#predgrupa | Explore Tumblr posts and blogs

exyu-rock-lovers · 6 years ago

Text

Pojam BAS-a vam, nadamo se, nije više nepoznat tim pre što Idoli rade punom parom, Šarlo akrobata traže svaku priliku da se predstave, mnogi drugi bendovi niču i kopaju iz sve snage da dostignu stariju i iskusniju rokersku sabraću. Dakle, u Beogradu se nešto događa i što je još lepše - nešto se dobro događa. U današnjoj epizodi „Sa BAS-om ste jači“ predstavljamo Električni orgazam

Za El Org (pristojnija skraćenica od Električnog orgazma) čuo sam prvi put sredinom proleća. Neko mi je došapnuo da ti momci rade lepe stvari i da od njih nešto može biti. Na koncertu u SKC-u, krajem juna, El Org su to i potvrdili, uspevši da publici pokažu da su nove muzičke ideje sasvim solidno prodrle u glavni grad. Njihova svirka kasnije je evoluirala, a mali trijumf doživeli su kao predgrupa Aerodromu u beogradskom Domu omladine. Slobodna, fluidna instrumentalizacija s primetnim naglaskom na konceptualni rock, nekoliko sopstvenih hit-tema koje zaslužuju da budu bestseleri i uigranost na sceni - sasvim su dovoljni motivi da se o Orgazmu raspravlja kao o uticajnoj snazi beogradskog novog rocka. Ponavljam jednom i zauvek: novi talas je umro (zamršena terminologija za budale) i tu stavljamo tačku. El Org se (pametno) distanciraju od „new wave“ mode kojoj danas podležu svi - i zabavnjaci i hotelski gosti. Oni su samo rock grupa i - ništa više.

„Ovo nam je prvi zvanični intervju… Doduše, Marina je danas gostovala u Studiju B i nije se dala zavesti: odmah je odbacila pitanje čim su joj pomenuli 'new wave', Glupa pitanja treba izbegavati.“

Odmah ga nešto pametno pitam (Srđana koji svira gitaru, peva, komponuje i odgovara na pitanja radoznalaca): kako ti se čini jugo-rock ove 1980. godine?

„Nikad bolje nije bilo. Idoli, Šarlo, Pankrti, Kazalište, Buldožer, El Org, Laboratorija - grupe koje imaju nešto da kažu i koje pametno govore. Na svu sreću ne čujem te singlove o kojima pišeš, doduše ponekad mi se to desi kad upalim radio u pogrešno vreme, zato izbegavam da slušam sve i svašta. Ne znam ko to sluša, stvarno ne znam. Ko, recimo, sluša Terezu Kesoviju? Kakvi su to ljudi?“

Sa Tereze prelazimo na Orgazam mada tu uzročno-posledične veze ne postoje. Pominjem koncert u Domu omladine i očekujem da Srđan i basistkinja Marina nešto kažu.

„... Čekaj da ti nešto dodam za ono 'new wave'. Gledam nedeljno popodne i kaže Neca Falk 'pa, da, sad ću da snimim nešto new wave'. Pa to je grozno, u 'novi talas' ljudi kod nas sve trpaju, sve što se pojavi, pa, Generacija 5, to je užasno. Ko to može da sluša? Sto se koncerta tiče, bilo je dobro mislim, teško je nama da govorimo o tome...“

Ponude za snimanje, svetska slava, ploče - šta im je ponuđeno?

„Pa kad smo bili na POK-u (Palilulska olimpijada kulture) došao nam je čovek iz RTB-a i pitao hoćemo li da snimimo album. Mi kažemo hoćemo, odemo u RTB i čoveka nema. Rekao nam je da dođemo u jedan, a došao je sat kasnije. U međuvremenu smo jeli sladoled i čekali… Kad smo se našli, ništa nam konkretno nije rekao, sem što je rekao da bi bilo bolje da se zovemo El Org nego Električni orgazam. Kao, to njemu ne smeta, već starijim ljudima kojih u RTB-u ima mnogo… Kao, ti ljudi su zaboravili šta je to orgazam, pa će ih ovo pogoditi… Ako nešto snimimo biće to pod našim uslovima: naši tekstovi, naš omot, naše puno ime i prezime, sve naše… Ako ne pristanu, sviraćemo do kraja po podrumima. Neki komercijalni uspeh stvarno nam nije cilj...“

„Imam želju da ove stare pesme što pre snimim. Sad smo počeli da radimo nešto sasvim drugo, deseto… Hteo bih da snimimo taj prvi album, jer bi kasnije to postao rutinski posao. Otkako smo počeli da se češće pojavljujemo, skupila se nekakva gomila ljudi koji mi titraju, hoće da urade ovo ili ono, nešto se muvaju, zuje… Možda hoće neke pare, šta znam… Pa, kad bi moglo ja bih album prodavao za dva soma, lova uopšte nije bitna. To ne može, na žalost… Ovo sad što se dešava u Beogradu, to je sjajno. Mi, Šarlo i Idoli nismo nikakva konkurencija...“

Govorimo o drugoj strani barijere, o grupama koje danas već mnogo znače i koje su kako-tako ustoličene kao starovi. Srđan se nećka i ne želi da kaže koga ne može da sluša. Ipak, probija se želja da to iznese pred magnetofon koji je neumoljiv i koji ništa ne propušta.

„Mnogo grupa ne mogu da slušam: Srebrna krila, Smak, Generaciju 5... To stvarno nije za mene. Aerodrom su me totalno razočarali. Oni su nas hvalili na radiju, ali ja moram da kažem kakvi su bili: loši...“

„Kako Ljuba svira orgulje, to je stvarno ludo. (Ljuba je orguljaš E. Orga — prim. P.L.). On svira Tigar orgulje, najjevtinije koje mogu kod nas da se kupe u Robnim kućama. Nije važno šta je, važno je kako to koristiš...“

„Sad što sviramo, to je neobično. Sad sam napravio neke, svoje štimove, tu su čudni akordi, neposredno je nastala ova promena. Uostalom, mi smo se i osnovali iz zezanja, 25. januara… Ja sam svirao bubnjeve u Hipnotisanom piletu, a Jovec gitaru. Tad smo sedeli kod 'Mornara' i rekli da je vreme da osnujemo novu grupu. Ljuba je bio s nama i na licu mesta napravio prvu pesmu. Prva postava je bila: ja, Ljuba i Jovec. Hteo sam da tražim basistu, ali pošto je Jovec hteo da muva Marinu reče: 'Hajde da zovemo nju'. Ja je nisam znao, ali je ipak došla, probala i — ostala. Marina i Jovec su ipak uspeli da se rastanu posle kratke i neuspele ljubavne avanture.“

Dakle: Ljubomir Đukić (orgulje), Marina Vulić (bas), Goran Čavajda (bubnjevi), Ljubomir Jovanović (gitara) i Srđan Gojković (gitara, vokal).

Marina je retka basistkinja kod nas. Čujmo je: „Uvek sam volela da sviram. Pred ogledalom sam imitirala svirače i sad želim samo to. Da sviram u grupi… Svi studiramo… Ljubina mama se malo ljutila zbog imena. Nije joj se dopalo.“ (Izjavu dala Marina).

„Krokodili dolaze“ i „Nebo“ dve su numere Orgazma koje konačno i neopozivo dokazuju da se radi o pravom, dobrom i autentičnom bendu. Uz ove dve pesme - meni najdraže - još čitava serija gotovog materijala prosto vapi da bude zabeležena na plastiku.

I tu dolazimo do onog važnog pitanja: ima li kod nas disko kuće koja bi htela da investira vreme i novac u nešto što vredi? Električni orgazam je stigao i čeka. Njegovo vreme tek dolazi. Treba ga čuti i osetiti. A dok se ploča ne pojavi - gledajte pa se snađite: čujte El Org na koncertu, opustite se i prepustite. Novi rock traži i novu publiku.

* Tekst objavljen u magazinu "Džuboks" br. 99, 10. oktobra 1980. godine

Izvor: xxzmagazin

#xxz magazin #električni orgazam #dzuboks #ex yu rock #new wave

15 notes · View notes

ivantehking · 2 years ago

Text

0 notes

thevoidbreather · 4 years ago

Photo

Od dragstora do zidića (antiraport o tome kako sam doživeo nastupe bendova Quasarborn, Nemesis, Larska i Divert)

Piše: Antonio Jovanović.

„Koliko mi je ovo falilo!” - Sanja Drča, Nemesis.

Kada je marta prošle godine proglašeno vanredno stanje, praćeno ukidanjem veoma velikog broja stvari koje smo svi smatrali normalnim, niko nije očekivao da će sve toliko dugo potrajati. Predugo čak, ako ćemo biti iskreni.

Sa burazerom koji već par godina živi u Kini sa porodicom sam u nekoliko navrata imao duge četove u kojima smo delili svakodnevna pandemijska iskustva, da ih tako nazovem. Upoređivali smo lockdown i prateće mere sa onim što smo doživeli tokom bombardovanja. Iako te dve situacije ni u kom slučaju nisu iste (štaviše, nije umesno praviti poređenja između njih), nismo mogli da ignorišemo neke stvari.

Mi u Požarevcu smo imali sreće da ni ne osetimo razaranja kao neki drugi gradovi, ali daleko od toga da smo bili bezbrižni. Škole nije bilo, ali smo barem mogli da budemo van kuća sve dok se uzbuna ne oglasi. Igrali smo mali fudbal na ulici, odbojku, basket po školskim dvorištima, posećivali se, slušali muziku kada je bilo struje…

I onda, više od dve decenije kasnije, se nađeš zatvorenim po 12, 24, pa 48 i više sati, blejiš u ta četiri zida, pokušavaš da misli o svemu što ti je uskraćeno satreš u korenu, pa na netu tražiš neku novu pozitivnost. Gledao sam par tih onlajn nastupa u toku onog prvog zatvaranja, prijala su – to ne sporim. Dobro su došla (na neki čudan način) i bendovima i organizatorima, ali i publici. Pandemijske kolaboracije, stare i nove pesme snimane iz spavaćih soba sa različitih strana sveta. Svaka osoba će u teškim periodima pokušati da nađe najbolji način da ih prevaziđe.

Nada da će to snalaženje uz pomoć štapa i kanapa uskoro biti gotovo je svakim danom bila sve jača i jača.

Kada je već krajem maja i početkom juna prošle godine život počeo da se koliko-toliko vraća u normalu, niko nije očekivao da će potonji talasi zatezanja i popuštanja protivpandemijskih mera biti toliko silni da će u potpunosti oduzeti svu suštinu bitisanja.

Svaka čast svima koji su uzeli udela u organizovanju onlajn festivala, svirki, podkastova – svi ti ljudi su dali sve od sebe što su mogli kako bi plamen nastavio da tinja, davali su nadu da će to neko bolje sutra doći uskoro. Bendovi jesu prihvatili da je gotovo samo studijski rad bolji nego nikakav, ali je bilo veoma jasno da je glad za nečim opipljivijim nezajažljiva.

I onda dođe taj dan da se raduješ svirci kao da ti je prva u životu na koju ćeš ići.

Odlazak do beogradskog kluba Drugstore po toplom, sparnom danu je zaista bio zanimljiv, uprkos tome što u taj deo prestonice my old lady i ja nismo imali razloga da odlazimo, pogotovo ne pešaka. Napravili smo polučasovnu pauzu za pivo ispred Boemskog srca, jedne fine kafanice sa neverovatno ljubaznim osobljem, a potom se uputili ka, kako sam nešto kasnije saznao, bivšoj klanici. Here mape su nas zamalo odvele ka pogrešnom smeru, ali su trojica mladih, lepo vaspitanih metalaca bili od velike pomoći ovom paru matoraca, te smo sa njima u društvu stigli do kluba.

Upali smo u baštu malo posle 19:00 časova, taman da se ispričamo sa par ljudi koje dugo nismo videli (neke sam dotle poznavao samo onlajn). Iako su se obilnije padavine očekivale (nama je kišica nakratko pravila društvo), videlo se na licima svih koji su bili tu da ne bi ni 5 para dali da je tornado bio na putu. U potpunosti sam ih razumeo – svima je preko glave bilo apstinencije od koncerata.

Malo smo osmotrili prostor koji je zaista delovao kul, onako ruiniran i zapušten, krpljen svim i svačim. Kao svet Pobesnelog Maksa, postapokaliptičan i u potpunosti adekvatan za jednu metal svirku posle pandemije. Ono što nas je na neki uvrnuti način oduševilo je toalet koji ostavlja utisak dungeon miksa Silent Hilla i Hostela. Šlag na tortu što se tog metal dojma tiče.

Ono što ne da nas nije oduševilo, već nas je pošteno iznerviralo, jesu cene piva. Okej, razumem ja da su ugostitelji tokom prethodnih petnaest meseci nagrabusili samo tako, da im nije bilo lako. Razumem da su cene po prestonicama, turističkim lokacijama i administrativnim centrima svuda po svetu više u odnosu na druga mesta. Ali, bre: 270 dinara za pola litra točenog piva – da li ste jebeno normalni? Nije ni neki kraft, pa da je cena opravdana, nego tipičan bućkuriš koga ima svuda.

Iskulirali smo to nekako, opalili po par selfija, pročavrljali još malo sa ekipicom koju smo znali i onda sa oduševljenjem odjurili ka bini koju je zaposela Larska nekih 12 minuta pre svog termina! Prvi put od kada idem na svirke je neki bend počeo ranije nego što je to bilo predviđeno. Sećam se da je mali milion bendova u našem (požarevačkom) klubu KB započinjao svoj set sa sat, sat i po zakašnjenja i ovo mi je bilo toliko neverovatno da mogu reći samo: VAU!

A i nastup kragujevačkih stoner grandžera je bio isto to: VAU! Pardon, jebeno VAU!!!

Čuo sam za njih ranije, ali ih nikada nisam slušao. Volim čuti stondžu i derivate, ali ne uvek i ne tako lako. To mi nikada nije bila muzika za usput, puštanje na blic jedne ili više pesama, slušanje takvih izdanja u pozadini dok spremam klopu ili šta već. Tako da nisam imao pojma kako zvuče niti sam pokušavao da nagađam. Znam da se pohvalno pisalo o njima i to je to. E, da – pre pandemije su svirali u Požarevcu, a ja nemam pojma zašto na tu svirku nisam otišao.

Elem, Larska je pokidala sa nastupom u potpunosti. Dve distorzirane bas gitare sa sijaset efeketa i bubanj se ne viđaju toliko često (ili barem ja nisam toga svestan, što je vrlo moguće). Naravno, nisu prvi bend koji tako nešto radi, ali svako iskakanje iz šablona na bilo koji način i pogotovo tako efektno ću uvek podržati i pozdraviti, makar da mi se sama muzika ne svidi. Ali, pesme ovog benda su toliko dobre, čoveče! Plus su napomenuli da je prezentovani materijal mahom nov, tako da jedva čekam da ga ovekoveče u studiju.

Tokom prve dve numere i nije bilo toliko ljudi unutar dela kluba koji je bio predviđen za svirku, tako da je bend između njih pozvao ljude da priđu bini. To je, barem se meni čini, delovalo opuštajuće, tako da se dosta posetilaca uputilo ka (u tom trenutnku) stonerskom svetilištu, obavijenom mirisom tamjana. Taj detalj je veoma efektan i ujedno i više nego upotpunjujuć, pogotovo kada se ukombinuje sa vokalom koji, zahvaljujući efektima, u isto vreme zvuči kao da dolazi iz daljine, a opet kao da govori direktno na uho slušaoca.

youtube

Već posle treće odsvirane pesme sam bio ubeđen da su ukrali ako ne šou, a ono barem veliki deo istog. Toliko su dobri bili, toliko sam mlatarao ćelom da za ostala dva benda nisam imao toliko snage. Biti predgrupa ili (u ovom slučaju) podrška nije lak posao. No, stonerski trio je svoj vremenski slot iskoristio više nego maksimalno.

Kada je pevač Luka ponovo zamolio publiku da se približi bini kako bi se napravilo mesta i pomoglo da se sa kiše sklone ljudi koji su ostali u otvorenom delu bašte, bio sam pozitivno zaprepašćen masom koju sam iza sebe video. Znao sam da će poseta biti velika, ali ne ovoliko.

Toliko ljudi iza nas, zadovoljnih onim što su na samom početku dobili samo od prvog benda... Osetilo se da je ta noć i pored kiše ne samo uspela, već je uveliko dala mnogo više nego što se moglo očekivati.

Kada su zasvirali pesmu posvećenu skejterima ona je pokrenula šutke sa visokom međusobnom dozom obzira samih učesnika. Pražnjenje nakupljene energije je bilo previsoko, ali niko nije bio besan. Ti klinci, kao i oni koji se tako osećaju, nisu u samu šutku ulazili da bi nekoga povredili (jer se tako nešto prečesto dešavalo ranije), već da bi svom adrenalinu dali oduška, podelili ga sa drugim dušama i time mu dali neki smisao. A, skupilo se toliko toga u svima nama...

Set Larske je bio stonerski dug, ali sam posle poslednjih tonova bio blago razočaran: trebalo mi je više muzike od njih. Ovaj prodigy-bastard ranog Silverchaira i Type O Negativa me je kupio za sva vremena. Kapa dole i naklon do poda.

Pauza pre Nemesis bi u nekom drugom periodu dobro došla da se čovek osveži. Međutim, kiša nije išla na ruku nama koji smo bili u obući za neko mnogo suvlje vreme. Sa druge strane, ni dosadne padavine ni bare nisu smetale solidnom broju posetilaca na otvorenom.

Melodeath gospođice su već bile na bini, a mi smo se probili do same ograde. Pošto smo bili više sa desne strane u odnosu na Larsku, zvuk nije bio toliko dobar, plus je mikrofonija umela da pošteno stavi nerve na muke. No, ako mislite da je to imalo ikakvog uticaja na auditorijum, varate se.

Ovo je treći put da smo ih gledali uživo i možda i najbolji. Nesumnjivo je već prvog puta bilo da bend kao bend vredi i da mogu napredovati u kvalitetu samo da ne posustanu. Od tog nastupa je prošlo par godina i one ne samo da nisu posustale (mada sam posle onog njihovog EP-ja bio razočaran), nego su upornim i tvrdoglavim radom dosta postigle. Dugosvirajuće izdanje je bilo šlag na tortu tog prvog perioda i čvrsto verujem da će ponesene doživljajem sa ove svirke nastaviti još silovitije.

Kao što sam već napisao, nisam imao snage da posle Larske nastavim da mlataram glavom (plus nakupljene godine, haha), tako da sam osmotrio ljude oko sebe. Toliko klinaca, veselih pre svega, presrećnih što su tu. Skaču, mlataraju kosama, pevaju! Raspust je počeo, van kuće su sa ortacima, nema zatvaranja, nema restrikcija, ali ima koncerata sa bendovima koji sviraju ono što oni vole. Zbog njihove sreće sam i ja bio srećan. Vidi se i dobrota u njima, nešto drugačije od tipične današnje socnet omladine: muka im je ekrana, tipkanja po istim i slušanja muzike preko sluški. Žele da osete metal onako kako treba, živom svirkom, interakcijom sa ostatkom mase. Da izvinite na izrazu, živo im se jebe za mikrofoniju, za pucanje matrice i za kišu napolju. Oni (ta nova omladina) i svi ostali prisutni su imali samo jedan cilj: da uživaju što više sada kada mogu, da naprave svojevrsnu rezervu srećnih sećanja ako nam ponovo opkole bastion normalnosti.

youtube

Nemesis su svirale prekratko ili mi je tako delovalo. Prebrzo je prošao njihov set, standardno dobar i ubitačan. Hemija između članica je neverovatna: koliko god da se svaka za sebe dobro zabavlja, svakoj ponaosob je još bolje kada vidi neku od svojih saborkinja u sličnoj ekstazi. Izdvojite ih u posebne odeljke, osmotrite njihove karaktere i videćete da je to pet različitih celina. Pet individua, pet egzemplara koji predstavljaju pet različitih metal fanova koji su se našli u jednom bendu, svirajući muziku koju ne samo da vole nego obožavaju.

Interesantno mi je da su Nemesis uvek umele da kontaktiraju sa publikom bez reči. Nije bilo potrebe da im bilo šta nagoveste jer bi prisutni uvek znali kako da reaguju na ono što vide na bini. Output benda je bio input za publiku i obratno. Njihova Living Dead People mi je omiljena numera, možda zato što zvuči onako kako bi Kreator zvučali da se prešaltuju na melodeath. Možda baš zbog toga i drugi vole tu pesmu toliko s obzirom na to koliko je njih ona pokrenula kada su se uvodni rifovi čuli sa razglasa. Potpuno pražnjenje pozitivne energije.

Jedan momenat me je oduševio. Pored nas se nalazila jedna gospođa koja je telefonom snimala bend. Mislio sam da možda, na neki način ima veze sa nekom od članica. Međutim, njen sin je došao i tražio joj telefon. Ona mu je rekla da je sve snimila, ali je on nastavio sa insistiranjem, verovatno da bi sam, iz prve ruke uhvatio i ovekovečio delić spokojne izolacije od jednog sjebanog sveta i vremena u kome moraju da odrastaju. Nemesis i ostala dva benda su tog četvrtka svirali himne pobune protiv nove pandemijske svakodnevice.

Kiša je rešila da malo iskulira i pusti nas da se protegnemo, popijemo po još jedno cenovno precenjeno pivce, sretnemo i pročavrljamo sa još par dragih ljudi pre nego što krene finalna sekvenca. Iako nisam ljubitelj Anthraxa, priznajem da je njihova pesma bila odgovarajuća kao predintro prestoničkim progtrešerima i svojevrsna (iz mog ugla) komparacija: evo na šta se ložite, a evo i na šta bi trebalo da se ložite. Da, to znači da zaista mislim da su Quasarborn bolji nego east coast karika Velike (američke treš) četvorke. Uostalom, suvislo je da učenik (fan) prešiša učitelja (inspiraciju).

Kod Srba i ostalih balkanskih naroda je nakaradno-normalno da se neko ko je kovan u zvezde posle nekog, često kraćeg vremena pljuje i maže onim što preistekne iz nužde broj dva. Ono što se zaista retko dešava je da neko, u ovom slučaju bend, od pičke postane srce Srbije. Da, znam da je mantra Svirajte, pičke! zajebanstska, pozitivna i nadasve podržavajuća i drugarska. Ali, vikati Quasarborn je srce Srbije je jedan novi momenat. To je ekvivalent duvanju u jedra igraču koji nosi tim na svojim plećima nazivanjem istog MVP-jem.

Koroni hvala što je odložila koncert ova tri benda jer marta prošle godine svakako ne bih bio u mogućnosti da ih čujem, haha. Šalu na stranu, mišljenja sam da mi prvi deo ovogodišnjeg godišnjeg odmora nije mogao započeti bolje.

youtube

Silovito od starta, podržano od same publike koja je pala u delirijum. Neki bendovi su jednostavno veliki samo zbog kvaliteta svoje muzike. To ni u kom slučaju ne znači da su Larska i Nemesis manje kvalitetni, naprotiv - dali su mnogo više od onoga što se od njih očekivalo, plus im je vrednost neosporna. No, Quasarborn su nešto kao prvi među jednakima jer su imali tu sreću da im prethodnici te prve julske večeri daju još više elana. A uz pomoć neverovatno naložene publike je sve bilo lako; dečja igra.

Prvi put smo ih gledali pre malo više od 4 godine u Požarevcu kada su bili predgrupa bendu Remedy. Tada su solidno pokidali i bilo je jasno da su ime na koje se može računati (tek sutradan sam guglanjem skontao kakva i koliko ozbiljna ekipa je u pitanju. U četvrtak su ne samo zacementirali moje stavove (to su uradili svojim drugim albumom), već su oko istih napravili sarkofag masivniji i postojaniji od onog na reaktoru u Černobilju.

Momci krše i lome sve pred sobom i ne obaziru se. Pardon, veoma su obrazivi: toliko da još više razuzdaju publiku koju ni pucanje matrice ne može umiriti. Zbuniti da, ali ne i obuzdati.

Znate šta je slinky? To je ona spiralna igračka sa kojom mahom dalekoistočni Azijati čine čuda. Fazon, znaju da je puste tako da se spusti stepenik po stepenik na hiljadu i više stepenika. E, tako je funkcionisala kulminacija energije tokom Quasarbornovog seta: sa bine ka publici i nazad, svakog sekunda, od početka do kraja, bez pauze, bez izuzetka. Kome treba bilo šta više od toga?

Verujem da je svako ko je bio na svirci velikom broju drugih ljudi prepričao svoju verziju doživljaja i koja bi se jednom rečju mogla opisati kao maestralna. Nisam mogao da ne pogledam na sat i da pomislim kako se njihov (zvanični) termin približava kraju. Znao sam da će imati bis i drago mi je što ga nisu veštački prolongirali.

Vranjkovića mnogi metalci obožavaju (ja baš i ne, kao ni Block Out uostalom – što ne znači da ne cenim rad i delo njega i njih), ali bih se usudio da kažem da je Dve hiljade i kusur godina pravi primer kako bi obrada trebalo da zvuči. Zašto to sad spominjem? Zato što su po objavljivanju svoje verzije te pesme po komentarima po internetu bilo ismejani od strane određenih individua. Tuđoj pesmi ne samo da su dali svoj šmek menjanjem aranžmana, tempa i mnogo još čega, nego su joj dali novi identitet i učinili je bezvremenskijom. Eto, toliko je jedan bend dobar kada od nečeg pozajmljenog napravi nešto svoje. I tek onda kada čujete njihove pesme, ne preko nosača zvuka već uživo, e tek onda možete početi da spoznajete koliko su oni jebeno veliki bend. Da su umesto ozvučenja imali samo pojačala, opet bi sve isto bilo: čuti ih uživo, makar i preko krš i lom razglasa je bolje nego ne čuti ih uopšte, a to isto se može reći i za prva dva benda.

Da li su mi srce i duša bili puni posle drugog bisa? Nisu. Na svirke ne idem zato što mi je bitno da skačem, šutiram se i na taj način praznim, već zato što volim da čujem to krčanje iz zvučnika pre nego što prava stvar počne, da ispijajući hladno pivce upijam žive tonove. Nekada su oficijalni lajv snimci umeli da nadomeste manjak koncerata inostranih imena. Ali, kada spoznaš da i naša mala scena (čiji su delovi često sukobljeni) može da ponudi vanserijske bendove, niti jedan lajv strim ne može nadomestiti pravu stvar.

Mojoj lepšoj (i svakako boljoj) polovini i meni je plan bio da dođemo na koncert u Drugstoreu, prespavamo u hotelu i vratimo se sledećeg dana nazad u Požarevac. Međutim, saznali smo da će novu sezonu svirki na zidiću ispred Doma omladine otvoriti naši sugrađani Divert, tako da smo rešili da produženjem boravka ispoštujemo i drugare iz benda, ali i prijatelje iz Beograda.

Nezahvalno je pričati o bendovima svojih drugara, zaista. Uvek se nešto u toj deskripciji može podvesti kao preuveličavanje ili kao lažno hvaljenje (pa, čak i kuđenje). Ruku na srce, mogu biti iskren i reći da relativno do skoro i nisam preterano mirisao njihovu muziku. To ne znači da je automatski bila loša, već mi nije ležala. Međutim, ljudi se menjaju, ukus za neke stvari se menja, pa je tako i kod mene. Divertove novije stvari mi više leže od nekih starih koje pak uživo zvuče mnogo bolje nego studijski. Sa nekim novim članovima su došli i neki novi momenti, sveže ideje i možda su mi baš zbog toga postali interesantni za slušanje.

Njihova verzija alternativnog roka, nadasve eksperimentalnog i popunjenog sa sijaset efekata i matrica, mi zaista prija. Skladna je konstrukcija, a razmera klasičnih instrumenata (sa vokalom) i elektronike je takva da jedna strana ne potire drugu već se međusobno dopunjuju. Uostalom, ne treba meni verovati već svim ljudima koji su zastali ispred platoa Milana Mladenovića i odslušali makar pesmu ili dve pre nego što su nastvili put ka svom odredištu. A, uopšte nije bio mali broj takvih.

youtube

Petorica porodičnih ljudi je tog poslednjeg radnog dana u nedelji umesto popodnevnog odmora spakovala svoju opremu i zaputila se osamdesetak kilometara na sedamdesetominutnu svirku. Umor se na licima njih mogao videti, ali ga je (kao i kod bendova prethodne večeri) pobedio osećaj dobrog raspoloženja, pozitivnosti i želje da se život uopšte vrati na normalan kolosek. Sa jasnim ciljem i potpunim prepuštanjem flowu koji ritam dobre zabave i pozitivne atmosfere nosi, svi drugi koji se nađu u blizini mogu ili da produže dalje ili da se pridruže vožnji.

Uvek volim kada se vratim doma sa puta, pogotovo posle nekog koncerta. Raspakujem se, istuširam, sredim, otovorim limenku piva i krenem sa sređivanjem krš fotki i klipova sa telefona, te pisanjem ne raporta već ličnog doživljaja – kao da je to jedan upis u ličnom dnevniku.

Ali, dva dana posle svirke u Drugstoru se ne osećam tako spokojno. Više sam tužan, setan – zaboravi čovek kako je to kada putuje, gleda da uhvati prevoz, stigne na vreme za sve, bleji sa dragim ljudima koji nisu iz istog grada, priča o sijaset stvari, bitnih i nebitnih... Kao mač nad glavom stoji osećaj straha da sve ono lepo što smo u tri dana doživeli može biti uskraćeno.

#antiraport #quasarborn #nemesis #larska #divert #klub drugstore #dom omladine beograda

0 notes

balkanrock-com · 7 years ago

Text

Mando Diao zagrebačkim koncertom uskoro započinje europsku turneju; poznata predgrupa

Još je manje od mjesec dana ostalo do 7. veljače, kada će na pozornici paviljona 9 Zagrebačkog velesajma nastupiti slavna švedska rock četvorka Mando Diao. Popularni Šveđani upravo u Zagrebu započinju europsku turneju, a prate ih odlični The OBGMs. (more…)

View On WordPress

#Mando Diao #The OBGMs #Zagreb #Zagrebački velesajam

1 note · View note

mmm-photography · 7 years ago

Photo

Opušteni prostor SAX-a malo je bio razdrman kad je Hangtime Agency doveo dva vrlo energična i zabavom fokusirana benda. Predgrupa večeri je bio band Čudnoređe koji zbog svojih humorističnih i veselim tekstovima su bili idealni da zagriju publiku za glavnu zvijezdu večeri. Laka sa svojom sestrom Mirelom je preuzeo pozornicu potpuno spreman da pruži publici u svojoj 80s trening odjeći najbolju večer moguću, a uspjeh njihovog energičnog nastupa je bio odmah vidljiv s količinom ljudi koji su se nagurali u prve redove, te ozračili cijeli prostor sa svojom pozitivnom i divljom energijom. Djelić te energije vam prenosimo preko naših fotografija :D

-----

The relaxing atmosphere of the SAX venue was shaken up by the two bands Hangtime Agency brought to perform. The band Čudnoređe was the opening act of the night, and they where a ideal pick to warm up the crowd for the star of the night. Soon after the stage was taken over by Laka & his sister Mirela, and from the very moment one could see the 80s training outfit, one could tell that the band came fully prepared to make this a night the audience won't forget. The success was immediately apparent, as the bands energetic performance filled up the front rows with people packed with positive vibes. We are bringing you a piece of the energy through our photos :D

#lensblr #photography #zagreb #croatia #band #concert photography #original Photography #phototographers on tumblr #music #music photo

3 notes · View notes

urbanidesnicar · 4 years ago

Text

Feta kruva i pašteta

Upravo svjedočimo najokrutnijem obliku vladavine u povijesti. U pitanju je MEDICINSKI TERORIZAM. Vodili su se ratovi, padala su carstva, nestajale civilizacije... Ali nikada nitko nije u istome trenutku, napao cijeli svijet.

Koliko je samo filmova snimljeno, o vanzemaljcima i kojekakvim stvorenjima iz svemira. Koji uz pomoć napredne tehnologije razaraju našu planetu. Svi takvi uradci su svrstani u kategoriju "znanstvene fantastike". A danas je običan pokušaj normalnog života, postao upravo to. Čista fantazija...

Opet se pokazalo da je čovjek čovjeku najveći neprijatelj. Ako vladajuću "sotonističku sektu", uopće možemo nazvati ljudima. Želja za vlasti je jedno, ali ovo ćemu svjedočimo je nešto sasvim drugo. Fale mi riječi za opisati ovu piramidu zla, koja gazi sve Božje zakone.

I dan danas nas plaše stanovitim Austrijskim slikarom, iz prve polovine prošloga stoljeća. Mislim na naočitog gospodina s brčićima i supruga Eve Braun. Danas su tu: Rockefeller, Rothschild, Swabs, Sorosh, Gates, Bezos.... U poređenju s njima, gospon Ado izgleda kao totalni amater i početnik. A i humanista, dodao bih.

Kada sam se prvi put susreo sa pojmom "depopulacija", bio sam skeptičan. Vrlo. Smatrao sam da tako nešto nije moguće. Nema teorije. Ali razvoj situacije (pogotovo u zadnjih godinu i pol), me natjerao da iz korijena promjenim mišljenje.

Plan za cijepljenje djece je bio točka na i. Kako drugačije objasniti činjenicu da su mladi a pogotovo djeca imuni na kinesku gripu. I da među njima nije zabilježen NITI JEDAN smrtni slučaj. A oni bi ih cijepili. Na silu. Protiv čega? Protiv života, po svoj prilici...

Imam dvoje djece, i NEMA TE SILE koja će ih natjerati da se cijepe. Ako to bude uvjet za školovanje, ispisat ću ih iz škole. Neka uče doma. Živi i zdravi.

Jasno mi je da će pritisak biti sve veći, ali smo se moja obitelj i ja spremni odreći svega. Preživjeli smo rat, preživit ćemo i ovo. Nadam se? Ali netko će za ovo platiti glavom. Garantiram. Jebe me se za vaše "povlastice". Ne trebaju mi. I nisam jedini koji tako misli. Ima nas puno diljem svijeta, ali je u "medijima" stvorena slika kako svi jedva čekamo jebeno cjepivo. Nije točno. Jer da je stvarno tako, ne bi im trebala ova ubitačna medijska propaganda.

Pa su tako počeli dijeliti i nagrade. Još jedan dokaz da im "dobro" ide. Tko primi prvu dozu dobit će fetu kruva. A nakon druge slijedi pašteta. I to ona Gavrilovićeva, u narančastoj konzervi. Jer jebo život bez paštete. Službeno se cijepilo 40% pučanstva RH. Pošto lažu čim zinu, ovu brojku slobodno možemo prepoloviti. Što nam ona govori? Da su i marginalci počeli misliti svojom glavom. Mali Vili nam prijeti sankcijama? Da se nije malo zajebo? Plačen je da laže, a za prijetnje su zaduženi organi reda. Lakše malo momčino, da ne bi došlo do nepotrebnih "ekscesa". Velike si gaće sinko obuko. Za discipliniranje masa se prvo koristila mrkva, pa tek onda batina. Izgleda da su zalihe "šargarepe" drastično pale, pa je baseball palica sve traženiji artikl. Ali kome će se odbiti od glavu, pitanje je sad? Jer svaka akcija - izaziva reakciju. Tako me je u školi učilo.

Ako bi već dozvolio da me bockaju, u obzir dolazi samo injekcija heroina. Volio bi se "overdozirat" na koncertu AC/DC (predgrupa: rahmetli Šaban Šaulić). Da barem skiknem sretan, i za DOM & rock'n roll SPREMAN!

Dete s posebnim potrebama - Ella Dvornik, pokazuje medijima unutrašnjost svoga novog doma. A ćaćin joj je grob u katastrofalnom stanju. Zarastao, šporak, i vidi se da ga godinama nitko ne održava. Mater Daniela ide na fitness, pa biće nema vremena. E moj dobri Dino, nije ni tebi bilo lako i sad razumijem sve tvoje poroke.

I prije ove katastrofe smo imali pun k. problema. A ovo s koronom nam je leglo ko' budali šamar. Bojim se da nam je danas to prioritet broj 1. I da je kontraproduktivno trošiti energiju na druge stvari. I pitati se: "Što bi bilo, kad bi bilo?" Da sam se rodio ko' žensko, danas bi bio mater a ne ćaća. Ali nema poante o tome razmišljati...

Tako je i sa lustracijom. Trebali smo je napraviti, a nismo. I nema smisla to stalno ponavljati. Imamo li još šanse? Nemamo. Već odavno je kasno. Zašto? Kada bi ih kojim čudom sutra sve lustrirali, opet ne bi ništa napravili. Jer je u međuvremenu stasala nova generacija partizana i četnika.

Što ti je život. Neki dan čitam kako je preminuo vojni analitičar Jan Ivanjek. Mlad momak, tek mu je 30 ljeta bilo. Poslije saznam da smo već godinama bili prijatelji na Twitteru. Tamo je bio pod nadimkom "Neovisni analitičar". Svaka mu je bila na mjestu i nikada nikoga nije uvrijedio. A o svojoj bolesti nije ni riječ rekao, niti se žalio. Bio je jedan od onih tihih ljudi, koji puno toga znaju ali se ne nameću. Počivaj u miru kume moj, i neka ti je laka Hrvatska zemlja.

Pisanje "pro forme" nema smisla. To je jasno ko' dan. Ali i kritičko pisanje o nekim stvarima, sve manje ima efekta. Jer oni kojima je poruka upućena, u njoj redovito pronalaze druge a nikada sebe. Vazda im je netko drugi kriv.

Održan je sastanak sedam nerazvijenijih zemalja svijeta (G7). Glavne teme: PLANdemija i "klimatske promjene". Pošto ni jedno ni drugo ne postoji, koje su k. pričali? Kako nas što više poslati u "gulage", a da se previše ne bunimo? Svijet srlja u totalnu propast, i prioritet je spasiti živu glavu. Ali ostati SVOJ!

U SAD je stanje gore nego kod nas. Dočekali smo i taj dan. Ali ne našom zaslugom. Poznato je da skupina luđaka stvara Novi Svjetski Poredak. Odabrali su američku varijantu "Možemo", da uništi nekada najmoćniju svjetsku silu. Za sad im dobro ide. Ali... Sreća pa Guverneri imaju jake ovlasti. Pa tako u 20-ak saveznih država, Bidenovi zakoni uopće ne vrijede. Posebno se ističe prvi čovjek Floride, De Santis. Po meni najbolji izbor za slijedeće Predsjedničke izbore. Trumpova potpora se podrazumijeva. U novom izvješću Vijeća Europe stoji, da su srbi i romi diskriminirani u Hrvatskoj!? Tko je ovdje lud? MI, tko će drugi? Odavno je jasno tko stoji iza ovakvih "objektivnih izvješća", pa se u skladu s njima treba i ponašati. Sad ih treba stvarno diskriminirati, da imaju razloga za kmečanje.

Onomad je stajao natpis, da je "nebeskima" i čukenju ulaz u neke objekte zabranjen. Pričam o slavnoj povijesti. Što se u međuvremenu promijenilo? Postali su fini, kulturni i nisu više agresivni? Ne "atakuju" više na naš teritorij i vole Hrvatsku kao zjenicu oka svoga? Nemojte me ljudi više zajebavat...

Nogomet? Imamo razloga za ponos. Naime ovih dana je godišnjica, naše prve utakmice pod okriljem FIFE. U Beču se na današnji dan (15.6.1941), prvi put službeno čula naša himna. Igrali smo protiv tada "vrlo neugodne i jake" Njemačke a rezultat je bio 1:1. Kolega Amor Patriae sa Twittera kaže, da je naš najbolji napadač bio Jure Francetić. Pokazao se daleko najučinkovitiji u napadu na Drinu, povijesnu Hrvatsku granicu.

Kratak osvrt na Euro. Danac Eriksen dobije infarkt, u sred utakmice sa Finskom. Bogu hvala, pa su ga uspjeli reanimirati. Mlad čovjek, sportaš u naponu snage, zdrav, testiran svaki tjedan... Što je razlog? Cijepio se protiv Kineske gripe 31.5. ove godine. Ovo je službena informacija njegovog klupskog liječnika (Inter). Ista je u roku nekoliko sati, "čudesno" nestala sa svih društvenih mreža. Slučajnost? Taj izraz već odavno ne postoji...

Dok su Englezi klečali, naši su stajali. Očekivao sam da padne oralni seks, međutim ništa se nije dogodilo. Trebalo bi "anglosaksonske đabalebaroše" tužiti. Podhitno. I uzeti im tri boda za zelenim stolom. DokleN više diskriminejšn nad 82 spola + pederi? Na kraju smo izgubili. Jebaji ga. Idemo dalje i još ništa nije gotovo.

Ja nogomet previše emotivno shvaćam, pa sam se išao objesit poslije utakmice. Izađem na balkon, uzmem 4 štipalice i zakačim se za onaj konop gdje se suši roba. I tako sam visio cijeli dan.

Ostao bi ja još, da navečer nisu navalili komarci...

"ZA DOMOVINU SPREMNI"

0 notes