#ruski oligarh

[cgvijesti]

U Splitu uhapšene četiri osobe zbog ruske jahte

U Splitu je u toku istraga o isplovljavanju ruske jahte pod sankcijama “Irina VU” kojom je obuhvaćeno osam osoba, a četiri su i formalno uhapšene, objavila je danas Hina, pozivajući se na nezvanične informacije. Kako je navela hrvatska agencija i dalje je u toku pretraga prostorija osumnjičenih i prikupljanje drugih dokaza. Šestoro osumnjičenih navodno je sa splitsko-dalmatinskog područja, a…

[mentalnahigijena]

DRUGA FAZA

Rusija raspoređuje zloglasne Wagnerove plaćenike, nakon pokušaja da ubiju Zelenskog i Klička, sada imaju novi cilj: to je jasan znak promjene ruske ratne strategije Rusija raspoređuje Wagnerove plaćenike na istoku Ukrajine kako bi povećala Putinove šanse da zauzme Donbas. Više od hiljadu pripadnika plaćeničke grupe stiglo je iz centralne Afrike i Sirije kako bi pomogli da se preokrene tok rata u korist Moskve, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo odbrane. Nakon što su prethodni pokušaji nekoliko timova Wagnerovih atentatora da ubiju ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog i gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička propali, plaćenici postaju pokretačka snaga Putinovog napada na istočnu Ukrajinu, koji je očigledno postao minimalistički cilj Kremlja. When Putin wants to "de-Nazify", he sends for Dmitry Utkin. In 2014, Utkin founded the mercenary Wagner Group, named after Hitler's favorite composer. Tatoos: Waffen-SS collar tabs & Nazi Parteiadler. Around 2016, Putin awarded Utkin the title "Hero of the Russian Federation". pic.twitter.com/V3L0Xrzj0G - Johan Norberg (@johanknorberg) March 22, 2022 Wagnerov dolazak u istočnu Ukrajinu znak je jasne promjene ruske ratne strategije nakon što je Sergej Lavrov prošle sedmice objavio da je prva faza "specijalne operacije" završena. Druga faza jasno uključuje napore da se zauzmu barem šira područja dvije separatističke istočne 'republike'. Međutim, borbe se u tim regionima vode od 2014. godine, a tamošnje ukrajinske trupe su među najiskusnijim u zemlji, a Putinovo oslanjanje na strane plaćenike znak je prilično velikog očaja Kremlja. Nije tajna da su Vagneri, kao grupa međunarodnih kriminalaca, prvenstveno motivisani brzom zaradom, pljačkom i mogućnošću sadizma, baš kao i 'Arkanovi' u bivšoj Miloševićevoj ratnoj mašini. Wagnerovu grupu kao privatnu vojsku ubica za 'tajne operacije' stvorio je Jevgenij Prigožin, jedan od najbližih saradnika predsjednika Ruske Federacije. Zovu ga Putinovim šefom kuhinje, a profil mu je sličan dijaboličnim ruskim negativcima iz filmova o Džejmsu Bondu. On je bivši ugostitelj (obogatio se na unosnim ugostiteljskim ugovorima sa državom), a današnji oligarh i multimilijarder, Putinov tajkun za najsloženije strane zavere. On je glavni čovjek moskovskog režima za lažne vijesti, digitalnu propagandu, internet farme trolova i plaćena ubistva. Prije zbližavanja s Putinom, Prigožin je bio sitni pljačkaš i kriminalac: proveo je skoro 10 godina u zatvoru jer je nožem opljačkao ženu zbog pljačke čizama i zlatnih minđuša. Wagner grupa optužena je da je počinila brojne zločine u sumnjivim operacijama širom svijeta koje se vode u interesu Kremlja. U Siriji, Libiji i Centralnoafričkoj Republici bili su posebno brutalni: u Siriji su snimljeni kako čekićem tuku dezertera iz redova vojske Bashara al-Assada, a potom mu lopatom odsjeku glavu. Wagner grupa je dobila ime po Hitlerovom omiljenom kompozitoru, Richardu Wagneru. Jedan od vodećih Wagnera, bivši ruski vojni obavještajac GRU i ruski specijalci Dmitrij Utkin, istetovirao je oznake Waffen SS-a i nacističkog orla na svojim ključnim kostima i grudima, simbolom Trećeg Rajha. To je, inače, čovjek kojeg je Vladimir Putin odlikovao Ordenom Heroja Ruske Federacije. Više je nego zanimljivo da je udarna šaka Putinovih atentatora u Ukrajini otvoreno inspirisana nacističkim i Hitlerovim okultizmom, dok njihov ideolog i mozak tvrdi da u Ukrajini, uz pomoć takvih ljudi, provodi prijeko potrebnu 'denacizaciju' .

Plaćenici Wagner grupe u Libiji se bore uz generala Khalife Haftara

Kratka tema ovdje o Dmitriju Utkinu, komandantu ruskih Wagnerovih plaćeničkih snaga. Na mreži se pojavila slika ovog uglednog gospodina na kojoj se vidi da ima nacističke tetovaže.

[prijedor24]

Abramovich će sav prihod od prodaje Chelseaja donirati za žrtve rata u Ukrajini

Milijarder i ruski oligarh Roman Abramovich objavio je danas da je odlučio prodati fudbalski klub Chelsea iz Londona i obećao da će neto prihod donirati dobrotvornoj fondaciji u korist “svih žrtava rata u Ukrajini”, prenio je BBC. – Ovo uključuje obezbjeđivanje kritičnih sredstava za najhitnije potrebe žrtava, kao i podršku dugoročnom radu na oporavku – rekao je on u izjavi. Abramovich, koji je…

[spectatorzg]

A ruskih oligarha nema...

Dosta često čitamo kako je nekakav ruski oligarh kupio nekakav nogometni klub. Ruski aparatčici koji su se domogli ogromne količine love, nakon što su pokupovali dvorce kičasto opremljene, jahte, avione, pa kupili i poženili puno mlađe cure, pa kupili im sise, dupeta, čube veličini žemlje, kupili su i nogometni klub. RUSSIAN OLIGARCG STARTER PACK   Da bi u nekakvoj sibirskoj vukojebini iz koje…

[balkantimes]

Belorusija na raskršću – Majdan ili Rusija

Faktor pomoći Rusije je ključni razlog zašto „Majdan“ u Belorusiji nije imao uspeha, jer da je on izostao Aleksandar Lukašenko već danas ne bi bio predsednik Belorusije

Aleksandar Đokić

Belorusija, koja je u kontekstu ukrajinske krize dugo vremena odsustvovala u svetskim medijima, ponovo je u žiži interesovanja nakon završenih predsedničkih izbora čiji rezultat osporava beloruska opozicija i kolektivni Zapad. U Srbiji mnogi prave paralele sa Miloševićem ili aktuelnim režimom, što je proizvod nepoznavanja situacije u Belorusiji i postkomunističkom prostoru bivšeg SSSR-a, kao i razumljiv pokušaj objašnjenja jedne druge realnosti kroz prostu analogiju. Protestno orijentisan deo srpskog društva trenutno se nalazi u stanju volatilnog nezadovoljstva, koje rezultira podrškom svim protestima širom planete – od Bejruta do Minska.

Ipak, pored činjenice da su demonstracije protekle i u Beogradu i u Belorusiji, drugih dodirnih tačaka, koje potkrepljuju ovu jednostavnu analogiju, nema. Osim toga, postoje pokušaji simplifikacije dešavnja kroz dihotomiju demokratije i diktature – dobra i zla. Opet, pored negiranja kulturnih i istorijskih osobenosti Belorusije koje determinišu oblik vladavine u toj državi, u datom diskursu primećuje se i nekritička idealizacija Zapada kao bastiona demokratije. Ako smo u Belorusiji prepoznali diktaturu, to jest bajkovito zlo, to automatski znači da na Zapadu vidimo savršeni demokratski sistem – bajkovito dobro.

Realnost je, međutim, drugačija – većina zapadnih sistema sadrži otvoreno oligarhijske elemente, upliv velikog kapitala u donošenje odluka i samim tim poništavanje volje građana, a u datim sistemima nalazimo i izobilje cenzure i ostrakizma, kao posledice po ljude drugačijeg, kritičkog mišljenja. Faktički, jedina razlika u stepenu diktature u Belorusiji i kolektivnom Zapadu je u tome da se sastav vlasti u zapadnim demokratijama češće menja nego u postkomunističkim mekim diktaturama, pa ipak politika, pravac razvoja, dominantan sistem vrednosti koji vladajući krugovi promovišu ne menja se pukom zamenom jedne ličnosti drugom.

Pritom se svi protesti i društveni pokreti na Zapadu odbacuju kao beznačajni i nereprezentativni, jer neoliberalni sistem kvazidemokratije, a u stvari oligarhije krupnog kapitala, „nema alternativu“. Kada protestuju liberalni i nacionalistički Belorusi – to je odraz njihovog nezadovoljstva sistemom, šefom države koji treba da padne, kada protestuju Žuti prsluci u Francuskoj ili BLM aktivisti u Sjedinjenim Državama – to je prolazna faza, u pitanju su ekstremisti, sve će ostati isto.

Kao što protesti u Belorusiji demonstriraju nezadovoljstvo određenih segmenata društva, naročito mladih i urbanih građana, tako i protesti u Francuskoj i Americi pokazuju duboku podeljenost u pomenutim društvima, koji takođe signaliziraju o mogućnostima promene tih sistema kroz narodni bunt. Dihotomija demokratija-diktatura onemogućava objektivnu analizu koja bi upućivala na to da je i demokratski Zapad podjednako fragilan kao i, uslovno govoreći, diktatorski Istok.

IDEOLOŠKI PRESEK Kritičari Aleksandra Lukašenka se, uz dihotomiju diktatura-demokratija, takođe osvrću na podele komunizam i antikomunizam. Iako je od pada komunističkog sistema privrede prošlo gotovo 30 godina, a neoliberalne šok terapije nisu donele očekivano i obećavano blagostanje građanima istočne Evrope, mnogi analitičari i dalje vode ljutu bitku protiv državne privrede. Prihvatanje postojanja idealne demokratije na Zapadu kao zadatost sa sobom povlači i uzvišavanje neoliberalnog ekonomskog sistema. Iako su rezultati sveopšte privatizacije vidni svakome – demografska katastrofa, masovna nezaposlenost, opšte oseđanje beskorisnosti pojedinca i društvenog beznađa – zastupnici neoliberalnih demokratija kao najveći greh spočitavaju predsedniku Belorusije činjenicu da je on održao privredne potencijale Belorusije, da je tamo nezaposlenost gotovo ravna nuli, da je infrastruktura na visokom nivou, a stopa kriminala najniža u poređenju i sa istočnim i sa zapadnim državama.

U pravu su – Aleksandar Lukašenko je kriv po svim navedenim tačkama optužnice, a osobito je kriv što pojam „devedesete“ u Belorusiji nema tako morbidne konotacije kao u ostalim postkomunističkim republikama. Pritom, sam Lukašenko sebe ni ne pozicionira kao vrlog demokratskog liberala, on i ne pokušava da glumi da se uklapa u matricu liberalne demokratije. U svom zapaljivom i visprenom govoru, usmerenom protiv učesnika i organizatora beloruskog „Majdana“, Lukašenko je postulirao svoju ideologiju: prvo, on je za državni kapitalizam nasrpam oligarhijskog neoliberalnog kapitalizma; drugo, njega podržavaju stariji ljudi iz ruralne Belorusije – on se direktno zahvalio svojim podržavaocima iz svih regiona Belorusije koji su organizovano dovezeni da mu na mitingu u Minsku izraze podršku; treće, on je podvukao da Belorusija kao država nema svoje mesto u istoriji i da je ona sačuvala svoj suverenitet kroz njegovu politiku otpora prema destruktivnom uticaju Zapada; četvrto, Belorusija je veran saveznik Rusije u protivljenju NATO ekspanziji i nikada neće postati „sanitarni kordon“ usmeren protiv Rusije.

Pored postulata iz njegovog govora, takođe se mogu izvući i ostale pozicije iz njegovih drugih obraćanja – prvo, Lukašenko je 14. avgusta na sastanku sa ministrima izjavio da su Belorusi, ne samo Sloveni, već ruski ljudi[1], na odloženoj Paradi pobede 2020. godine uz Putina on je nazvao Rusiju svojom otadžbinom (verovatno misleći na širi Sovjetski Savez), što svedoči o tome da je Lukašenko otvoreno proruski političar; drugo, on je opredeljen za strukturiranje rusko-beloruske savezne države na temeljima ravnopravnosti dveju republika.

Opoziciju u Belorusiji je teže definisati, ne na polju uverenja, već po njenom sastavu i strukturi. Ne može se odrediti jedna stranka, jedan pokret, pa čak ni jedan pravi opozicioni lider u redovima beloruske opozicije. S jedne strane, to je proizvod zatvorenosti beloruskog društva, Lukašenko se aktivno trudio da suzbije organizovanu opoziciju, a s druge to je posledica toga da je opozicija Lukašenku mogla biti isključivo antiruska i prozapadna, jer je Lukašenko ideološki pokrio ostatak političkog spektra. U ovom izbornom ciklusu kao najozbiljniji protivkandidati Lukašenka spominjani su liberalni bloger Sergej Tihanovski, oligarh Viktor Babarika i bivši saradnik Lukašenka, a sada opozicionar, Valerij Cepkalo.

Prva dvojica su u zatvoru, a treći se prvo sklonio u Rusiju, ali je pred izbore pobegao u Ukrajinu, plašeći se ekstradicije u Belorusiju. Bio je u pravu, jer su nakon početka beloruskog „Majdana“ ruske vlasti raspisale poternicu protiv Cepkala i osnivača najuticajnijeg opozicionog internet medija „Neksta“ (NEXTA) Stepana Putile, koji živi u Varšavi. Pomenutim opozicionarima su na smenu došle i njihove supruge, svima osim Babarike koji je udovac – Svetlana Tihanovska i Veronika Cepkalo. Štab uhapšenog Babarike predvodi Marija Kolesnikova. Ove tri dame su napravile ujedinjeni opozicioni štab za učešće na održanim predsedničkim izborima, a nakon što nisu priznale njihove rezultate i savet za tranziciju vlasti u Belorusiji.

Ukratko, ideološke pozicije beloruske opozicije su sledeće: izlazak Belorusije iz svih vojnih, ekonomskih i političkih saveza sa Rusijom (ODKB, Evroazijska ekonomska unija, sporazum o izgradnji savezne države), vraćanje redakcije beloruskog ustava pre Lukašenkovih promena iz 1994. godine, što znači izbacivanje ruskog jezika kao zvaničnog i početak kampanje derusifikacije Belorusije, kao što je to bio slučaj u Ukrajini; orijentacija Belorusije ka evrointegracijama; Zapad, a ne Rusija kao primarni partner Belorusije; opšta privatizacija državnih preduzeća i uvođenje ekonomskog modela po uzoru na neoliberalni Zapad; otvaranje i demokratizacija beloruske države po zapadnom obrascu, što znači i importovanje neoliberalnih vrednosti tolerancije sa sve fluidnim rodnim identitetima i gej paradama; i na kraju sprovođenje nacionalne beloruske politike uz zamenu ruskog jezika beloruskim u sistemu obrazovanja. Dakle, radi se faktički o rusofobnoj nacionalističkoj agendi.

U datom trenutku, kada je „Majdan“ još uvek otvorena opcija, beloruska opozicija se usredsređuje na one delove svog ideološkog projekta koji im najviše obezbeđuju uspeh, a koji pritom ne okreću proruske, većinske segmente društva protiv nje – u prvi plan se stavlja diskurs o diktaturi i kroz demokratizaciju se obećava automatski ekonomski razvoj. Mnogi mladi Belorusi iz velikih gradova smatraju ovu opciju održivom, uprkos mnoštvu suprotnih primera iz istočne Evrope, uključujući i susednu Ukrajinu.

U predizbornom intervjuu ruskim medijima, Tihanovska, koja je trenutno u Litvaniji i koju kolektivni Zapad naziva pobednicom predsedničkih izbora, na pitanje novinara da li će priznati pobedu Lukašenka na izborima ako građani tako odluče, ona je odgovorila da „uopšte ne razmatra takav tok događaja… mi imamo većinu“.[2] Dakle, nikada nije bilo glavno pitanje legitimnosti izbora, jer ih je beloruska opozicija unapred predstavljala kao nelegitimne i učestvovala u njima samo da bi kasnije mogla protiv istih da protestuje. Kao deo drugog intervjua ruskim medijima član štaba Tihanovske je iskreno izjavio da „Majdan“ u Belorusiji treba da predstavlja samo početnu stepenicu za buduća revolucionarna zbivanja u Moskvi: „Kraj Lukašenka značiće i kraj Putina“[3] – kratko i jasno.

KO JE BLIŽI POBEDI? Beloruski „Majdan“ se može podeliti na dve faze: agresivnu i mirnu. Tri dana posle izbora bili smo svedoci agresivne faze, gde su razne navijačke grupe, koordinisani politički aktivisti, ali i mladi ljudi sa iskrenim opozicionim žarom pokušali da strateški okupiraju bitna zdanja u Minsku i širom Belorusije, ali su bili svuda zaustavljeni od strane izuzetno odlučnog i žestokog odgovora beloruske policije i specijalnih snaga. U tim danima, policija je primenjivala takvo nasilje da su postradali čak i antizapadni ruski novinari. S tačke gledišta teorija obojenih revolucija ovakva reakcija policije je bila opravdana, jer je od ključnog značaja onemogućiti da se agresivni demonstranti trajno utvrde u nekoj od zgrada državne administracije ili na nekom od glavnih gradskih trgova. Agresivne demonstracije se moraju rasterati ili revolucionarna strana pobeđuje na duže staze.

Druga faza je usledila kada je bilo jasno da Lukašenko uživa podršku bezbednosnog aparata, da policijski i vojni zvaničnici stoje uz njega. Kadrovska baza agresivnih demonstranata nije bezgranična, a u prva tri dana je uhapšeno oko dve hiljade demonstranata, što je ozbiljno proredilo njihove redove. Sve to je iniciralo drugu fazu mirnih demonstracija i pokušaja pokretanja generalnog štrajka. Policijsko nasilje, koje je bilo neophodno u prvo fazi, takođe je poslužilo kao katalizator da se na ulicama okupi veći broj revoltiranih mladih ljudi. Od samog početka je bilo jasno da srž agresivnih demonstranata čine beloruski nacionalisti, koji su čitave demonstracije obeležili svojim belo-crveno-belim zastavama koje veličaju poljsko-litvansku okupaciju Belorusije, čime jasno izražavaju prezir prema ruskom delu istorije svog naroda.

Druga faza mirnih demonstracija, masovnih i punih energije, sastoji se iz urbanih liberala, koji su takođe usvojili belorusku nacionalističku simboliku, ali iz materijalnih pobuda. Naime, oni veruju da Belorusiju čeka procvat ako uspostavi veze sa Zapadom, a beloruska nacionalistička simbolika je prozapadna. Ukoliko beloruske nacionaliste shvatimo kao rusofobe, beloruski liberali su primarno prozapadni, a žele da ih Rusija „ostavi na miru“, što je naravno nemoguće, jer ruski nacionalni interesi nalažu da Belorusija ne može preći u NATO sferu. Sa svoje strane, beloruski liberali to tumače kao da Rusija ne želi da se Belorusija razvija i postane bogata zemlja. Od ove dve grupe, Rusija može privući jedino liberale, jer nacionalisti svoj identitet baziraju na antiruskim stavovima.

Lukašenko je „Majdanu“ naneo ozbiljan udarac potpuno se okrećući Rusiji i odbacujući svoju neodrživu mnogovektornu politiku. Ne samo što su uhapšeni ruski najamnici eskpeditivno pušteni na slobodu, već su Lukašenko i predsednik Rusije Vladimir Putin direktno razgovarali dva dana uzastopce. Beloruski lider je predstavio podršku Putina i Rusije kao apsolutnu, faktički je opisao situaciju u kojoj Rusija može otvoreno vojno da interveniše u Belorusiji, ako „Majdan“ pođe nasilnim putem. Radi se o jasnom signalu ne samo Zapadu i beloruskoj opoziciji, već i ljudima iz Lukašenkovog okruženja, od kojih neki sigurno dobijaju ponude da podrže opozicioni tabor. Jedan od njih može biti takozvani „večiti ministar spoljnih poslova“ Vladimir Makej.

Zasad nijedna bitna politička, policijska ili vojna figura u Belorusiji nije otkazala poslušnost predsedniku Lukašenku. Faktor pomoći Rusije je ključni razlog zašto „Majdan“ u Belorusiji nije imao uspeha, jer da je on izostao Lukašenko već danas ne bi bio predsednik Belorusije. Aleksandar Lukašenko je veliki poraz doživeo u intrenet informativnoj sferi. Beloruski opozicioni blogovi i portali gotovo da su jedini izvor podrobnih informacija o dešavanjima u Belorusiji. Pod uticajem ovakvog propagandnog trijumfa beloruske opozicije, čak i neki ruski državni mediji su počeli da izveštavaju u opozicionom duhu, uprkos politici Kremlja. Stvorena je takva atmosfera da solidarisanje sa Lukašenkom, iz bilo kojih razloga, može da se smatra nekulturnim, pa čak i monstruoznim. Ipak, uz podršku Rusije i ako sam Lukašenko prihvati sve ruske uslove koji mu se sigurno ispostavljaju iza kulisa, a koji se tiču nastavka pregovora o formiranju savezne države, beloruski „Majdan“ se kreće ka neuspehu.

U nedelju, 16. avgusta, opozicija je održala masovni miting u Minsku, koji je najavljivan kao „konačni obračun sa diktatorom“. Poslate su vesele i raznobrojne slike sa demonstracija, a opozicionari su navodili brojke od 100, 200, pa i 400 hiljada učesnika. U propagandni okršaj se uključila i ruska vojska objavom satelitskih snimaka sa mitinga po kojima su analitičari zaključili da demonstranata nema više od 40 hiljada. S druge strane, ni Lukašenkov kontra-miting nije uspeo da nadmaši masovnost opozicionog okupljanja, a iz nedostataka ptičje perspektive sa njegovog mitinga može se samo zaključiti da je taj skup bio nekoliko puta malobrojniji. Lukašenko jeste uspeo da zada jedan propagandni udarac svojim mitingom, a naročito svojim govorom, koji nije ostao neprimećen, ali beloruska opozicija još uvek ima prednost u propagandnom ratu. U građanskom delu beloruskog društva definitivno vlada trijumfalna atmosfera u kojoj se smatra da Lukašenko više i nema pristalica.

IZLAZAK IZ PAT-POZICIJE? Mnogi objektivniji analitičari traže treći put, neku alternativu Lukašenku koja neće odvesti Belorusiju putem građanskog rata i ekonomskog raspada, kojim je prva krenula Ukrajina. Nažalost, što se političkih opcija u Belorusiji tiče, takve alternative nema. Ne postoji političar koji bi nastavio prorusku politiku u Belorusiji, a pritom bio demokratskiji lider, predsednik koji bi više odgovarao zahtevima mlađih pokolenja savremene Belorusije. Postoji, međutim, jedan institucionalni izlaz iz ove krize, a to je put integracija Belorusije i Rusije u funkacionalnu saveznu državu. Rusija, zapravo, raspolaže svim potencijalima potrebnim da pruži alternativni put razvoja Belorusije.

Tek kroz ekonomsku i političku integraciju sa Rusijom, građani Belorusije mogu dobiti liberalniji politekonomski sitem i dinamičniji razvoj koji priželjkuju. Veće tržište, sigurna mogućnost ulaganja kapitala iz Rusije, slobodno kretanje ljudi koje znači otvaranje mogućnosti da se najsposobniji beloruski liberali presele u razvijenu Moskvu, a istovremeno protežiranje strateški važnih privrednih grana predstavlja perspektivan izbor za Belorusiju.

Integrativni procesi bi takođe omogućili stabilnu političku atmosferu za kontrolisanu tranziciju vlasti u samoj Belorusiji. Kao činilac federalne države, između Belorusije i Lukašenka ne bi više morao da se stavlja znak jednakosti, otvorio bi se put za nove mlađe lidere, što je u interesu i samog Lukašenka koji ne može vladati večno jer za to nema dovoljno legitimiteta. U ovom trenutku svima je jasno da Lukašenko mora da ode, ali Rusija neće dozvoliti da se to desi putem „Majdana“, jer će zajedno sa Lukašenkom otići i Belorusija. Po svemu sudeći kontrolisana tranzicija vlasti je planirana kroz proces izmene beloruskog Ustava i raspisivanja izbora nakon tog procesa, koji će sigurno trajati neko vreme.

Pred Rusijom i Belorusijom se baš kroz pokušaj „Majdana“ otvara mogućnost zbližavanja, a inicijalni signali sa obe strane su pozitivni. Ako integracije izostanu, bilo iz slavoljublja Lukašenka ili zbog kočenja liberalnog dela ruske elite, nekontrolisana tranzicija vlasti u Belorusiji je neizbežna, a sa njom se NATO obruč oko Rusije zatvara.

Aleksandar Đokić je asistent katedre za uporednu politiku Ruskog univerziteta prijateljstva naroda (RUDN) u Moskvi. Ekskluzivno za Novi Standard.

Izvor

[saznajemozavas]

Amerika cilja Rusiju, a puca sebi u nogu

Namera SAD da uvedu sankcije ruskim oligarsima treba tumačiti kao nastavak političke igre, jer niko se od američkih vlasti nije bavio suštinskim problemom �� da li su to oni koji su opljačkali Rusiju za vreme tranzicije, ili su to oni drugi koji su svoje poslove preneli na Zapad i nastavili da vode biznis, legalno i pošteno, smatraju analitičari. Naime, kada se kaže „oligarh“, prvenstveno se misli na ljude koji su u kratkom vremenskom periodu uspeli da steknu ogromno bogatstvo tokom privatizacije u Rusiji nakon raspuštanja Sovjetskog saveza 1990. godine, bez obzira na to da li su imali stvarnu političku moć, što izraz „oligarhija“ zapravo i znači. Prvi oligarsi pojavili su se za vreme liberalizacije tržišta koje je sproveo Mihail Gorbačov, poslednji lider Sovjetskog Saveza — oni su švercovali veliku količinu robe poput računara i farmerki, koje su bile jako popularne u to vreme, i prodavali ih uglavnom na crnom tržištu i to za veliki profit. Hoće li strah od konfiskacije na Zapadu naterati oligarhe da svoj kapital vrate u Rusiju Potom, kada je Boris Jeljcin izabran za predsednika, oligarsi su se pojavili kao grupa dobro povezanih preduzetnika koji su počeli skoro ni od čega i obogatili se pomoću konekcija sa korumpiranim činovnicima što im je omogućilo da postanu milijarderi, posebno zbog velike razlike između starih cena ruske robe poput nafte, gasa i dragocenog metala, i cena koje preovlađuju na svetskom tržištu. Oni, međutim, taj novac nisu investirali u rusku ekonomiju, već su sve te milijarde sakrili na privatnim računima na Zapadu, zbog čega su i dobili nadimak „kleptokrate“, te su postali ekstremno nepopularni među Rusima i obično su se smatrali uzrokom mnogih nemira u državi nakon raspada Sovjetskog saveza. Tokom Jeljcinovog predsedavanja oligarsi su postajali sve uticajniji u ruskoj politici i imali su značajnu ulogu u finansiranju ponovnog izbora Jeljcina 1996. godine, a sa važnim informacijama o finansijskim odlukama vlade oligarsi su mogli lako da povećaju svoje bogatstvo. Međutim, prelomni momenat dogodio se 1998. godine, kada je usledila finansijska kriza u Rusiji koja je jako pogodila pojedince. Međutim, današnji „oligarsi“ nisu nužno svoje bogatstvo stekli nelegalnim putem, švercom ili pljačkanjem državnog budžeta, već su svoje biznise preneli na Zapad i stvorili imperije baš kao što to čine i tamošnji biznismeni. Samim tim postavlja se pitanje ko je tu na gubitku, oligarsi ili Amerika koja će ostati bez tih ljudi koji putem svojih kompanija koje pune američki budžet? London © FLICKR/ ANDREW GUSTAR Britanci traže „na dnu Temze“ prljavi ruski novac, a ne vide milijarde pred očima! Poznati ruski ekonomista Vladimir Rožanovski mišljenja je da ukoliko bi Vašington zaista želeo da se pozabavi tim problemom, onda bi trebalo napraviti razliku između onih koji uživaju kojekakav imunitet iz nepoznatog razloga i onih koji su trenutno na vlasti i trpeli bi iste posledice iako nisu iz tog miljea. Štaviše, ističe on, ako govorimo o merama američkih vlasti protiv onih koji su se nelegalnim putem obogatili, verujem da će većina ruske javnosti takav stav Vašingtona podržati, ali samo u slučaju da to ne uključuje politiku duplih standarda. „Ako bi postojala želja, mogla bi se utvrditi tačna cifra novca koji je izvučen iz budžeta i prebačen na lične račune pojedinaca. Verujem da ima puno onih koji ne bi hteli da se to desi, ali isto tako postoji i veliki broj onih koji to priželjkuju. To je veoma delikatno pitanje. U ovom slučaju mora postojati apsolutna transparentnost, jer u suprotnom imaćemo slučaj sa primenom politike duplih standarda“, upozorava. Kad već govorimo o količini kapitala, ukazuje Rožanovski, treba naglasiti da je veći deo završio ipak u Velikoj Britaniji, gde su ruski oligarsi, ali i oni iz Kazahstana, kao iz zemalja Zajednice nezavisnih država, kupovali preskupu nekretninu. „U Americi ipak nije takav slučaj, često putujem u SAD i mogu reći da tamošnja javnost o ruskim oligarsima ništa ne zna, za razliku od Velike Britanije“, zaključuje. Ruski oligarh oduzima Amerikancima „slobodu” Sa druge strane, stručnjak sa moskovskog Instituta tržišta fondova i uprave Mihail Beljajev mišljenja je da sad oni, koji su sa svojim kapitalom bežali, ipak imaju razlog da se „čupaju za kosu“, jer oni nisu iz Rusije bežali sa kapitalom da bi se jednog dana u nju i vratili, uprkos ponudi ruskog predsednika Vladimira Putina da to učine nekažnjeno. Treba podsetiti da je Putin ruskim oligarsima predložio takozvanu „ekonomsku amnestiju“, što bi im dalo mogućnost da vrate kapital u Rusiju i da ostanu zaštićeni od krivične ili administrativne odgovornosti, a takođe bi bili oslobođeni i od plaćanja poreza za prethodni period. Ujedno bi ta mera, kako je tada saopšteno iz Kremlja, zaštitila ruski biznis od „brutalnih i netržišnih pretenzija“. „Međutim, za oligarhe je veliki problem da se vrate sa svojim novcem u Rusiju jer se svejedno plaše da neće moći da ga legalizuju. Osim toga, oligarsi nisu navikli da im novac tek tako leži, da se ne uvećava i ne donosi još veću zaradu. Poenta je u tome što u Rusiji za sada nema takvih instrumenata pomoću kojih bi oligarski mogli da ulože taj svoj novac kako bi on radio za njih“, ističe on. Iako bi pretnje sankcijama mogle da posluže kao dodatni impuls, ocenjuje Beljajev, to će najverovatnije rezultirati eventualnim vraćanjem određene manje količine kapitala koje za oligarhe predstavlja „manje zlo“, ali svakako, kako dodaje, treba sačekati i videti koliko su te mere zaista ozbiljne i na koga će se one odnositi. Beljajev napominje i da je određen deo kapitala već vraćen, što se može primetiti i u statističkim podacima, budući da je na različitim osnovama u Rusiju ušlo samo od početka godine oko 2,5 milijarde dolara, te je uložen u državne obveznice i kupovinu aktiva u Rusiji. „Ali, ipak, mislim da za sada ne vredi očekivati masovni povratak ruskog kapitala“, zaključuje. izvor(sputnik.rs) Read the full article

[superbmakerzombie]

RUSKI OPORBENI ČELNIK RAZOTKRIO VEZE KREMLJA I TRUMPA? Tvrdi da je ruski oligarh bio veza između bivšeg šefa Trumpove kampanje i Vladimira Putina

RUSKI OPORBENI ČELNIK RAZOTKRIO VEZE KREMLJA I TRUMPA? Tvrdi da je ruski oligarh bio veza između bivšeg šefa Trumpove kampanje i Vladimira Putina

Ruski oporbeni čelnik Aleksej Navaljni u četvrtak je objavio rezultate istrage u kojoj je ustvrdio da je ruski tajkun Oleg Deripaska bio posrednik između Paula Manaforta, bivšeg šefa izborne kampanje Donalda Trumpa, koji je trenutno suočen s teškim optužbama specijalnog američkog tužitelja Roberta Muellera, i visokog dužnosnika ruske vlade za vanjsku politiku, navodeći kao dokaz snimke na jahti.…

[jedimolivolicom]

Ruski oligarh Aleksej Šapovalov službeno se vjenčao sa zaručnicom Kseniom Tsaritsiniom na luksuznoj ceremoniji održanoj u hotelu Barvikha Luxury Village u Moskvi.

[cgvijesti]

Italija traži ruskog oligarha

Italijanske  vlasti tragaju za ruskim oligarhom Dmitrijem Mazepinom, nakon što su dvije njegove luksuzne jahte, koje su zaplijenjene zbog sankcija EU, misteriozno nestale iz luke na Sardiniji. Jahte ruskog milijardera i vlasnika kompanije za proizvodnju mineralnih đubriva, obje nazvane Aldabra, s pomorskim zastavama dvije različite zemlje, nestale su iz sardinske luke Olbija u roku od nekoliko…

[cgvijesti]

U Londonu uhapšen bogati ruski oligarh

U Londonu uhapšen bogati ruski oligarh

Vlasti Velike Britanije uhapsile su bogatog ruskog biznismena (58) i izvele raciju u njegovoj kući u Londonu, zbog sumnje da je umiješan u pranje novca, saopštila je nacionalna agencija za kriminal. Više od 50 policajaca pretreslo je kuću osumnjičenog čije ime nije objavljeno, u vrijeme kada države ometaju potencijalne kriminalne aktivnosti oligarha i drugih povezanih sa ruskim…

[cgvijesti]

Na zahtjev SAD u Hrvatskoj pretresena jahta proruskog oligarha

Na zahtjev SAD u Hrvatskoj pretresena jahta proruskog oligarha

Foto: Reuters/ilustracija Na luksuznoj 92-metarskoj jahti proruski orijentisanog ukrajinskog oligarha Viktora Medvedčuka, koja je na vezu u Trogiru, prije desetak dana je izvršen pretres po nalogu splitskog Županijskog suda, na zahtjev američkog Ministarstva pravde i u prisustvu agenata FBI, objavio je hrvatski Tportal. Sudija i portparol splitskog županijskog suda Dinko Mešin izjavio je da je…

[cgvijesti]

Sankcije Crne Gore Deripaski i Putinovim ćerkama

Sankcije Crne Gore Deripaski i Putinovim ćerkama

Zemlje kandidati za članstvo u EU, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Albanija usaglasile su se sa mjerama Savjeta EU o dodavanju na listu sankcija 217 pojedinaca i 18 privrednih subjekata, među kojima su ruski oligarh Oleg Deripaska i ćerke predsjednika Ruske Federacije Vladimira Putina, piše portal RTCG. To se navodi u Deklaraciji visokog predstavnika u ime EU o usklađivanju određenih zemalja u…

[cgvijesti]

Krivokapić: Najviše na svijetu volim svoju Crnu Goru

Krivokapić: Najviše na svijetu volim svoju Crnu Goru

Ja najviše na svijetu volim svoju Crnu Goru i njoj sam posvećen. Svaki uticaj, pa i ruski i kineski smo pokušali da minimiziramo. Jedna od najboljih akcija koju smo napravili je naš hedžing koji smo vezali za valutni rizik sa kineksim kreditom za autoput. Ta pitanja treba postavljati onima koji su obezbijedili da Crna Gora postane dobro mjesto za ruske oligarhe. Oleg Deripaska je dobio biser Crne…

[mentalnahigijena]

Veteran izaslanik Kremlja dao je ostavku i napustio zemlju bez namjere da se vrati, navodno u znak protesta zbog ruske invazije na Ukrajinu . Anatolij Čubajs, ekonomista i specijalni izaslanik pri međunarodnim organizacijama za Putina od 2020. godine, prvi je visoki zvaničnik koji je dao ostavku otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu pre mesec dana.   Portparol Kremlja Dmitrij Peskov u srijedu je potvrdio da je Chubais (66) podnio ostavku, dodajući da je to učinio svojom voljom. Ali Chubais još nije rekao zašto je dao ostavku niti kuda namjerava otići nakon što napusti Rusiju, a spustio je slušalicu kada ga je kontaktirao Reuters - iako su izvori rekli da se protivi ratu u Ukrajini. Ekonomista je bio jedan od glavnih arhitekata ekonomskih reformi Borisa Jeljcina iz 1990-ih i mnogi Rusi ga krive što je dozvolio maloj grupi tajkuna da razvije ogromna bogatstva usred masovne privatizacije državne imovine, dok su milioni redovnih građana ostali u siromaštvo. Ali Čubajs je takođe bio ključna figura iza ruskog negovanja tržišne ekonomije i takođe je pomogao u modernizaciji nacionalnog energetskog sektora. Posljednjih godina nastavio je pozivati ​​na ekonomske reforme i bio je jedan od najistaknutijih liberala povezanih s ruskom vladom, držeći visoke poslovne i političke uloge pod Putinom. Imenovan je za specijalnog izaslanika 2020. godine, zadužen za 'postizanje ciljeva održivog razvoja', nekoliko dana nakon što je podnio ostavku na mjesto šefa državne tehnološke firme RUSNANO koju je vodio od 2008. godine. Njegova ostavka dolazi nakon što je Kremlj pojačao pritisak na oligarhe koji su kritični prema ratu u Ukrajini, a Putin je prošle sedmice upozorio 'ološ' izdajnike da će ih ruski narod 'pljunuti kao mušu koja im je uletjela u usta'. Čubajs je bio jedan od najistaknutijih Rusa haotičnog neposrednog post-sovjetskog doba. Neprijatelji ga predstavljaju kao gospodara marioneta Kremlja koji je rasprodao imovinu bivše supersile maloj grupi oligarha u privatizacijama 1990-ih, dok su njegove pristalice doživljavale Čubajsa kao heroja koji se borio da uspostavi tržište u Rusiji - i to spriječio od prelaska u građanski rat. Nakon što je 1977. diplomirao na Lenjingradskom institutu za inženjerstvo i ekonomiju, nastavio je da stekne doktorat iz ekonomije i do kasnih 1980-ih postao je istaknuta ličnost koja se zalagala za privatizaciju kada se Sovjetski Savez počeo raspadati. Godine 1990. Čubajs je postao zamjenik u Gradskom vijeću Lenjingrada (sada Sankt Peterburga), a do 1991. - godine raspada Sovjetskog Saveza - postavljen je za ministra u kabinetu Borisa Jeljcina i zadužen za implementaciju programa masovne privatizacije državnih kompanija . Program je pomogao Rusiji da izađe iz komunizma i počne kultivirati tržišnu ekonomiju, ali je također omogućio maloj grupi oligarha da osigura ogromna bogatstva u ranom postsovjetskom periodu koristeći prednosti ogromnih razlika između vrijednosti ruske robe u odnosu na zapadna tržišta. . Sićušna grupa kleptokrata brzo je zacementirala elitni status, dok su milioni redovnih građana vidjeli ono malo novca što su imali.   Chubais je krajem 1990-ih imenovan za čelnika državnog monopola za električnu energiju 'Ujedinjenog energetskog sistema' (UES) koji se u to vrijeme borio da dobije platu za električnu energiju koju je prodao, te je izabran za predsjednika Savjeta za električnu energiju CIS-a u 2000. Chubais je uspio prikupiti milijarde dolara vrijedne investicije u ruski energetski sektor i započeo eru modernizacije koja je dramatično povećala energetski kapacitet i smanjila probleme plaćanja, dok je istovremeno razbila monopol UES-a. Poslednjih godina, ekonomista je nastavio da poziva na ekonomske reforme i bio je jedan od najistaknutijih liberala povezanih sa ruskom vladom. Njegova ostavka usred ruske invazije na Ukrajinu mogla bi predstavljati veliku prekretnicu u sukobu, jer Chubais predstavlja prvog visokog zvaničnika bliskog Putinu koji je otišao od početka rata - iako još nije otkrio razlog svoje odluke.   Međutim, jedan zapadni zvaničnik je rekao da, iako je ostavka bila 'značajna izjava', to ne predstavlja veliko iznenađenje jer je Chubais bio 'relativno visoko na listi' ljudi koji bi mogli napraviti takav korak. 'Mislim da je ohrabrujuće da postoje visoki članovi ruske političke klase koji rade takve stvari, ali me to ne navodi na zaključak da to na bilo koji način podriva sigurnost Putina i njegovog režima, s obzirom na željezni stisak koje drži zajedno sa onima koji su u središtu svoje moći', rekao je zvaničnik, pod uvjetom da ostane anoniman. 'Ali svejedno, mislim da je ohrabrujuća izjava da bi takva figura povukla ovaj potez.'

Čubaisova ostavka dolazi nakon što je Kremlj pojačao pritisak na oligarhe koji su kritični prema ratu u Ukrajini, a Putin je prošle sedmice upozorio 'ološ' izdajnike da će ih ruski narod 'pljunuti kao mušu koja im je uletjela u usta'

Premijer Viktor Černomirdin, levo, predsednik Boris Jeljcin, u sredini, i šef Jeljcinovog štaba Anatolij Čubajs stoje tokom ceremonije polaganja venaca na Grob Neznanog vojnika povodom obeležavanja Dana branioca otadžbine u Moskvi, u nedelju, februar. 23, 1997

[mentalnahigijena]

Oligarh optužuje Putina da je odvukao Rusiju u 1917.: Jedan od najbogatijih ljudi Rusije razbio plan da zapleni strane kompanije i upoređuje to s komunističkom revolucijom Vladimir Potanin je rekao da Rusija ne bi trebala 'zalupiti vrata' zapadnim kompanijama Čelnik Nornickel-a je rekao da bi zapljena imovine vratila zemlju 100 godina unazad Vladimir Putin razmatra kako da odgovori na oštre sankcije Zapada Jedan od najbogatijih ruskih oligarha i blizak povjerenik Vladimira Putina osudio je planove za zapljenu strane imovine, upoređujući to s komunističkom revolucijom 1917. godine. Vladimir Potanin, koji je na čelu rudarske kompanije Nornikl, najvećeg svetskog proizvođača paladijuma i rafinisanog nikla, osudio je Putina zbog pokušaja da odgovori na sankcije Zapada. Kremlj želi da konfiskuje imovinu stranih preduzeća koja napuštaju Rusiju, ali planovi nisu zvanično objavljeni.   „Pozvao bih na veoma oprezan pristup pitanju konfiskacija preduzeća koja su najavila da napuštaju Rusiju“, rekao je Potanin (61) u izjavi koju je Nornikl objavio na Telegramu. „Ovo bi nas vratilo sto godina unazad, u 1917. godinu, a posledice takvog koraka bile bi globalno nepoverenje u Rusiju od strane investitora, osećalo bi se decenijama. 'Ne trebamo pokušavati 'zalupiti vrata', već nastojati da očuvamo ekonomsku poziciju Rusije na onim tržištima koja smo toliko dugo kultivirali.' Nalet zapadnih kompanija - od H&M-a, do McDonald'sa i Ikee - obustavio je svoj rad u Rusiji otkako je Moskva pokrenula svoj upad u Ukrajinu. Potanin je predvideo da će se zapadne firme vratiti, rekavši da su odlučile da odu tokom ��neviđenog pritiska na njih zbog javnog mnjenja u inostranstvu“. 'Lično, zadržao bih ovu priliku za njih', dodao je. Ruska ekonomija suočava se s najvećom krizom od pada Sovjetskog Saveza 1991. nakon što je Zapad uveo teške sankcije gotovo cijelom ruskom finansijskom i korporativnom sistemu nakon invazije Moskve na Ukrajinu 24. februara. Baraž finansijskih kazni doveo je do pada rublje i ubrzao ionako visoku inflaciju. Ne izgovarajući riječ "nacionalizacija", Putin je u četvrtak rekao da strane kompanije koje napuštaju Rusiju treba dati "onima koji žele da ih natjeraju da rade". On je takođe rekao da je Rusija i dalje otvorena za poslovanje, pozivajući da se preostali strani investitori u zemlji "zaštite". Ruski premijer Mihail Mišustin rekao je predsedniku Vladimiru Putinu u četvrtak da je vlada predložila da se kompanije koje su napustile Rusiju stavi pod vanjsku upravu. Tačni mehanizmi toga nisu jasni, iako se unutar ruske elite vodi žestoka debata o tome koliko bi trebalo da bude oštra reakcija Moskve na sankcije Zapada, kažu zvaničnici i biznismeni. Putinova vladajuća stranka Jedinstvena Rusija rekla je šefu Kremlja da je pripremila nacrt zakona koji će biti "prvi korak ka nacionalizaciji imovine stranih kompanija koje napuštaju rusko tržište". Drugi ruski oligarsi kritizirali su rusku ekonomsku politiku otkako je Putin poslao trupe u Ukrajinu – ne kritizirajući samog predsjednika.   Ali Potanjinovo odrastanje kao sina visokog sovjetskog trgovinskog zvaničnika i obrazovanje na elitnoj moskovskoj diplomatskoj akademiji uvijek su ga pomalo izdvajali od drugih oligarha koji su se od krpa uzdigli do bogatstva u haosu 1990-ih. Privatizacijski dogovori pod predsjednikom Borisom Jeljcinom dali su Potanjinu i drugim oligarsima kontrolu nad nekim od najboljih sredstava bivše supersile, iako je njihov utjecaj narušen pod Putinom jer je nova grupa bivših špijuna stavila neke od najvećih ruskih proizvodnih jedinica pod državnu kontrolu. Osim što je najveći svjetski proizvođač paladija i visokokvalitetnog nikla, MMC Norilsk Nickel je i veliki proizvođač platine i bakra. Takođe proizvodi kobalt, rodijum, srebro, zlato, iridijum, rutenijum, selen, telur i sumpor. Potanin je upozorio da su neke zemlje koristile sankcije kao način da iskorene konkurenciju, tako da Moskva treba da donese mudre i promišljene odluke. On je također pozvao na uklanjanje deviznih ograničenja za plaćanje kupona na ruski vanjski dug za koji je rekao da iznosi 480 milijardi dolara jer bi tehničko kašnjenje u plaćanju kamata moglo, kako je rekao, omogućiti zahtjeve za isplatu pune glavnice. "Ovo se u potpunosti odnosi na velika javna preduzeća", rekao je Potanin. Rusija je u nedjelju rekla da će isplate državnih obveznica zavisiti od sankcija. 'Vidimo da su vlastite ekonomije Zapada pretrpjele uvođenje sankcija Rusiji. Zato moramo biti mudriji i izbjeći scenario po kojem nas pogađaju naše sankcije', rekao je Potanin. Putin kaže da je 'specijalna vojna operacija' u Ukrajini ključna za osiguranje ruske sigurnosti nakon što su Sjedinjene Države proširile članstvo u NATO-u do granica Rusije i podržale prozapadne lidere u Kijevu. Ukrajina kaže da se bori za svoje postojanje, dok su Sjedinjene Države i njeni evropski i azijski saveznici osudili rusku invaziju. Kina je pozvala na smirenost.

[mentalnahigijena]

Kraj Rimskog carstva: Abramovič počinje rasprodaju svoje imovine u Londonu dok pokušava da rastereti Chelsea vrijedan 3 milijarde funti i kuće od 200 miliona funti - a poslanici upozoravaju da će oligarsi 'prodati sve prije nego što budu sankcionisani' Laburista Chris Bryant tvrdi da je tajkun prodavao njegovu kuću i stan iz 'terora da bude kažnjen' Abramovič se procjenjuje na 10,4 milijarde, uključujući vilu Kensington od 150 miliona funti i penthouse od 22 miliona funti Danas je lider laburista Sir Keir Starmer vršio pritisak na premijera zašto Abramovič nije bio na meti  

Roman Abramovič je započeo 'vatru rasprodaju' svog velikog  portfelja u Londonu dok pokušava da otkupi Chelsea FC za imovinu vrijednu 3 milijarde funti i 200 miliona funti - a poslanik tvrdi da ruski milijarder djeluje brzo kako bi spriječio zamrzavanje njegove imovine.

Laburista Chris Bryant, koristeći parlamentarnu privilegiju kako bi izbjegao sudski postupak, tvrdi da tajkun prodaje svoju kuću i stan jer se 'plaši da će biti kažnjen', dodajući da se boji da će vladi uskoro ponestati vremena za djelovanje.

Abramovič je vrijedan 10,4 milijarde (12,5 milijardi dolara), prema Forbesu, i posjeduje vilu Kensington od 150 miliona funti, penthaus od 22 miliona funti i više od 1,2 milijarde jahti, privatnih aviona, helikoptera i superautomobila sa sjedištem u Britaniji i širom svijeta.

Chelsea FC je njegova najvrednija britanska imovina, nakon što je oligarh transformirao svoje bogatstvo od vanjskih izazivača u divove Premijer lige uz pomoć Josea Mourinha i velikih potpisa poput Didiera Drogbe, tako da će njegova prodaja biti lični udarac za industrijalca milijardera.

Danas je lider laburista Sir Keir Starmer pritisnuo premijera zašto Abramovič nije sankcionisan, tvrdeći da je imao 'veze sa ruskom državom' i 'javnu povezanost sa koruptivnim aktivnostima i praksama'.

Gospodin Johnson je rekao da nije "primjereno" da komentariše pojedinačne slučajeve. Ministrica vanjskih poslova Liz Truss ranije je rekla da ima 'hit listu' oligarha na koje ciljaju, ali nije ih sve imenovala.

Milijarderi povezani s Kremljom također se suočavaju s novim prijetnjama zapljene imovine iz SAD-a, a Joe Biden je koristeći svoju adresu o stanju Unije rekao da Amerika dolazi da 'zaplijeni vaše jahte, vaše luksuzne stanove, vaše privatne avione'.

Abramovič nikada nije imao britansko državljanstvo, a obogatio se prodajom imovine kupljene od države kada se SSSR raspao. On oštro poriče da je blizak Kremlju ili da čini bilo šta što bi zaslužilo sankcije.

Imigracioni zvaničnici navodno imaju uputstva da mu onemoguće da se nađe u Velikoj Britaniji. Nadzor poslanika i njegov status najpoznatijeg ruskog oligarha u Britaniji čine ga još ranjivijim.

Abramovič ima sedmoro djece od dvije svoje bivše žene. Najstarija, Ana, 29, diplomirala je filozofiju na Univerzitetu Kolumbija i živi u Njujorku, dok je Arkadij, 27, industrijski tajkun sa značajnim ulaganjima u naftu i gas.

Sofija, 26, živi u Londonu i 'divlje dijete' porodice, nedavno je objavila poruku na Instagramu u kojoj napada Vladimira Putina zbog njegove invazije na Ukrajinu. Manje se zna o Arini (20) i Ilji (18) ili Aaronu (11) i Leah Lou (7) koji su oboje rođeni u Njujorku od njegove treće žene Daše.

Abramovičeva trenutna lokacija je nepoznata, ali on je nedavno bio u Bjelorusiji "pokušavajući pomoći" u pregovorima o okončanju rata Rusije protiv Ukrajine nakon njene ilegalne invazije na zemlju.  

Sukob je danas ušao u sedmi dan, a ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski upozorio je da Rusija želi izbrisati Ukrajinu i njen narod nakon što su zvaničnici rekli da je ubijeno 2.000 civila.  

Kako raste pritisak da se kažnjavaju svi za koga se vidi da je pomagao Putinov režim, evo pregleda Abramovičeve imovine u Britaniji, kao i jahti, automobila i aviona koji su razbacani po cijelom svijetu.