#ubij se tata

[carica-ficus]

"Svi vi koji nosite ta srca uvijek rasuta, uvijek u padu, uvijek za sve, koji puštate da dan bude novi pokušaj ljubavi A svijet boli, uvijek boli toliko da ponekad trčimo dalje od sebe samo da ne osjetimo Znam da trčite što dalje da isplačete svu tu ljepljivu tugu"

- Monika Herceg, Ubij se, tata

[kame-kai]

Ne mogu nasilnici šetati i govoriti protiv nasilja.

Ne mogu ljudi koji omalovažavaju i vređaju gej ljude šetati protiv nasilja. Ne mogu ljudi kojima je prva uvreda za muškarca “pederčina” šetati protiv nasilja. Ne mogu šetati ljudi zbog čije se dece neko drugi vraća iz škole uplakan, mrzeći ko je i šta je. Ne mogu šetati ljudi protiv nasilja, a da u isto vreme pozivaju na linč. Ne mogu ljudi šetati protiv nasilja ako u gradskom prevozu ćute na maltretiranje devojaka, vozača, itd. Ne mogu šetati ljudi koji ni ne znaju zbog čega šetaju, protestvuju, koje uslove traže. Ne mogu šetati ljudi koji na instagramu i po društvenim mrežama pišu svakakve uvrede (kurvetina, jeftino, ubij se, bolje bi ti bilo da se nisi ni rodila, zasto se samo ne ubijes, svet bi bio bolje mesto bez tebe, šta tvoja deca kažu na tvoje slike, jel tvoju decu sramota zbog tebe……….) po komentarima i maltretiraju žene, majke, LGBTQIA+ ljude, muškarce, decu…

Ne mogu šetati ljudi koji vide ženu koja jedva hoda i ne ustanu joj u autobusu.

Ne mogu šetati ljudi koji znaju da njihov komšija, drug(arica), brat, sestra, rođak(a), vrše nasilje nad nekim i ćute, jer njihova stvar, što ne ode ako je nesrećan/nesrećna.

Ne mogu šetati ljudi koji čuju komšiju u stanu pored kako maltretira i tuče svoju ženu i po tom pitanju ništa ne urade, već u miru zaspe.

Ne mogu šetati ljudi koji zvižde devojci kada prođe na ulici.

Ne mogu šetati ljudi koji pola noći provedu gledajući Zvezdana i Anu kako se svađaju i Maju kako grebe Cara.

Ne mogu šetati ljudi koji se nijednom nisu zaustavili da ponesu nekoj starici torbu iz prodavnice, koji nijednom nisu pomogli, koji nijednom nisu učinili bilo koje dobro delo čisto iz dobrote svog srca. Ne mogu šetati ljudi protiv nasilja i u isto vreme se drati “Vučiću pederu”. Jer je to isto vrsta nasilja ko god on bio i šta god radio. Ne mogu šetati ljudi koji su digli ruku na svoje stare roditelje. Ne mogu šetati ljudi koji devojke nazivaju “kurvetinama”, a muškarce “pederčinama”. Ne mogu šetati ljudi koji svesno odbacuju druge. Ne mogu šetati ljudi koji uče svoju decu da je ceo život samo na telefonu, da se sa albancima, hrvatima, romima… ne druži i ne razgovara, da kada vidiš crnca na ulici gledaš ga kao da je došao iz zoološkog vrta i nemoj nikako da mu daš do znanja da je dobrodošao i divan takav kakav je. Ne mogu šetati ljudi koji svoju decu uče da odbacuju i osuđuju drugu decu, koji drugu decu teraju da se osećaju inferiorno i malo prema tome odakle su, ko su im mama i tata, koliko para imaju, koje patike nose, koj telefon imaju itd.

Ne mogu da se šetaju ljudi koji su bar jednom u životu podigli ruku na svoju majku, ženu, devojku.

Ne mogu da se šetaju ni ljudi koji su barem jednom podigli ruku na dečka, muža…

Ne mogu se šetati majke ni očevi koji ne znaju ni ko je njihovo dete, ni da li poštuje ljude oko sebe, ni da li maltretira druge…

Ne mogu se šetati ljudi koji svesno okrenu glavu na drugu stranu kada se susretnu sa nasiljem.

Mislim mogu, ali onda sve ovo gubi smisao, jel da? Ako si licemeran, jadan i mali čovek ti šetaj, pa sutra kad prođeš na ulici pored gej para ti reci naglas “Vidi ove pederčine”. Šetaj pa sutra kada vidiš kako neki deda u autobusu napada mladu devojku ti okreni glavu i gledaj svoja posla. Šetaj pa sutra kada vidiš kako tvoje dete maltretira i ismeva neko drugo dete zbog toga kako je obučeno ti prećuti i kupi mu novi iphone.

Samo vi šetajte, postavljajte zahteve, pozivajte na linč, proklinjite našu državu, ali dragi moji dok ne promeniti ono što u sebi nosite, nijedno ubijanje Vučića vam ništa neće promeniti, nijedno menjanje celokupnog režima vas neće usrećiti i doneti “željene” rezultate. Dok sami na sebe i svoje ponašanje ne obratimo pažnju, dok za svoje dete ne možemo da kažemo da smo vaspitali dobrog čoveka, džaba vama svaki drugi predsednik, svaki drugi i strejt i gej premijer, džaba vam sve jer ćete ostati vi isti ljudi.

Ogromna ljubav za sve koji učestvuju u protestu, a koji nikada u životu nisu naneli nekome nikakvu psihičku ili fizičku povredu, ogromna ljubav za one koji podržavaju različitosti i šetaju iz pravih razloga.

Ljudi, brate, više ljubavi, više posvećenosti, više razumevanja, više otvorenosti prema drugima, i nikakva šetnja vam neće trebati jer ćete biti u miru sa sobom a samim tim i sa ljudima oko sebe.

[tajna-skrivena-u-uglu-usne]

Cudno je kako sam naucila da pustim ljude. Da ih pustim da grese cak iako se te greske oslikavaju na moj zivot. Tatu sam pustila da pije i da ga ne odvracam vise od toga. Ako zeli sebe da ubije bolje je to nego da ga ja teram na ovaj zivot koliko god ga ja volela. Na meni je da izaberem,a biram da iako ce svaki put pasti i biti u lokvi krvi ja naprosto budem tu za njega. Mozda je sebicno od njega i nije fer prema meni, al vise ne trazim “ispravnost” u svemu. Neke stvari su jednostavno nefer i pogresne i postoji neka posebnost u njima. Filipa nisam ni pokusala da zaustavim. Nisam nista ni rekla. Od soka zbog svega sto sam prozivela ovo je samo bila kap koja je prelila casu ali moja casa vise nije napunjena ljudskim suzama vec skupim crnim vinom i to do pola. Ja biram da gledam kako je polupuna. A ono gde nema vina ne smatram prazninom vec slobodom. Kad pustim ljude da budu losi prema meni manje vremena prodje a da oni to stvarno osete da su bili. Tata mi je juce obecao da smanjuje. Juce je cela porodica pila zbog uspomene na mamu, on nije uzeo iako inace nikad ne bi propustio tu priliku. Filip se javio nedavno. Bila sam hladna verzija mene, ali ne forsirano. Uplasio se moje hladnoce jer jebiga. Lagala sam da sam savrseno al ne zbog sebe. Zbog njega, trebalo mu je da cuje da me nije sjebao iako jeste. Ponekad bele lazi nisu strasna stvar, cak iako ova laz nije imala belu boju mislim da je na mestu upravo jer je negde svestan da sam slagala. Cuvam ga i sad. A mozda, skoro sam sigurna da on tamo negde svoju casu puni suzama za mnom. I na zalost on gleda kao da je polu prazna. Ipak nadam se da kad je bude prepunio kako ce to dovesti do velike promene u njegovom zivotu. Pozitivne. Nedostaje mi, al mi ne fali. Ljudi mi vise ne fale. Nista mi ne fali. A mnogi ljudi mi se sad vracaju i nek se vrate, ali ne kao ranije jer nisu mi potrebni. Nista mi nije potrebno. Umem samo da volim.

[jelenajt]

Sećam se, katkad bi mojim roditeljima neko od rođaka ostavljao svoju bebu na čuvanje na par sati, kad bi mama i tata deteta morali negde da odu zajedno. Isprva bi sve bilo dobro. Zvečke, gumene igračke sa mehanizmom da ispuštaju zvuk kad se pritisnu, pevanje pesmica, pokazivanje životinja, drveća, cveća, sve je to bilo dovoljno da dete bude zabavljeno i, činilo se, srećno. Uz to je bilo i dobro nahranjeno. Sve je, dakle, bilo besprekorno. I tako i izgledalo. A onda bi, poput tamnih oblaka kad bi brzo presvukli vedro nebo, lice deteta dobijalo nekakvu bolnu grimasu i ono bi briznulo u neobuzdan plač. "Setilo se majke", rekao bi neko i nastavio još usrdnije da ga zabavlja. Uzalud. Dete bi neutešno plakalo i od umora i iscrpljenosti zaspalo. U neko doba bi i roditelji stigli.

Sve češće se osećam kao to dete u ovom svetu u kome nas zabavljaju svim i svačim, utrkuju se ko će nas više preneraziti, začuditi, "usrećiti", preplašiti, a sve sa ciljem da zaboravimo ono što nam je zaista potrebno, ono za čim nam duša traga, ono što ništa ne može da nadomesti, ma koliko nam na tren izgledalo da smo srećni, ispunjeni, zadovoljni...

"Setilo se majke", rekli su. A mi? Setimo se majke, setimo se sebe, setimo se Boga, setimo se onoga zbog čega smo ovde, iako to nekad ne umemo ni da definišemo niti prepoznamo. Mi možda ne, ali duša u nas itekako zna da sve blještavilo ovog sveta ne može da nadomesti ono nešto što nam jedino znači. Ne za zabavu. Za zdravo postojanje.

Pa se rasplačemo, pa umorni zaspimo i negde srcem čeznemo da kad se probudimo to bude uz one koje volimo, samo sa onim što nam je važno. Sve drugo je jeftina zabava koja nam možda i pomaže da nešto zaboravimo, ali ne i da se (sebe) setimo.

Više nismo deca. Možemo da biramo da putujemo s "majkom", ma ko nam ona bila, ma šta simbolizovala. Ako je nekad ona ostavljala nas, možemo da odlučimo da mi nikad ne ostavimo nju. Ili Njega. U suprotnom, plakaćemo i umorni zaspati svaki put kad nam umesto onoga što nam treba daju nešto za šta veruju da će nas zabaviti.

A zabava k'o zabava. Ubije vreme ali, potraje li i postane li sama sebi cilj, lagano ubija i nas. Ono najvrednije u nama.

Brankica Damjanović "Setilo se majke"

[jollycherryblossomwombat]

BESA: "Uzeo si mi krv, daćeš mi krv..." (VIDEO)

Znate kako se završila prošla epizoda. Borba za život pred surovim Dardanom Berišom. Uroš je preživeo, a život mu je sačuvan samo da bi dobio jezivu ponudu od vođe narko kartela koju neće smeti da odbije. Šta su glumci rekli o seriji? FOTO, VIDEO Nakon otmice iz hotelske sobe i tuče s dilerom koji je Besijani prodao narkotike, Dardan rešava da ubije Uroša. U tome ga sprečava ujak govoreći: "Znaš da on nije kriv, video si rezultate krvi... ako ga ubiješ, svi će znati da si ti to uradio". Ubrzo Dardan saznaje za novinski članak italijanskog novinara, kojeg je angažovao Agimov sin, sa sahrane u kojem piše: "Sahrana mlade Besijane je bio društveni događaj ovog dela Balkana. Kriminalna elita je pohrlila da oda počast i pokloni se kanceru koji svojim krvavim rukama vlada Kosovom i drogom na ovom delu Balkana i koji će sumnjivim novcem privatizovati sve". Kasnije saznajemo da je u pitanju Brezovica "kako bi deci ostavio nešto veliko", i kompleks na koji je njegov suparnik Agim, ženin brat, bacio oko... Nakon čitanja članka Hašim govori Beriši da je trebalo da ga ubije još na sahrani, ali kada se glave ohlade, Dardanov ujak govori da ne radi to on - "znaće da si ti" i predlaže da iskoristi Uroša...  Foto: Aleksandar Letić Šofer, kako kod kuće? Uroša zatičemo u krugu porodice - život se vratio u normalu, sve je zaboravljeno... do jedne večeri kada dobija poruku: "Zdravo šoferu, kako je kod kuće". Uplašen, Uroš napušta porodičnu večeru, izlazi napolje da zapali cigaretu, kada se iz mraka pojavljuje Dardan. "Šoferu, priđi bliže, neću ti ništa. Kako si? Porodična večera? Porodica je najvažnija na svetu, ja bih za moju sve uradio, a ti? Imaš Mariju, Vidana, Unu i oca, Božo, je l' tako? Biraj - uzeo si mi krv, daćeš mi krv", govori Dardan Beriša i iznosi zahtev: "Ubićeš za mene pet ljudi. Ubio si za sebe, ubićeš i za mene. Ako nećeš, znaš šta moram da uradim", govori Dardan, dok se iz senke pojavljuju njegovi ljudi spremni da uđu u Uroševu kuću... "Ubij mene", viče Uroš, ali uzalud. "Neću, tebe ću da pustim da živiš i da gledaš. Koga ćeš? On ti je pratio ćerku u školu, je*ao bi je, al' neće, sad će samo da gleda", govori Dardan pokazujući na jednog od svojih snagatora. Uplašen, Uroš govori da će uraditi sve što treba. "Da li ćete me posle ostaviti na miru? Daj mi besa", govori on Beriši, a ovaj odgovara "ubio si mi ćerku, a tražiš mi besu? Evo ti besa", odgovara i pruža mu ruku. "Dok smo ti ubijali oca..." Foto: Mondo/Stefan Stojanović Miloš Timotijević Za to vreme crnogorska policija otkriva još jedan leš na plaži. U pitanju je diler i iako Todor pred inspektorom Petritom pokušava da prikrije činjenicu da Dardanovi ljudi seju smrt, ovaj traži da se na saslušanje dovede njegova desna ruka Hašim. U stanici mu nudi nagodbu: "Svedoči protiv Dardana, dobićeš status zaštićenog svedoka i biraj gde ćeš da živiš", govore mu Petrit i Bora, nakon čega ovaj govori prvo na srpskom, a onda na albanskom. "Hoćeš da ti kažem kako mi zvuči". Petrit mu na albanskom govori da nastavi. "Bolje zvuči priča kako se tvoj tata usrao od straha pre nego što su ga naši ubili. Morali su da ga ubiju usranog. Kao psa". Nakon toga mu Petrit govori da izađe, ali čim Hašim ustane, udara mu glavu od sto. Potom ga udara još nekoliko puta i govori da ide. Po povratku, Dardan vidi modrice na Hašimovom licu i pita ga šta je to: "Provocirao sam Petrita". Tada ga i Dardan udara govoreći da je trebalo da bude miran. Da li će i dalje ostati njegova desna ruka, videćemo uskoro... Foto: Mondo/Stefan Stojanović Mensur Safaći Mili, otvori kutiju! Uroš nakon nekoliko dana u firmi, koja se nalazi u teškoj finansijskoj situaciji, prima stranku - vlasnika dve apoteke... koji to nije. "Nemam ja apoteke. Imam paket. Otvori ga mili...", govori on Urošu. Kada je otvori, u njoj dobija sliku prve žrtve - italijanskog novinara, adresu i pištolj. "Imaš vremena do ponedeljka", govori Dardanov čovek i odlazi. Uroš je italijanskog novinara upoznao nakon saobraćajke u kojoj je stradala Besijana. Pokušao je da ga intervjuiše, ali je ovaj odbio. Sada ga je pozvao i zakazao susret... finalni ishod ćemo gledati u sledećoj epizodi. Serija "Besa" prikazuje se na kanalu Superstar mts televizije (pozicija 103) svake nedelje od 21h. POGLEDAJTE PRILOG S "UROŠEM"! Izvor: MONDO Izvor: MONDO Izvor: MONDO Izvor: MONDO Let's block ads! (Why?)

[superbmakerzombie]

'Tata je bio na rubu da se ubije. Život mu je spasio stari Ford...'

'Tata je bio na rubu da se ubije. Život mu je spasio stari Ford…'

Pred kraj 2009. mama je bila teško bolesna. Kad je umrla, tata je pao u depresiju i bio je već suicidalan. Kad smo došli na groblje, nedaleko je stajao napušteni Ford Taunus. Rekao sam tati: ‘Dat ću ti sav novac, kupi si taj auto i radi na njemu’.

POGLEDAJTE VIDEO:

[video: 1199669 / ]

Počeo je tako priču Željko Octenjak (35) iz Vrbovca. Uspio je tad nagovoriti oca Alojza, koji je bio…

[carica-ficus]

"Nerviraš me, znaš. Nerviraš me što ni nakon svega ne vidiš da sam tu, da samo trebaš povjerovati da jesam. Znam da nisi savršena. I volim te. Znam da držiš ta suluda čudovišta i vidim ih kad izlaze. Vidim svako od njih."

- Monika Herceg, "Ubij se, tata"

[carica-ficus]

"Ja sam žena koja je ostala djevojčica jer nitko nije znao kako me voljeti."

- Monika Herceg, Ubij se, tata

[carica-ficus]

"Ja sam imala muda ostati ili ja nisam imala muda otići."

- Monika Herceg, Ubij se, tata

[carica-ficus]

"Ljubav nitko ne nauči. Ljubav se ne može poništiti. Ljubav se nekada samo mora. Mora se. Morao sam te voljeti."

- Monika Herceg, Ubij se, tata

[carica-ficus]

"Lažeš. Praviš se tvrda. Misliš da će tako manje boljeti. Misliš da je ljubav takva da ima trnje i da mora krvariti kao tvoja glava."

- Monika Herceg, Ubij se, tata

[carica-ficus]

"Djetinjstvo bez zagrljaja često je značilo da ćemo se uplašiti bilo kakvih dodira. Značilo je nemogućnost da budemo kraj nekoga toliko blizu da ga poželimo zagrliti. Značilo je neprestani bijeg od ljudi koji su otvarali svoje ruke."

- Monika Herceg, Ubij se, tata

[carica-ficus]

"Možda jednom shvatite da je strašnije suočiti se s nepoznanicom nego svakodnevno proživljavati jedno te isti dan."

- Monika Herceg, Ubij se, tata

[carica-ficus]

"Ona naprosto nije naučila da riječi mogu boljeti Ono što je nju boljelo bili su pravi udarci Kako nekome Objasniti Da sve može boljeti"

- Monika Herceg, Ubij se, tata

[carica-ficus]

"Ali tijelo pamti nasilje. Tijelo ga usavršvava. Tijelo je toliko naviklo da više ne znašto je ispravno prema njemu. Tijelo se ne opire."

- Monika Herceg, Ubij se, tata