#rešenie

[thebendsbyradiohead]

Пред некое време, две години предавав во училишта низ мк. Гледав каков ужас се случува секој ден, не само во туку и надвор од училиштата. Дадов отказ бидејќи не можев да издржам повеќе, се што се обидував да подобрам беше безуспешно. И искрено очекував ова во мк да се случи прво, за жал. Смешно им е на тие околу мене што кога и да читам вести, го гледам само делот за хроника. Велат многу сум мрачна. Ама јас само гледам како експоненцијално се зголемува стапката на насилство. I hate it here, it's too sad. The ignorance, the nepotism, the corruption, the bigoted stances, they've become a part of the fabric of society. The people that are supposed to lead the changes only care about their dick measuring contests. Па да не почнувам да зборувам за „медиумиве“ и како детали се објавуваат за секоја случка, ко небаре „еве ви пример, слободно послужете се“. А да не спомнувам дека овие неколку реченици are barely scratching the surface :(

skroz znam na što misliš, na drugar mi majka mu dade otkaz posle 25 godini kako profesor poradi istite pričini i baš potenciraše deka e nepodnoslivo da se educiraat deca vo ova vreme bidejkji nemaat nikakva motivacija, kultura i trpenie a što e najstrašno ni roditelite nemaat taka da apeliranje na bilo koj drug avtoritet osven profesorot nema efekt

da ne zvučam bezdušno ama i jas go očekuvav ova da se desi skoro, posebno koga začestija dojavite na bombi vo učilišta bidejkji mi e priroden kraj na taa patologija na radikalizacija, želba za vnimanie i depersonalizacija na lugjeto okolu nas. duri se osekjam luda što nikoj drug ne go gleda ova i koga go potenciram izleguva deka problemot e vo mene što katastrofiziram stvari i sum pesimist

za volja na vistinata ne mislam deka ova e neviden fenomen kaj nas, (kao redovno se koljame edni so drugi sekoi 30 godini za banalni pričini lol) ama konkretno kaj mladive kombinacijata na opštestvo bez idnina, algoritmično perenje na mozok, kult na nasilstvo neguvan nazad so generacii, i kompletna asocijalizacija od pandemijava se smrtna kombinacija

sekako, ne vikam deka porano bilo mnogu bolje ili deka site deca se takvi denes ama očigledno e sistemski problem a našeto opštestvo potfrluva u sekoj pogled kade što bi trebalo da gi ublaži tie nekoi rizični faktori i lični predispozicii kon asocijalno odnesuvanje

i wish i could end this on a positive note ama ne znam kako, kaj i da se svrtam gledam samo propast

[poeticlicense12345]

VAVILON

/pevanje prvo/

A plitka je priča nadasve

Taj znoj zalepljen za tvoje lice

Imao sam potrebu da ti čitam pesme

I golicam obraze

Nažuljanim šakama od svetog drkanja

I da ih štipkam

I da mi pričaš o samokontroli

I masi i ubrzanju

I da zaspim na bostanu

Usnivši neke ptice raspete

Koje ipak lete

Žure da objave

Novi savez naivne vere i arogantne hrabrosti.

Neki ljudi pričaju na stajalištu

O čekanju

O umoru

Pa ipak rešeni u redu

Za tuđe slobodno vreme.

U svojoj apstinenciji

Naučiše i da pišu

Teraju terapiju da ne zabrazde

Još se hvale da čitaju

Lelemudi mamini

Večne maze

Raspuštenicama priče za spavanje...

Zorica hoće kokice

Dorica filmove

Kaćica

Šta želi Kaćica

A Sonjica

I ko da im udovolji?

Vavilon je sve što postoji.

Naučiti se čekanju

Ne znam

Izgleda

Mudrost je za one koji traju

I hoće da budu

U svima

Jedno

Savršeno.

Uživaj dane!

Zaboravi na brige!

Hoću nikad nije bilo moram

I boli ih kurac

Veseli se kirenska škola u malom

I boli ih glava...

O sledećem imam želju da ti pričam

Nasmejem se u sebi uvek

Kad uzdahe proglasi intimizacijom

Pored nje uobrazim

Da sam despot

I demokrata

Mudrac i glupak

Muž i ljubavnik

Maštaram da sam neizbežan

Sveprisutan i sveznajuć

Samog sebe potvrđujem

I ništim

Pored nje savršen sam

Bog sam.

Kada se glupira

Glupiram se i ja.

Do sada dosada

Od sada naređuje

Dozvoljavam da se vladaš

Kako želim

Kako tražim

Majmunče šašavo

Za uzvrat poklanjam pupoljak zaborava

Pre nego zalutaš u lavirintu dilema

Pre nego se udaviš u neodlučnosti

I ponavljanju.

Žvaći što se hoće

Na obostranu radost

I besplatno za buduće:

Biću tvoja bajka

Fantazija

San

Ali žena nije da se priča

Žena je da se ima.

text author: Stojadin Pavlović

[erikrunner]

Resenie za AFM

Za resenie na sostojbite vo AFM treba debati, razgovori so site klubovi, prifakanje na dobrite predlozi...

Simnuvanje na krunata od glavata na pretsedatelot na AFM i demokratsko upravuvanje so istata.

Kako bi go resile toa?

Prvo treba da najdeme pretsedatel sto bi sakal da ja vnese AFM vo 21 vek.

Definitvno, atletika ne e ista kako od vremeto na Vuckov, Krsto, pa ni od vremeto na Meto.

AFM e zaglavena vo toa vreme!

Treba covek so vizija... plan, strategija.

AFM treba da ja kreira idninata na atletikata, a ne AMS, MOK ili razno/razni Sojuzi na sportovi.

Dali najdobriot IO na AFM bi bil sostaven od prethodnite pretsedateli na AFM?

Bi trebalo, posto neli bile najdobri i sme im ja dale idninata vo nivni race.

No dali ke se najdat 3,2% koi bi rekle DA.

Sme pravele pogresni izbori, ajde da vidime dali se opametivme.

 Dali bi prifatile nekoj od moive predlozi:

 IO da se formira od najdobrite 8 klubovi, plus pretsedatelot.

IO promenliv sekoja godina, poradi rangiranjeto na 8-te najdobri klubovi.

Sekoe Sobranie na AFM da e izborno.

Izvodite od ziro smetkata na AFM da gi dobivaat site clenovi na IO.

Na BP, EP, SP, Olimpijada nema odenje bez norma.

Sednicite na IO na AFM najaveni i otvoreni za site klubovi.

Da se promeni nacinot na boduvanje, da se boduvaat site finalisti vo sekoja dizciplina, po tablica.

Da se napravi atletska liga, site disciplini so eden rezultat (najdobriot) za boduvanje, po tablica.

Za pravo na glas, da se ucestvuva vo tri kategorii (pioneri, mladinci, seniori) na site natprevari od kalendarot na AFM.

Sekoe prekrsuvanje na Statut ili pravilnik, suspencija na liceto (ili klubot) 1 godina.

Koga posle ova bi se naredile uste iljada predlozi za napredok na AFM... mozebi i ni pretstojat podobri denovi za AFM.

Ako posle ova se naredat navredi, vulgarnosti i solenje pamet... nema spas za AFM.

[ukopcavanje]

KoRoNAsTAvA ~ [20-21] III8 ~ Rii

Ovo je spisak domaćih radova urađenih u elektronskom obliku za vežbu tokom vanredne situacije izazvane COVID 19 virusom, školske 2020-21. godine, u okviru nastave na daljinu, od strane učenika, iz predmeta Računarstvo i informatika, za treći razred Matematičke gimnazije. Priložene su odgovarajuće skripte, zadaci, uputnice i drugi oblici elektronskog materijala.

~

( četvrtak, 10. dec 2020. godine ) ~ Istorijat i arhitektura računara - seminarski radovi ~ →  Tema 2: “ Istorijat i funkcija tranzistora. Bistabilni elektronski elemenat (flip-flop)”. [ Tema 2 (docx): Andrej Bantulić ] →  Tema 4: “Generacije računara. Istorijat i podela računara po kriterijumu tehnologije izrade”. [ Tema 4 (docx): Vanja Vukadinović ] →  Tema 5: “Razvoj, funkcije i vrste operativnih sistema”. [ Tema 5 (docx): Uroš Nedeljković ] →  Tema 9: “Vrste ROM-a: PROM, EPROM, EEPROM, i flash”. [ Tema 9 (docx): Ana Kiković ] →  Tema 11: “Prvi elektronski računari: ENIAC (The Electronic Numerical Integrator and Computer)”. [ Tema 11 (docx): Sonja Simović ] →  Tema 12: “Istorijat, karakteristike, i standardi USB-a”. [ Tema 12 (pdf): Ognjen Kužić ]

(četvrtak, 18. mart 2021. godine). ~ Označeni i neoznačeni brojevi. Uvod. ~ [ Prilog (moja skripta): Označeni i neoznačeni brojevi 1 (png) ] [ Prilog (moja skripta): Označeni i neoznačeni brojevi 2 (png) ]

(četvrtak, 25. mart 2021. godine). ~ Modifikovani oblik označenog broja. ~ [ Prilog (moja skripta): Kontrolni bit znaka (png) ] [ Prilog (moja skripta): Prekoračenje opsega + primeri (png) ]

(četvrtak, 1. april 2021. godine). ~ Arhitektura procesora Intel 8086 ~ [ Prilog (skripta): Računarski sistemi (pdf) ] [ Modifikovani oblik broja - primer 1 (pdf): Ognjen Kužić ] [ Modifikovani oblik broja - primer 2 (pdf): Vanja Vukadinović ] [ Modifikovani oblik broja - primer 3 (pdf): Sonja Simović ]

(četvrtak, 8. april 2021. godine). ~ Upravljački registri, fleg registar - obrada ~ [ Prilog (skripta): Statusni i kontrolni flegovi (pdf) ]

(četvrtak, 15. april 2021. godine). ~ Postavljanje statusnih flegova - obrada ~ [ Prilog (skripta): Prekoračenje opsega i registar flegova (pdf) ]

(četvrtak, 29. april 2021. godine). ~ Postavljanje statusnih flegova - vežbanje ~ [ Prilog (skripta): Rešeni primeri (pdf) ]

(četvrtak, 20. maj 2021. godine). ~ Postavljanje statusnih flegova - vežbanje ~ [ 03. zadatak (pdf): Ognjen Kužić ] [ 03. zadatak (pdf): Sonja Simović ] [ 06. zadatak (pdf): Vanja Vukadinović ]

( četvrtak, 27. maj 2021. godine ) ~ Instrukcije prelaska. ~ [ Prilog (moja skripta): Naredbe uslovnog “skoka” ]

( četvrtak, 3. jun 2021. godine ) ~ Logičke (Bulove) instrukcije. ~ [ Prilog (moja skripta): Bulove instrukcije ]

( četvrtak, 10. jun 2021. godine ) ~ Instrukcije pomeranja i rotacije. ~ [ Prilog (moja skripta): Instrukcije šiftovanja ]

( četvrtak, 17. jun 2021. godine ) ~ Izrada projektnog zadatka. Sistematizacija. ~ [ Prilog (blog): Izbor problemskih zadataka ] ~ NP koji određuje indeks prvog elementa manjeg od 5 u unetom nizu cifara. [ 19. zadatak (txt): Uroš Nedeljković (kod) ] [ 19. zadatak (txt): Uroš Nedeljković (test) ] ~ NP kojim se određuje broj cifara većih od prve u unetom nizu cifara. [ 07. zadatak (txt): Ana Kiković (kod) ] [ 07. zadatak (txt): Ana Kiković (test) ] ~ NP koji određuje indeks M-te pojave elementa X u unetom nizu cifara. M i X se unose pre niza cifara. [ 22. zadatak (txt): Vladislav Vukosavljević (kod) ] [ 22. zadatak (txt): Vladislav Vukosavljević (test) ] ~ NP koji određuje najmanju od prvih N i najveću od preostalih cifara u nizu. N se unosi pre niza cifara. [ 09. zadatak (txt): Pavle Đoković (kod) ] [ 09. zadatak (txt): Pavle Đoković (test) ] ~ NP kojim se određuje broj elemenata za 2 većih od prethodnika u unetom nizu cifara. [ 17. zadatak (txt): Milica Zubljić (kod) ] [ 17. zadatak (txt): Milica Zubljić (test) ] ~ NP kojim se određuje broj elemenata većih od sledbenika u unetom nizu cifara. [ 18. zadatak (txt): Vladan Bašić (kod) ] [ 18. zadatak (txt): Vladan Bašić (test) ] ~ NP kojim se određuje minimum od elemenata većih od svog indeksa u nizu cifara. [ 15. zadatak (txt): Aleksa Pantović (kod) ] [ 15. zadatak (txt): Aleksa Pantović (test) ] ~ NP kojim se određuje najveći indeks od elemenata jednakih prvom članu niza karaktera. [ 16. zadatak (txt): Andrej Bantulić (kod) ] [ 16. zadatak (txt): Andrej Bantulić (test) ] ~ NP koji određuje drugi po veličini element u unetom nizu cifara. [ 21. zadatak (txt): Mihailo Lukić (kod) ] [ 21. zadatak (txt): Mihailo Lukić (test) ] ~ NP koji određuje najmanju cifru između prve i poslednje u unetom nizu. [ 11. zadatak (txt): Ognjen Kužić (kod) ] [ 11. zadatak (txt): Ognjen Kužić (test) ] ~ NP koji određuje najbližu i najudaljeniju cifru od prve unete u nizu. [ 05. zadatak (txt): Sonja Simović (kod) ] [ 05. zadatak (txt): Sonja Simović (test) ] ~ NP koji određuje najbližu i najudaljeniju cifru od prve unete u nizu. [ 23. zadatak (txt): Vanja Vukadinović (kod) ] [ 23. zadatak (txt): Vanja Vukadinović (test) ]

( utorak, 22. jun 2021. godine ) ~ Izrada seminarskog rada. Sistematizacija. ~ [ Hofmanov kod (pdf): Vladan Bašić ]

[prerazmisljavanje]

U četvrtak, 18. aprila 2019. godine ugostila nas je kulturna stanica Svilara. Razgovarali smo sa Stefanom Janjićem i predstavili novo izdanje njegovog romana „Ništa se nije desilo”, za koje je zaslužna izdavačka kuća Imprimatur.

Da ne bismo sami sebe hvalili, jer malo ne umemo a malo nije red, prenosimo u celosti izveštaj Milice Cvetković, objavljen na blogu Cvećka o knjigama.

A da ovo ne bi bilo tek prenošenje teksta koji biste svakako videli drugde, na kraju vas čeka bonus.

Odmah ću vam reći – Ništa se nije desilo! I bilo je tako super!

Stefan Janjić jedan je od onih ljudi koje ne znate kako da predstavite (trebalo mi je nemalo sati da dođem do ove rečenice). Stoga sam rešila da, poput vežbe iz novinarstva u kojoj smo učestvovali na promociji, iz različitih perspektiva prikažem veče u kojem sam uživala.

Roman Ništa se nije desilo svoj život je započeo kao nacrt kojim je Stefan konkurisao za NIN-ovu književnu stipendiju. Žiri u sastavu Filip David, Vladislav Bajac, Dragan Velikić, Vladislava Gordić Petković i Dragan Jovićević izdvojio je dva sinopsisa i oba nagradio stipendijom. To je nagrada na koju je Janjić najponosniji, ne zbog prilike da objavi svoju knjigu, već zbog priznanja kvaliteta od strane tako značajnih imena. Knjiga je objavljena u izdanju Matice srpske, a tiraž od 300 primeraka rasprodat je za dve nedelje i mahom otišao u ruke Stefanove porodice, prijatelja, poznanika i nekoliko srećnika koji su za svoj primerak uspeli da se izbore (saznali smo da su neki nežni cvetići pribegli otimačini, čak!). To je za posledicu imalo nedovoljno širok i raznovrstan čitalački krug pa su pitanja koja je publika na promociji postavljala o efektu knjige na čitaoce ostala nedovoljno odgovorena. To će se uskoro promeniti pošto su prste umešali oni koji su baš, baš, baš želeli da je sa drugima podele, pa će krug nastaviti da se širi. Najpre su se udružili u nastojanjima da joj udahnu novi život, a potom i u njenom predstavljanju publici koja se okupila u Svilari te večeri.

Katarina Kostić, nežni cvetić ranije pomenut, napisala je kritiku romana i na sva zvona objavila da se pojavila knjiga koja će vas pokvariti za sve druge. Jednom uhu podešenom da hvata fine frekvencije posebno je skrenula pažnju na strujanja iz Novog Sada i tako je knjiga svog drugog izdavača pronašla u Banjaluci. Boris Maksimović, urednik izdavačke kuće Imprimatur, za knjigu kaže da predstavlja sam vrh savremene srpske književnosti, a njemu je, zamislite, stigla na mejl! S obzirom na to da, kako kaže, naši ljudi više pišu nego što čitaju, ovakvi pronalasci su pravo blago za nekog ko je osnovao izdavačku kuću rešen da kvalitetnom štivu perspektivnih mladih autora raskrči put do čitalaca.

Iznanađenje večeri, kako za publiku tako i za organizatore, bila je NatašaNiškanović, Stefanova drugarica sa fakulteta, koja je, koristeći se pitanjima zabranjenim pravim novinarima, udahnula svežinu ovakvoj vrsti okupljanja i, iz ugla bliskog prijatelja i prve čitateljke, demistifikovala autora. Ovaj potez uneo je i notu humora u razgovor.

Stefan na prvi pogled deluje skromno i stidljivo, kao da mu je neprijatno zbog činjenice da mu sve dobro ide. Kada počne da govori, na površinu izbija samouverenost proistekla iz znanja, prikazana u najboljem maniru vaspitanja. Što bi se reklo – milina slušati.

Svilara je bila puna, a domaćini pravi, rešeni da ugode i prikažu plodove zajedničkog rada. Voditeljka programa dobila je volonterku, a volonterka direktan uvid u realizaciju događaja, i navijam da ovakvo sitcanje dragocenog iskustva postane praksa.

Kada razgovor vode izuzetni mladi ljudi, među kojima vlada međusobno poštovanje i naklonost, on može da se razvija samo u jednom smeru, na opšti užitak okupljenih.

Roman je opisan kao vežba iz empatije. Smešten u ratni sukob nama blizak, jer autor je odlučio da sukob ne izmesti drugde već stoički podnese pogrešna tumačenja nošena neznanjem i predradusama, ipak nije roman o ratu.

Katarina kaže da roman ne nudi odgovore već alate koji će vam pomoći da postavljate pitanja. Boris kaže da je o ratu pisao i ko treba i ko ne treba, a Stefanu je pošlo za rukom da čačne u najosetljivije polje i ni o koga se ne ogreši. O knjizi su pisali oni koji su je pročitali, te se neću na njoj zadržavati. Ko želi da pročita njihove utiske, može ih pronaći na Goodreads-u.

Poput onih u romanu, svakodnevne primere fabrikovanih vesti (a čini se da samo takve postoje) kao urednik FakeNews Tragača, Stefan sa timom sposobnih mladih ljudi razotkriva i prezentuje javnosti. Ovaj portal preporučujem kao izbor za prelistavanje dnevne štampe jer vam pruža uvid u ono što se zaista desilo (ili nije). Jer efekat koji se želi postići tako prljavom kontaminacijom mozgova, na svu moju žalost, ne izostaje.

Dezinformacija ostaje dezinformacija čak i kada se onome koji ju je stvorio doda „in memoriam“.

Nakon što se završio glavni deo događaja, izmešali smo se i usledila je kupovina i potpisivanje knjiga, upoznavanje, razmenjivanje utisaka i sticanje novih drugara. Bilo je tu i onih na specijalnom poslanju, trebalo je nabaviti neku knjigu nekog mladog novosadskog pisca, deca su insistirala, ali deca nisu računala na to da će morati da čekaju svoj red za čitanje.

Kako to obično biva, grupa najupornijih druženje je nastavila u kafani, produbljujući razgovore i sležući obilje prijatnih utisaka koje je ova promocija donela. Sada možemo preći na glavno jelo – knjigu koju smo svi toliko čekali!

Čitamo se!

Fotografije sa promocije možete pogledati ovde.

Svoj primerak možete naručiti sa sajta izdavača, ali ako živite u Srbiji, preporučujemo da to učinite preko mejla — prerazmisljavanje@gmail.com — jer tako izbegavate astronomsku prekograničnu poštarinu, a možete i izvući neki od potpisanih primeraka. 🙂

Izdavačka kuća Imprimatur toliko želi da svi pročitaju ovu knjigu, da nam je čak i poklonila jedan primerak, koji smo pretvorili u „putujuću knjigu”: pratite na instagramu zvanični hešteg #knjiganaputu i javljajte se kada dođe red za novog čitaoca. U vreme objavljivanja ovog teksta, knjiga se nalazi kod Miloša, koji vodi booktube kanal To the lighthouse, koji vam ovom prilikom i preporučujemo.

Autorka ljubičastog teksta: Milica Cvetković

Autorka fotografija: Jelena Dukarić

U Svilari sa Stefanom Janjićem // izveštaj sa promocije romana „Ništa se nije desilo” U četvrtak, 18. aprila 2019. godine ugostila nas je kulturna stanica Svilara. Razgovarali smo sa Stefanom Janjićem…

[crnagora]

Horoskop za 9 Decembar 2021 - OVAN

Horoskop za 9 Decembar 2021 – OVAN

Rešeni ste da ostvarite ono što ste zamislili kad je posao u vezi sa inostranstvom u pitanju. Planirani put je finansijski izazov, pokušavate da sagledate opravdanost svih troškova. Neko od prijatelja ima spasonosno rješenje. Nestrpljiviji ste nego inače. Zahladjenje u odnosu sa partnerom vas brine. Žučni razgovori čine vas nervoznim. Dnevni Horoskop za 9 Decembar…

[mentalnahigijena]

Srpska verzija „duboke države“ Ulazimo u desetu jesen neograničene vladavine jednog, po sopstvenom priznanju, hronično bolesnog čoveka. Čini nam se da smo kao društvo doživeli sav mogući duhovni jad i svu moguću materijalnu bedu koje je mogla da nam priredi ta poremećena ličnost na čelu države. Reklo bi se takođe da su o našem bolesnom društvu sve priče ispričane. Nažalost nisu. Minulog leta režim je i političkim laicima do kraja otkrio svoju kleptokratsku prirodu i svoj nasilnički karakter, ali i nameru da zloupotrebom pravne i političke nomenklature, zapisane u zgaženom Ustavu, ide do kraja. Rešeni su da simuliranjem demokratije vladaju do potpunog prestanka rada svih društvenih motora u opustošenoj i uništenoj državi. To su nam ovog leta i nehotice otkrila tri srpska (para)politička faktora. Naime, njihova (ne)dela na političkoj sceni slika su i prilika nepromenljivosti političkog sistema vlasti u Srbiji. Ta tri faktora su: Boško Obradović, lider izmišljene stranke porodičnih vrednosti iz daleke prošlosti Dveri, zatim nekada suosnivač te stranke a sada „samostalni“ politički strelac Srđan Nogo, i konačno ratni zločinac Dragan Vasiljković, kodnog imena Kapetan Dragan. Obradovića sam upoznao u Valjevu, gde smo govorili na mitingu „Jedan od pet miliona“. Tada je između ostalog o Vučiću rekao i ovo, citiram: „Aleksandar Vučić je lud čovek. Srbija postaje opasno mesto za život. Sa ludakom na čelu države ulazimo i već smo u ogromnom problemu. Ovo neće dobro da se završi ako ludak ne ode u ludnicu.“ Taj „ludak“ nije završio u ludnici, već je dijagnostičar, otišao letos na pregovore sa njim o izbornim uslovima. Posle sastanka, sav oduševljen rekao je novinarima da je imao vrlo konstruktivan razgovor sa „doskorašnjim“ ludakom a sada valjda normalnim predsednikom. Obradović i Srđan Nogo nisu više zajedno u partiji Dveri, ali su u korelaciji, jer ih ujedinjuje i vodi tajna, nevidljiva ruka sa tradicijom dužom od jednog veka. To je jasno svakom ko je pratio zbivanja na protestu građana „Jedan od pet miliona“. Nogo je recimo na prvom protestu nosio simbolična vešala i tako omogućio režimu i njegovom tabloidnom šljamu da danima trabunjaju o navodnim nasilničkim namerama po svemu mirnih demonstracija. Boško Obradović sa fingiranim upadom u RTS i simulacijom opkoljavanja zgrade Predsedništva, a Nogo glumeći vođu protesta prošle godine, lažnim upadom u zgradu Skupštine i stalnim ponavljanjem predloga da se vlast u Srbiji popravi potpisivanjem nekakvih izjava nosioca političkih funkcija, zajedno sa pojedinim liderima tzv. opozicije, obesmislili su izlazak građana na ulice i dezorijentisali svaku vrstu protesta. Nikada niko od tih navodnih opozicionara nije tražio ostavku Vučića, zabranu njegovog političkog delovanja, niti formiranje prelazne vlade koja bi stvorila uslove za slobodne izbore. I ne pada im na pamet da traže izbore za ustavotvornu skupštinu kojom se jedino na miran način može promeniti politički sistem i uspostaviti pravna država. Naprotiv! Oni pregovaraju sa „ludakom na mestu predsednika“ o izbornim uslovi. Pitate se sigurno kakva je to nevidljiva tajna ruka koja već trideset godina ne dozvoljava Srbiji da izađe iz totalitarnog sistema upravljanja društvom i državom? U Kraljevini Srbiji ta tajna „Služba“ zvala se „Crna ruka“ a danas je to, savremenim jezikom rečeno, srpska verzija „Duboke države“ koju su činili i čine ćerke nereformisane komunističke Službe bezbednosti Udbe. Najmlađa kći je današnja BIA. Tvorac te srpske „Duboke države“ je Jovica Stanišić, predratni i ratni načelnik Službe bezbednosti režima Slobodana Miloševića. Taj rodonačelnik slobizma i šešeljizma obesmislio je višestranački parlamentarizam stvarajući i stranke vlasti i stranke opozicije. Tako je jednopartijska zamenjena višepartijskom diktaturom i stvoren je sistem nepromenjive totalitarne vlasti koja je Srbiju uvela u opštu dekadenciju i haos neizrecive korupcije i kriminala. To je sistem obmane u kome se građanima umesto jedne, na izborima nude pet, šest ili deset varijanti iste publike. Iza toga se krije lažna promena vlasti. Uz sve to, da bi osigurao nepromenjivost sistema, Stanišić je ratne paravojske sastavljene od čistih kriminalaca i navijačkih huligana pretvorio u specijalne jedinice za odbranu i očuvanje vlasti. Ti odredi smrti, u sadejstvu sa agenturama stranih obaveštajnih službi, pre svega britanskih i američkih, likvidiraju sve one koji žele pravno uređenu državu. Pomenimo samo najpoznatija imena: Ivan Stambolić, Slavko Ćuruvija, Zoran Đinđić, Oliver Ivanović, Vladimir Cvijan… Jovica Stanišić je postkomunističku političku scenu Srbije 2016. godine definisao u tri rečenice: „Kakvi izbori, stranke i parlament. Sve je u Srbiji Služba. Ona je država.“ I zaista, Vučić i njegova SNS su samo vrh nepromenjivog sistema. Čine ga još sve te Dveri, Zavetnici, SPS-ovci, DSS-ovci, Palme, Vulini, Šapići, Krkobabići, Vacići i ostali fašisti, kao i lideri tzv. konstruktivne opozicije. Svi oni su političko krilo Službe. A Kapetan Dragan, Sale Mutavi, Velja Nevolja, poput prethodnika Legije, Zvezdana Jovanovića i kompletnog surčinskog klana, pripadnici su „Odreda smrti“ te srpske duboke države. Svoju neprikosnovenu moć Služba je demonstrirala krajem 2014. kada je direktno iz Haškog zatvora ratnog zločinca Hulju Šešelja preselila u srpski parlament. Drugog ratnog zločinca, Kapetana Dragana, Služba je rehabilitovala proglasivši ga počasnim članom Crvene zvezde, a letos mu je osnovala fondaciju za oslobađanje Đinđićevih ubica. Srpsku „Duboku državu“ čine dakle lažne patriote svih fela. Oni svoju navodnu ljubav prema narodu i državi, preko lažnog nacionalizma i šovinizma, pretvaraju u totalitarizam mnogo gori od komunističkog. Jer međunarodne deklaracije o ljudskim slobodama i pravima čoveka za njih ne postoje. Nikada niko iz te, možemo slobodno reći zločinačke organizacije, nije građanima izneo politički program jer ga i nemaju. Imaju samo svoj sistem vrednosti u kome je vlast, kao vladavina a ne služenje ljudima, na prvom mestu. Oni vlast pretvaraju u moć a moć u novac i tu je kraj cele priče o njihovoj percepciji života. Sve je kod njih čulno zadovoljavanje, a duhovni život se svodi na skaske o nekakvom „Srpskom svetu“ koji je pre nego što je izabrao „Carstvo nebesko“, na zemlji imao Dušanovo carstvo koje oni sanjaju da obnove. Srbija odjekuje od njihovih šupljoglavih ideja, ali nažalost i od jauka izbezumljenih, ojađenih i obezglavljenih građana. Jasno je dakle da sa protuvama koje su nam uništile državu nema više nikakvih lažnih izbora. Jer nema demokratije sa neprijateljima demokratskog sistema. Naredni period bi morao da bude poslednja jesen lažnog političkog patrijarha koji nikako ne demantuje priče da je promenio veru i prešao na islam. Jer ako se ne oslobodimo njegove crnorukaške i udbaške vlasti, ako dozvolimo još jedne nezakonite izbore sa njegovim imenom na svim listama, onda ćemo vrlo brzo, kao društvo, postati sluge ološa koji su nam uništili Srbiju. (DANAS) Milojko Pantić

[mvprs]

Rešeni su mali problemi u redovima Moskovljana.

[dokazatiindukcijom]

Kako smo se nekad voleli Delta funkcija i ja

 Nisam imao sumnje da se nikada neću vratiti kada sam jednom prlikom, iz sveta bezakonja, konačnosti i samoće pobegao u matematički svet prepun zakonitosti, beskonačnosti i veselog društva na svakom koraku (makar on bio i beskonačno mali) ali nisam znao na kojoj ću grani tog razgranog drveta položiti svoju ljuljašku. Tim pre što sam, mnogo godina ranije, mislio da se grane matematičkog drveta toliko toliko daleko jedna od druge da se maltene nalaze u različitim državama.

 Nisam se mnogo pitao kako sam se našao u svetu analize; nisam mogao odmotati to klupko isprepletanih okolnosti a nikako nisam želeo da se vraćam u prošlost jer nikada ne bih znao da li ću se sa takvog puta vratiti. Prošlost se, međutim, vraćala u mene,  uz didaktičko-metodički pristup neuobičajen za tog vazda krvoločnog vampira, potvrđujući ili svesno konstruišući iluziju u mojoj glavi na tragu replike iz moje omiljene serije: 

    „We don’t choose God, God chooses us.“

Gotovo da sam potisnuo jednu epizodu iz detinjstva i prvi susret sa prvom damom moderne analize, g-đicom (nadajmo se da će joj biti komotno u ženskom gramatičkom rodu) Dirakovom delta – funkcijom.

Sećanje me vraća u 2002. godinu. Putovanje u prošlost uvek završim dubokim uzdahom, spremajući se za samoću i depresiju na čiju gustinu, na sreću, više nisam naviknut. To je trebala biti jedna dobra godina; prošlo je dosta vremena od svrgavanja s vlasti čoveka kome sam u ruke vezane lisicama uvalio sve probleme koje sam imao, uključujući i privatne, nadajući se da će ih poneti sa sobom u Hag.

Nada mi je umrla mnogo pre Miloševića. Problemi koji su mogli biti rešeni samo su produbljeni;  mama je dobila otkaz, para je bilo sve manje. Problemi koje svrgavanje Miloševića nije moglo rešiti naravno da su ostali da me muče; i dalje maltene niko u razredu nije pričao sa mnom, uz par časnih izuzetaka – autsajdera, i dalje je porodična situacija bila loša. Uz sve to, bližio se trenutak odluke - odlazak u srednju školu u Novom Sadu, strepnja od novog, strah da nisam dovoljno dobar... i Banat, tog leta pre odlaska u Novi Sad, da sva ta osećanja ustostruči. Seoska slava u banatskoj varošici pored Tise; kretoš u ustima, ta  slatka amorfna tvorevina iz koje se satima isisava slatki supstrat, nešto poput razmišljanja o budućnosti; gumenim bombonama ukrašen glavni šor, julsko sunce koje izoštrava sliku seoskog veselog žamora i oslobađa ga hranljive ravničarske podloge koji je uvek bio zemlja koja jesmo i u koju odlazimo...

Godina obnove i izgradnje postala je još jedna „Godina sirotinjske zabave“, kao album one grupe koja je toliko dobra da je ne smem slušati kad sam sjeban ( zato je maltene nikad ne slušam) a sve ono što nam se dešavalo samo jedno večno vraćanje iste strofe:

„Evo ti reči, ti sklopi rečenicu

Ja nemam snage da izbacim dah.

Ljubav, sloboda i osmeh i sreća

I suza i mržnja i tuga i strah. „

 Ali mi je razmak od gotovo dve decenije daje snage da taj dah izbacim s konačno mnogo udara po tastaturi. Koliko sam malo imao prijatelja u stvarnosti, toliko sam ih mnogo imao među knjigama. Uspeo sam da oformim zavidnu biblioteku za jednog osnovca od udžbenika, priručnika, podsetnika iz praktikuma iz matematika, fizika i drugih nauka koje sam dobijao od rođaka, komšija i skromnih donatora čije su započete i često nezavršene studije ostavljale nadute leševe debelih knjižurina na raznim tavanima, podrumima i grobnicama podsvesti.

 Već u petom razredu počeo sam da multitaskujem; nisam mogao znati da mi to omogućava upravo odsustvo a ne prisustvo nekog većeg matematičkog znanja. Naravno, to su bili počeci; gutao bih sve što mi se nađe na putu, i određene i neodređene i nesvojstvene integrale i izvode i derivacije i tačke nagomilavanja i gomilišta, i prevojne tačke i infleksije ali i dijalektički materijalizam i Marksa i Engelsa i citiranja druga Lenjina između dve teoreme. Kada  iz današnje perspektive procenim  te udžbenike, ne mogu a da ne vidim šarolikost reda veličine boja na LGBT- zastavi. Bilo je tu autora koji su ofrlje obavljali svoj posao, ali i ozbiljnih ludaka – entuzijasta koji su prelazili igricu i udžbenicima za ono što se nekada zvalo viša škola uvaljivali gradivo sa doktorskih studija. Sve sam ja to svario (ne čudi me što sam, mnogo godina kasnije, razvio problem sa želucem).

Naravno, imao sam uzore. Gospodin D.S. Mitrinović bio je za mene gospodin u pravom smislu te reči; čovek čiji su udžbenici za ETF na kojem je predavao bili literatura za laku noć. Teme nisu bile mnogo teške, stil ne odveć strog (nisam odmah naučio da zategnem matematički krevet na kojem bih ležao) a primera bezbroj. Nažalost, imao sam samo dve njegove knjige pa sam „nove“ morao kupiti. Sećam se Beograda u koji bih odlazio samo u retkim, za mene prazničnim danima, a uvek bih mu se radovao kao mali kerić svom vlasniku; i danas kad prolazim kraj Zapadne kapije osetim da me struja pretrese od glave do pete, makar da prolazim kraj nje dva sata, stisnut u koloni ljudi koji mi psuju majku jer hoću da se prestrojim ka Studenjaku. Sećam se da sam te 2002. iskoristio priliku kada je tetka odlazila u BG po robu i sa njom krenuo u potragu za novom knjigom Dragoslava Mitrinovića. Novac sam uštekao od časova koje sam još tad držao, možda je nešto i ostalo od ćaletove alimentacije. Knjigu sam, sećam se, našao  u simpatičnoj udžerici od knjižare čiju sam preciznu lokaciju zaboravio ali pamtim sazvežđe Lomine, Narodnog Fronta i Zelenjaka oko nje. Bila je to knjiga iz 1991. Mitrinović, Kečkić,  o diferencijalnim jednačinama, redovima i Laplasovim transformacijama.

Ništa novo, pomislio sam, ali sam je ipak kupio.

Već u kolima sam počeo da je čitam, otkrivajući jedan sasvim novi svet matematičkih pojmova. U sam osvit ratova devedesetih, autori su pobegli u strožiji pristup od onog na koji sam navikao, što me je u početku bacilo u bedak. Ali kratkotrajni bedak sam premostio dugim čitanjem i produbljivao svoje znanje čak i o Laplasovim transformacijama, o kojima sam površno znanje stekao čitajući neki udžbenik iz JNA o sistemima automatskog upravljanja.

Prvi put sam čitao o sistemima linearnih diferencijalnih jednačina – jebote, sve je povezano, matrice i izvodi i redovi i aupičku materinu, kakva je to nauka – zvučao sam kao neki od teoretičara zavere s Tešinog jutjub kanala.

U rečeno vreme sisanja kretoša tu knjigu sam skoro završio. Zapravo, čitao sam njen poslednji deo koji se zvao „Uopštene funkcije“.

Iz pitomog banatskog sela skelom smo prešli na drugu stranu Tise. Moj pokojni deda, po vokaciji kosmopolita, smatrao je da reke kao što su Tisa ne razdvajaju već spajaju ljude, pogotovu ako je s obe njene strane Banat. Dakle, na toj drugoj banatskoj strani smo kampovali; julsko ili avgustovsko sunce i dalje me je držalo u iluziji da nisam na tužnom ravnom tlu. Razmišljao sam o uopštenim funkcijama o kojima sam čitao, razmišljao sam o prokletoj delta – funkciji koja je

„Nula ako  argument nije nula, beskonačno ako je argument  nula, ali tako da je njen integral jednak jedinici!“

Jebote, šta je ovo?  - pitao sam se. Bio sam, naravno, veoma zbunjen. Kakva je to funkcija koja nastaje kao limes funkcija koje je Mitrinović nazvao „igličastim“ kada se širina igle smanjuje a dužina povećava? Otkucaj srca koji u trenu dostigne beskonačnu voltažu? Moje trenutno interesovanje za tu blesavu funkciju koje će se za sekund pretvoriti u nulu ravnice koja će me prekriti? Osim metafora, matematike nisam imao.

 Autor je pružio i neke primere iz fizike, koje sam još uvek uspevao da pratim, koje su otkrivale tu ćudljivu funkciju u prirodnim pojavama, ili bar matematičkim opisima istih.

Jebote, šta je ovo?   - upitao sam se još jednom. Pročitao sam način na koji je problem delta – funkcije utopljen i tek mi tad ništa nije bilo jasno. Problem čudnog deteta napaljenog za matematiku, koje se ne uklapa u razred rešiš tako što ga upišeš u specijalno matematičko odeljenje, problem delta – funkcije rešiš tako je ubaciš u znatno širu klasu funkcija gde je njen „hendikep“ samo jedan od mnogobrojnih modaliteta ponašanja. Ali, i tad sam mislio, prava priroda proklete „beskonačno dugačke i beskonačno tanke“ igle je zauvek izgubljena (valjda najbolji dokaz da matematika nije prirodna nauka  je to što joj  se jebe za prirodu objekata koje tretira); Krang koji jednom dobije svoje jebeno telo koje toliko traži izgubiće „Sekaču, gde je moje telo“ prirodu po kojoj ga i danas pamtimo.

 Prešao sam Tisu kao da sam prešao Letu. Zaboravio sam na problem, završio srednju školu, osnovne i master studije. Zaboravio sam da sam znao šta je delta funkcija. Posle mnogo, mnogo godina, kada sam već naučio ne samo da namestim svoj matematički krevet već i da satima i danima bez prestanka marširam u ritmu Teorema – Dokaz, shvatio sam da sam svojim maršem izgazio tu beskrajno dugačku, beskrajno tanku i stoga beskrajno krhku iglu.

Na doktorskim studijama čitao sam o teoriji distibucija, naučio sam do na bizarne pojedinosti ćudljive topologije na koji deluju distribucije, pa i sama delta – funkcija, množio sam ih, transformisao, razvijao u red, ali nisam mario za njihovu prirodu. Bio sam bezosećajan prema njihovim životnim pričama.

 Ne može da mi nedostaje tužno detinjstvo. Ali mi je nedostajala  maltene plamenska atmosfera koju sam osećao u detinjstvu dok sam čitao o matematici; ti izleti u fiziku, tehniku i razne druge oblasti gde je matematika maltene šamanski upliv, Neočekivana Sila Koja Se Iznenada Pojavljuje I Rešava Stvar. Tada nisam znao svaki detalj dokaza; nisam mario da li je funkcija dovoljno neprekidna kad bih joj nalazio izvod, nisam mario o kakvoći reda kada sam ga razmenjivao sa limesom, nisam sasvim znao ko to pokreće epsilon i deltu iza mojih kulisa ali sam nesrazmerno više uživao u rezultatima svog rada. Živeo sam u sedamnaestom veku, bio sam ponovni otkrivač tajni prirode, matematičar – fizičar – naučnik opšteg tipa koji umire od tuberkuloze u dvadeset sedmoj. Valjda su me zato, pre odlaska na doktorske u Belgiju i dobijanja belgijske vize, testirali na tuberkulozu.

Ipak sam, na kraju svog formalnog obrazovanja, dobio priliku još jednom da osetim tu tribalnu atmosferu i plemensku igru oko vatre. Naime, na kraju doktorskih, dobio sam priliku da na javnoj odbrani doktorata, ne-ekspertskoj publici   pružim zanimljivu priču o onome što je ispisano među koricama doktorske disertacije. I tada sam, opet nesvestan zašto, uživao dok sam pripremao slajdove s mimovima, animacijama i zajebancijama vezanim za delta – funkciju ( nažalost,  publici koja nije govorila srpski nisam mogao pružiti klipove Tešinih gostiju).

Čini mi se da sam baš u trenutku primanja diplome shvatio koliko je delta – funkcija uticala na mene, koliko me je jedan beskrajno intenzivan i beskrajno kratkotrajan impuls naelektrisao i opčinio toliko da i da danas osetim tu struju, kao da, prolazeći kraj zgrade „Geneksa“, prolazim kraj beskrajno tanke i beskrajno duge delta – funkcije.

[balkantimes]

Hiljade ratnih zločinaca slobodno šeta ulicama srpskih gradova

U stvarnosti Srbija je sigurna kuća za ratne zločince, jer je Vučić onomad proglasio Narodnu skupštinu za 'sigurnu kuću za Ratka Mladića'.

Tomislav Marković 

Pošto je Srbija zvanično na putu evrointegracija, Evropska komisija objavila je redovan polugodišnji izveštaj o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24. Prvo poglavlje odnosi se na pravosuđe i osnovna prava, a drugo se tiče pravde, slobode i bezbednosti. Dobar deo ovog izveštaja posvećen je napretku Srbije u oblasti procesuiranja ratnih zločina, mada je termin napredak prilično neadekvatan kad je ova tema u pitanju. Srbija se obavezala da sudi ratnim zločincima i da potraga za zločincima i suđenja budu efikasnija. Zato je i donela dokument pod imenom „Akcioni plan za Poglavlje 23“ u kojem je definisano kako će sprovoditi preporuke Evropske unije čiji član, navodno, želi da bude.

Sve je u tom Akcionom planu na svom mestu, sve je lepo zamišljeno i napisano. Na primer, tu stoji da će biti izrađen tekst Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Srbiji. Ta strategija se zasniva na ne može biti boljim principima: „fokusirane istrage i krivična gonjenja; istragu i krivično gonjenje najodgovornijih učinilaca ratnih zločina bez obzira na njihov rang; stavljanje žrtve u fokus prilikom istrage i vođenja postupka; posvećivanje posebne pažnje zaštiti svedoka...“

Sigurna kuća za ratne zločince

I zaista, izrađena je dotična strategija, eno je na sajtu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) pod zvučnim imenom „Tužilačka strategija za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji 2018-2023.“ Sve je tu lepo predviđeno: kako povećati efikasnost rada Tužilaštva za ratne zločine, kako pojačati institucionalne kapacitete ove ustanove, kako zaštititi žrtve i svedoke zločina i pružiti im podršku, koje nove tehnologije i metode rada treba primeniti itd.

Sve je tu, ništa ne fali, postoji samo jedan mali problem: stvarnost nimalo ne liči na ono što piše u ovim dokumentima. Srbija se bavi ratnim zločinima, ali samo na papiru. U tužnoj stvarnosti Srbija je sigurna kuća za ratne zločince, što je i logično, budući da je na čelu države čovek koji je onomad proglasio Narodnu skupštinu za „sigurnu kuću za Ratka Mladića“. Zato je i izveštaj Evropske komisije izrazito negativan, odnosno Srbija je “i dalje daleko od napretka u oblasti ratnih zločina, iako je Poglavlje 23 otvoreno još pre četiri godine”, kako podseća Fond za humanitarno pravo.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: "Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu."

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Evropska komisija podseća zaboravnu državu Srbiju da je preuzela obavezu da u potpunosti prihvati sve odluke i presude Haškog tribunala, kao i  obavezu da sarađuje sa njegovim naslednikom - Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove. To znači da srpski zvaničnici nipošto ne bi smeli da u javosti osporavaju i negiraju haške presude. Serž Bramerc je još pre nekoliko godina upozoravao srpske vlasti da prestanu sa revizijom istorije i poricanjem sudski utvrđenih činjenica, ali to je bila uzaludna rabota.

Privrženost zločinstvu

Srpski državni funkcioneri prema ratnoj prošlosti i zločinima gaje specifičan odnos sačinjen od negiranja, poricanja, falsifikovanja i relativizacije, sa primesama glorifikacije masovnih ubica. Vodeći političari koriste svaku priliku da negiraju genocid u Srebrenici, ne obazirući se nimalo na presude Haškog tribunala, na hiljade svedočanstava i dokaza. Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Aleksandar Vulin, Ivica Dačić i sva ostala vlastela takmiče se ko će da bude kreativniji u ispoljavanju neljudskosti i privrženosti zločinstvu. Njih ni bezmerna patnja žrtava ne obavezuje ni na šta, oni je čak i ne primećuju, pa nije ni čudo što fu��kaju na međunarodne obaveze koje su prihvatili.

Evropska komisija podseća zaboravnu državu Srbiju i na odsustvo saradnje kad je u pitanju dugogodišnji zahtev da se uhapse i izruče članovi Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta i Petar Jojić, kojima bi trebalo da se sudi za ometanje postupka, odnosno za zastrašivanje svedoka u slučaju Vojislava Šešelja. Srbija se već godinama oglušuje na ovaj zahtev, izmišljajući razne izgovore, a Vučiću očigledno ne pada na pamet da hapsi svoje dojučerašnje kolege sa kojima ga i dan-danas spaja odanost istoj ideološkoj matrici koja je i dovela do masovnih zločina. Neće čovek da se odrekne svoje nestašne mladosti kad se bavio ratnim huškanjem, za taj period ga vezuju najlepše uspomene.

U izveštaju se govori i o lošoj regionalnoj saradnji u procesuiranju ratnih zločina, kaže se da saradnja sa Hrvatskom nije dovela do vidljivih rezultata, što je uljudan način da se kaže kako Srbiju nikakva saradnja po tom pitanju ne zanima. U izveštaju se podseća i da Srbija još nije priznala presudu suda Bosne i Hercegovine Novaku Đukiću, koji mirno živi u Srbiji, ne strahujući da će biti izručen i poslat u kazamat, gde mu je i mesto. Ne samo da Srbija odbija saradnju, već pruža svu moguću logističku podršku Đukiću i njegovom (bes)pravnom timu u kreiranju priče da dotični uopšte nije odgovoran za zločin na Tuzlanskoj kapiji, već da su žrtve maltene granatirale same sebe.

Dvije i po hiljade nerešenih slučajeva

U izveštaju se navode i brojni drugi načini na koji srpski zvaničnici opstruiraju suđenja ratnim zločincima i suočavanje s prošlošću: Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločinaca se sporo sprovodi, nove strategije nema na vidiku, Vojislavu Šešelju nije ukinut poslanički mandat, pogoršano je objavljivanje informacija na sajtu Tužilaštva za ratne zločine, statistika rada ovog Tužilaštva je porazna – tokom 2019. godine podignute su optužnice protiv samo četiri lica (a od toga su tri predmeta ustupljena iz BiH), vlast nastavlja da pruža podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima, govor mržnje prolazi nekažnjeno kao nešto najnormalnije, poslanici negiraju genocid u Srebrenici bez posledica… Ukratko, stanje je katastrofalno, a biće i gore.

Na kraju kratke analize izveštaja Evropske komisije, Fond za humnitarno pravo zaključuje: „U izveštaju su pobrojani svi problemi na koje već duže vreme ukazuje Fond za humanitarno pravo: da je implementacija Nacionalne strategije spora, te da iako se primenjuje duže od četiri godine, nije ostvarila svoj cilj – efikasnije procesuiranje ratnih zločina; da je TRZ nastavilo dugogodišnju praksu podizanja malog broja optužnica koje su rezultat sopstvene istrage; da se optužnice podižu isključivo protiv nižerangiranih, direktnih počinilaca; da regionalna saradnja nije na zavidnom nivou; da vlasti u Srbiji reinterpretiraju sudski utvrđene činjenice pred MKSJ-om i podržavaju osuđene ratne zločince”.

Teško je reći koja je činjenica iz izveštaja najporaznija, najstrašnija, jer sve one zajedno oslikavaju jedno izgubljeno društvo predvođeno ljudima koji su operisani od morala i savesti, rešeni da što duže zadrže svoju zemlju i stanovništvo u stanju poricanja zločina, u užasu i sramoti. Možda je ipak najjeziviji fakt da Srbija ima 2.500 predmeta u predistražnoj fazi. Ne pet, ni 25, ni 250 – već dve i po hiljade! Što znači da se najmanje 2.500 ratnih zločinaca mirno šetka ulicama srpskih gradova i sela, a niko ništa ne preduzima da se oni privedu pravdi.

Kontinuitet zločinačke politike

Izgleda da srpsko pravosuđe smatra kako ubijanje žena, dece, staraca, civila – nije ništa strašno, te da su počinitelji ovakvih zlodela sasvim bezazleni ljudi bezopasni po okolinu. Imaju pravosudni organi pametnija posla, treba procesuirati mnogo opasnije kriminalce koji prelaze ulicu na crveno, parkiraju automobile na nedozvoljenim mestima, svađaju se oko međe, džepare putnike po tramvajima, nanose lakše telesne povrede, švercuju se u gradskom prevozu, demonstriraju protiv vlasti, prodaju alkoholna pića maloletnicima...

Ima toliko krivičnih dela i prekršaja koje treba kazniti, neki prioriteti moraju da se postave, a ratni zločini se nalaze na samom začelju, valjda kao najbenigniji oblik kršenja zakona. Mada, sudeći po tome šta govore i pišu vodeći političari, intelektulna i medijska elita – ti ratni zločinci u stvari uopšte nisu kriminalci, već narodni heroji. A kako junacima suditi za junačka dela? To ne bi imalo nikakvog smisla.

Izveštaj Evropske komisije je izrazito negativan, njegovi zaključci su jasni: dosadašnji rezultati Srbije su skromni, nema vladavine prava, nema pravde za žrtve, a samim tim neće biti ni pomirenja. Sve su to logične posledice kontinuiteta zločinačke politike koji ovde traje već decenijama. Evropske integracije su najobičnija šarena laža, jer vlast nikad nije bila zainteresovana ni za kakvu suštinsku evropeizaciju Srbije. Što je i razumljivo: što bi radili sebi o glavi? Oni suđenja ratnim zločincima doživljavaju kao nametnutu obavezu koju nastoje da eskiviraju na sve moguće načine. Kad je Aleksandar Vučić onomad prelepljivao Bulevar Zorana Đinđića tablom na kojoj je pisalo „Bulevar Ratka Mladića“, to nije bio samo simboličan čin. U vrednosnom, ideološkom, duhovnom smislu - Vučić i svi njegovi saborci su žitelji tog virtuelnog Bulevara Ratka Mladića. I trude se iz petnih žila da u taj zločinački ćorsokak uteraju celu Srbiju.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor

[astrolognevenkablazik]

Retro senka Merkura

Ako ste mislili da od 12-07 kada je Merkur iz Raka krenuo direktnim hodom su mnogi naši problemi vezani za simboliku njegovog retrogradnog hoda rešeni, e… baš i nije tako… sve do 26-07 na snazi će biti njegova retro-senka koja je u neku ruku i teža od perioda kada je on u klasičnom retrogradnom hodu. A prekid njegovog retro uticaja se dešava istog dana kad se on ponovo sreće sa Marsom iz Ovna…

[ukopcavanje]

KoRoNAsTAvA ~ [21-22] IV8 ~ AsA I

Ovo je spisak domaćih radova urađenih u elektronskom obliku za vežbu tokom školske 2021-22. godine, u okviru nastave na daljinu, od strane učenika, iz predmeta Analiza sa algebrom za četvrti razred Matematičke gimnazije. Priložene su odgovarajuće skripte, zadaci, uputnice i drugi oblici elektronskog materijala.  

Škola: Matematička gimnazija Kraljevo. Odeljenje: IV-8. Koordinator Ukop(č)avanja: Jovan Pavlović. Support me on Ko-fi  →

~

( četvrtak, 2. sep 2021. godine ) ~ Obnavljanje gradiva: izvodi i osnovne formule, tablica izvoda ~ [ Prilog (tablica): Izvodi elementarnih funkcija  (pdf) ]

~ Inicijalni test ~ [ 2. zadatak { M4 - 164 g) z, 39. s } (pdf): Andrej Bantulić ] [ 3. zadatak { V4 - 100 z, 17. s } (pdf): Ana Kiković ] [ 5. zadatak { A - 97 z, 111. s } (pdf): Mihailo Lukić ]

( sreda, 15. sep 2021. godine ) ~ Fermaova teorema ~ [ Prilog (teorija): Teorema + dokaz + interpretacija (jpg) ] [ Prilog (primer): Lokalni ekstremumi (jpg) ]

( petak, 17. sep 2021. godine ) ~ Rolova teorema ~ [ Prilog (teorija): Teorema + dokaz + interpretacija (jpg) ] [ Prilog (zadatak): Posledica teoreme (jpg) ]

( sreda, 22. sep 2021. godine ) ~ Lagranžova teorema ~ [ Prilog (teorija): Teorema + dokaz + interpretacija (jpg) ] [ Prilog (zadatak): M4 - 254 z, 55. s (jpg) ] [ Prilog (zadatak): M4 - 256 z, 55. s (jpg) ] [ Prilog (zadatak): M4 - 257 z, 55. s (jpg) ] + [ Prilog (primer): Nejednakost (blog) ]

( petak, 24. sep 2021. godine ) ~ Posledice Lagranžove teoreme ~ [ Prilog (teorija): Monotonost funkcije (jpg) ] [ Prilog (primer): Ispitivanje monotonosti (jpg) ]

~ Domaći zadatak ~ [ 2. zadatak { M4 - 258. b) z, 55. s } (pdf): Vladan Bašić ] [ 3. zadatak { M4 - 258. v) z, 55. s } (pdf): Vladislav Vukosavljević ] [ 6. zadatak { M4 - 258. đ) z, 55. s } (pdf): Milica Zubljić ]

( sreda, 29. sep 2021. godine ) ~ Košijeva teorema ~ [ Prilog (teorija): Teorema + dokaz (jpg) ] [ Prilog (zadatak): Primena teoreme (jpg) ] [ Prilog (zadatak): Nedovoljni uslovi (jpg) ]

( petak, 1. okt 2021. godine ) ~ Pismena vežba ~ [ 1. zadatak { K - 62 z, 52. s } (pdf): Ana Kiković ] [ 3. zadatak { M4 - 258. b) z, 55. s } (pdf): Vladan Bašić ] [ 5. zadatak { M4 - 260 b) z, 56. s } (pdf): Vladislav Vukosavljević ]

( utorak, 5. okt 2021. godine ) ~ Lopitalova teorema ~ [ Prilog (teorija): Teorema + dokaz (jpg) ] [ Prilog (primeri): Dva limesa (jpg) ] [ Prilog (teorija): Pregled primene (jpg) ] [ Prilog (zadatak): Koliko limesa je 0 a koliko 1? (jpg) ] ~ [ Prilog (teorija + rešeni primeri): Đorđe Golubović (youtube) ]

( sreda, 6. okt 2021. godine ) ~ Lopitalova teorema: vežbanje ~ [ Prilog (primer): Granična vrednost I (blog) ] [ Prilog (primer): Granična vrednost II (blog) ]

( utorak, 12. okt 2021. godine ) ~ Lopitalova teorema: domaći rad ~ [ 1. zadatak { A - 72 z, 147 s } (pdf): Milica Zubljić ] [ 2. zadatak { A - 75 z, 148 s } (pdf): Uroš Nedeljković ] [ 3. zadatak { A - 76 z, 148 s } (pdf): Pavle Đoković ] [ 5. zadatak { A - 79 z, 149 s } (pdf): Mihailo Lukić ]

( sreda, 13. okt 2021. godine ) ~ Tejlorov polinom ~ [ Prilog (teorija): Formula 1 deo (jpg) ] [ Prilog (teorija): Formula 2 deo (jpg) ] [ Prilog (teorija): Taylor and Maclaurin Series (youtube) ] [ Prilog (primeri): Taylor & Maclaurin Polynomials With Approximations (youtube) ]

~ Maklorenov polinom - primeri ~ [ Prilog (tablica): Maklorenov razvoj nekih funkcija (jpg) ]

Kako stepen Maklorenovog polinoma raste, on se sve više približava funkciji koju aproksimira. Slika pokazuje funkciju sinx i Maklorenove aproksimacije polinomom razvijenog do stepena:

( utorak, 19. okt 2021. godine ) ~ Tejlorov polinom: domaći rad ~ [ 1. zadatak { A - 3 z, 161 s } (pdf): Pavle Đoković ] [ 2. zadatak { A - 5 z, 161 s } (pdf): Vladan Bašić ] [ 3. zadatak { A - 7 z, 162 s } (pdf): Mihailo Lukić ] [ Prilog (drugačiji pristup): A - 7 z, 162 s (jpg) ] [ 4. zadatak { A - 8 z, 163 s } (pdf): Andrej Bantulić ] [ 5. zadatak { A - 9 z, 163 s } (pdf): Milica Zubljić ] [ Prilog (drugačiji pristup): A - 9 z, 163 s (jpg) ] [ 6. zadatak { A - 10 z, 163 s } (pdf): Ana Kiković ] [ Prilog (drugačiji pristup): A - 10 z, 163 s (jpg) ]

( sreda, 20. okt 2021. godine ) ~ Tejlorov polinom sa ostatkom ~ [ Prilog (teorija): Oblici ostatka 1 deo (jpg) ] [ Prilog (teorija): Oblici ostatka 2 deo (jpg) ] [ Prilog (teorija): Lagranžov ostatak (jpg) ] [ Prilog (teorija): Asimptotska oznaka o (jpg) ]

( utorak, 26. okt 2021. godine ) ~ Maklorenov polinom sa Peanovim ostatkom: vežbanje ~ [ Prilog (primer): Granična vrednost I (blog) ]

( četvrtak, 28. okt 2021. godine ) ~ Maklorenov polinom sa Peanovim ostatkom: domaći ~ [ 1. zadatak { A - 35 z, 174 s } (pdf): Andrej Bantulić ] [ 2. zadatak { A - 37 z, 175 s } (pdf): Ana Kiković ] [ 3. zadatak { A - 38 z, 175 s } (pdf): Aleksa Pantović ] [ 4. zadatak { A - 40 z, 176 s } (pdf): Milica Zubljić ] [ 5. zadatak { A - 41 z, 176 s } (pdf): Uroš Nedeljković ] [ 6. zadatak { A - 42 z, 177 s } (pdf): Vladislav Vukosavljević ] [ 7. zadatak { A - 43 z, 177 s } (pdf): Mihailo Lukić ]

( četvrtak, 4. nov 2021. godine ) ~ Ekstremne vrednosti i monotonost funkcije ~ [ Teorija (US): Primena izvoda kod ekstremuma (pdf) ] [ Primer (US): Prvi izvod i ekstremumi (jpg) ] [ Primer (Profesorka): Prvi izvod i ekstremumi (jpg) ] [ Primer (Profesorka): Prvi izvod i ekstremumi (jpg) ] [ Primer (PMF Niš): Prvi izvod i ekstremumi (jpg) ] [ Primer (US): Drugi izvod i ekstremumi (jpg) ]

( utorak, 16. nov 2021. godine ) ~ Ekstremne vrednosti i monotonost funkcije: vežbanje ~ [ Primeri (Matematiranje): Primena izvoda kod ekstremuma (pdf) ]

( četvrtak, 18. nov 2021. godine ) ~ Konveksnost i konkavnost ~ [ Teorija (US): Definicija i uslov (jpg) ]

( utorak, 23. nov 2021. godine ) ~ Ekstremne vrednosti i monotonost funkcije: domaći   ~ [ 1. zadatak { K - 72 a) z, 53 s } (pdf): Vladislav Vukosavljević ] [ 2. zadatak { K - 72 b) z, 53 s } (pdf): Aleksa Pantović ] [ 3. zadatak { K - 72 g) z, 53 s } (pdf): Milica Zubljić ] [ 4. zadatak { K - 72 v) z, 53 s } (pdf): Ana Kiković ] [ 5. zadatak { K - 73 a) z, 53 s } (pdf): Vladan Bašić ] [ 6. zadatak { K - 73 d) z, 53 s } (pdf): Uroš Nedeljković ] [ 7. zadatak { K - 73 d) z, 53 s } (pdf): Pavle Đoković ] [ 8. zadatak { K - 73 v) z, 53 s } (pdf): Mihailo Lukić ] [ 8. zadatak { K - 73 v) z, 53 s } (pdf): Andrej Bantulić ]

( utorak, 30. nov 2021. godine ) ~ Najveća i najmanja vrednost funkcije na segmentu: vežbanje ~ [ Prilog (primer): Maksimalna površina trougla (blog) ] [ Prilog (primer): Minimalna površina trougla (blog) ] [ Prilog (primer): Maksimalna kupa u sferi (blog) ]

( četvrtak, 2. dec 2021. godine ) ~ Najveća i najmanja vrednost funkcije na segmentu : domaći   ~ [ 1. zadatak { A - 94 z, 154 s } (pdf): Ana Kiković ] [ 2. zadatak { A - 95 z, 154 s } (pdf): Milica Zubljić ] [ 3. zadatak { A - 96 z, 155 s } (pdf): Vladan Bašić ] [ 4. zadatak { A - 97 z, 155 s } (pdf): Andrej Bantulić ] [ 5. zadatak { A - 98 z, 155 s } (pdf): Uroš Nedeljković ] [ 6. zadatak { A - 100 z, 156 s } (pdf): Pavle Đoković ] [ 7. zadatak { A - 101 z, 157 s } (pdf): Vladislav Vukosavljević ] [ 8. zadatak { A - 102 z, 157 s } (pdf): Mihailo Lukić ]

( utorak, 7. dec 2021. godine ) ~ Prevojne tačke ~ [ Teorija (US): Definicija i uslov (jpg) ] [ Primer (US): Polinom trećeg stepena (jpg) ]

( četvrtak, 9. dec 2021. godine ) ~ Ispitivanje toka funkcije ~ [ Prilog (primer): Funkcija I (racionalna) (blog) ] [ Prilog (primer): Funkcija II (iracionalna) (blog) ] [ Prilog (primer): Funkcija III (racionalna) (blog) ] [ Prilog (primer): Funkcija IV (eksponencijalna) (blog) ] [ Prilog (primer): Funkcija V (eksponencijalna) (blog) ] [ Prilog (primer): Funkcija VI (iracionalna) (blog) ] [ Prilog (primer): Funkcija VII (racionalna) (blog) ] [ Prilog (primer): Funkcija VIII (racionalna) (blog) ] [ Prilog (primer): Funkcija IX (eksponencijalna) (blog) ] [ Prilog (primer): Funkcija X (polinom) (blog) ] [ Prilog (primer): Funkcija XI (racionalna) (blog) ] [ Prilog (primer): Funkcija XII (eksponencijalna) (blog) ] [ Prilog (primer): Funkcija XIII (eksponencijalna) (blog) ]

( utorak, 14. dec 2021. godine ) ~ Ispitivanje toka funkcije (polinom) : domaći ~ [ 1. zadatak { M4 - 208 b) z, 47 s } (pdf): Vladislav Vukosavljević ] [ 2. zadatak { M4 - 208 v) z, 47 s } (pdf): Pavle Đoković ] [ 3. zadatak { M4 - 208 g) z, 47 s } (pdf): Aleksa Pantović ] [ 4. zadatak { M4 - 208 đ) z, 47 s } (pdf): Andrej Bantulić ] [ 5. zadatak { M4 - 208 ž) z, 47 s } (pdf): Ana Kiković ] [ 6. zadatak { M4 - 208 k) z, 48 s } (pdf): Milica Zubljić ] [ 7. zadatak { M4 - 208 lj) z, 48 s } (pdf): Mihailo Lukić ] [ 8. zadatak { M4 - 208 z) z, 48 s } (pdf): Uroš Nedeljković ]

( utorak, 21. dec 2021. godine ) ~ Ispitivanje toka funkcije (racionalne) : domaći ~ [ 1. zadatak { M4 - 210 ž) z, 48 s } (pdf): Milica Zubljić ] [ 2. zadatak { M4 - 210 j) z, 48 s } (pdf): Vladan Bašić ] [ 3. zadatak { M4 - 210 k) z, 48 s } (pdf): Ana Kiković ] [ 4. zadatak { M4 - 210 m) z, 48 s } (pdf): Vladislav Vukosavljević ] [ 5. zadatak { M4 - 210 o) z, 48 s } (pdf): Uroš Nedeljković ] [ 6. zadatak { M4 - 210 ć) z, 48 s } (pdf): Pavle Đoković ] [ 7. zadatak { M4 - 210 u) z, 48 s } (pdf): Mihailo Lukić ]

( sreda, 22. dec 2021. godine ) ~ Ispitivanje toka funkcije (iracionalne - složene) : domaći ~ [ 1. zadatak { M4 - 248 a) z, 53 s } (pdf): Andrej Bantulić ] [ 2. zadatak { M4 - 248 e) z, 53 s } (pdf): Ana Kiković ] [ 3. zadatak { M4 - 248 z) z, 53 s } (pdf): Uroš Nedeljković ] [ 4. zadatak { K - 72 b) z, 53 s } (pdf): Aleksa Pantović ]

( utorak, 27. dec 2021. godine ) ~ Ispitivanje toka funkcije (eksponencijalne - složene) : domaći ~ [ 5. zadatak { M4 - 223 d) z, 50 s } (pdf): Pavle Đoković ] [ 6. zadatak { M4 - 223 đ) z, 50 s } (pdf): Milica Zubljić ] [ Napomena: znak drugog izvoda zavisi od polinoma 4. stepena: ukoliko ne postoje realne nule polinoma, određujemo znak na osnovu vrednost polinoma u jednoj tački! ] [ 6. zadatak { M4 - 223 đ) z, 50 s } : dopuna (pdf): Milica Zubljić ] [ 7. zadatak { M4 - 223 z) z, 50 s } (pdf): Mihailo Lukić ] [ Napomena: limes kod određivanja vertikalne asimptote je “problematičan”: uvodimo smenu, te potom primenjujemo Lopitalovo pravilo! ]

( utorak, 1. feb 2022. godine ) ~ Integrali ~ [ Teorija (Pripreme M4): Definicija i osobine (jpg) ]

( utorak, 22. feb 2022. godine ) ~ Metode integraljenja (smena + parcijalno) : domaći ~ [ M4 - 324 b) z, 72 s (pdf): Ana Kiković ] [ M4 - 324 g) z, 72 s (pdf): Vladislav Vukosavljević ] [ M4 - 324 v) z, 72 s (pdf): Uroš Nedeljković ] [ M4 - 325 b) z, 72 s (pdf): Andrej Bantulić ] [ M4 - 325 đ) z, 72 s (pdf): Mihailo Lukić ] [ M4 - 325 g) z, 72 s (pdf): Milica Zubljić ]

[jollycherryblossomwombat]

Sandra Afrika ulazi u novu sezonu rijalitija Zadruga!

Pevačica zahteva posebne uslove od produkcije, ali i očekuje okršaj sa Stanijom Dobrojević. Sandra Afrika navodno ulazi u treću sezonu rijalitija Zadruga koja počinje u septembru ove godine. Pevačica je u pregovorima sa produkcijom, koja pokušava da odgovori na sve njene zahteve, prenosi "Kurir". "Sandra želi da ude u Zadrugu 3 samo iz jednog razloga, a to je da stavi tačku na odnos sa Stanijom, s kojom ratuje već godinama. Pošto dosta radi i zarađuje lepe pare, Sandra je tražila ogroman honorar i neke posebne uslove, kao što je teretana, posebna ishrana i još neke stvari koje se tiču njenog privatnog života", rekao je izvor za ovaj medij i dodao da se produkcija nije lako složila sa svim pevačicinim uslovima, ali da su rešeni da pronađu zajednički jezik. A, pošto su u toku pregovori i sa Stanijom Dobrojević, svi očekuju okršaj pevačice i starlete zbog prethodnih uvreda koje su javno uputile jedna drugoj. Izvređala Sandru Afriku (FOTO, VIDEO) Sandra je jednom prilikom javno izblamirala starletu rekavši joj da joj je bolje da ne peva nego samo da pokazuje zgodno telo, što je i njeno zanimanje - po Sandrinom mišljenju. Tada je Stanija odgovorila Sandri da je ona išla na fakultet, dok je Afrika igrala po stolovima kao igračica Mileta Kitića. Biće zanimljivo, zar ne? Let's block ads! (Why?)

[freeminimaps]

Kuca Zdravlja Srbija

Gde pronaći adekvatnu zdravu ishranu? – Kontaktirajte Kuća Zdravlja Srbije Mnogi ljudi danas žele da se vrate zdravoj ishrani i zdravom načinu života. Ukoliko niste sigurni gde možete pronaći adekvatnu zdravu ishranu, ne brinite mi imamo rešenje za Vas. Samo treba da pozovete Kuću Zdravlja Srbije i Vaši problemi su rešeni. Naša kuća je osnovana pre više od 20 godina. Osnivač je Dr Mr Milovan Milošević. Uz pomoć gospodina Miloševića, za ovih 20 godina iza sebe imamo pregršt zadovoljnih klijenata koji su uspeli da se vrate zdravom načinu života i adekvatnoj zdravoj ishrani. Budite sigurni da uz našu pomoć svi Vaši problemi će nestati. Kontaktirajte nas još danas i poručite preparate koji će Vam pomoći da se vratite zdravoj ishrani i načinu života. Ukoliko imate dodatnih pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Mi smo tu za Vas. Takođe, možete posetiti naš sajt i saznati više o našem radu i kako mi poslujemo.

Kuca Zdravlja Srbija was originally published on New profitable business directory and remarkable travel blog!

[awesomepythagoras]

Kako dođe Sveta Petka, majka se sva ozari i već za jutarnjom kafom kaže da je red da joj čestitamo njenu devojačku slavu. Iako nikada nismo videli nijednu slavu s majčine strane, čestitamo joj praveći se da ovu opomenu čujemo prvi put. Dilomatski prelazimo preko mnoštva činjenica i tog dana je svima lepo – danas je majčina devojačka slava.

To je tako išlo godinama sve do te 2010. godine koja je po mnogome značajna za porodicu Ozimić. U samo veče 26. oktobra odveo sam Lutku do porodilišta. Duvao je neki topao vetar i nervirao me: ostao sam sam sa kesom odeće u rukama na onom vetru pošto se Lutka izgubila u zgradi i ja najednom nisam znao šta sa sobom. Provrteo sam se po Zetskoj ulici, iznenada rešio i presekao Čairom, kroz Dušanovu do VINO&GRAD. Tamo su me čekali drugari rešeni da zajedno dočekamo dolazak Vasilija na svet; sve je bilo lepo,svi opušteni ali meni se jednostavno nije dalo da budem drugačiji nego obično iako dan nije bio kao i svi drugi. Zbog toga mi je iznenada izletela sledeća rečenica:

– Koj’ li Cvetko ja ovde radim?

Opet mi je iskrsao njen lik, one oči, zgrada sa popaljenim svetlima …Ustao sam sa stolice i, na zaprepašnjenje svih, čvrsto stisnuo kesu i klisnuo napolje, u mrak.Po kući sam tumarao nekako bez cilja,menjao programe, započinjao pa ostavljao…Tako sam se uspavao…

Ujutru me je dočekao izveštaj da neće skoro pa ipak: na svetu Petku, nešto pre tačnog podneva, svetlost dana je ugledao Vasilije Ozimić, škorpija/strelac. Onda je usledilo ono javljanje rodbini praćeno cikom,radosnom vriskom da bi uveče bilo zakazano cepanje košulje…

Od tada Sveta Petka vezuje babu i unuka…

SEĆAN ROĐENDAN, VASO, ŽIV I ZDRAV BIO!

This slideshow requires JavaScript.

Sveta Petka ili Srećan rođendan, Vasilije! Kako dođe Sveta Petka, majka se sva ozari i već za jutarnjom kafom kaže da je red da joj čestitamo njenu devojačku slavu.

[mndzdr]

Lečenje u inostranstvu nikome nije uskraćeno

Nijedan pacijent sa potpunom dokumentacijom koji se obratio Budžetskom fondu za lečenje u inostranstvu nije odbijen, saopštili su danas lekari koji učestvuju u radu tog fonda i dodali da je cilj pojedinaca da se lečenje dece u inostranstvu politizuje. "Već duže vreme slušamo i gledamo kako se jedan plemeniti i nimalo lak rad stavlja na stub srama od strane ljudi koji su najmanje pozvani da pričaju na temu lečenja dece. Prećutkivali smo mnoge prizemne i našoj profesiji nedostojne komentare želeći samo da zaštitimo svu tu decu i njihove porodice, ali i naš rad, od bespotrebne politizacije", navodi se u saopštenju. Lekari naglašavaju da je nekima, iako se na drugi način deklarišu, cilj da se lečenje dece u Srbiji i u inostranstvu politizuju. "Kao članovi lekarske komisije, koji se svakodnevno suocavamo sa najtežim dijagnozama, teškim životnim pričama i okolnostima pred kojima bi mnogi ustuknuli, ovim putem želimo da poručimo da nećemo dopustiti da o lečenju dece govore nestručni i oni koji ne iznose prave činjenice, već obmanjuju javnost", kažu lekari. Navode da nijedan pacijent koji je dostavio potpunu dokumentaciju za lečenje u inostranstvu nije odbijen, čak su i oni sa nepotpunom dokumentacijom upućeni kako da dokumentaciju upotpune. "Kada spominjemo potrebnu dokumentaciju, ona se ne odnosi na brdo papira, već samo na konzilijarno mišljenje minimum tri lekara o potrebi nastavka lečenja u nekoj inostranoj zdravstvenoj ustanovi. Osoba koja se školovala da tumači različite uloge, a ne da leči ljude, morala bi da bude precizna kada saopštava podatke da je neko dete odbijeno za lečenje u inostranstvu", piše u saopštenju dostavljenom medijima. Dodaju da je za dete obolelo od retke bolesti "moja moja", za koje se u javnosti pominje da mu nije odobreno lečenje od strane državnog fonda, bilo jedan od razloga zašto je formiran Budžetski fond. "Oni su zahtev za lečenje u inostranstvu podneli u oktobru 2014. godine, dva meseca pre nego što je formiran Budžetski fond. Svi zahtevi za lečenje dece obolele od retke bolesti "moja moja" bili su pozitivno rešeni u Budžetskom fondu", tvrde lekari. Podsećaju da je drugo rešenje za lečenje u inostranstvu koje je Budžetski fond doneo, bilo je upravo za lečenje deteta obolelog od ove bolesti na klinici u Cirihu. "U našem radu je apsolutno sve transparentno. Od toga ko su članovi lekarskih komisija koji rešavaju pristigle zahteve (lekarske komisije su sastavljane od naših najeminentijih stručnjaka iz različitih oblasti, jer smo svesni da ne možemo svi da se razumemo u svaku vrstu lečenja), preko toga s koliko novca raspolažemo, do toga koliko je novca utrošeno za nečcije lečenje", naglašavaju oni. Kako kažu voleli bi kad bi drugi umesto gromoglasnih pamfleta izgovorenih na kolokvijalni način deo svoje nesporne energije usmerili na objavljivanje podataka ko su kolege koje odlučuju o upućivanju na lečenje u inostrane ustanove, na osnovu čega donose takve odluke i koliko je novca od prikupljenih sredstava utrošeno na konkretne slučajeve lečenja. Na primedbu slabe zastupljenosti u javnosti, navode da je sada dostupna i info linija 0700333443, koja služi da se dobiju osnovne informacije i da se dodatno olakša put do potrebnog lečenja. Zajedničko saopštenje potpisali su doc dr Siniša Dučić,prof. dr Dejan Škorić, dr Goran Vukomanović,prof. dr Vladislav Vukomanović, doc. dr Radoje Simić, prof dr Aleksandar Sretenović,prof dr Ljiljana Vujotić,prof. dr Svetozar Putnik, prof. dr Danica Grujičić. Let's block ads! (Why?)