#Јапан

[e-kultura]

DODELJENE NAGRADE DESETOG JAPANSKO-SRPSKOG FESTIVALA FILMA 

NAJBOLJI FILM 10. JSFF-A – „OVUDE ĆE PROĆI PUT“ NINE OGNJANOVIĆ

Deseto izdanje Japansko-srpskog festivala filma završeno je sinoć u Jugoslovenskoj kinoteci, dodelom nagrada za najbolje japanske i srpske, dugometražne i kratkometražne filmove.

Film Nine Ognjanović, „Ovuda će proći put“ osvojio je nagradu za najbolji film ovogodišnjeg festivala, o čemu je odlučiožiri festivala za dugometražni film, koga su činili: japanski reditelj Maskazu Kaneko, glumica Monika Romić, reditelj Ognjen Petković, a kojim je predsedavao britanski reditelj, Piter Veber.

Nagradu Nation Best je dobio film „Decembar“, u režiji Anšula Čauana. 

Nagradu Nikola Stojanović dobio je japanski film „Skana“ (The Fish Tale), koji je režirao Šuiči Okita, a posebnu pohvalu žirija dobio je domaći film „Usekovanje“, reditelja Siniše Cvetića.

Žiri  JSFF-a za kratkometražne japanske i srpske filmove u sastavu: Maša Šarović (rediteljka), Igor Stanojević (reditelj), Takeši Sone (reditelj) i Florian Hor (Nippon Connection) odlučio je da za najbolji  kratkometražni film proglasi  „Stara Mlada Vrana“ (The Old Young Crow“) u režiji Liama LoPinta. 

Za najbolji japanski kratki film proglašen je Moon Night (Manaka Nagai), dok je za najbolji srpski kratkometražni film pobedu odneo film Ognjena Petkovića Life After Death.

[homeoftheraindeer]

[marcioaikido]

View this post on Instagram

A post shared by MINAMI NO TANI DOJO (@minami_no_tani_dojo)

Repost by @aikido_tendokan_official ——— 天道流合気道 天道館 〜演武・三茶ラテンフェスティバル2014〜 Tendoryu Aikido Tendokan Sancha Latin Festival 2014 #天道流 #合気道 #天道館 #天道流合気道 #合気道天道館 #三軒茶屋 #三茶ラテンフェスティバル　 #tendoryu #aikido #tendokan #tendoryuaikido #aikidotendokan #tokyo #sangenjaya #japan #japon #japón #япония #јапан https://www.instagram.com/p/CABcZ0_JdsR/?igshid=1q9g3rj6gv8u3

[vaseljenska]

Драма у Јапану: Воз кренуо 25 секунди раније, превозник се извинио

Драма у Јапану: Воз кренуо 25 секунди раније, превозник се извинио https://is.gd/Jqd4SM

[amazingjohnnysworld]

Тек када неко оде, схватиш где си и шта си и шта имаш и како имаш и кога имаш. Ја хоћу да грлим више. Хоћу да пољубим мајку. Хоћу да пољубим све које волим. Хоћу да сам више тамо где су они које волим. Хоћу да возим бицилк и да трчим и пливам. Хоћу да идем у село. Хоћу да причам са онима који мисле да сам их заборавио. Хоћу да захвалим својим рукама, срцу, ногама, свему што имам. Хоћу да се увек смејем када је смешно. Хоћу да плачем у парку и да ћутим када нема никога. Хоћу да загрлим и зид и дрво. Хоћу тебе да пољубим. Хоћу тебе да гледам док куваш. Хоћу да те гледам док ређаш пузле. Хоћу да те гледам док једеш торту и љуту храну. Хоћу да ме гледаш док разговарам. Хоћу да се смејеш док ти говорим нешто што ми је једино битно. Хоћу да те гледам у мраку у сенци на Сунцу на светлу. Хоћу да те гледам ујутру. Хоћу да те гледам док пијеш сок. Хоћу да те гледам. Хоћу да идемо у улице у којима си била кад си била мала. Хоћу да ми причаш како је било када си била мала. Хоћу да те стар док се држим за леђа баш иза болних леђа држим за руку. Хоћу да ти кажем да волим што си то што јеси, тако одрасла и велика са малим прстима. Хоћу да останемо мало дуже негде где нема људи. Хоћу да си ту када се нервирам и хоћу да сам ту када људима причам о теби. Хоћу да те доведем тамо где људи не знају за тебе и ништа да им не кажем да си моја. Хоћу да ти купим цвеће и да ноћу размишљам да ли га чуваш у књигама. Хоћу да ти грејем ноге док путујемо. Хоћу да идемо у Мексико и у Јужну Америку у Јапан и да једемо тамо и да се см��јемо и да се љубимо и да живимо заједно негде на мору. Хоћу да идемо кроз парк који чисте и да прођемо испод прскалица. Хоћу да те љубим са мокром косом. Хоћу да нам гледамо децу док спавају. Хоћу да учимо језик заједно и хоћу да учимо заједно и да се препиремо и да после спавамо на једном јастуку. Хоћу да ти ставим руку испод врата и да тако заспим. Хоћу увек да заспим после тебе. Хоћу да се тркамо и да возимо бицикл и да пливамо заједно. Хоћу да се молим Богу за тебе и хоћу да ти првој говорим о свему новом што научим. Хоћу да ми верујеш и да верујем у тебе. Када бих сада отишао било би ми жао. (at Belgrade, Serbia)

[dangerouslyhergarden-blog]

Азија уопште

највећи је и најнасељенији континент. 

Азија је континент суперлатива, између осталог тамо се налази:

најмногољуднија држава света - Народна Република Кина

највећи до највеће државе по површини - Русије, налази се у Азији

највиши планински ланац - Хималаји и сви познати врхови изнад 8.000 метара

најдубље и најстарије унутрашње језеро - Бајкалско језеро

најнижа водена површина испод нивоа мора - Мртво море 

У Азији се говори неколико стотина засебних језика. Међу најважнијима спадају: јапански, семитски, корејски, индоаријски...

У Азији се такође налазе и земње ,,економски тигрови’’ као што су Сингапур, Хонгконг, Јапан, Јужна Кореја и Кина. 

Многа подручја Азије, између осталих Месопотамија, долина реке Инд, Иран и Кина, сматрају се "колевком цивилизације". У овом подручју дошло је постепено и до појаве и ширења бројних религија. Све религије уопштено описане као „светске религије“ имају своје порекло у Азији. Са преко милијарду верника, ислам је најраширенија религија Азије.  

[gostivarpress]

Ова се десетте најугледни градови на светот

Ова се десетте најугледни градови на светот

За оваа студија анкетирани се околу 22.000 луѓе од најразвиените индустриски и економски земји на светот. САД, Русија, Велика Британија, Канада, Јапан, Франција, Германија и Италија.

Испитувањето го спроведе Бостонскиот универзитет за репутација.

Виена е најдобро рангираниот град од Европа, знаеме дека неколку години е на првото место по квалитетен живот, во ова испитување покажа дека е и меѓу…

[homeoftheraindeer]

Veliki japanski ratnik Nobunaga odluči da napadne neprijatelja iako je imao deset puta manje ljudi od protivnika. On je znao da će pobediti, ali su njegovi vojnici bili sumnji��avi.

Usput se zaustavi kod svetilišta šinto i reče svojim ljudima: “Pošto posetim svetilište, baciću novčić. Ako padne kruna, pobedićemo; ako padne pismo, izgubićemo. Sudbina nas drži u svojoj ruci.”

Nobunaga uđe u svetilište i pomolli se u tišini. Zatim izađe i baci novčić. Padne kruna. Vojnici tako žuđahu za borbom da bitku lako dobiše.

“Niko ne može izmeniti ruku sudbine”, reče mu njegov pratilac posle boja.

“Zaista ne može”, reče Nobunaga, pokazujući novčić koji je bio dvostruk, sa krunama na obe strane.

[marcioaikido]

Repost by @aikido_tendokan_official ——— 天道流合気道 天道館 稽古再開の時を楽しみにしております！くれぐれも皆さんご自愛下さい。 #tendoryu #aikido #tendokan Photo by #naoki #天道流 #合気道 #天道館 #天道流合気道 #合気道天道館 #三軒茶屋 #稽古 #道場 #武道 #気 #禅 #tendoryuaikido #aikidotendokan #tokyo #marsialarts #zen #japon #japón #япония #јапан #giappone #mulheresnotatame #mulher #women #aikidowoman #woman https://www.instagram.com/p/CAXgFUbJP8u/?igshid=11l4holmpozhu

[vaseljenska]

Алијанса Јапана и САД квари односе између Москве и Токија

Алијанса Јапана и САД квари односе између Москве и Токија http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/alijansa-japana-i-sad-kvari-odnose-izmedju-moskve-i-tokija/

[expert325]

Ringsmark, централна Европа. Тржиште профита. Глобална промоција на 104 језика. Сервис у замену за робу (артикли, гаџети, промотивни материјали). Без новца. Светска реклама на 104 језика. Посебно за: онлине продавнице, онлине игре, старт-уп компаније, пословне програме, певаче, блогере, интернет звезде, непрофитне организације, мала предузећа. Приватно финансирање. За продавца. За купца. Новац за стартуп. Приватни кредит. Трговина кредит. Пословни кредити. Инвестиција. Инвестирање. Тржиште користи. Брзо профитирајте. Америка, Немачка, Енглеска, Холандија, Русија, Кореја, Јапан, Арабија, Африка, Малезија, Енглеска, Сингапур, Индија, Аустралија, Кина, Тајван, Хонг Конг. И још. У замену за артикле. Без новца и банкарских услуга. Тренутно пет понуда.

[palankaonline]

Малагурски: Да ли Американци воле ратове? https://ift.tt/2rszu6u, Малагурски: Да ли Американци воле ратове? На данашњи дан, 7. децембра 1941. године, Јапан је напао Америку. Био је то први изненадни ваздушни напад у историји изведен са носача авиона. Два таласа јапанских бомбардера, од којих су неки били у самоубилачкој ��исији, уништили су два америчка ратна брода и већину авиона на острву Оаху. „Малагурски за Спутњик“ је емисија у којој прослављени српски режисер и новинар Борис Малагурски у краткој, препознатљивој сатиричној форми коментарише теме које највише узбуркавају јавност у Србији, региону и свету. Нове епизоде можете гледати на Јутјубу сваког петка од 20х. , https://ift.tt/1rMQyM6

[rasen-rs]

Dew on roses – палиндроми хаику на енглеском језику. Трећа награда (NYUUSEN) на шеснаестом „Кусамакура“ међународном Хаику такмичењу, Кумамото, Јапан, pрема избору Др Ричарда Гилберта

[homeoftheraindeer]

The Tale of The Gallant Jiraiya        

    

A long time ago, there existed an evil giant snake spirit that preyed on humans. This demonic snake spirit had ambitions to gain power over all of Japan.

For that to happen, it decided to take control of the influential Tsukikage clan, whose feudal domain was Echigo province. Their leader – Tsukikage Gunryo Miyukinosuke – was also the regent of the Shogunate (feudal government of Japan) and crucial to the evil snake’s plan.

The Giant Snake Spirit takes over the Tsukikage Clan

On that fateful day, the snake spirit attacked Lord Tsukikage Miyukinosuke. Had it not been for Orochimaru who came out of nowhere to intervene, the lord of Echigo and regent would have died.

Therefore, out of indebtedness, Lord Miyukinosuke adopted Orochimaru as a son. This was a huge mistake for it sealed the fate of the Tsukikage, Ogata and Matsuura clans.

Unbeknownst to Lord Miyukinosuke, the demonic snake spirit had possessed Orochimaru and he was merely a puppet from the start. The snake spirit and Orochimaru had staged the attack and rescue. And the lord of Echigo effectively adopted the evil snake into his clan.

Over time, the snake manipulated the lord into murdering all of his offspring, leaving Orochimaru as his sole successor.

Massacre of the Ogata & Matsuura clans

The Ogata and Matsuura clans held two powerful seals (i.e. insignia stamps) in trust for the feudal government. Documents marked by these seals were proof of the Shogun’s support to raise an army and navy fleet.

The giant snake spirit wanted the power afforded by those seals, and needed the two powerful clans out of the way.

As a result, Lord Miyukinosuke first led the shogunate into believing that their allies were staging a coup. He then tricked the two clans into giving up their seals before obliterating them. His forces then threw the infants Jiraiya and Tsunade down the cliff, thereby eliminating the two respective successors of the Ogata and Matsura.

Luckily, a hermit by the name of Senso Dojin saved and raised them.

Training Jiraiya & Tsunade to defeat Orochimaru

Determined to avenge their clans and restore the tarnished honour, Senso Dojin began to train Jiraiya and Tsunade respectively in shape-shifting magic of the toad and slug.

However, the three-way deadlock was a problem. Snake magic surpassed toad magic; toad magic surpassed slug magic; slug magic could defeat snake magic. The key to defeating Orochimaru, was to use the Nakirimaru sword (wave-cutting sword).

First Battle against Orochimaru

In their first battle, Orochimaru fought and severely wounded Jiraiya. Fortunately, Tsunade arrived in time and saved Jiraiya with her prodigious used of slug magic. While he escaped death, the wounds were serious enough to disable Jiraiya.

The only antidote was the blood of a maiden who was born in the year, day and hour of the snake.

A Sister’s Sacrifice to Save Her Brother

Jiraiya and Tsunade continued their search for the sword. As they entered the Echigo province, they met Ayame of all people, the adoptive daughter of the Tsukikage clan.

Jiraiya then made a surprising discovery that Ayame was his sister (spared during the clan’s massacre).

Realising that she was the maiden born in the year of the snake, she stabbed herself as a sacrifice to save her brother. Her blood was the antidote. And with her sacrifice, she ensured that Jiraiya and Tsunade could take revenge and reinstate the two clans.

Jiraiya was fully healed.

Defeating Orochimaru

Years pass when both Jiraiya and Tsunade finally found the Nakimaru (wave-cutting sword) at Hell Valley.

Together they cornered Orochimaru with the sword and exorcised the demonic spirit. The misunderstanding over the Ogata and Matsura clan was cleared. And the Shogunate reinstated their clans.

Since the demonic snake was exorcised, Orochimaru was no longer possessed. He was pardoned for his crimes at Jiraiya’s request to the Shogun.

[vesniknasglasnik]

New Post has been published on http://vesnik.net/%d1%80%d1%83%d1%81%d0%b8-%d0%bc%d0%b5-%d0%bf%d0%b8%d1%82%d0%b0%d0%bb%d0%b8-%d0%b0-%d0%ba%d0%b0%d0%ba%d0%be-%d1%98%d0%b5-%d1%9f%d0%b0%d1%98%d0%b0/

Руси ме питали: А како је Џаја?

Ако је неко сумњао да пут од Чачка до Токија може да се пређе на мотору, грдно се преварио! У шездесетој години, Чачанин Зоран Ковачевић ових “тричавих” 26.000 километара прешао је сам. Борио се са казахстанским и руским пустињама, монголским планинама, прелазио реке и долине, “шибао” кроз паклене врућине и кише које не стају, смрзавао се у сибирској тајги, спавао у номадским јуртама, врећи, или рибарској мрежи… А кроз свих 10 земаља прошао је са србским пасошем и, после тачно 90 дана, коначно је својим мобилним телефоном направио фотографију изласка сунца на Далеком истоку.

Деценије је Ковачевић проживео у Америци, године провео у хавајском Хонолулуу, где је држао сервис “јагуара”, “ролс-ројсева”, “мерцедеса”, рестаурирао и правио нове четвороточкаше. Овај готово уметник свог ауто-механичарског заната, возио је моторе читав живот. Кроз Србију, Европу и Америку. Последње три године, углавном са пребивалиштем у Шумадији. Али, одлазак на Исток одувек му је био сан. Коначно, минулог лета, решио је да оствари велику жељу и упусти се у несвакидашњу авантуру.

- Сунце ми је било једини џи-пи-ес – прича овај авантуриста. – Фотографисао сам сваке вечери залазак преко рамена и стално ишао супротно, према истоку. Најтеже моменте усамљености, физичке исцрпљености, понекад и страха који нисам желео да признам, прегурао сам огромном упорношћу и уз гостопримство на које сам свуда наилазио. Осим у самом “обећаном” Јапану. То је земља хладноће, отуђености и самоће. Знам сигурно, да је то земља у коју се никад нећу вратити.

А рута је била – Бугарска, Турска, Грузија, Азербејџан, Казахстан, Киргистан, Монголија, Русија, Јапан и мали излет у Кореју. Никада није возио ноћу, па је у неким местима само преспавао, а негде остајао по неколико дана.

- Првих 1.000 километара прешао сам без паузе, гоњен жудњом да што пре стигнем у Истанбул – каже Ковачевић. – У Грузији сам са људима које сам упознао, такође бајкерима, а који су ме прихватили као рођеног брата, провео неколико фантастичних дана. Одатле, прешао у Азербејџан, да бих стигао до Каспијског мора, па трајектом у Казахстан.

Кроз Казахстан је Зоран провозао најтежа три дана, само кроз песак ситан попут пудера. У тим сатима на око 40 степени, кроз непрегледну пустињу и без путоказа, био је пред највећим изазовима.

- Помишљао сам и да одустанем – прича Зоран. – Ретко сам сретао човека. А када бих наишао на продавницу, пунио бих резервоар и пио воде до границе издржљивости. Некада и по осам литара дневно. И настављао кроз недођију. Обишао сам цео Казахстан, и то је једина земља на мом путу у којој сам морао да извадим визу. Све остало прошао сам само са србским пасошем. Амерички нисам ниједном извадио!

А у Киргистану друга прича. Како Зоран каже, тамо се најео кајсија и вишања у августу, уживао у пејзажима ове планинске земље, пољима кукуруза и брдима, прелепим планинским венцима. И осећао се баш као код куће.

- Поново сам ушао у Казахстан, па одатле у Русију – присећа се Зоран. – Дочекала ме православна блискост и прихватали су ме оберучке. Они старији, моје генерације, на помен Југославије и Тита, ширили су осмех.

Даље, преко Алтајских планина – смешила се Монголија, земља живописних пејзажа, зелених поља, љупких малих места ушушканих међу четинарима.

- На граничном прелазу из Русије у Монголију, после провере пасоша, цариник ме питао шта је са Драганом Џајићем Џајом! – прича Зоран. – Био сам у шоку да је наш фудбалски ас још у сећањима браће Руса, а још више када ме је усред те недођије позвао други, старији цариник и питао да ли се сећам Радмиле Караклајић!

А затим је поново уследила тешка деоница кроз стеновите пределе Монголије, брда и пустош.

- Окрепљивао сам се у номадским јуртама и спознао да ни номади нису као некад. Технологија је стигла свуда и однела романтику, пос��авила соларне панеле на чувене шаторе од коже, а сточаре опремила џиповима и мобилним телефонима – прича Зоран. – До Јапана сам одабрао јужну руту из Монголије, уз саму Гоби пустињу и возио кроз њу око 2.500 километара. Ушао сам поново у Русију, па кроз планински појас самог истока земље, где ме је ухватио снег, у првој половини септембра. Стотине километара “жуљао” сам седиште мокар и смрзнут и коначно после шест дана стигао у Владивосток. А одатле, правац Јапан.

После 1.800 литара потрошеног горива, око 6.000 евра остављених широм источне Европе и Азије, стигао је у Јапан и на суши у Токио. Овом земљом “крстарио” је још 13 дана, а затим, спаковао мотор и авионом се вратио кући. А сада, чим “одмори” машину, каже, спрема се за – Јужну Америку

СА “САМУРАЈИМА” У КОРЕЈУ

Када сам стигао у Владивосток, наишао сам на групу руских бајкера “Руски самураји”, који су ме оберучке прихватили и позвали да са њима одем на велику свечаност у Кореју – прича Ковачевић. – Провео сам са њима четири невероватна дана у Кореји, где сам био прихваћен као почасни гост из Србије, са изразитим гостопримством.

ПРЕДРАСУДЕ

- На овом путовању одбацио сам много предрасуда – каже бајкер. – Прво, Истанбул је прелеп, чист и уређен град. У Русији нигде нисам могао да поједем врућу пирошку, иако је исто што и кроасан у Француској. А највише сам се разочарао у Јапану. Осим Токија, Хирошиме и већих јапанских градова, остала мања места по ободу једнако су неуредна као и периферија Србије. А од топлине и љубазности на које сам већ навикао, тамо нисам затекао ништа. Ниједан наклон главом, за 13 дана, од “самураја” нисам доживео. Кроз Јапан сам ауто-путем прешао свега 230 километара, јер је у Земљи излазећег сунца све скупо “до помрачења”. Најјефтинији смештај био је 50 долара, па сам углавном спавао у својој мрежи у парку.

приредила Бојана Царановић, novosti.rs/ vostok.rs