#sajamtehnike

[zanimljivaekonomija]

Ministar Nenad Popović otvorio Međunarodni sajam tehnike

Beograd, 21. 5. 2019. - Ministar u Vladi Srbije zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović otvorio je danas 63. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća koji se do 24. maja održava na Beogradskom sajmu. Ova najpoznatija, najuglednija ali i najstarija regionalna sajamska manifestacija ovakvog profila okupila je tehničko-tehnološku elitu iz tridesetak zemalja sa četiri kontinenta kako bi na jednom mestu predstavila svet srpskom tržištu, privredi i nauci, ali i ovdašnja dostignuća svetu. Podsećajući na tu činjenicu ministar Popović ukazao je i na značaj i Sajma tehnike i Beogradskog sajma za promociju Industrije 4.0, čiji su temelji u konceptu ove sajamske manifestacije. Istovremeno, ukazao je na ulogu i značajurazvoja malih i srednjih preduzeća, kojih i na ovom sajmu ima najviše i koja predstavljaju posebnu šansu za Srbiju. To se naročito odnosi na ona preduzeća koja nastupaju sa naprednom, inovativnom i digitalnom komponentu. „Napredna i digitalizovana mala i srednja preduzeća su kičma moderne ekonomije svuda u svetu, jer svojom aktivnošću i mobilnošću u tržište i ekonomski sistem unose potrebno dinamiku i ispunjavaju širok poslovni prostor koji ostaje van dometa velikih kompanija“, rekao je ministar Popović, naglasivši da su u Evropi mala i srednja preduzeća nosioci čak 90 odsto biznisa, da su u proteklih pet godina ona pokrivala oko 85 odsto novih radnih mesta zapošljavajući neverovatnih dve trećine ukupnog radno sposobnog stanovništva. Zbog svega toga, naglasio je ministar, i Evropska komisija na ovu grupaciju i na preduzetništvo gleda sa posebnom pažnjom, kao ona ključni faktor stabilnog ekonomskog rasta i stvaranja novih radnih mesta. Komisija je izradila i razvojni okvir koji je ekskluzivno usmeren baš ka malim i srednjim preduzećima. „Republika Srbija će taj pravac u potpunosti ispratiti, a cilj tog pravca je da se obezbedi stimulativni poslovni ambijent, promocija preduzetništva i razvoj preduzetničkog duha, osnaživanje pristupa novim tržištima i uopšte internacionalizacija i olakšavanje pristupa fondovima za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, sistemska podrška jačanju kompetitivnosti i inovacionih kapaciteta, podrška stvaranju mrežnih struktura, efektivna razmena informacija i na kraju podrška start-up sektoru i njihovoj ekspanziji“. Republika Srbija se, rekao je ministar, u pogledu malih i srednjih preduzeća u ukupnom sistemu statistički ne razlikuje od Evrope, u nekim segmentima je čak i bolja, a razlog tome je nedostatak velikih kompanija. „Razlike postoje u jednom drugom aspektu, a to je udeo malih i srednjih preduzeća u u prerađivačkoj industriji. Upravo ova industrija, zasnovana na platformi 4.0, uslov je za snažno ekonomsko napredovanje. Država Srbija čini veliki napor da se ovaj segment ojača, te da se ojača inovacioni deo sektora malih i srednjih preduzeća“. U sve to, naglasio je ministar Popović, neophodno je ugrade jači programi javnog i privatnog partnerstva, poput onih koji je izgradila Evropska komisija. Potrebno je javno-privatno partnerstvo koje bi povezalo industriju i akademsku zajednicu i istraživačko-razvojne resurse. Evropa sistemskim merama upravo formira razvojni ambijent za narednih 15 godina, a Srbija bi u to morala da se uključi i prilagodi. A u svemu tome, vredi ponoviti, ključne su inovacije i mala i srednja preduzeća. Kao imperativ, ministar je naglasio potrebu za programom javnog partnerstva za sektor robotike, segment koji Evropa posebno stimuliše i u koji ulaže. Naravno da to treba da bude prilagođeno sektoru malih i srednjih preduzeća, jer je robotika svojstvena velikim kompanijama, a postojeće robotske tehnologije su objektivno razvijene za velike sisteme. Srbija treba da pronađe svoju šansu u razvijanju robotike za mala i srednja preduzeća, što će doprineti fleksibilnijoj proizvodnoj automatizaciji i kompetitivnosti. Ta tehnologija još uvek nije dostupna malim i srednjim preduzećima u potpunosti i tu leži i problem, ali je to i veliki izazov, posebno za naše inženjere koji se bave inovacijama i novim tehnologijama, reko je ministar Popović.

Na Sajmu tehnike učestvuje više od 600 domaćih i stranih, direktnih i indirektnih izlagača. Najavljeno je predstavljanje oko 100 tehničko-tehnoloških inovacija i noviteta. Posebno mestu u sajamskim programima imaju naučne, naučno-istraživačke i obrazovne institucije, koje predvodi resorno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

/Press služba Boegradskog sajma, foto: M.Karan/

[zanimljivaekonomija]

Sutra počinje 63. Međunarodni sajam tehnike 

Konačno i taj 21. maj, dan kada 63. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća dočekuje tehničku, tehnološku i naučnu elitu sa svih svetskih meridijana.

U celokupnoj svetskoj sajamskoj industriji poznato je da je upravo Sajmom tehnike novi Beogradski sajam 1957. godine počeo svoj hod kroz savremenu istoriju, postajući tako temelj i oslonac sajamske industrije u Srbiji, ali i matica iz čijeg su okrilja vremenom nastajale neke druge velike, specijalizovane priredbe Beogradskog sajma. Na širem međunarodnom planu, Sajam tehnike se danas opisuje kao vodeća regionalna razvojno-tehnološka sajamska manifestacija, najveći, najstariji, najpoznatiji i najugledniji specijalizovani sajamski događaj takvog profila i integrator i oslonac privredne saradnje na polju tehnike, tehničko-tehnoloških dostignuća i inovacija.

Na više načina baš je Sajam tehnike svojevrsno i trajno merilo suštinskog sveukupnog razvoja i civilizacijskog napretka šireg geografskog i privrednog prostora. Sami naučnici su ustanovili da je, na primer, obim naučnih znanja do kojih je čovečanstvo došlo od početka “civilizovanog čoveka” udvostručen tek 1750. godine. Celokupno dotadašnje znanje udvostručeno je ponovo kroz 150 godina, sledeće (1950) kroz 50 godina, а sledeće (1960) za neverovatnih 10 godina. Između ta dva poslednja nepojmljiva naučna i tehničko-tehnološka skoka nastao je – Sajam tehnike. Do čega je od tada do danas dovela aritmetička progresija naučne i tehničko-tehnološke “fantastike” treba da pokaže, i to pod sloganom Vreme je za nove tehnologije, opet – Sajam tehnike.

Posle suštine ostaje statistika: tokom četiri sajamska dana, u pet hala Beogradskog sajma, svoja tehničko-tehnološka postignuća predstaviti više od 600 direktnih i indirektnih izlagača, proizvodnih ili projektantskih kompanija, naučno-istraživačkih i obrazovnih institucija, start-up projekata i inovativnih pojedinaca iz više od trideset zemalja sa četiri kontinenta. Oko polovine ukupnog broja izlagača dolazi iz inostranstva. Primetna je veća zainteresovanost firmi iz Kine za promociju opreme i mašina i Ruske Federacije da na najvišem nivou predstavi domete i istraživanja svojih najuglednijih instituta u oblasti budućih efikasnih tehnologija. Svoje nacionalne ili grupne izložbe obezbedili su izlagači iz Češke, Austrije, Slovačke, Slovenije, Turske, Srbije…

Sami izlagači predstaviće u svojim izlagačkim programima više od 100 inovacija i noviteta, najviše sektorima 3D tehnologija, robotike, CNC mašina, primene laserskih tehnologija, obrade plastike, automatizacije proizvodnih procesa, mernih instrumenata, alata… Pri tome, oko polovine prijavljenih inovacija odnosi se na domaće firme.

Gotovo svi najvažniji državni i obrazovni činioci u promociji inovacija i naučnih, tehničko-tehnoloških istraživanja – od Ministarstva, nauke, tehnologije i tehnološkog razvoja, preko Fonda za inovacionu delatnost, Centra za promociju nauke ili Naučno-tehnološkog parka, do svih najznačajnijih obrazovnih i naučno-istraživačkih instituta i institucija – daće svoj pečat i u izlagačkom i u okviru stručnog pratećeg programa Sajma tehnike.

Konačno, Sajam tehnike se, pored promotivnog, informativnog, naučno-istraživačkog i tehničko-tehnološkog, vinuo u nebo i svojim poslovnim potencijalom. O tome govori i prošlogodišnji podatak da su tokom prvа dva dana sajma domaćim kupcima prodate dve mašine za po pola miliona evra, a da je u nastavku rada sajma dodatno sklopljeno više ugovora ukupne vrednosti veće od 1,5 miliona evra.

Radno vreme 63. Međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća biće od 10 do 18 časova. Cena pojedinačne ulaznice je 400 dinara, a parkiranje u sajamskom krugu plaća se 150 dinara po satu.

/saopštenje: press služba Beogradskog sajma/

/foto:sajam.rs/