celestialstorms

[celestialstorms]

O gradjenju: Kasna je noc.Mesec vise nije pun, ali na mene deluje jace nego kada je bio.Obliva me hladan znoj, dok mi telo gori poput usijanog lima.Vise ni sama ne znam da li sam ziva ili je normalno osecati se ovako nakon smrti, realnost je uzela neplaceno odsustvo.Kazu da sto manje znas, manje ces patiti, mada vise volim onu: ,,Radoznalost je ubila macku, ali ju je zadovoljstvo vratilo u zivot”.Nekad pomislim kako bi bilo da neke stvari nisam saznala, da nisam toliko radoznala, ali tad moj zivot ne bi bio onakav kakav je i ne bih bila zadovoljna njime.Vecito pitanje je: ,,Sta je zapravo zivot?”.Najprecizniji odgovor bi bio proces izmedju umiranja i radjanja, a opet, opširno gledano, to nije odgovor.Kao svako zivo bice, covek u zivotu nije sam i susretne se sa drugim ljudima.Oni su privremeni stanari(posetioci), deo njega ili samo su se nasli u njemu u prolazu.Zivot coveka, u drustvenom smislu mozemo posmatrati kao kucu.Temelj predstavljaju ljudi koji su nam podarili zivot.Oni su u njemu jos pre nas i predstavljaju polaziste zivota.Cak i kada se kuca srusi, temelj ostaje.Ne biramo njegov estetski izgled, sluzi da nam da semu po kojoj ce se geraditi kuca.Sam zid kuce se sastoji od cigle i maltera.Cigle biramo po nasoj meri, dok malter predstavlja nevidljivu vezu medju tim ciglama a to smo sami mi.Desi se, barem u metaforickom smislu da se neka cigla ne uklopi, tako je i sa prijateljima.Prosto za neke ljude prerano donesemo odluku da su nam prijatelji, ali cigla ukoliko se odstrani tokom same gradnje nece narusiti kucu.Problem je sa onima koji su tu dugo i odjednom odluce da ne budu deo nje.Tada se kuca rusi.Pregradne zidove mozemo posmatrati kao prolaznike, nisu neophodni, i kao sto njih stavljamo tako i prolaznike, svojom voljom pustamo u zivot.Mozemo ih srusiti kad hocemo a da ne naruse kucu.Krov predstavlja gornju granicu drustvenog zivota od koje pocinje gradnja porodice.Porodica je krov kuce, krov je i covek sam.To su bica sa kojima ne delimo samo radost i tugu, vec i sam zivot.Tokom nevremena desi se da neki crep spadne sa kuce, ukoliko je slomljen, zameniti ga, ukoliko je citav, vratice se na mesto.Kada se sagleda ko cini covekov drustveni zivot, ima tu dosta pozitivnih aspekata, ali zasto i dalje postoji potreba da nekad bude sam?Nije to nista lose, za dobro funkcionisanje zivota potrebne su sredjene misli, a niko do samog coveka za njega ne moze to…Koliko god taj put trajao bude najsrecniji kada se vrati u svoj dom.