#svetski poredak

[knjigeobradovic]

DOSIJE OMEGA (novi svetski poredak kao novi satanizam) - MILAN VIDOJEVIĆ

[cgvijesti]

Prognoze iz Rusije: Svijet će se "pocijepati"

Prognoze iz Rusije: Svijet će se “pocijepati”

Foto: EPA Proces podjele svijeta na suprotstavljene blokove se ubrzava i on se sada cijepa na nekoliko velikih regiona, smatra ruski politikolog Dmitrij Drobnjicki. Prema njegovim riječima, u tim regionima će pravila uspostavljati najjači igrači tih regiona, a tok događaja će dovesti do toga da će konfrontacija dva pola Rusije i Kine, s jedne strane i SAD i Evrope, s druge strane natjerati i…

[stanrad36-blog]

Paradoks globalizacije: zemlje u razvoju ostvaruju veći - i sve veći - GDP od razvijenih zemalja

Paradoks globalizacije: zemlje u razvoju ostvaruju veći – i sve veći – GDP od razvijenih zemalja

Rezime tabela 

Uporedni pregled veličine razvijenih zemalja i zemalja u razviju

– prema veličini ostvarenih nivoa GDP u internacionalnim dolarima –

Grup. zemalja 1990 2000 2005 2010 2015 Svet 27.001,7 49.541,5 67.276,4 88.830,2 113.523,5 Razvijene 17.197,4 28.143,4 35.324,1 40.990,0 47.986,6 Zemlje u razvoju (i sve druge) 9.804,3 21.398,1 31.952,3 47.840,2 65.536,9 Grup.…

[balkanskapravila1371]

Гледајте „INTERVJU: Velibor Vukašinović - Počinje bitka za važne resurse, pao je svetski poredak! (22.9.2022)“ на YouTube-у

Гледајте „INTERVJU: Velibor Vukašinović – Počinje bitka za važne resurse, pao je svetski poredak! (22.9.2022)“ на YouTube-у

[lookerweekly]

U okviru Zemuskog Festivala vina, a po pozivu galerije Moljac iz Zemuna, naša poznata umetnica Teodora Stojanović predstaviće se sa svoja dva dela slikom Novi Svetski poredak i Promene. Slike su nastale ove godine, pod utiskom svih najnovih dešavanja u svetu i promena koje nam slede. Manifestacija će biti održana 5. maja od 14-20h u Madlenianumu.

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/najavljujem0/zemunski-festival-vina-slike-teodore-stojanovic/

[kafaiknjiga]

"U ovoj etapi (prvi korak), sve što vam treba jeste početna destinacija - nešto značajno što vas tera da učite i raste. Ne treba vam neki nezapamćeni cilj koji će izmeniti svetski poredak, naročito ako vas pomisao na to opterećuje. Takođe ne morate da znate kako ćete ostvariti taj san. Samo vam treba vizija, jer ne možete pogoditi metu koju ne vidite." - Marie Forleo ("Sve je rešivo") @finesa_knjige (at Caffe Gluma) https://www.instagram.com/p/Cb48C1dsyMg/?utm_medium=tumblr

[zanimljivaekonomija]

Danas je Svetski dan divljih vrsta

Danas je 3. mart, Svetski dan divljih vrsta, biljaka i životinja koje u velikom broju nastanjuju Srbiju, ali im se ne posvećuje dovoljno pažnje

Naša zemlja može da se pohvali izuzetno bogatim biodiverzitetom. Retke i autohtone vrste biljaka i bujna vegetacija čine fantastična staništa za veliki broj divljih životinjskih vrsta. Danas se širom sveta obeležava njihov dan, koji treba da posluži kao pitanje i podsetnik na to kakva je situacija sa florom i faunom u Srbiji.

Iz organizacije Animal Rescue Serbia naglašavaju da je Srbija dom velikog broja divljih biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su zaštitom obuhvaćene ukupno 2.633 vrste. Među njima, čak 1.783 vrste spadaju u kategoriju strogo zaštićenih, od čega su čak 1.042 vrste životinja, s najbrojnijim beskičmenjacima. Među strogo zaštićenim vrstama je 50 vrsta sisara, 307 vrsta ptica, 18 vrsta vodozemaca i 18 vrsta gmizavaca, 38 vrsta riba i 610 beskičmenjaka.

Kada je reč o flori, strogo je zaštićena 641 biljna vrsta (mahovine, papratnjače i semenice), 75 vrsta gljiva i lišajeva, kao i 25 vrsta algi.

Biolog dr Milan Paunović, muzejski savetnik u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu, ističe listu najugroženijih životinjskih vrsta u Srbiji. I dok za neke najverovatnije nikada niste čuli, zabrinjavajuća je činjenica da se na ovoj listi nalaze i životinje poput risa, medveda ili dve vrste tvora.

U najugroženije vrste u Srbiji spadaju: stepski skočimiš, tekunica, slepa krtica, ris, tamnooki potkovičar, mrki medved, te stepski i šareni tvor.

„Već u osnovnoj školi nas uče o neraskidivoj vezi biljaka i životinja čiji prirodni poredak i ekološku harmoničnost je neophodno čuvati i održavati za dobrobit svih nas. Ovo izgleda zaboravljamo čim izađemo iz škole, pa tako svesno ili nesvesno na brojne načine doprinosimo ugrožavanju flore i faune s kojima bi trebalo da živimo i od kojih, zapravo, zavisi i naš opstanak i zdravlje“, navodi Tamara Dutina iz organizacije Animal Rescue Serbia.

Među glavnim negativnim faktorima koji doprinose ugrožavanju divljih biljnih i životinjskih vrsta u Srbiji jesu nekontrolisani lov i krivolov, nesavestan odnos prema prirodi, krijumčarenje divljih životinja i stradanje jedinki u drumskom saobraćaju, podsećaju iz ARS-a.

„Svako uznemiravanje, proganjanje, pa čak i nevešto pomaganje mogu biti na štetu populacija divljih životinja i njihovih staništa. Zakonski propisi koji štite vrste i njihova staništa moraju biti poštovani, a ljudi bi trebalo da znaju da očuvana priroda povećava i njihov kvalitet života i pozitivno doprinosi zdravlju. Za siguran opstanak divljih vrsta neophodna je edukacija zasnovana na naučnim saznanjima, a radi podizanja svesti stanovništva i sticanje navika i empatije. Osim toga, potreban je konsenzus svih aktera javnog života u tom cilju“, objašnjava dr Milan Paunović.

Zajedno možemo – i jesmo doprineli spasavanju određenih vrsta od izumiranja, te poboljšavanju uslova za život i opstanak drugih. I dok je put do znatnijeg oporavka naše jedinstvene flore i faune dug, već se pokazalo da poštovanje zakona i namenski projekti i te kako prave razliku.

Foto: Dr MIlan Paunović

[balkantimes]

Tramp kao prekretnica u svetskoj politici?

Džozef Naj

Trampova pojava može se pokazati kao prekretnica u istoriji. Od novembarskih izbora zavisi u kojoj meri će on uspeti da trajno i nepovratno promeni svet

Kako Sjedinjene Države ulaze u završnu fazu predsedničke izborne kampanje 2020. godine, i kako nijedna partijska konvencija za nominaciju ne sadrži puno rasprave o spoljnoj politici, očigledno je da će se borba između predsednika Donalda Trampa i Džoa Bajdena uglavnom voditi na terenu unutrašnjih pitanja. Međutim, dugoročno gledano, istoričari će se pitati da li je Trampovo predsednikovanje bilo velika prekretnica u ulozi Amerike u svetu, ili samo manja istorijska nezgoda.

U ovoj fazi, odgovor na to pitanje je nepoznat, jer ne znamo da li će Tramp biti reizabran. Moja knjiga Da li je moral bitan? ocenjuje 14 predsednika od 1945. godine i Trampu daje formalnu ocenu „nedovoljan“, ali za sada se nalazi u donjem kvartalu.

Predsednici koji se nalaze u gornjem kvartalu, poput Frenklina D. Ruzvelta, uvideli su greške američkog izolacionizma 1930-ih i stvorili liberalni međunarodni poredak nakon 1945. Prekretnica su bile posleratne odluke Harija S. Trumana koje su dovele do trajnih savezništava koja traju do danas. SAD su uložile velika sredstva u Maršalov plan 1948, stvorile NATO 1949. i predvodile koaliciju Ujedinjenih nacija koja se borila u Koreji 1950. Tokom 1960-ih, za vreme administracije Dvajta D. Ajzenhauera, SAD su potpisale novi bezbednosni ugovor sa Japanom.

PREKRETNICA ILI NE? Godinama su Amerikanci imali duboke razlike – među sobom i sa drugim zemljama – oko vojnih intervencija u zemljama u razvoju, poput Vijetnama i Iraka. Ali liberalni institucionalni poredak je i dalje uživao široku podršku sve do izbora 2016. godine, kada je Tramp postao prvi nominovani predsednički kandidat velike stranke koji se ostrvio na isti. Tramp je takođe bio skeptičan po pitanju spoljnih intervencija, i premda je povećavao budžet za odbranu, silu je relativno retko upotrebljavao.

Trampov antiintervencionizam je relativno popularan, ali njegova uska, transakciona definicija američkih interesa, i njegov skepticizam u vezi savezništava i multilateralnih institucija ne održava mišljenje većine. Još od 1974. godine, Čikaški savet za globalne poslove ispituje javnost o tome da li bi Amerika trebalo da aktivno učestvuje u svetskim poslovima ili da se istih kloni. Otprilike trećina američke javnosti bila je dosledno izolacionistička, dostižući najviši nivo od 41 odsto 2014. godine. Međutim, suprotno uobi��ajenom mišljenju, 64 odsto ispitanih je favorizovalo aktivno učešće do izbora 2016. godine, a taj broj je porastao na 70 odsto do 2018.

Neposredno pre nego što je Tramp stupio na dužnost, Martin Vulf iz Fajnenšel tajmsa opisao je trenutak kao „kraj ekonomskog razdoblja – od strane Zapada predvođene globalizacije – i geopolitičkog, posthladnoratovskog ‘unipolarnog trenutka’ globanog poretka predvođenog od strane SAD“. U tom slučaju, Tramp se može pokazati kao prekretnica u američkoj i svetskoj istoriji, posebno ako bude ponovo izabran. Njegove izborne parole se uglavnom odnose na unutrašnju politiku, ali njegova politika bi mogla imati transformišući efekat na međunarodnom planu.

PREKRETNICA ILI NEZGODA? Trenutna debata oko Trampa oživljava jedno dugogodišnje pitanje: da li su glavni istorijski ishodi proizvod izbora političkih lidera ili su oni uglavnom rezultat socijalnih i ekonomskih sila koje se nalaze van bilo čije kontrole? Ponekad se istorija čini kao uzburkana reka čiji je tok oblikovan padavinama i topografijom, a lideri su jednostavno mravi koji se drže za deblo koje nosi rečni tok. Po mom mišljenju, oni su više poput splavara na brzacima koji pokušavaju da upravljaju i koji se odbijaju od stena, poveremeno se prevrćući i ponekad uspevajući da se usmere do željenog odredišta.

Na primer, Ruzvelt nije mogao da uvede Sjedinjene Države u Drugi svetski rat sve do japanskog napada na Perl Harbor, ali njegovo moralizatorsko oblikovanje pretnje koju je predstavljao Hitler, i njegove pripreme za suočavanje sa tom pretnjom su se pokazali presudnim. Nakon Drugog svetskog rata, američki odgovor na sovjetske ambicije bi možda bio potpuno drugačiji da se Henri Volas (koji je bio smenjen sa pozicije kandidata za Ruzveltovog potpredsednika na izborima 1944. godine), a ne Truman, nalazio na mestu predsednika. Nakon izbora 1952. godine, izolacionistička administracija Roberta Tafta ili asertivno predsednikovanje Daglasa Makartura možda bi poremetili relativno glatku konsolidaciju Trumanove strategije obuzdavanja koju je preuzeo Ajzenhauer.

Izvor

[pepper-inc-tattoos]

Novi svetski poredak, beogradski krak Bez oklevanja ceo grad šalju u mrak ; Na dogovoreni znak Sindikata, Delegat kao izvor napajanja uključuje agregat ; Očekivali smo pokušaj da prekinu emisiju, Na krovu, sa zoljama zauzimamo busiju!!! "RedZmaja ft. Superkrimosi" "Zavera" #serbianhiphop #redzmaja #superkrimosi #zavera #škabomaestro (at Thuis Op De Bank, Lelystad) https://www.instagram.com/p/B2xBNGBCPsH/?igshid=rw10lary32ya

[knjigeobradovic]

NOVI SVETSKI POREDAK - HAROLD PINTER

NOVI SVETSKI POREDAK – HAROLD PINTER

[milera2109]

Nakon što je dvogodišnja istraga američkog specijalnog istražitelja Roberta Milera otkrila da ne postoji nikakva veza između Trampovog tima s Rusijom i da Moskva nije uticala na izbor američkog predse

[stanrad36-blog]

Neadekvatan oporavak stopa rasta ne zaustavlja promene u svetskom ekonomskom poretku, jer su i dalje višestruko niže stope razvijenih

  Prema IMF – Razvijene zemlje Prema IMF – Zemlje u razvoju (Emerging and developing Countries Country Prethodni petogodišnji period 2008 do 12 Aktuellni petogodišnji period 2013 do 17 Country Prethodni petogodišnji period 2008 do 12 Aktuellni petogodišnji period 2013 do 17 Ireland -0,8 8,9 China 9,4 7,1 Korea 3,2 3,0 India 6,9 7,1 Slovak R 1,9 2,9 Indonesia 6,1 5,1 Lithuania -0,1 2,9 Turkey 4,1…

[jollycherryblossomwombat]

Serija koja će prešišati "Igru prestola"? (VIDEO)

Netflix trenutno priprema seriju "Resident Evil", a nada se da će njen uspeh zaseniti jednu od trenutno najpopularnijih serija. Plan striming giganta je, prenosi "Metro", da ova serija bude konkurencija "Igri prestola" kada su u pitanju produkcija, obim priče i dužina trajanja. Priča bi pratila "zakulisne igre" u korporaciji Ambrela, kao i novi svetski poredak koji je izazvao T virus. Filmski serijal "Resident Evil" započeo je 2002. i završio se 2016. delom "Konačno poglavlje", koji je postao i najuspešniji film iz franšize. Širom sveta zaradio je više od milijardu dolara, što ga čini i najuspešnijom ekranizacijom video igre. Inače, ova vest stiže upravo kada i rimejk igre Resident Evil 2! Podsetite se "Konačnog poglavlja"! Izvor: YouTube/ConFilmSrbija Let's block ads! (Why?)

[balkanskapravila1371]

Макс Иган - Како победити Нови светски поредак - Печат - Лист слободне Србије

Макс Иган – Како победити Нови светски поредак – Печат – Лист слободне Србије

https://www.pecat.co.rs/2015/12/maks-igan-kako-pobediti-novi-svetski-poredak/

[saznajemozavas]

Globalni potresi: Zašto je Amerika nervozna

Dok Amerika otvoreno preti i protivnicima i svojim saveznicima, njeni saveznici i protivnici sastaju se u Rusiji i u Kini. Angela Merkel posetila je u proteklih sedam dana i Vladimira Putina i Si Đinpinga, Putin se sastao i sa Emanuelom Makronom, a Italija istovremeno dobija vladu u čijem je programu ukidanje evropskih sankcija Rusiji. Da li je arhitektura globalnih odnosa krenula da se menja ubrzano, i to iz korena? Da li je Amerika na putu da postane otpadnička država, izolovana od ostatka međunarodne zajednice koju je do juče predvodila suvereno ili je i dalje isuviše moćna da bi joj se to dogodilo? Ili je nasuprot tome, kao što tvrdi predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, „kao međunarodni igrač izgubila snagu, a zbog toga, dugoročno, i uticaj“? Može li Evropa da se emancipuje od Amerike, kao što poziva glavni urednik nemačkog „Špigla“ Klaus Brinkbojmer, ili pak „duboko u sebi treba da zna da tako nešto nije moguće“, kako tvrdi „Vašington post“? O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili Dušan Proroković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu i novinar iz Londona Siniša Ljepojević. Osvrćući se na slavodobitno proglašavanje kraja istorije i nastanka novog svetskog poretka totalne američke dominacije pre skoro tri decenije, Siniša Ljepojević ocenjuje da sada prisustvujemo počecima kraja američke dominacije: „Novi međunarodni poredak se već može nazreti, to je multipolarni svet. Ipak, ovaj proces ide sporo, pre svega zato što Amerika i dalje kontroliše finansijske tokove u svetu. Ipak, i tome dolazi kraj, a ti procesi se sada ubrzavaju, o čemu najbolje svedoči prava inflacija američkih sankcija. Amerika je svetska sila koja se neprestano ljuti i nekome uvodi sankcije.“ ���Transformacija strukture svetskog političkog poretka započela je 2008. godine. Taj proces traje već deset godina, i nastaviće se u budućnosti“, uveren je i Dušan Proroković, koji ukazuje: „Jedna od osnovnih definicija supersile kaže da je to država koja može da određuje bezbednosnu dinamiku u svim regionima na svetu. Očigledno je da Amerika to već danas ne može, pa otuda i ova nervoza… Nikada nijedna supersila nije svoju poziciju predala bez borbe i mislim da će se ubuduće sve više oslanjati na vojsku kako bi očuvala svoju poziciju u međunarodnim odnosima.“ „Strateško opredeljenje Amerike je da se održava u onim delovima sveta u kojima još to može podgrejavanjem neprijateljstava i generisanjem neprijatelja“, kaže Siniša Ljepojević, što je u neposrednoj vezi s pitanjem odnosa vodećih evropskih država prema Rusiji, koji su zatrovani sankcijama koje je EU uvela Rusiji pod pritiskom Amerike. Putin: U traganju za rešenjem spora oko Kurila treba biti strpljiv A sada, u jeku nesporazuma s SAD oko iranskog nuklearnog sporazuma, Angela Merkel je prošlog petka posetila Vladimira Putina. Na zajedničkoj konferenciji za štampu rekla je da Nemačka ima „čvrsto transatlantsko prijateljstvo“ s Amerikom, ali da joj je „u strateškom interesu da održi dobre odnose s Rusijom“, na šta je Putin dodao da „nema potrebe da se odnosi Rusije i Nemačke povezuju s odnosima Rusije s trećim državama“. Dve strane saglasne su ne samo oko iranskog nuklearnog sporazuma, već i oko gasovoda „Severni tok 2“, čijoj se izgradnji Amerika otvoreno protivi, zbog čega američki „Blumberg“ ocenjuje: „Zbližavanje s Rusijom sada je ključni politički cilj Nemačke“. Dušan Proroković je skeptičan prema takvoj tvrdnji: „To će možda biti cilj nekog budućeg rukovodstva Nemačke. Ja ne vidim snagu u CDU-u Angele Merkel da sada načini takav zaokret, tim pre što je nemački politički sistem u ovom trenutku jako rovit“. Posle Merkelove Putin je ovih dana ugostio i francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji ga je pohvalio kao snažnog lidera i uz to priznao da Rusija ima nezamenljivu ulogu u nekim međunarodnim pitanjima. „Rusiji, naravno, odgovara da održava kontakte sa evropskim liderima. Takođe, liderima Nemačke i Francuske, zbog njihovih unutrašnjih potreba, odgovara da demonstriraju svoju samostalnost kroz održavanje odnosa sa Rusijom“, komentariše Siniša Ljepojević, dodajući, međutim, da je „ključno pitanje da li Nemačka i Francuska imaju kapacitet da se odupru nalozima Amerike. Očigledno je da međunarodna izolacija Rusije nije uspela, ali tek će se u budućnosti videti kakvi će biti konkretni rezultati ovih susreta“. S tim u vezi, „Vašington post“ piše: „Evropljani žele da raskinu s Amerikom. Duboko u sebi, oni treba da znaju da ne mogu to da učine. Nezavisni pol nije verovatan“. S druge strane, nemački „Špigl“ u redakcijskom uvodniku navodi: „Zapad koji smo znali više ne postoji. Naš odnos sa Sjedinjenim Državama ne može se sada nazvati prijateljskim, a jedva se o njemu može govoriti i kao o partnerskom“. „Počivaj u miru, transatlantska alijanso 1945-2018“, ocenjuje i američki „Forin polisi“. Na tom tragu i Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, nedavno je izjavio da će „u novoj globalnoj igri Evropa ili biti jedan od glavnih igrača, ili pion. To su jedine realne alternative“, i, govoreći o Americi, „s takvim prijateljima, šta će nam neprijatelji“, te da Evropa „mora da bude spremna da deluje samostalno“. Može li Evropa da se emancipuje od Amerike i da postane samostalan igrač? „Nisam siguran da Evropa to može“, kaže Ljepojević. „Siguran sam da postoji veliko nezadovoljstvo odnosom s Amerikom, međutim, finansijske i bankarske veze jako su duboke i nalaze se pod američkom kontrolom, tako da Evropa nema potreban kapacitet da se otrgne iz američkih kandži. S druge strane, postoji proces koji teče nezavisno od toga i koji će na kraju dovesti do tog raskida, ali će za to biti potrebno vreme“. „EU ima dovoljno ekonomske moći da postane nezavistan igrač u međunarodnim odnosima, donekle ima i političke moći koja se naročito manifestuje u manjim zemljama kao što je Srbija, ali nema nikakvu vojnu moć. Bez sadejstva ove tri vrste moći nema ni ukupnog potencijala, i sve dok NATO garantuje bezbednost Evrope, ona neće moći da se otrgne iz američkog zagrljaja“, smatra Dušan Proroković i otuda zaključuje da američki svetski poredak neće promeniti evropske države, već savez Rusije i Kine: „Evropske države će s Rusijom i Kinom sarađivati tek od slučaja do slučaja — kao što sada čine povodom iranskog nuklearnog sporazuma — ali daleko smo od sklapanja ozbiljnijih savezništava među njima.“ „S druge strane, što se same Rusije i Kine tiče, to je daleko izvesnije. Njihovi odnosi se svake godine podižu na još viši nivo još od osnivanja Šangajske organizacije za saradnju, i upravo se od ove dve zemlje može očekivati da će u narednom periodu nastaviti da uspostavljaju balans snaga u međunarodnim odnosima kako bi stvorili multipolarni svet. U strateškim dokumentima i Rusije i Kine upravo i piše da im je to cilj. A kolikog će udela u tome imati evropske zemlje, ostaje da se vidi.“ izvor(sputnik.rs) Read the full article

[vaseljenska]

Шеф војног комитета НАТО-а: Москва покушава да промени светски поредак

Шеф војног комитета НАТО-а: Москва покушава да промени светски поредак http://www.vaseljenska.com/vesti/sef-vojnog-komiteta-nato-a-moskva-pokusava-da-promeni-svetski-poredak/