djevojcicazaljubljenauzivot-blog - Tumblr blog

[djevojcicazaljubljenauzivot-blog]

So, do it. Decide. Is this the life you want to live? Is this the person you want to love? Is this the best you can be? Can you be stronger? Kinder? More compassionate? Decide. Breathe in. Breathe out and decide.

Meredith Grey (via thegoodvybe)

[djevojcicazaljubljenauzivot-blog]

Understanding is the first step to acceptance, and only with acceptance can there be recovery.

J.K. Rowling (via quotemadness)

[djevojcicazaljubljenauzivot-blog]

[djevojcicazaljubljenauzivot-blog]

[djevojcicazaljubljenauzivot-blog]

[djevojcicazaljubljenauzivot-blog]

“I always wonder why birds stay in the same place when they can fly anywhere on the earth, then I ask myself the same question.”

Harun Yahya (via naturaekos)

[djevojcicazaljubljenauzivot-blog]

[djevojcicazaljubljenauzivot-blog]

[djevojcicazaljubljenauzivot-blog]

I onda napokon prestane da te boli sve, postaneš hladan, postaneš nedodirljiv i nostalgično nosiš sa sobom podsetnik na vremena kada si bio istinski sretan.

I.M. (via tatina-mala-princeza)

[djevojcicazaljubljenauzivot-blog]

I onda dode do toga da te vise nista ne zanima Gledas na buducnost i vidis maglu Ne vidis u stvari Di su oni snovi koje si nekad sanjao Di je onaj duh koji se nekad nadao Di je ono malo stvorenje koje je zaigrano gledalo na svijet Di su ona krila koje si se zakleo da ces jednog dana napraviti I sa njima poletiti Negdje daleko Di ce ti lijepo biti Di ces moci sanjati Snove koji ce stvarnost postajati Di ces zvijezde zvati “prijatelji!” A mjesec ce te sakriti Da te vise ne nadu oni koji su te htjeli zakopati Duboko u ocaj njima poznat Da tones do dna Di si sada? Sada plutas … Lebdis izmedu jave i sna … Kao usred mora Iznad tebe je povrsina i nebo A ti si izgubljen po sredini struje te vuku kako na koju stranu Oko tebe nema nista Ne vidis dno Ne dises Zelis isplivati na svjetlost kojoj se nadas Ali ne mozes Di su oni snovi koje si sanjao?

[djevojcicazaljubljenauzivot-blog]

Ženiš se pre tridesete, jer tako treba. Normalan si. Imaš dvoje dece. Diplomu. Posao. Račune za struju. Račune za telefon. Letovanje od deset dana. Možda 15. Escape weekend u Beč. Plus zdravstveno osiguranje. Plus životno osiguranje. Penzijsko osiguranje. Račune za grejanje. Žuriš kući iz kancelarije. Danas je nedelja. Vodiš ljubav svake druge nedelje. Sa ugašenim svetlom. Mirno. Misionarski. Nekada i četvrtkom kada ti otkaže psihijatar. Budi normalan. Petak je dan kada ti tvoja jednostavna žena kuva boraniju. Odustao si od sna da gajiš pčele. I od toga da se često smeješ. Ideš u teretanu, jer tako treba. Voziš se u koloni. Nikada ne pretičeš. Nešto ne umeš više da voliš. Želeo bi.Kasnije i to nestaje. Lažeš da si dobro. Lažeš da se smeješ. Lažeš. Ne smeta ti prašina na omiljenoj ploči. Na celom gramofonu. Pušiš krišom. Psuješ vozače. Psuješ pešake. Psuješ bicikliste. Psuješ komšije. Psuješ ženu. Psuješ decu. Psuješ Boga. Psuješ život. Računi, računi, računi. Imaš previše bora. Imaš par godina u inostranstvu. Neka bežanja od sebe stvarnog. Opiješ se nekadaNikad sam. Sa društvom. Jer tako treba. Pevaš, jer kažu da su takvi ljudi radosni. U avgustu otplaćuješ kredit. Imaš 20 godina više. Čekaš lift. Jezivo si miran kad se pokvari. Čekaš u redu. Čekaš u banci. Čekaš da ti žena ponovo kaže „volim te“. Čekaš da je opet zavoliš. Čekaš leto. Čekaš da odškoluješ decu. Čekaš da udaš ćerku. Čekaš da oženiš sina. Čekaš da se penzionišeš. Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu. Čekaš svetla vremena. Čekaš bolje sutra Da budeš srećan. Izuj se. Hodaj bos. Tada smeš da hodaš i po travi. Kupaj se dok sviće. Pričaj o stvarima koje voliš. Nikada ne obrći palačinke nožem ili rukom, samo bacanjem u vazduh. Odlepićeš je sa plafona, ne brini. Nauči da razbijaš jaje jednom rukom. Igraj se u supermarketu uslužnom kasom, to je blagodet. Ljuljaj se u tri ujutru. Naruči 5 kugli sladoleda. Nasmej se upozorenju ‚‚samo za decu‚“Prođi ispod prskalica u parku! Stani ispred vrata sa senzorom, pljesni, pa se pravi da su se otvorila na tvoju komandu. Baci kap, dve vode na vrelu ringlu i zamisli da si čarobnjak koji baca čini (ako nemaš ‚‚senzor vrata“ blizu kuće) Šetaj pored reke. Gurni prst u reku, nećeš ostati bez njega. Vodi ljubav. Ujutru. U podne. U sumrak. Uveče. U dva. U tri ne možeš, tada ideš da se ljuljašku Vodi ljubav stalno. Svuda. I ne sa svakim. Nikako ne sa svakim. Ako imaš priliku da vodiš ljubav na nekom krovu zgrade, po slikarskom platnu uvaljan u boje, umočene kose u temperu URADI to. Ako nemaš tu mogućnost, prvo kupi platno, stvori je. Slikaj – sa njom. Ili njim. Okačite sliku iznad kamina. Neka vas svi gosti uvek pitaju čija je slika. Zagonetno se smešite. Držite se za ruke ispod stola. Pomazi je po stomaku gde je remek delo vaše slikarske tehnike. Ljubi. Grli. Golicaj. Pleši. Praštaj. Maštaj. Putuj. Ne propusti pravljenje figurica od plastelina – kako kaže divna Dženita iz Tuzle - bez prijatelja da ga upotpune ovaj spisak i ne vredi mnogo, još je bolje kada su prijatelji ovako maštoviti Ne propusti prvi jorgovan. Ni poslednje lubenice. I to da se umažeš jogurtom. Ili da pričuvaš nečijeg mezimca. Smej se. Mnogo se smej. I ne pokrivaj usta rukama, jer imaš jedan krivi zub, samo neka je zdrav. Više bole krivi putevi u životu. Pravi musaku. Pravi porodični turnir u kartama. Čitaj ceo vikend. Pokisni. Slušaj muziku rizičnih decibela. Okreči sobu u žuto. Pevaj, ako tako osećaš. Plači, ako tako osećaš.Kupi šator. Najveći u radnji. I opremu za kampovanje. Slaži slagalice. Zovi redovno roditelje, jer tako želiš. Javi se iako je prekasno. Posoli ako nije slano (osim ako imaš visok pritisak, onda samo prazan slanik tresi iznad jela, videćeš da će postati slano samo od sebe)Mmm… ipak nemoj cipelama na kauč NE zaboravljaj prijatelje .Ne zaboravljaj stvari po ‚‚džepovima“, tu su neke važne sitnice. Stavi malo više pene u kupku. Uuu, i pravi balončiće. Pričaj „po starinski“. Nemoj baš UVEK kakiti o tome da zapravo, kada vidimo dve duge postoji samo jedna duga, a da je druga njena refleksija i da je to obmana našeg oka i uma. Nekada se samo obmani ( Uh, kako bi mi ovde, umesto samo legla neka psovka, iako ne treba psovati ) Zato ispravka – Nekada se samo jebeno obmani i uživaj u dve duge! Pričaj o stvarima koje voliš. Pričaj o ljudima koje voliš. Nije teško naći ljude prema kojima nisi ravnodušan. Nije teško voleti. Pričaj i o stvarima koje te muče. Pričaj. I slušaj. Budi brižan i samilostan. Pomoli se onda kada iskreno osećaš. Neguj ljubav. Govori MI, umesto Ja. NE beži od sebe. Ne plaši se. Lep si i nasmejan i namršten. Pa šta ako znaš samo dva akorda na gitari. Izgradi u sebi, ne oko sebe. Zasadi hektar kalemljenih trešanja. I praske, ako tako želiš. Donesi joj seme za nanu i origano sa službenog puta. Čekaj, pa ti nemaš službeni put. Postao si ono što želiš. Onda se odvezi biciklom do pijace i kupi. Budi kreativan, NIŠTA NIJE GLUPO ako je namera prava. Oboji svoj svet.“

(via dont-betray-your-soul)

životna ljudiiiii 

(via kretenusrcu)

Svaka čast autoru, al’ fakat.

(via take-it-easy-lutko-leepa)

Nesto najbolje ikad

(via tezina-neizgovorenih-rijeci)

[djevojcicazaljubljenauzivot-blog]

Rodiš se. Učiš prve korake. Zabranjeno je isprljati nove, bijele pantalone što su ti kupili. Paziš kud hodaš, da ne bi razderao koljena. Zabranjeno se smijati na glas, jer je nekulturno. Zabranjeno je pričati ono što ti prvo padne na pamet. Krećeš u školu. Moraš poštovati pravila. Moraš biti uzoran. Moraš imati dobre rezultate. Uzimaš svjedočanstvo osnovne. Upisuješ se u srednju. Sve je isto, samo je malo teže. Teže se obuzdati. Uzimaš diplomu. Imaš osamnaest, ali od tebe se i dalje svašta očekuje. Upisuješ fakultet, medicinu, i to bez štele, svojim trudom. Narednih šest godina ne znaš da imaš život. Učiš. Dolaziš po diplomu. Zaposliš se. Oženiš djevojku što ima ambicije, i od vašeg ljubavnog života pravite karijeru. To nije ljubav. Dobiješ djecu. Odgajaš ih kao što su tebe. Imaš sve. Nemaš ništa. Nisi sretan. Pretvaraš se u mašinu. Zapravo, to si oduvijek i bio, dopuštajući pravilniku da ti stvori život. A da si samo isprljao one bijele pantalone, valjao se po blatu u njima i iskreno se smijao, iako bi kasnije vjerovatno pokupio batine, shvatio bi o čemu ti pričam. Da si igrao fudbala u novim kopačkama i razderao koljena, možda i slomio ruku, naučio bi da padovi nisu toliko strašni. Da si u školi primijetio djevojku što te čitav sat promatrala, dok si ti bio duhom odsutan.. Da ste šetali. Da si se zaljubio. Da si udario onoga što ju je uvrijedio. Svašta bi naučio. Shvatio bi da ni jedinica nije tako strašna, i da nije nekulturno smijati se naglas. Da nije bauk pjevati iako ne znaš. Da si umjesto karijere doktora postao umjetnik kakav si sanjao da budeš i da si umjesto žene sa ambicijama oženio onu raščupanu što je bila puna iznenađenja i što je budila nešto u tvom srcu, možda ne bi imao život na ‘zavidnom nivou’,ako se uopšte može zavidjeti na životu jednog robota bez emocija. Ali barem bi bio sretan.

[djevojcicazaljubljenauzivot-blog]

Ahh Nesretan si opet prijatelju Ne brini i ja sam … I ona … I on … I svi … Generacija smo depresivnih ljudi koji gledaju u buducnost kroz maglu … Koji neznaju sto zele, cuj mene ne znaju, znaju oni tocno sto zele Ili su bar znali Ali je vrtlog razocaranja u ljude i ljepotu zivota odnjeo sve ideale i zelje negdje daleko … U zaborav Sada svi gledaju u nebo praznih pogleda … Umorni od cekanja da im vrijeme vrati izgubljeno Svi su mrtvi … Ne! MI smo svi mrtvi … Cekanje, to nije zivot. U redu je cekati nesto sto ima smisla, ali nada da ce sve biti kao u stara dobra vremena kad je svaki novi dan crtao osmjehe na lica izgubljenih dusa, a svaka zora ih pronalazila iznova i davala im smisao, vjeru, nadu … Cekanje tako necega, prijatelju, besmislica je … Zasto? ZASTO? Ha, jos pitas … Gledaj ljudi nisu ostali isti … Tornado je i njih promjenio, ostavip je zive rane na svakome, oziljke koje je tesko zacijeliti … A ljudi? Svojim cekanjem samo urezuju bol jos vise u srce … Pitas me sto sad treba, sto uopce mogu uciniti? Treba spustitu glavu na zemlju, usmjeriti pogled pravo … Tada shvatis da iza oluje dolazi sunce i da njihova nada nije gore di ju je tornado odnjeo niti ce se ikad vratiti … Sada treba pronaci novu nadu i ostaviti ono staro iza sebe … Zaboraviti … Krenuti dalje … To se zove zivot ! A ucinis li kako sam ti rekla … Uskrsnut ces iz svoje smrti kolotecine u kojoj si zapeo zakopavajuci samog sebe i oduzimajuci si zivot … Spusti glavu! Gledaj pravo! Promjeni se! Zivi!

[djevojcicazaljubljenauzivot-blog]

[djevojcicazaljubljenauzivot-blog]

I think love is a choice and a state cause it shall last forever same as happiness if you truly love someone or u have real reason to be happy ur love or happiness can not end

A lot of people ask me what my biggest fear is, or what scares me most. And I know they expect an answer like heights, or closed spaces, or people dressed like animals, but how do I tell them that when I was 17 I took a class called Relationships For Life and I learned that most people fall out of love for the same reasons they fell in it. That their lover’s once endearing stubbornness has now become refusal to compromise and their one track mind is now immaturity and their bad habits that you once adored is now money down the drain. Their spontaneity becomes reckless and irresponsible and their feet up on your dash is no longer sexy, just another distraction in your busy life. Nothing saddens and scares me like the thought that I can become ugly to someone who once thought all the stars were in my eyes.

[djevojcicazaljubljenauzivot-blog]

[djevojcicazaljubljenauzivot-blog]