fucktheconcept

[fucktheconcept]

nije Vavilon

Izbegavam biblioteke

i one su deo institucijalnog čudovišta

 dozvoljavam knjigama da me guše i dave

ali samo pod sopstvenim uslovima

u privatnosti sopstvenih misli

 u pukotinama

 između smisla i značenja

zvukova i znakova

dugova i darova

 ogledna svest anticipira u obrascima

na serverima više nego na

indeksnim tablicama

prašnjavih fioka

kolektivnog bezumlja.

[fucktheconcept]

simulacija

dok ne ispunim stranicu

ne mogu da se zaustavim

da razaberem zarez od tačke

 ili prosto ostavim prostor

da sam nadeva sopstveno prostranstvo

  na uštrb sopstvenog smisla

na pravo za postojanje i prebivanje

izvan konteksta.

  Izvan teksta kontekst

izvan konteksta entropija

  Raslojavamo se beščujno lagano

do pojedinalnih fotona značenja.

[fucktheconcept]

Sva voda je jedno

Moja žuč

sipino mastilo

Trbuh pun kamenja.

Zubi biseri

naslage sedefa

opšta mesta

crnih rečnih školjki

Kaplju jezera za mnom.

[fucktheconcept]

nije imažizam

Borim se

Za vazduh

Reči dave me

Reči

Krkljam

 Skloni se

  Izbljuvaću ih pred sebe

Kao krv pomešanu s mastilom

  Po tvojim novim cipelama.

[fucktheconcept]

Ja, da igram

Ja dodeljujem rečima nova značenja

Ja ne mislim, već znam

  da ono što može biti, nije drugačije od onoga što jeste

 Ti stojiš naspramno svim mojim odgovorima

Ti si kosa crta

                         O koju se smisao odbija o sebe

 Ja nisam više Ja

nego što mogu biti bilo šta drugo

Ja sam poniranje smisla u sebi oprečne stvarnosti

 Ti nisi ništa drugo do moja okosnica posmatranja

Ti si pokušaj da se razgraniči šta jeste

                                     A šta može biti stvarno

 Ja jesam i mogu biti

  Samo svojstvena osobenost označitelja

 Ti nisi i ne možeš biti

Izvan postora samog značenja.

 Zajedno

dodeljujemo rečima nova imena.

[fucktheconcept]

Ко или Шта је читалац?

Како чути његов глас?

Како слушати?

Како ишчитавати свет?

Са свим његовим итерацијама знакова и звукова, дугова и дарова. Са свим  сменама светла и таме у симулакруму знања

(по правилу утемељеног у значењу).

Читалац евоцира различите типове смисла (meanings)

фиктивног/физичког, литерарног/материјалног.

 Читалац истражује,

кроз есеје, алегорије, поеме,

документе историје и многобројне литерарне хибриде са упориштем у дискурзивном и практичном обликотворењу,

а све у сврху концепта,

и то не било каквог концепта, већ

,,концепта над концептима''

чија је коначна и једина крајња сврха конституисање економије и колонизација моћи.

 Глас се чује како би понудио читање,

ненаплативих дугова и архаичног прото насиља.

Измештање и одрицање оваквих образаца порекла само је одлика неусаглашености онога што је узајамно обавезујуће између природе и капитала.

Монетаризација будућности и економизација исказивања, излагања и приказивања језика (као и других валута комуникације) остаје незапажена.

Без подсетника, без свести и без памћења.

Антологија прошлости и савремености тренутака у себе сабира све покрете отпора,

са сврхом да се боље чита садашњост и реконцептуализује умиротворење наше колективне будућности.

 Читалац се позива на фундаменталне текстове, творце кодекса,

исто толико, колико и на слике, визуелне представе које илуструју експанзивне, темпорално-просторне историјск�� улоге и увиде

у присуство аутора.

 Ко или Шта је читалац?

 Вероватно,

 Ти.

[fucktheconcept]

У обраћању

(Хвала ти што си ми помогао да увидим која су ми врата затворена.

Да погледам дубље у себе, да увидим прелаз)

све те више уочавам

у преломима речи и мисли

у дедукцији дела и одлука

у свом лицу с обе стране

ја увиђам прелаз

и смисао наспрам бесмисла

речи кроз време

у односу времена

према удаљености

Таква да те је научила свему што данас јеси

или ниси

постао због исте.

[fucktheconcept]

Тражи се аутор:

довољно храбар

да превазиђе ограничења сопственог мисаоног простора

да уступи трунку квинтесенције свог разума

и покуша да пребаци

преко високог зида очекивања

и то по цену

да буде означен

етикетиран као стваралац (одређеног ранга и извесне категорије)

кодиран и друштвено норматиран

подложан критици

макар и оној афирмативној

(Тражи се само једна довољно добра слика)

да пронађе никад изгубљено

да препозна никад сагледано

да увиди могућност

Тражи се простор:

недоступан, неприсутан, неспознатљив

простор у контакту

простор између стварања и разарања

између мисли и снова

простор назиран у халуцинацијама

менталним сликама, привиђењима

у несвестици

простор сна и простор страха

простор који нас не пропушта даље

простор до кога не знамо како смо стигли

(Простор у мени изван је стварности,

простор споља изван је мене)

[fucktheconcept]

Ражалована Реминисценција

Тежећи апстракцији као идеалу

мисао се деконструисала као сагорела комета

човек је коначно успео да оде даље од себе.

После смрти аутора убрзо умире и уметност

али остаје нешто врло примално

као само наизглед нелогична потреба за индивидуализацијом

човека који је увидео да нема излаза 

из Платонове пећине

и да је тежња ка споља само конструкција

разумског нагона да спозна простор

у коме се нестаје и изнова настаје.

Човек је застао и затекао себе

тренутак касније он ће прићи зиду пећине

и почети да црта мамута.

[fucktheconcept]

Изговорена

Реч у својој општости изгубила је обраћање

Реч у својој слици исто тако

Кинетичка актуелизација речи прености информацију

Комуникација прво уочава механику

Не, не гледај у мене, гледај у простор

Не, не гледај у мене гледај у прелаз

Ја не мислим простор

Простор промишља мене наспрам мог одсуства

(Простор у мени изван је стварности,

простор споља изван је мене)

[fucktheconcept]

У рибљем грлу

Прво шљунак 

и плутајућа трава на обали хладног камена

Још мало ваздуха

Још увек осећам маховину у плућима

Зелени мрак речног талога

Обриси сенке мутног бркатог сома

промичу ти

у сновима без трајања

Небрушени камен у сомовој утроби

Залог вечности

као древни мит

О риби која је покушала да прогута Месец

Прво продирање Сунца

Ивице сенки у настајању

Неопозиво

Шта је вода изнела на видело?

Сомове очи муља

И чистину његове статичне самосвести

У непомичном мастиљавом погледу

који поручује:

Време је неизбежно.

[fucktheconcept]

На врху степеништа у мојој стакленој кући

1

Замислите дрвену лутку на крову двадесетоспратовне зграде коју полако хвата пожар

Корацима кроз разлагање сећања све до спознаје

Уздизање до најприроднијег стања духа

Свести индивидуализоване у искуству

Искуству чије се упражњавање назива душа

2

Корак као покрет

Опипавање нових простора

Освајање нових висина

Са врха се најјасније види

За покрет нам није потребна музика

Покрет је израз који се осећа у мелодици нашег надахнућа

У ритмици наше животне снаге

Као лутка са врха зграде у пламену која једино плесом може проживети своје време као могућност

Свој израз као смртност

Свој дах као такт

3

Када плешемо из дубине свог бића

Кроз вечиту тежњу да телесним дочарамо вантелесно

Најближи смо постизању бестежинске равнотеже у простору онаквом каквим га у пракси најбоље познајемо

Манипулацијом инертности наше масе као материје у простору и форми

Најближи смо постизању варке

Досезању нечег што приближнијег савршеној илузији неупитних гравитационих вектора који посредују у нашем физичком постојању

4

Моментуму потпуног заноса у покрету

Тежимо као идиому нашег вантелесног постојања

Онда када у плесу лутка више не буде дотицала земљу

Тек тада ће бити безбедна од ватре.

[fucktheconcept]

Понекад

Мисли попримају антиматеријалне просторне форме

Лучење менталних хормонских хемикалија корозира свест

Перцепција не одолева, подложна је рђи

Потрага за техником контроле мисли чини саме мисли идиомом неподложним контроли

Персонификација гриже савести

Покушај идиосинкретизације кривице

Претпоставке под којима пројектујемо

самима себи својствене стварности

Стварност као будимо узевши стабилна

Постојаност халуцинације утемењене у истим оним претпоставкама сада препознатим као начела

Шта потхрањује дисторзију самосвести?

Још мисли?

Још времена за мисли

Још анахронизама

Просторност наратива као просторност перцепције

Да ли ти је тесно?

Клаустоалгоритмика

техника самопреиспитивања

Најтеже је такво нешто, нарочито самом себи, признати

Гнушање, лутање, враћање

Осмехивање па потискивање

Онда када пожелиш да престане, тек тада са сигурношћу знаш да је почело

Као некада давно

Подсећа на лош трип

али је извесније, истрајније

у дану

и у ноћи

Нарочито у ноћи.

[fucktheconcept]

Seashell

Sometimes I find myself doing absolutely nothing

Looking into one single spot

Or simply not looking anywhere

Perfectly still like a seashell 

Somebody might’ve called it contemplation

The art of the mind

The art of doing nothing

Procrastinating the interaction with a world

Either physically or mentally

Hesitating to leap into the so called reality

While decomposing the whole structure of its concept

Along the abstractly pathless way 

Somehow that glitch of overwhelming passivity

Equivalents the state of beeing utterly devoted to one’s true self

Beyond the reach of an outer, primary physical senses

that exceptional state of self

starts to self-produce and arrange it's own laws

of psychically dominated physics

gravitationally centered

by a thought.

(unfinished)

inspired by citation of  William S. Burroughs: "In my writing I am acting as a map maker, an explorer of psychic areas, a cosmonaut of inner space, and I see no point in exploring areas that have already been thoroughly surveyed."

[fucktheconcept]

Химера

Химеру не можеш волети више, нити мање него сопствени одраз

тешко да се шта од тога неоствареније воли.

Љубав Химере је напротив једносмерна

Попут лица огледала упијаће форму

Онога ко јој се приближи.

Онда када не одражава празнину сопственог непостојања

волеће верно и догледно, тај понос и то гађење

самољубиво страхопоштовање сопствених слабости.

Лице Химере је сиво и хладно

Њега ће бојити одсјај предумишљаја у твојим очима

док интимно обећаваш самоме себи

да ћеш постати сопствена најбоља верзија.

Боја Химериног лица је илузија

Первертована у очним нервима потајно искреног посматрача.

Чувај се Химериног погледа,

Нико други те није тако познавао.