trcanjezaboljedanas

[trcanjezaboljedanas]

Ovo je origami poklon za kolegu programera. Nadam se da će se deca lepo igrati

[trcanjezaboljedanas]

Slika govori više od reči. Hvala svima

http://trcanjezaboljedanas.tumblr.com/hvala

[trcanjezaboljedanas]

Slike govore više od reči. Hvala svima

http://trcanjezaboljedanas.tumblr.com/hvala

[trcanjezaboljedanas]

POBEDA

Prošle godine je BELhospice tim činilo 30 trkača.  Sakupljeno je 57000 dinara. Godinu dana kasnije 282 trkača je trčalo u zelenim majicama. Pored njih naš tim su činili svi njihovi prijatelji i kolege koji su podržali. Sakupljeno je 1.149.186,00 dinara. Actavis je želeo da sva sredstva koja sakupe trkači odu BELhospice-u i tako rešio da pokrije kotizacije za sve trkače i troškove organizacije događaja. Actavis je sponzor koji ne želi da se reklamira. Actavis želi da pomogne. Biće uz nas i sledeće godine. Fush.rs je donirao majice. Bile su najbrojnije u nedelju.  Trkac.net je bio zadužen za informisanje trkačke javnosti i za vođenje treninga našeg tima.  Aleksandar i Mirko su odradili divne fotografije.  Volonteri su se umnožili. Najbitnije - mnogo ljudi je čulo čime se BELhospice bavi. Pričajte i dalje o BELhospice-u. Bitno je.

[trcanjezaboljedanas]

Dan pred maraton

Dok čekate da se članak o Pariskom maratonu pojavi na trkaču, evo šta sam radila dan pred maraton...

Subota je. Budim se u 8:15. Frka, panika. Zakasnićemo na Breakfest run, trku koja prethodi maratonu. Spremamo se i za petnaest minuta izlazimo iz hotela, ulazimo u metro i za 15 minuta se nalazimo na mestu radnje. Neverovatno! Na toj trci od 5km, očekivala sam mnogo ljudi. Pojavili su se samo trkači. Nema teta sa bebama koje bi da prošetaju ulicama, nema klinki u minićima. Samo trkači u razno raznim opremama. Jedan od njih bio je i Supermen. Jedan je nosio zlatne helanke i karmin crvenu majicu. Trka je krenula. Predvodi je čovek obučen u odelo lude koji visi sa nekog poluotvorenog automobila. Muzika trešti, svi su veseli. Jedna pariska dama, maše nam sa prozora u negližeu i time izaziva uzdahe i zvižduke trkača. Atmosfera je sjajna. Uživam u svemu i tih 5km prelećem srednjim tempom od 7 min/km. U tih 5km bila je jedna opasna uzbrdica i tad već počinjem da sumnjam u "staza je ravna" članak.

Taj dan protekao je u odlasku na Expo centar, dva puta. Kako mi je Expo centar bio blizu hotela, nekih 2km, tamo sam odlazila i vraćala se peške. Jednom sam otišla da se vidim sa Bojanom, trkačkim drugarom, a drugi put po rice party obrok. Spakovala sam ga kako bih ga pojedela ujutru pred maraton. Na expo centru dobila sam promotivni materijal koji je sadržao i knjižicu sa savetima za maraton. Od svih upamtila sam samo tri:

Pred maraton popiti 1.5l vode.

Visualizuj put do maratona. Unapred pripremi plan presedanja u metrou.

Izbegavaj nepotreban stres (Avoid unnecessary stress).

Relativno rano ležem u krevet, jer znam da moram da se probudim u 6, i znam da u nedelju ne smem da prespim kao što sam to uradila i u subotu. Ležem u krevet i dok razmišljam o tome kako me još nije uhvatila trema, zaspim brzo i lako.

San jeste došao brzo na oči, ali nisam lepo spavala. Tu noć bolela me je glava pa sam se često budila.  Ipak, probudila sam se na vreme bez ikakvih poteškoća.

[trcanjezaboljedanas]

Molim vlasnike da se jave

[trcanjezaboljedanas]

Beogradski maraton

Jutros na jutarnjem programu javljaju: Odličan dan za trčanje! Da, da... Jeste li znali da ljudi sa jutarnjeg programa ne trče? Ako niste, onda vam je ovo dovoljan dokaz da se tom, društvenom aktivnošću ne bave...

Danas je bilo pretoplo, ali pretoplo. Dokaz je ten koji je svaki trkač danas nabacio. Bar nismo morali u solarijum.

Danas sam bila pejser na polumaratonu, po prvi put u životu. Bila sam jako zabrinuta zbog toga. Da li ću stići na vreme? Da li ću pomoći trkačima? A šta ako ja zakažem?

Brinula sam se bespotrebno. Kao i svi ostali pejseri, pomogla sam trkačima da završe trku, rečima ili svojim diktiranim tempom. Svi mi smo bili na visini zadatka, sigurna sam u to. Ove brze pejsere ne ispratih, ali verujem da su bili dobri. Ja sam trku završila za 2:14:33, bez ijednog trkača oko mene, ali mnogi su mi pobegli, neki malo zaostali. Srećom imala sam Teodora koji ih je pokupio. Andrijana Ristić, na visini zadatka. Sve trkače je dovela na cilj. Rekla je jednom da će sa svakim vremenom preko 2:15 biti samo srećna, a sa vremenom 2:15 i ispod MNOGO srećna. Trčala je ispod 2:15, ali joj je srce puno, osmeh na mestu! Vera Velimirović, kroz cilj ulazi sa osmehom, posle skoro 5 sati na vrelom beogradskom asfaltu, Saša svoje trkače dovela do cilja. USPEH! Sve što mogu da kažem je USPEH.

BELhospice je sve organizovao: pejsere, masaže, sendviče, sjajnu okrepu. Bravo za BELhospice TIM.

Moj drugar Vili, sa kojim je trebalo da trčim, istrčao je svoj drugi polumaraton, prvi beogradski. Pre nekih mesec dana, rekao mi je da nije  spreman i da je odustao. Danas je, na neverovatnoj temperaturi, istrčao svoju trku, srećan i zadovoljan uz sjajno društvo Gage. 

Kada bih počela da nabrajam sve trkače, kojima sam ponosna, koji su me danas usrećili i sa kojima sam provela danas veći deo dana, ovaj post ne bi imao kraja. Ali moram da pomenem jednog trkača.Dečak, 14 godina, Mića, istrčao je svoj prvi polumaraton. Mićo care, svaka čast! Nije ga završio sa mnom, ali me je pronašao u BELhospice šatoru i zahvalio mi se za podršku. Ako do sad nisam znala zašto trčim sada znam. Trčim za sreću, svoju i tuđu. Trkači, obožavam vas, jer činite da se ovako osećam. Vidimo se na nekoj sledećoj trci.

[trcanjezaboljedanas]

IDEMOOOOOO!!!

Sutra je taj dan! Na Beogradskom maratonu medju nekoliko hiljada trkaca, 250 ljudi ce trcati za BELhospice. Ivana i ja cemo biti medju tim ljudima. U zadnjih par meseci, mogli ste da ispratite nase pripreme u okviru fundraising koji smo radili za BELhospice kao i trke koje smo trcali za njih. Na neki nacin, sutra cemo krunisati ceo taj rad trkom kroz ulice Beograda. Ivana ce biti zvanicni pejser BELhopica za vreme 2:15, ja cu pejsovati nekoliko drugara koji ce trcati prvi polumaraton kako bih ih doveo sve zajedno od pocetka do kraja trke. Ovim vas pozivamo da sutra izadjete na ulice, budete navijaci i pruzite podrsku BELhospice timu kao i svima koji sutra izlaze na stazu kako bi pobedili sebe. IDEMOOOOOOOO!!!

[trcanjezaboljedanas]

U nedelju je BG maraton. Ponosna sam što ću u nedelju opet trčati kao deo ovog tima!

[trcanjezaboljedanas]

I am FINISHER!

Nema me dugo da se javim, al morate mi oprostiti. Do utorka sam bila u Parizu, a od utorka ne znam gde mi je glava. Samo da znate da je korpa sa prljavim vešom pretrpana, opran veš nije složen a ni utisci se još nisu slegli. 

Glavno je da je medalja okačena oko vrata a u ruke su mi ubacili finišersku majicu. To je ona majica koju ne možete da kupite, koju dobijete samo ako pređete liniju cilja. 

I da, samo da vam kažem. Na 40. km sam prvi i jedini put pomislila malo da prošetam. Ali Bojan mi je pomogao da preguram tu krizu, on i pomisao na to da bih vas izneverila. 

42.195km je pretrčano! Postala sam FINISHER!

[trcanjezaboljedanas]

Ostavljen je trag na Paris Expo centru. 42.195 za BELhospice

[trcanjezaboljedanas]

PKPPSČMCIDR

Ne, to nije proizvoljan raspored slova. To je mantra od jutros u glavi. "Ivana, ne zaboravi PKPPSČMCIDR".

P - pasoš

K - karta

P - pare

P - punjači

S - sat (Nike+)

Č - čip

MC - Medical Certificate

I - invocation

DR - Dobro rasploženje.

Za moje dobro raspoloženje pobrinula se Ekipa za trčanje sinoć. Lepo smo trčali a još lepše smo se družili, jeli i nazdravljali. Moji trkači, ja znam da ste uz mene. Ekipo, hvala vam.

[trcanjezaboljedanas]

Uglavnom je ovako. Ovde javno obećavam svojim prijateljima da ću nakon Pariza napraviti malu pauzu u trčanju i da ću vreme posvetiti njima. 

[trcanjezaboljedanas]

"We are different, in essence, from other men. If you want to win something, run 100 meters. If you want to experience something, run a marathon." Emile Zatopek.

[trcanjezaboljedanas]

Uz društvo sve lako ide

Ovo je poslednja nedelja priprema pred maraton. Po planu bi trebalo da istrčim 20km. Ujutru sam se probudila neispavana i umorna, jer sam sinoć bila na bazenu. Jedva sam dočekala da stignem kući i u 12h sam već bila u krevetu.

Iznenađenje me je dočekalo u Havani. Moj trkački drugar, zagovoravač i trkački par na maratonu u Parizu se nije pojavio. Za Dragana sam znala da neće biti tu, ali Boki nije ništa javio. Krećem lagano sa Abrašem i još jednom devojkom kojoj je ovo prvo trčanje. Idemo baš lagano, ali to mi odgovara jer sam umorna i ne želim da forsiram pred maraton. Polako stižemo i Ivanu iz BELhospice-a i ona sa nama trči do svog 7. kilometra. Tu me Ivan i devojke ostavljaju i ostajem sama.

Polako prolazim pored Havane i pokušavam očajnički da pronađem društvo za ostatak treninga. Svi me odbijaju, neće više da trče. Pogledam sa druge strane i vidim da trka počinje. Shvatam da nema šanse da ih stignem. Mirim se sa činjenicom da će danas društvo da mi pravi moja glava...

Trčim i lepo mi je. Izgleda da nisam tako dosadna, pa čak ni samoj sebi. Međutim da 10. kilometru srećem buduće maratonce, Đikića i Nikolu i pozivaju me da trčim sa njima, ali pod uslovom da ih ne ubrzavam. U to nisu morali da sumnjaju, nije mi trebao jak trening, već samo opuštanje. Kada sam krenula sa njima, shvatila sam da ono sama sa sobom ipak nije bila neka zabava. Smislili su stazu dugu 12.5km gde se pređe veći deo Ade, neki koji čak nikad nisam ni videla. Prošli smo biciklističkom stazom, napravili neki krug. Onda smo stigli do kružnog toka i tu napravili krug, pa onda stigli i na more. Šteta što to nisam slikala. Stvarno prelep prizor. I tako, na kraju završih trening od 18km, lagano i u sjajnom društvu. Ipak postoji svet posle Dragana i Bokija (momci ne ljutite se).

[trcanjezaboljedanas]

Ima još neko ko veruje u mene. Ovo je oprema koju sam dobila od firme. Definitivno je uticala na moju odluku da kupim bajk. Šteta da biciklističke samo stoje