#surfujbezbedno

[unitaseurope]

Digitalno nasilje među mladima – Klik do smrti

Autor: Ana Krstajić

Aleksa i Mahir su dva dečaka koja se nikad nisu upoznala. Jedan je odrastao u Nišu i želeo je da postane pilot, a drugi u Sarajevu i voleo je da svira gitaru. Ipak, imali su nešto zajedničko. Obojica su bili žrtve brutalnog vršnjačkog nasilja. Obojica su izlaz videli u smrti i imali 14 godina kada su izvršili samoubistvo.

Jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod tinejdžera i adolescenata širom sveta je samoubistvo. Na ovaj tragičan čin mladi se odlučuju jer ne vide drugi izlaz, a kao jedan od uzroka stručnjaci navode vršnjačko nasilje koje se poslednjih godina u velikoj meri preselilo u virtuelni svet. Istraživanje UNICEF-a i Ministarstva prosvete, nauke i tehlološkog razvoja sprovedeno u preko 30 osnovnih i srednjih škola naše zemlje pokazuje da je digitalno nasilje doživelo više od četvrtine ispitanih osnovaca i čak 66 odsto srednjoškolaca.

Nasilje koje se odvija putem digitalnih tehnologija koincidira sa onim koje se dešava u školi, što znači da žrtve trpe dodatan pritisak čak i kada su, barem fizički, na sigurnom mestu. Elektronsko nasilje je ponekad brutalnije nego vređanje licem u lice, jer internet nudi brojne mogućnosti kreiranja materijala koji mogu biti ponižavajući za žrtvu. Takođe, brzina širenja informacija u online svetu i veća publika dovode do podsticanja grupne mržnje. Prema UNICEF-u, digitalno nasilje podrazumeva:

·        Postavljanje uznemirujućih, uvredljivih ili pretećih poruka, fotografija ili video-snimaka na društvene mreže;

·        Snimanje i distribucija fotografija, poruka i drugih materijala seksualnog sadržaja;

·        Uznemiravanje telefonskim pozivima i SMS porukama;

·        Lažno predstavljanje, korišćenje tuđeg identiteta, kreiranje profila na društvenim mrežama korišćenjem tuđeg imena;

·        Nedozvoljeno saopštavanje tuđih privatnih informacija, objavljivanje neistina ili glasina o drugoj osobi na društvenim mrežama i blogovima;

·        Promena ili krađa lozinki;

·        Neprimereno komentarisanje i ismevanje tuđih slika ili poruka na društvenim mrežama ili blogovima;

·        Podsticanje mržnje po različitim osnovama.

Nasilnici u virtuelnom svetu ne mogu fizički nikoga da povrede ili ugroze, ali anonimnost koju pruža internet daje im utočište i osećaj sigurnosti da nikad neće odgovarati za svoje postupke. Mogućnost skrivanja iza lažnih profila napadačima služi kao dodatan podsticaj za agresivnost i ispoljavanje mnogo okrutnijih oblika nasilja, koje uživo ne bi iskazali.

Samo jedna od deset žrtava elektronskog nasilja odluči da o ovom problemu obavesti odrasle osobe, jer se plaši osuda i ne veruje da mu one mogu pomoći. Iz tog razloga, posebna odgovornost je na roditeljima, koji treba da obrate pažnju na promene u ponašanju tinejdžera kada se radi o upotrebi novih tehnologija.  Postoje određeni znaci koji mogu da ukažu na to da dete trpi nasilje i da je meta napada u virtuelnom svetu. Neki od njih su:

·        Menja svoje navike i naglo prestaje da koristi digitalne tehnologije, iako su do skoro bile sastavni deo njegovog života;

·        Nervozno je i uplašeno dok provodi vreme na internetu;

·        Pokazuje znake ljutnje, frustracije ili tuge kada primi poruku na telefon ili putem društvenih mreža;

·        Izbegava da razgovara o tome kako provodi vreme na internetu;

·        Postaje depresivno i anksiozno, često deluje odsutno.

Specifičnost nasilja na internetu i njegovog uticaja na žrtve ogleda se u snazi napisane reči i činjenici da je maltretirano dete konstantno dostupno i izloženo sadržajima punim mržnje. Činjenica da su uvredljivi materijali zauvek prisutni na mrežama, čak i ukoliko žrtva blokira osobu koja ga uznemirava, ostavlja značajne posledice po psihu adolescenata. Mladi koji trpe elektronsko nasilje osećaju se nemoćno, nezaštićeno i nebezbedno, čak i u sopstvenom domu. Svetska istraživanja ovog problema pokazala su da čak 93 odsto tinejdžera koji su pretrpeli neki oblik digitalnog nasilja oseća beznađe, anksioznost i upada u depresiju.

Poslednji dostupni podaci Republičkog zavoda za statistiku navode da je u 2018. godini 29 mladih u Srbiji izvršilo saumoubistvo. Nismo u mogućnosti da utvrdimo njihove motive i saznamo da li su neki od njih trpeli vršnjačko zlostavljanje. Ipak, ono što znamo je da je sajber nasilje veoma rasprostranjeno i da postoji veliki broj dece koja su svakodnevno izložena ovoj vrsti torture. Zato je dodatna edukacija mladih o pametnom i bezbednom korišćenju interneta jedan od naših prioriteta. Unitas Fond je u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija pokrenuo kampanju #SurfujBezbedno, kako bi se skrenula pažnja na opasnosti sa kojima se deca svakodnevno  suočavaju u online svetu. Verujemo da borba protiv nasilja može da spasi živote. Aleksa bi danas imao 23, a Mahir 19 godina. Aleksa bi se možda bavio vazduhoplovstvom, a Mahir muzikom. Možda.

Ako sumnjate da je vaše dete žrtva digitalnog nasilja, savetujemo da se obratite za pomoć Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, na broj telefona 19833.

[unitaseurope]

Da li znate s kim se vaše dete dopisuje na internetu?

Autor: Ana Krstajić, UNITAS

Ovo pitanje postaje sve bitnije za svakog roditelja, imajući u vidu da deca odrastaju koristeći internet, njegove moći povezivanja i socijalizacije. Ova briga sve je realnija i podstiče borbu protiv neograničenog uticaja interneta, kao i potrebu za edukacijom dece da budu mudri korisnici interneta i društvenih medija, usled eskalacije negativnih pojava u online svetu. Jedna od njih je svakako deljenje seksualnog sadržaja u virtuelnim sobama za četovanje. Povezujući nasumično ljude u virtuelnom video i tekstualnom ćaskanju, ta mesta sve više postaju uporište predatora koji vrbuju svoje žrtve u online prostoru. S druge strane, četovima pristupaju, maloletnici - tinejdžeri i deca - sasvim nesvesni opasnosti.

Globalne organizacije za zaštitu dece sve su više zabrinute zbog predatora koji koriste stranicu Omegle za prikupljanje materijala sa seksualnim sadržajima. Pritom Omegle ne poseduje adekvatnu starosnu verifikaciju, već samo izjavu za odricanje od odgovornosti, koja sadrži napomenu da korisnici treba da imaju više od 18 godina. To znači bez logovanja i provere, samo jedan klik i dete je u sobi za ćaskanje. Ova platforma nastala je 2009. godine, ali poslednjih godina postaje sve posećenija. Prema novom istraživanju alata za analizu ključnih reči SemRush, Omegle je globalno porastao sa oko 34 miliona poseta mesečno u januaru 2020. na 65 miliona u januaru 2021. godine. Posebno zabrinjava širenje popularnosti virtuelnog chat room-a Omegle na društvenoj mreži TikTok, koju u najvećem broju koriste tinejdžeri. Omegle je zapravo toliko uzeo maha da je postao tema nedavnih viralnih video snimaka popularnih influensera, a samo na TikTok-u, video snimci označeni sa „Omegle“ pregledani su više od 9,4 milijarde puta.

Virtuelne sobe za razgovor, kao potencijalna lokacija koja se koristi za eksploataciju dece, zahtevaju pažnju javnosti, s obzirom na to da se procenjuje da je čak 750 000 predatora prisutno na internetu u svakoj sekundi. Mnogo toga se dešava - od prikupljanja seksualnog sadržaja na kojima su deca, do regrutovanja i podvođenja. Zbog toga nameće se bitno pitanje da li one podležu starosnoj verifikaciji, kontroli i regulisanju od strane njihovih osnivača? Koliko je ovo bitno, usled široke dostupnosti interneta, ukazuju pristalice zakona FOSTA i SESTA, koji su 2018. godine doneti u Sjedinjenim Američkim Državama, kao vitalni alati koji služe za kontrolisanje veb stranica, a žrtvama trgovine ljudima pružaju priliku da tuže te veb stranice zbog olakšavanja njihove viktimizacije. FOSTA, Zakon o borbi protiv seksualne trgovine ljudima putem interneta i SESTA, Zakon o zaustavljanju trgovine seksualnim trgovcima, pokušaj su gašenja sajtova koji pospešuju trgovinu ljudima. Ovi zakoni prepoznaju veb lokacije kao potencijalni izvor i mesto za trgovinu ljudima, te ih smatraju pravno odgovornim što svojim sadržajem doprinose trafikingu. Njihov odjek i usvajanje i u drugim zemljama širom sveta potpuno bi promenio internet kakav danas poznajemo. Pre svega oni su korak napred ka suzbijanju slobode na internetu, a sve zarad višeg cilja, da zaštitimo maloletnike od vrbovanja i opasnosti da upadnu u lanac trgovine ljudima. Dok se to polje ne reguliše, velika je odgovornost na roditeljima, koji bi trebalo da proveravaju svaku aplikaciju, posebno one koje nude funkcije četovanja, nadgledaju sajtove koje deca koriste, blokiraju pristup u slučaju sumnjivih aplikacija, odrede vremenska organičenja za decu, a pre svega uče decu da ne veruju neznancima na društvenim mrežama.

Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, pozovite neki od sledećih brojeva:

Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833

Srbija SOS Telefon +381 11 785 0000

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD +1 888 373 7888

[unitaseurope]

Eksploatacija dece ili umetnost – gde je granica?

Autor: Ana Krstajić

Provokativan ples, neprikladna odeća i eksplicitne scene. Ovo je opis filma Cuties o jedanaestogodišnjim devojčicama za koji kritičari kažu da je pogodan samo za jednu grupu - pedofile i seksualne prestupnike.

Radnja prati devojčicu Ejmi iz Senegala, koja živi u Parizu i priključuje se plesnoj grupi u borbi protiv vrednosti koje porodica pokušava da joj usadi. Brojne uznemirujuće scene devojčica koje igraju na neprimeren način u oskudnim kompletima izazvale su bujicu komentara i na trenutak probudile svest javnosti o problematici seksualizacije mladih. Ovakvi sadržaji sve češći su u filmovima i serijama, a opravdani su umetničkim slobodama i željama producenata da skrenu pažnju na određeni socijalni fenomen. Međutim, gde je granica između umetničke slobode i eksploatacije maloletnih lica? U filmu Cuties ona je potpuno zamagljena i devojčice koje igraju glavne uloge u ovom ostvarenju mnogi smatraju žrtvama seksualne eksploatacije.

Kada sam prvi put odgledala film, ostavio je na mene jak utisak, loš osećaj u stomaku, zbunjenost i mnoštvo pitanja – kako su njihovi roditelji pristali na ovo, da li su one tako mlade svesne posledica koje pojedini kadrovi nose i da li ih je neko informisao i pružio im neophodnu zaštitu? Nisam mogla a da ne pomislim na to kako će seksualni predatori uživati u ovom ostvarenju na veoma pogrešan način i kako će pojedini delovi završiti na sajtovima za odrasle. Da bilo ko od nas poseduje na svom kompjuteru ili telefonu neprimerene fotografije ovih devojčica, njihovih nagih tela i snimke na kojima tverkuju i dodiruju se po intimnim delovima, bio bi iza rešetaka. Možda je i najveći kuriozitet taj što one zapravo i ne mogu na legitiman i legalan način da pogledaju film u kojem igraju glavne uloge, jer je zabranjen za mlađe od 18 godina, upravo zbog eksplicitnih scena u kojima one učestvuju.

Čini se da odgovornost pisca, režisera i producenta za kreiranje materijala koji ugrožavaju osnovna dečija prava ovoga puta izostaje. Seksualizacija dece u medijima veoma je opasna pojava koja može dovesti do otupljivanja i vremenom - potpune normalizacije takvih sadržaja. Prvi put kada ih vidimo, šokiraćemo se. Međutim, ako nam se putem kanala komunikacije koje svakodnevno koristimo servira da su naga dečija tela koja tverkuju nešto istinski normalno i trivijalno, i mi ćemo početi da verujemo u to.

Seksualna eksploatacija dece je veoma teško kriminalno delo koje često uključuje omamljivanje psihoaktivnim supstancama i nasilje. Fatia, Media, Ester, Ilana i Mirjam nisu bile omamljene ni zlostavljane tokom snimanja filma Cuties. Ipak, najpoznatiji sajt za ocenu filmova IMDb navodi da su određene scene veoma uznemirujuće za gledaoce i da krše osnovne zakone protiv pedofilije.

Svakog dana, nekoliko stotina hiljada dece na svetu doživi seksualnu eksploataciju, a njihova prosečna starost je 12 godina. Alarmantan je podatak da na internetu postoje snimci i fotografije seksualnog iskorišćavanja dece svih uzrasta – od nula do 18 godina. Proizvodnja i distribucija dečije pornografije počela je da uzima maha onog trenutka kada su mobilni telefoni i internet postali lako dostupni većini stanovništva. U poslednje vreme, sve je veći broj slučajeva uživog prenosa seksualnog iskorišćavanja maloletnika putem različitih platformi koje pojedinci skupo plaćaju. Ovu vrstu zlostavljanja neverovatno je teško identifikovati zbog nedostatka dokaza koji iščezavaju u digitalnom svetu. Anonimnost interneta pružila je seksualnim prestupnicima dodatan podsticaj, jer veruju da vrbovanje i zloupotreba maloletnih lica neće proći opaženo i kažnjeno.

„Obično kada neko bude zlostavljan ili silovan, to se desi i prođe. Snimci zlostavljanja koje sam ja preživela, završili su na internetu. U mojoj glavi, to nasilje i dalje traje, svako ga može videti i preuzeti na svoj kompjuter ili mobilni telefon. I tako iz dana u dan postoje ljudi koji uživaju u mojoj patnji.“ – trinaestogodišnja devojčica koju je spasao Centar za zaštitu dece u Kanadi.

Odrasli koji su kao deca doživeli seksualno zlostavljanje koje je zabeleženo kamerom i zatim postavljeno na internet i danas osećaju veoma teške emotivne posledice. Navode da im pomisao na činjenicu da u svakom trenutku neko može da preuzme i pogleda taj sadržaj ne dozvoljava da zaborave ono što su doživeli.

Ovim putem vas pozivamo da svaku zloupotrebu i ugrožavanje bezbednosti dece na internetu prijavite Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, na broj 19833.

[unitaseurope]

Kako da zaštitite decu od opasnosti na internetu

Autor: Ana Krstajić

Svako četvrto dete u Srbiji imalo je fizički susret sa osobom koju je upoznalo putem interneta, a skoro polovina njih prihvata poziv za prijateljstvo na društvenim mrežama od nepoznatih osoba, pokazalo je nedavno istraživanje sprovedeno u 60 škola u našoj zemlji. Ovi podaci su veoma zabrinjavajući i ukazaju na potrebu za aktivnijim uključivanjem roditelja u dodatnu edukaciju dece o bezbednom i odgovornom ponašanju u virtuelnom svetu.

Naša deca su usled pandemije koronavirusa usmerena na internet više nego ikada ranije – prate predavanja, rade domaći, igraju igrice, instaliraju nove aplikacije i svakodnevno postavljaju fotografije i snimke na društvene mreže. Internet nudi edukativan i zabavan sadržaj i olakšava im vreme koje moraju da provedu u karantinu. Ipak, ovo mesto ima svoju mračnu stranu i svakodnevno je izvor pokušaja vrbovanja dece i mladih  za različite kriminalne radnje, od kojih su najčešće i istovremeno najopasnije pedofilija i uvođenje u lanac trgovine ljudima.  

Trgovci ljudima koriste internet i društvene mreže da bi se približili deci i pridobili njihovo poverenje. Čak 750.000 predatora svakodnevno provodi vreme na društvenim mrežama,  online igricama i u sobama za chat, gde biraju najranjivije dečake i devojčice i obećavaju im novac, poklone i putovanja. Neki od njih održavaju kontakt sa decom mesecima, kako bi ih izmanipulisali da pristanu na sastanak, nakon čega ih zarobljavaju i uvode u lanac trgovine gde postaju žrtve prinudnog rada ili prostitucije. U Srbiji je najmlađa žrtva vrbovanja putem interneta imala samo devet godina.

Iako je nemoguće u svakom trenutku posmatrati šta to deca pretražuju i pratiti svaki klik koji naprave, postoje brojni načini da im pružite potrebnu zaštititu. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija posvećeno je temi online bezbednosti najmlađih i savetuje da deci dozvolite da kreiraju naloge na društvenim mrežama ukoliko imaju preko 13 godina. Takođe, smatraju da je pre tog koraka neophodno da razgovarate sa njima o vremenu koje će moći da provode na ovim platformama, kao i da ustanovite sledeća pravila:

·       Ne smeju da ostavljaju podatke o sebi, svojim kretanjima i aktivnostima na internetu i na društvenim mrežama;

·       Profili moraju da budu zatvoreni, odnosno privatni, bez odavanja ličnih informacija i lokacija;

·       Moraju da budu svesni da fotografije i sve drugo što postave ostaje zauvek na internetu, posebno na društvenim mrežama;

·       Ne smeju da preuzimaju fajlove iz neproverenih izvora;

·       Uvek treba da prijave štetne, uznemirujuće, uvredljive, nametljive i opasne poruke i sadržaje;

·       O dešavanjima na internetu uvek treba da razgovaraju sa porodicom i da sa vama dele pozitivne i negativne utiske iz online sveta;

·       Prijatelji na društvenim mrežama mogu da budu samo ljudi koje poznaju u privatnom životu;

·       Nikada ne smeju da pristanu na sastanak sa nekim koga su upoznali preko interneta;

Iako mislimo da su naša deca bezbedna ako ih naučimo da ne razgovaraju sa nepoznatim osobama, ponekad zaboravljamo da namere stranaca na internetu nije tako lako uočiti kao u stvarnom svetu. Deca se odlično snalaze surfujući mrežom i već od malena pravilno rukuju mobilnim telefonima i tabletima, ali ona ipak nemaju dovoljno znanja i iskustva da prepoznaju sve rizike koji se tada javljaju. Stručnjaci savetuju da zabrana upotrebe interneta nije pravo rešenje, kao ni potpuna sloboda, jer i obična Google pretraga, u potrazi za odgovorom na domaći iz fizike može mlade da odvede do sajtova sa neprimerenim sadržajem. Pustite ih da naprave prve samostalne online korake, ali i iskoristite prednosti koje vam nude upravo nove tehnologije, koje mogu da postanu vaš saveznik. SecureTeen Parental Control, Kids Place - Parental Control, Screen Time Parental Control, NetNanny i K9 Web Protection neke su od aplikacija koje vam omogućavaju potpunu kontrolu nad uređajima vaše dece. Daju vam priliku da pratite šta rade na internetu, koje aplikacije koriste, koga pozivaju i sa kim se dopisuju. Takođe, pomoću njih možete da ograničete vreme koje će da provedu na internetu, kao i sadržaj koji će da pretražuju.

U cilju skretanja pažnje na opasnosti sa kojima se deca svakodnevno suočavaju u online svetu i njihove edukacije o pametnom i bezbednom korišćenju interneta, Unitas Fond i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pokrenuli su kampanju #SurfujBezbedno. Ovim putem vas pozivamo da svaku zloupotrebu i ugrožavanje bezbednosti dece na internetu prijavite Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, na broj 19833.