додуше неуспешно, поново изгради с терена – то није пораз који може да се прикрије“, рекао је Kонстантин Залески, истакнути историчар. Битка за Стаљинград била је питање морала за све становнике овог града, данашњег Волгограда. То им је улило наду да ће се „немачка ратна авантура“ завршити и окончати управо на њиховом прагу, као и да ће понизити непобедивог и осветити му се за сва варварства. У међувремену, Хитлер је толило улагао у пропаганду да је чак и Гебелс био забринут како ће представити пораз у Стаљинграду. Неки историчари тврде да је у децембру 1941. године, када је Хитлер заустављен на ободима Москве, а САД ушле у рат, одлучена судбина Другог светског рата, али истина је да је Стаљинград променио правац рата. Најбољи доказ је да нацисти више никада нису направили никакав даљи напредак у Русији, осим Треће битке за Харков коју једва добили у марту 1943. године на Источном фронту. Победа у Стаљинграду није спасила само милионе Руса од нацистичке окупације већ и милионе оних у другим земљама скраћујући рат за неколико месеци, ако не чак и година. b92 ------------------------------------------------------------------------------- Обележено 75 година највеће ПОБЕДЕ: Русија слави велики празник Стаљинградска битка остаје упамћена као једна од највећих у историји човечанства У Волгограду, некадашјем Стаљинграду, одржана је војна парада поводом 75. година од чувене Стаљинградске битке, коју је испратило око 30.000 људи. Генерал пуковник Александар Дворников је том приликом изјавио да је ослобођење Стаљинграда од фашистичких освајача важан догађај у историји Русије, али и руске војске. - Kод Стаљинграда, Севастопоља, Новоросијска и Kреча одржане су славне победе које су измениле ток Другог светског рата. Наша војска је одбранила територијални суверенитет Совјетског Савеза. Јужни војни округ, који је наследник тих снага које су се бориле на овом делу земље, данас настављају да обезбеђују мир на југу Русије - рекао је. Војна парада је одржана на тргу Палих бораца у Волгограду, на којој је учествовало више од 1.500 војника и официра Јужног војног округа руске војске, као и полазници академија Министарства за унутрашње по��лове и ванредне ситуације, кадети, припадници Националне гарде. Стаљинградска битка постаће упамћена као једна од највећих битака у историји човечанства. Будући да је трајала дугих 5 месеци и однела преко милион жртава означена је за прекретницу Другог светског рата. Доста је последица битке која је одредила даљи ток рата, а ми ћемо издвојити 5 најважнијих. 1. Губици на обе стране Стаљинградска битка је била једна од највећих и најкрвавијих битака у историји ратовања. Процене варирају, али борбе од августа 1942. до фебруара 1943 године имале су за последицу око 2 милиона рањених и убијених, од чега више од милион мртвих. Хитлерова опсесија да заузме град по сваку цену, као један од главних бастиона одбране Совјетског Савеза и симбола совјетског комунизма, довела је до крвопролића. Са друге Стаљин је издао чувену ''Наредбу 227'' којом је заправо забрањено повлачење и предвиђена борба до последњег човека. Битка је остала специфична због начина борбе између немачких и совјетских војника. Борило се за сваки метар, кућу и стан. Битка је позната и као ''пацовска борба'' пошто је вребала перманентна опасност од снајпера, заседа на улицама па чак и борбама у градској канализацији. 2. Први значајнији копнени пораз Немачке Стаљинград је била битка у склопу ширег плана ''Операције плаво''. План је је имао за циљ излазак немачке војске на Kавказ где би добили приступ нафти која је била преко потребна немачким моторизованим снагама. Маршал Георгиј Жуков је то увидео и Стаљинградска битка, у којој совјетске снаге нису смеле да пропусте немачку војску на путу до Kавказа, је означила врхунску стратешку визију. Након 18 месеци сталног повлачења пред немачким нападима Црвена армија је након победе код Стаљинграда и повратила надмоћ над противником. Од тад совјетска армија није стала све до Берлина. 3. Пораз Немачке који је дао наду у победу читавом свету Због напора и жртава који су Немци претрпели код Стаљинграда остали немачки фронтови су били угрожени. Немци су од почетка 1943. године морали стално да допуњује своје снаге на Источном фронту, што је свакако слабило и остале фронтове у Африци, а након тога и у Европи. Стално се повлачећи, немачка војска није могла да задржи инвазију Црвене армије на Источном фронту. 4. Тотални рат Од пораза код Стаљинграда, Немачка улази у период ''Тоталног рата''. Овакав начин ратовања најавио је немачки министар пропаганде Језеф Гебелс у свом говору у Спортпаласту. Говор је уствари био позив да се уједине људи свих професија, млади и стари како би се однела победа у рату који су Немци већ поче��и да губе. Пораз ће и ус��едити 2 године након Гебелсовог говора. 5. Прекретница Другог светског рата Међу историчарима постоји неслагање око тога шта означава прекретницу рата. Неки сматрају да је кључан моменат заустављање Немаца код Москве, други да је Улазак САД у рат после напада на Перл Харбор донео превагу на страну савезника. Међутим, као што је веч речено, Немци никад више након Стаљинградске битке нису били у већим офанзивама у којима би могли да окрену ток рата у своју корист. Битка код Стаљинграда није само сачувала милионе Руса од даљих напада Немаца, већ је на одређени начин спасила и милионе широм света тако што је означила почетак краја Другог светског рата. Srbija danas ------------------------------------------------------------------------------------ Тања Трикић Војном парадом и низом манифестација у Волгограду сутра се обележава 75 година од Стаљинградске битке у којој је совјетска војска нанела тежак пораз немачким нацистима и тиме најавила коначну победу у Другом светском рату. Прослави ће присуствовати председник Русије Владимир Путин и други руски званичници, као и бројне делегације из ЗНД и Европе. Обележавање почиње Војном парадом на тргу Палих бораца у Волгограду, на којој ће учествовати више од 1.500 војника и официра Јужног војног округа руске војске, као и полазници академија Министарства за унутрашње послове и ванредне ситуације, кадети, припадници Националне гарде. Небом изнад трга током прославе пролетеће око 50 хеликоптера, бомбардера и ловаца из јединица Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Русије, а врхунац аеромитинга приредиће акробатска група Стрижи. Копнену технику представиће више од 70 јединица борбених возила, а главним тргом Волгограда први пут ће проћи оперативно-тактички ракетни комплекс „Искандер“, реактивни системи „Смерч“ и „Торнадо“, ракетни комплекс С-300, тенкови, самоходна артиљерија и оклопна возила, а на челу колоне биће легендарни тенк Т-34. Почасно место припашће ратним ветеранима и учесницима Стаљинградске битке. Међу њима је и Марија Рохлина, која се у изјави за Спутњик присећа тих судбоносних дана. „Под контролом наше војске била је само обала реке Волге, а на само 50 метара од обале се налазила територија под контролом Немаца. Они су заузели скоро цео град. Како смо опстали — нико не зна, ни ми немамо одговор на то питање. Али нисмо размишљали о повлачењу. Честитам свим учесницима битке, честитам празник деци Стаљинграда. А младим генерацијама бих волела да поклоним барем део моје љубави према том граду, барем део тог осећаја који смо имали тог фебруара 1943. године“, прича Рохлина. Заменик директора музеја „Стаљинградска битка“ Сергеј Мордвинов истиче да је та битка била одлучујућа за даљи ток рата против фашистичке Немачке, али и за морал и ��ух совјетског народа. „Немачка војска је у Стаљинграду била потпуно поражена 2. фебруара 1943. године. Шеста немачка армија, која се сматрала најјачом непријатељском армијом, била је потпуно уништена. Сматра се да је управо Битка за Стаљинград била главна прекретница у Другом светском рату. Након те битке Црвена армија је кренула на Запад, на Берлин, победила је нацистичку Немачку и њене сателите. Управо у Стаљинграду цео совјетски народ је схватио да непријатељ није неуништив. Битка за Стаљинград је доказала да се немачки нацизам може победити“, истиче Мордвинов. Стаљинградска битка је трајала од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943. године и по величини, трајању и броју учесника била је једна од највећих у Другом светском рату. По броју жртава сматра се једном од најкрвавијих у историји човечанства. Различите процене говоре о више од милион смртно страдалих војника са обе стране, док се број цивилних жртава не зна тачно, али свакако је реч о десетинама хиљада. О цени који су платили цивили говоре подаци које износи историчар Дмитриј Белов. „Стаљинград је био уништен до темеља, остали су само подруми. У центру и северним деловима града није остало зграда у којима се могло живети. Кировски рејон је једини део града који Немци нису окупирали и у њему је страдао најмањи број цивила: 22.000 људи преживело је овај пакао. Немци намерно нису бомбардовали Кировски рејон јер су планирали да у њему презиме након победе у Стаљинграду“, описује Белов. Више о том драматичном поглављу новије историје говоре и оригинални документи које је на свој портал ставио„Архив Русије“„поводом годишњице велике битке. На виртуелној историјско-документарној изложби може се видети више до 450 докумената, фотографија, војних карти, аудио и филмских снимака са којих је скинута ознака тајности. Спутњик

75 година Стаљинградске битке

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

75 година Стаљинградске битке http://ift.tt/2s5CCsl, 75 година Стаљинградске битке Битка која је променила ток II св. рата и срушила "непобедиве" Пре тачно 75 година Немачка је доживела пораз у битки за Стаљинград која је одлучила даљи ток Другог светског рата. Стаљинград је нападнут у склопу операције Блау, која је имала за циљ да раздвоји совјетске снаге и дозволи Немцима приступ нафти на Kавказу. Али, како се развијала битка је брзо имала сопствену логику и много веће улоге од стране Немачке. Стаљинградска битка била је највећа и најкрвавија битка у историји ратовања. Трајала је између августа 1942. и фебруара 1943. године, а резултирала је са преко милион погинулих и још милион тешко повређених. Битка није била одмеравање снага сукобљених страна већ чист сплет околности. Све опсесивнија жеља Адолфа Хитлера да покори град губећи све више трупа на том путу наишла је на отпор СССР који су бранили своју домовину под новом одредбом (заведеном под бројем 227) Јосифа Стаљина „Ни корак назад“. Град је био толико уништен од бомбардовања да се битка свела на уличне борбе, а немачка тактика „пацовског рата“ подразумевала је скривене снајперисте који су пуцали из рушевина чим би неко прешао улицу или гранатирање канализације. Kасније су ову тактику фаворизовали Руси који су желели да учине немачку војску стално напетом. Ово је дефинитивно био улични рат који Немачка није могла да приушти, али СССР свакако јесте. Војници елитне немачке 6. армије нису били навикнути да се смењују са новообученим сељачким регрутима, нити су Панцери направљени да се месецима заглављују у статичним положајима, да буду уништавани из гнезда митраљеза на другом спрату до ког нису ни могли да подигну оружје. Идеја, константног, агресивног ангажмана без обзира на велике војне губитке, одлика је руске историјске војне доктрине, а не немачке. У Стаљинграду Руси су имали значајну предност у мушкој снази, а Хитлер је могао само да плеше онако како су они свирали. Последњи удар задао је маршал Георгиј Жуков који је успешно опколио већ ослабљене немачке снаге и тако добио највећу битку у рату. “У Москви 1941. године Немци су били одбијени од града, а овде су уништени. Раније су могли да кажу да је то био привремени преокрет, али овде је Хитлер наредио да се 6. армија, додуше неуспешно, поново изгради с терена – то није пораз који може да се прикрије“, рекао је Kонстантин Залески, истакнути историчар. Битка за Стаљинград била је питање морала за све становнике овог града, данашњег Волгограда. То им је улило над�� да ће се „немачка ратна авантура“ завршити и окончати управо на њиховом прагу, као и да ће понизити непобедивог и осветити му се за сва варварства. У међувремену, Хитлер је толило улагао у пропаганду да је чак и Гебелс био забринут како ће представити пораз у Стаљинграду. Неки историчари тврде да је у децембру 1941. године, када је Хитлер заустављен на ободима Москве, а САД ушле у рат, одлучена судбина Другог светског рата, али истина је да је Стаљинград променио правац рата. Најбољи доказ је да нацисти више никада нису направили никакав даљи напредак у Русији, осим Треће битке за Харков коју једва добили у марту 1943. године на Источном фронту. Победа у Стаљинграду није спасила само милионе Руса од нацистичке окупације већ и милионе оних у другим земљама скраћујући рат за неколико месеци, ако не чак и година. b92 ------------------------------------------------------------------------------- Обележено 75 година највеће ПОБЕДЕ: Русија слави велики празник Стаљинградска битка остаје упамћена као једна од највећих у историји човечанства У Волгограду, некадашјем Стаљинграду, одржана је војна парада поводом 75. година од чувене Стаљинградске битке, коју је испратило око 30.000 људи. Генерал пуковник Александар Дворников је том приликом изјавио да је ослобођење Стаљинграда од фашистичких освајача важан догађај у историји Русије, али и руске војске. - Kод Стаљинграда, Севастопоља, Новоросијска и Kреча одржане су славне победе које су измениле ток Другог светског рата. Наша војска је одбранила територијални суверенитет Совјетског Савеза. Јужни војни округ, који је наследник тих снага које су се бориле на овом делу земље, данас настављају да обезбеђују мир на југу Русије - рекао је. Војна парада је одржана на тргу Палих бораца у Волгограду, на којој је учествовало више од 1.500 војника и официра Јужног војног округа руске војске, као и полазници академија Министарства за унутрашње послове и ванредне ситуације, кадети, припадници Националне гарде. Стаљинградска битка постаће упамћена као једна од највећих битака у историји човечанства. Будући да је трајала дугих 5 месеци и однела преко милион жртава означена је за прекретницу Другог светског рата. Доста је последица битке која је одредила даљи ток рата, а ми ћемо издвојити 5 најважнијих. 1. Губици на обе стране Стаљинградска битка је била једна од највећих и најкрвавијих битака у историји ратовања. Процене варирају, али борбе од августа 1942. до фебруара 1943 године имале су за последицу око 2 милиона рањених и убијених, од чега више од милион мртвих. Хитлерова опсесија да заузме град по сваку цену, као један од главних бастиона одбране Совјетског Савеза и симбола совјетског комунизма, довела је до крвопролића. Са друге Стаљин је издао чувену ''Наредбу 227'' којом је заправо забрањено повлачење и предвиђена борба до последњег човека. Битка је остала специфична због начина борбе између немачких и совјетских војника. Борило се за сваки метар, кућу и стан. Битка је позната и као ''пацовска борба'' пошто је вребала перманентна опасност од снајпера, заседа на улицама па чак и борбама у градској канализацији. 2. Први значајнији копнени пораз Немачке Стаљинград је била битка у склопу ширег плана ''Операције плаво''. План је је имао за циљ излазак немачке војске на Kавказ где би добили приступ нафти која је била преко потребна немачким моторизованим снагама. Маршал Георгиј Жуков је то увидео и Стаљинградска битка, у којој совјетске снаге нису смеле да пропусте немачку војску на путу до Kавказа, је означила врхунску стратешку визију. Након 18 месеци сталног повлачења пред немачким нападима Црвена армија је након победе код Стаљинграда и повратила надмоћ над противником. Од тад совјетска армија није стала све до Берлина. 3. Пораз Немачке који је дао наду у победу читавом свету Због напора и жртава који су Немци претрпели код Стаљинграда остали немачки фронтови су били угрожени. Немци су од почетка 1943. године морали стално да допуњује своје снаге на Источном фронту, што је свакако слабило и остале фронтове у Африци, а након тога и у Европи. Стално се повлачећи, немачка војска није могла да задржи инвазију Црвене армије на Источном фронту. 4. Тотални рат Од пораза код Стаљинграда, Немачка улази у период ''Тоталног рата''. Овакав начин ратовања најавио је немачки министар пропаганде Језеф Гебелс у свом говору у Спортпаласту. Говор је уствари био позив да се уједине људи свих професија, млади и стари како би се однела победа у рату који су Немци већ почели да губе. Пораз ће и уследити 2 године након Гебелсовог говора. 5. Прекретница Другог светског рата Међу историчарима постоји неслагање око тога шта означава прекретницу рата. Неки сматрају да је кључан моменат заустављање Немаца код Москве, други да је Улазак САД у рат после напада на Перл Харбор донео превагу на страну савезника. Међутим, као што је веч речено, Немци никад више након Стаљинградске битке нису били у већим офанзивама у којима би могли да окрену ток рата у своју корист. Битка код Стаљинграда није само сачувала милионе Руса од даљих напада Немаца, већ је на одређени начин спасила и милионе широм света тако што је означила почетак краја Другог светског рата. Srbija danas ------------------------------------------------------------------------------------ Тања Трикић Војном парадом и низом манифестација у Волгограду сутра се обележава 75 година од Стаљинградске битке у којој је совјетска војска нанела тежак пораз немачким нацистима и тиме најавила коначну победу у Другом светском рату. Прослави ће присуствовати председник Русије Владимир Путин и други руски званичници, као и бројне делегације из ЗНД и Европе. Обележавање почиње Војном парадом на тргу Палих бораца у Волгограду, на којој ће учествовати више од 1.500 војника и официра Јужног војног округа руске војске, као и полазници академија Министарства за унутрашње послове и ванредне ситуације, кадети, припадници Националне гарде. Небом изнад трга током прославе пролетеће око 50 хеликоптера, бомбардера и ловаца из јединица Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Русије, а врхунац аеромитинга приредиће акробатска група Стрижи. Копнену технику представиће више од 70 јединица борбених возила, а главним тргом Волгограда први пут ће проћи оперативно-тактички ракетни комплекс „Искандер“, реактивни системи „Смерч“ и „Торнадо“, ракетни комплекс С-300, тенкови, самоходна артиљерија и оклопна возила, а на челу колоне биће легендарни тенк Т-34. Почасно место припашће ратним ветеранима и учесницима Стаљинградске битке. Међу њима је и Марија Рохлина, која се у изјави за Спутњик присећа тих судбоносних дана. „Под контролом наше војске била је само обала реке Волге, а на само 50 метара од обале се налазила територија под контролом Немаца. Они су заузели скоро цео град. Како смо опстали — нико не зна, ни ми немамо одговор на то питање. Али нисмо размишљали о повлачењу. Честитам свим учесницима битке, честитам празник деци Стаљинграда. А младим генерацијама бих волела да поклоним барем део моје љубави према том граду, барем део тог осећаја који смо имали тог фебруара 1943. године“, прича Рохлина. Заменик директора музеја „Стаљинградска битка“ Сергеј Мордвинов истиче да је та битка била одлучујућа за даљи ток рата против фашистичке Немачке, али и за морал и дух совјетског народа. „Немачка војска је у Стаљинграду била потпуно поражена 2. фебруара 1943. године. Шеста немачка армија, која се сматрала најјачом непријатељском армијом, била је потпуно уништена. Сматра се да је управо Битка за Стаљинград била главна прекретница у Другом светском рату. Након те битке Црвена армија је кренула на Запад, на Берлин, победила је нацистичку Немачку и њене сателите. Управо у Стаљинграду цео совјетски народ је схватио да непријатељ није неуништив. Битка за Стаљинград је доказала да се немачки нацизам може победити“, истиче Мордвинов. Стаљинградска битка је трајала од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943. године и по величини, трајању и броју учесника била је једна од највећих у Другом светском рату. По броју жртава сматра се једном од најкрвавијих у историји човечанства. Различите процене говоре о више од милион смртно страдалих војника са обе стране, док се број цивилних жртава не зна тачно, али свакако је реч о десетинама хиљада. О цени који су платили цивили говоре подаци које износи историчар Дмитриј Белов. „Стаљинград је био уништен до темеља, остали су само подруми. У центру и северним деловима града није остало зграда у којима се могло живети. Кировски рејон је једини део града који Немци нису окупирали и у њему је страдао најмањи број цивила: 22.000 људи преживело је овај пакао. Немци намерно нису бомбардовали Кировски рејон јер су планирали да у њему презиме након победе у Стаљинграду“, описује Белов. Више о том драматичном поглављу новије историје говоре и оригинални документи које је на свој портал ставио„Архив Русије“„поводом годишњице велике битке. На виртуелној историјско-документарној изложби може се видети више до 450 докумената, фотографија, војних карти, аудио и филмских снимака са којих је скинута ознака тајности. Спутњик

75 година Стаљинградске битке

, http://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Наслов: 75 година Стаљинградске битке, Веза: https://plus.google.com/+Баштинаратника/posts/PYYfXAAgrsg , Садржај: 75 година Стаљинградске битке Битка која је променила ток II св. рата и срушила "непобедиве" Пре тачно 75 година Немачка је доживела пораз у битки за Стаљинград која је одлучила даљи ток Другог светског рата. Стаљинград је нападнут у склопу операције Блау, која је имала за циљ да раздвоји совјетске снаге и дозволи Немцима приступ нафти на Kавказу. Али, како се развијала битка је брзо имала сопствену логику и много веће улоге од стране Немачке. Стаљинградска битка била је највећа и најкрвавија битка у историји ратовања. Трајала је између августа 1942. и фебруара 1943. године, а резултирала је са преко милион погинулих и још милион тешко повређених. Битка није била одмеравање снага сукобљених страна већ чист сплет околности. Све опсесивнија жеља Адолфа Хитлера да покори град губећи све више трупа на том путу наишла је на отпор СССР који су бранили своју домовину под новом одредбом (заведеном под бројем 227) Јосифа Стаљина „Ни корак назад“. Град је био толико уништен од бомбардовања да се битка свела на уличне борбе, а немачка тактика „пацовског рата“ подразумевала је скривене снајперисте који су пуцали из рушевина чим би неко прешао улицу или гранатирање канализације. Kасније су ову тактику фаворизовали Руси који су желели да учине немачку војску стално напетом. Ово је дефинитивно био улични рат који Немачка није могла да приушти, али СССР свакако јесте. Војници елитне немачке 6. армије нису били навикнути да се смењују са новообученим сељачким регрутима, нити су Панцери направљени да се месецима заглављују у статичним положајима, да буду уништавани из гнезда митраљеза на другом спрату до ког нису ни могли да подигну оружје. Идеја, константног, агресивног ангажмана без обзира на велике војне губитке, одлика је руске историјске војне доктрине, а не немачке. У Стаљинграду Руси су имали значајну предност у мушкој снази, а Хитлер је могао само да плеше онако како су они свирали. Последњи удар задао је маршал Георгиј Жуков који је успешно опколио већ ослабљене немачке снаге и тако добио највећу битку у рату. “У Москви 1941. године Немци су били одбијени од града, а овде су уништени. Раније су могли да кажу да је то био привремени преокрет, али овде је Хитлер наредио да се 6. армија, додуше неуспешно, поново изгради с терена – то није пораз који може да се прикрије“, рекао је Kонстантин Залески, истакнути историчар. Битка за Стаљинград била је питање морала за све становнике овог града, данашњег Волгограда. То им је улило наду да ће се „немачка ратна авантура“ завршити и окончати управо на њиховом прагу, као и да ће понизити непобедивог и осветити му се за сва варварства. У међувремену, Хитлер је толило улагао у пропаганду да је чак и Гебелс био забринут како ће представити пораз у Стаљинграду. Неки историчари тврде да је у децембру 1941. године, када је Хитлер заустављен на ободима Москве, а САД ушле у рат, одлучена судбина Другог светског рата, али истина је да је Стаљинград променио правац рата. Најбољи доказ је да нацисти више никада нису направили никакав даљи напредак у Русији, осим Треће битке за Харков коју једва добили у марту 1943. године на Источном фронту. Победа у Стаљинграду није спасила само милионе Руса од нацистичке окупације већ и милионе оних у другим земљама скраћујући рат за неколико месеци, ако не чак и година. b92 ------------------------------------------------------------------------------- Обележено 75 година највеће ПОБЕДЕ: Русија слави велики празник Стаљинградска битка остаје упамћена као једна од највећих у историји човечанства У Волгограду, некадашјем Стаљинграду, одржана је војна парада поводом 75. година од чувене Стаљинградске битке, коју је испратило око 30.000 људи. Генерал пуковник Александар Дворников је том приликом изјавио да је ослобођење Стаљинграда од фашистичких освајача важан догађај у историји Русије, али и руске војске. - Kод Стаљинграда, Севастопоља, Новоросијска и Kреча одржане су славне победе које су измениле ток Другог светског рата. Наша војска је одбранила територијални суверенитет Совјетског Савеза. Јужни војни округ, који је наследник тих снага које су се бориле на овом делу земље, данас настављају да обезбеђују мир на југу Русије - рекао је. Војна парада је одржана на тргу Палих бораца у Волгограду, на којој је учествовало више од 1.500 војника и официра Јужног војног округа руске војске, као и полазници академија Министарства за унутрашње послове и ванредне ситуације, кадети, припадници Националне гарде. Стаљинградска битка постаће упамћена као једна од највећих битака у историји човечанства. Будући да је трајала дугих 5 месеци и однела преко милион жртава означена је за прекретницу Другог светског рата. Доста је последица битке која је одредила даљи ток рата, а ми ћемо издвојити 5 најважнијих. 1. Губици на обе стране Стаљинградска битка је била једна од највећих и најкрвавијих битака у историји ратовања. Процене варирају, али борбе од августа 1942. до фебруара 1943 године имале су за последицу око 2 милиона рањених и убијених, од чега више од милион мртвих. Хитлерова опсесија да заузме град по сваку цену, као један од главних бастиона одбране Совјетског Савеза и симбола совјетског комунизма, довела је до крвопролића. Са друге Стаљин је издао чувену ''Наредбу 227'' којом је заправо забрањено повлачење и предвиђена борба до последњег човека. Битка је остала специфична због начина борбе између немачких и совјетских војника. Борило се за сваки метар, кућу и стан. Битка је позната и као ''пацовска борба'' пошто је вребала перманентна опасност од снајпера, заседа на улицама па чак и борбама у градској канализацији. 2. Први значајнији копнени пораз Немачке Стаљинград је била битка у склопу ширег плана ''Операције плаво''. План је је имао за циљ излазак немачке војске на Kавказ где би добили приступ нафти која је била преко потребна немачким моторизованим снагама. Маршал Георгиј Жуков је то увидео и Стаљинградска битка, у којој совјетске снаге нису смеле да пропусте немачку војску на путу до Kавказа, је означила врхунску стратешку визију. Након 18 месеци сталног повлачења пред немачким нападима Црвена армија је након победе код Стаљинграда и повратила надмоћ над противником. Од тад совјетска армија није стала све до Берлина. 3. Пораз Немачке који је дао наду у победу читавом свету Због напора и жртава који су Немци претрпели код Стаљинграда остали немачки фронтови су били угрожени. Немци су од почетка 1943. године морали стално да допуњује своје снаге на Источном фронту, што је свакако слабило и остале фронтове у Африци, а након тога и у Европи. Стално се повлачећи, немачка војска није могла да задржи инвазију Црвене армије на Источном фронту. 4. Тотални рат Од пораза код Стаљинграда, Немачка улази у период ''Тоталног рата''. Овакав начин ратовања најавио је немачки министар пропаганде Језеф Гебелс у свом говору у Спортпаласту. Говор је уствари био позив да се уједине људи свих професија, млади и стари како би се однела победа у рату који су Немци већ почели да губе. Пораз ће и уследити 2 године након Гебелсовог говора. 5. Прекретница Другог светског рата Међу историчарима постоји неслагање око тога шта означава прекретницу рата. Неки сматрају да је кључан моменат заустављање Немаца код Москве, други да је Улазак САД у рат после напада на Перл Харбор донео превагу на страну савезника. Међутим, као што је веч речено, Немци никад више након Стаљинградске битке нису били у већим офанзивама у којима би могли да окрену ток рата у своју корист. Битка код Стаљинграда није само сачувала милионе Руса од даљих напада Немаца, већ је на одређени начин спасила и милионе широм света тако што је означила почетак краја Другог светског рата. Srbija danas ------------------------------------------------------------------------------------ Тања Трикић Војном парадом и низом манифестација у Волгограду сутра се обележава 75 година од Стаљинградске битке у којој је совјетска војска нанела тежак пораз немачким нацистима и тиме најавила коначну победу у Другом светском рату. Прослави ће присуствовати председник Русије Владимир Путин и други руски званичници, као и бројне делегације из ЗНД и Европе. Обележавање почиње Војном парадом на тргу Палих бораца у Волгограду, на којој ће учествовати више од 1.500 војника и официра Јужног војног округа руске војске, као и полазници академија Министарства за унутрашње послове и ванредне ситуације, кадети, припадници Националне гарде. Небом изнад трга током прославе пролетеће око 50 хеликоптера, бомбардера и ловаца из јединица Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Русије, а врхунац аеромитинга приредиће акробатска група Стрижи. Копнену технику представиће више од 70 јединица борбених возила, а главним тргом Волгограда први пут ће проћи оперативно-тактички ракетни комплекс „Искандер“, реактивни системи „Смерч“ и „Торнадо“, ракетни комплекс С-300, тенкови, самоходна артиљерија и оклопна возила, а на челу колоне биће легендарни тенк Т-34. Почасно место припашће ратним ветеранима и учесницима Стаљинградске битке. Међу њима је и Марија Рохлина, која се у изјави за Спутњик присећа тих судбоносних дана. „Под контролом наше војске била је само обала реке Волге, а на само 50 метара од обале се налазила територија под контролом Немаца. Они су заузели скоро цео град. Како смо опстали — нико не зна, ни ми немамо одговор на то питање. Али нисмо размишљали о повлачењу. Честитам свим учесницима битке, честитам празник деци Стаљинграда. А младим генерацијама бих волела да поклоним барем део моје љубави према том граду, барем део тог осећаја који смо имали тог фебруара 1943. године“, прича Рохлина. Заменик директора музеја „Стаљинградска битка“ Сергеј Мордвинов истиче да је та битка била одлучујућа за даљи ток рата против фашистичке Немачке, али и за морал и дух совјетског народа. „Немачка војска је у Стаљинграду била потпуно поражена 2. фебруара 1943. године. Шеста немачка армија, која се сматрала најјачом непријатељском армијом, била је потпуно уништена. Сматра се да је управо Битка за Стаљинград била главна прекретница у Другом светском рату. Након те битке Црвена армија је кренула на Запад, на Берлин, победила је нацистичку Немачку и њене сателите. Управо у Стаљинграду цео совјетски народ је схватио да непријатељ није неуништив. Битка за Стаљинград је доказала да се немачки нацизам може победити“, истиче Мордвинов. Стаљинградска битка је трајала од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943. године и по величини, трајању и броју учесника била је једна од највећих у Другом светском рату. По броју жртава сматра се једном од најкрвавијих у историји човечанства. Различите процене говоре о више од милион смртно страдалих војника са обе стране, док се број цивилних жртава не зна тачно, али свакако је реч о десетинама хиљада. О цени који су платили цивили говоре подаци које износи историчар Дмитриј Белов. „Стаљинград је био уништен до темеља, остали су само подруми. У центру и северним деловима града није остало зграда у којима се могло живети. Кировски рејон је једини део града који Немци нису окупирали и у њему је страдао најмањи број цивила: 22.000 људи преживело је овај пакао. Немци намерно нису бомбардовали Кировски рејон јер су планирали да у њему презиме након победе у Стаљинграду“, описује Белов. Више о том драматичном поглављу новије историје говоре и оригинални документи које је на свој портал ставио„Архив Русије“„поводом годишњице велике битке. На виртуелној историјско-документарној изложби може се видети више до 450 докумената, фотографија, војних карти, аудио и филмских снимака са којих је скинута ознака тајности. Спутњик

75 година Стаљинградске битке

, Извор: http://ift.tt/1yDzQDR

[palankaonline]

ИНТЕРВЈУ: Тихомир Станић - Био сам беспомоћан и напуштен, али сам оптимизмом победио све (8.10.2017) Гост емисије "Интервју" био је господин Тихомир Станић, један од најпознатијих српских глумаца. Пред позоришном публиком бриљира на сцени "Атељеа 212", мада не остаје дужан ни телевизијској и филмској публици. У најсвежијем сећању публике је због улоге начелника полиције Марјановића у серији "Убице мога оца", начелника Зековића из серије "Војна академија" и познатог песника Јована Јовановића Змаја из филма "Санта Мариа делла Салуте". Оптимизам и вера у боље дане за уметност никада га не напуштају, одважно се носи са изазовима и не губи наду. Препоручујемо да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 06.10.2017. године у нашим просторијама, у Београду. , via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts