#najlepše pesme

[belog-grada-crna-princeza]

Postoje razlozi što zameraš mi ti Znam ih napamet Oprosti, nisam znao da volim te K'o taj drugi svet.

[szeretlekworld]

"Srce je moje violina

Što je diraš kad ne znaš da sviraš?

Nemoj da kvariš najlepše zvuke

Mesto pesme začučeš jauke"

Lepa Lukić- Srce je moje violina

[zanimljivaekonomija]

Nevena i Marko Vukes – kada ljubav prevaziđe granice, a onda se nađe i u pesmama

Dve romantične duše, vršnjaci, daroviti umetnici koji žive i rade na relaciji Srbija- Hrvatska. Svoju umetnost daruju publici širom regiona, a ovog novembra jedno drugom su otpevali i objavili pesme- njegovu je objavila Kroacija Rekords a njenu PGP RTS.

Ljubavna priča glumice Nevene i Marka Vukesa, pop kantautora iz Hrvatske, krunisana brakom - i danas greje srca ljudi, uliva nadu, daje ohrabrenje i inspiriše. Marko je već na venčanju 2017. godine izveo pesmu za Nevenu "Devojka iz drugog plemena".

„Tu pesmu je napisao moj dragi kolega Boris Rogoznica, jer je on bio upućen u naš život i sve što se dešavalo. Mislim da je najbolje pisati pesme o svom životu, odnosno o onome što živimo, ljubimo i radimo“, kaže Marko.

Ovog novembra, rešili su da proslave vezu i ljubav opet kroz muziku i stvaralaštvo i da to podele sa publikom.

Drugog novembra, objavljena je Markova pesma "Ti samo ti." -„Najlepše mi je kada pravim spotove sa Nevenom u njima. Jako mi je drago što je pesma "Ti samo ti" zaživela i na top-listama a protagonisti u spotu su glumci Nina Janković i Ivan Mihailović.“, navodi hrvatski kantautor.

Tri nedelje kasnije, 23.11. je objavljena pesma "Dete, devojka, žena– koju je napisala i otpevala Nevena, posvećeno Marku!

Nevena je autorka teksta, autor muzike je Bruno Krajcar a aranžmana Toni Ćosić. Vokal je sniman u hrvatskom studiju “Eagle Music Medie”..

„Hvala bogu da sam doživela neke jako duboke i važne stvari u životu po pitanju ljubavi. Pesma i reči u njoj su došle po nadahnuću na jedan jako važan dan u mom životu. Kada je to prešlo na papir, ohrabrilo me da poverim nekom kompozitoru da napravi muziku. Izbor je pao na Bruna Krajcara koji je verujemo kreirao snažnu melodiju. Ostalo je, da tako kažem bilo moje "vežbanje" i uz Markov tim ljudi koji rade vrlo posvećeno sa nama.... Bilo mi je sve to zanimljivo kao glumici, prošla sam i faze strepnje i treme kako će to sve što se mog pevačkog dela biti. Podržale su me i mnoge moje kolege-glumci i evo- neka sada publika prosudi, svi smo se potrudili i nadamo se da će se ljudima pesma dopasti, da će prepoznati poruke koje smo želeli da prenesemo.“, istakla je Nevena Vukes.

Pesmu “Dete, devojka, žena” prati i atraktivan video spot, koji su supružnici Vukes realizovali zajedno kao i mnoge prethodne, a snimali su u Hrvatskoj, na pozorišnoj sceni u Mariji Bistrici i u njihovom porodičnom domu. U spotu se pojavljuju Nevena i Marko, čime je dodatno poslata najlepša poruka ljubavi i zajedništva.

FOTO Gordan Jovic RTS

NEVENA VUKES "Dete, devojka, žena" (PGP RTS 2023) https://youtu.be/MW9-pTWpQFo?feature=shared

[socceroaza]

Vladislav Petković Dis - pesme - poezija | Srpski pesnik

Vladislav Petković Dis – biografija i najlepše pesme: Nirvana, Možda spava, Tamnica, Pijanstvo, Naši dani, Orgije, Utopljene duše, Uteha Извор: Vladislav Petković Dis – pesme – poezija | Srpski pesnik

[nije-mi-nista]

7 najtužnijih stvari koje sam videla, čula ili doživela u toku svoje tri hospitalizacije na psihijatriji:

1) momak koji je prerezao vene na obe ruke, ali je pričao najsmešnije viceve i nikada nije dozvolio da se neko oseća tužno

2) celonoćni razgovor sa devojkom koju su roditelji izbacili na ulicu zbog droge, i shvatanje koliko ona voli život, ali život nju ne

3) dečko kom je majka težak alkoholičar, dok mu otac ne dopušta ni da uđe u kuću, a on piše divne priče i ima još divnije zelene oči

4) devojčica od osamnaest godina koja je pokušala da se ubije popivši previše tableta pošto je mislila da je niko ne voli jer je romske nacionalnosti

5) šizofreničarka koja je izgubila oca i muža u ratu i i dalje se ponaša kao da su tu i piše najlepše pesme uz koje ne možete a da ne zaplačete

6) smirivanje žene od četrdeset i šest godina, kojoj je preminuo sin od dvadeset godina, jer joj je neko rekao "pa još si mlada, možeš ti da rodiš još jedno da ne žališ ovo"

7) jutro pred moj izlazak kada mi je medicinska sestra rekla da ću se kroz par godina opet vratiti ovde

[loleetahh]

Voleo me je.

U početku me je stvarno voleo toliko da sam i samu sebe zavolela.

Radovalo ga je da me gleda kako jedem i da mi donese burek rano ujutru,

radovalo ga je da mu dođem na posao, da mi se svidi kafa koju mi je skuvao, radovalo ga je da podeli dan sa mnom.

Voleo me je toliko da sam to znala i bez da mi kaže.

Zapamtio je kako volim da mi se spremi limunada, slikao mi mačke koje sretne na ulici i delio sa mnom sunce i klupe u pionirskom parku.

Bili smo nezasiti

razgovora

vođenja ljubavi

poljubaca

smeha.

I nikad nije bilo dovoljno.

Koliko god bih mu stvari ispričala, rekla bih mu još, koliko god bi mi stvari ispričao, slušala bih još.

Ako bismo podelili doručak i prvu jutarnju kafu, želela bih da podelim ručak i popodne sa njim.

Ako bismo podelili i popodne, poželela bih da provede noć sa mnom.

Agresivno mi je lepio poljupce po licu, držao moju ruku u svojoj gde god bi krenuo, smejao se tome koliko volim Bajagu i sedeo ispod moje terase kada nisam mogla da izađem u grad.

Bila sam spremna na sve, samo da on bude dobro.

Maštao je sa mnom o našem stanu u Beogradu i o terasi toliko velikoj da taman nas dvoje možemo da stanemo tu.

Obećao mi je da će mi okrečiti zidove naše sobe u boju kajsije.

Mazio mi je kosu, kuvao supu kad se razbolim, lečio moje mamurluke, ljubio more u moje ime, kupovao zalaske sunca, ljubio me za laku noć i pričao mi je najlepše melodije ovog sveta.

Često smo ležali u mraku i slušali pesmu o jednom mestu sačuvanom za dvoje ljudi koji se vole skoro kao mi.

Pili smo vino u kadi,

gledali smo mnogo dobar film o mađioničarima,

pevali uz pesme sa radija u kolima,

gledali zvezde iza njegove kuće i mazili mačiće koje je omacila njegova mačka.

Pričala sam o svemu sto Lola mnogo voli a misli da je sramotno voleti.

Zbog tog čoveka sam shvatila da je okej to što verujem u vanzemaljce

u to da je zemlja ravna

u tarot karte;

i da je okej to što ne volim da se češljam, to što su mi nokti uvek izgriženi do živaca i to što mi je crna hronika zanimljiva.

Mrzeli smo policajce, ponedeljke, komercijalu, grizli, loše kafe i lošu muziku.

Voleli smo flašu, grizli, izlaske, terasu kod supa, buksne, japanska kola, dobar san, picu iz mocarta, nakit, jedno drugo.

Na prste smo brojali koliko je još meseci ostalo do odlaska iz ovog grada.

Imali smo psa.

Bili smo drugovi, braća, sestre, prijatelji, ljubavnici i supružnici.

Zamišljao nas je u šetnji sa malom devojčicom plave kose i sanjao me sa našom decom.

Smejala sam se kad se on smejao, bolelo me je kad ga boli, znala sam kako diše, o čemu razmišlja i mogla sam životom da tvrdim da nikad nećemo prestati da se volimo.

Makar se poubijali dok se svađamo

mislila sam da nikad nećemo prestati da budemo oni pravi.

Godinu dana kasnije

bili smo u Beogradu i činilo se da je sve baš onako kako smo želeli

ja sam upisala fakultet a on je radio svoj posao iz snova

Ko bi poverovao

da smo ćutali,

da me nije zagrlio kad sam stigla,

da me je taj čovek gledao kao teret, kao neki ranac pun kamenja,

da mu je laknulo kad me je ispratio na stanicu,

da sam plakala i da mu je to bilo užasno dosadno,

da je bio opsednut mišlju kako mu treba nešto drugo

i da više nije siguran da li želi da bude sa mnom.

[ultravioletna]

usne koje su pesma

imao je usne boje najlepših pesama koje sam mrzela da slušam jer bi me uvek rasplakale bile su tako moje a opet tuđe a ja sam mrzela sve gde nisam jedina odlazila sam i nisam se kajala mogu pesme biti i lepše samo lepše još nisam čula što ne znači da neću moje je telo slomljeno ogledalo sedam godina nesreće sledile su svakome ko je poželeo da me dodirne nije me bilo briga ja sam slomljena - te sam slomljena za sebe neka brinu  oni koji u proročanstvo verovali nisu ja sada slušam samo svoje pesme jer moje usne najlepše zvuče kada pevaju same TEODORA

[zilaaa]

Zamisli da se nikad nismo sreli.

Da te nisam,

da me nisi,

u dobro poznatom kafiću,

one zvezdane noći sreo.

Uhvatila osmeh

tvoj, kako osmeh

moj sa distance miluje,

u mojoj glavi najlepše reči govori.

Ostadoh večno zaljubljena

u melodiju pesme Meseca

koju je pevao sa zvezdama

te noći,

te zvezdane noći.

[svetlanatatic]

"Mater vetru dok je nama nas!"

Odrastanje u malom mestu ima svoje dobre i loše strane. Nikada ti nije dosadno, uvek imaš da ideš kod nekog i za to ti treba samo desetak minuta. Ali isto tako roditeljima treba manje od 10 minuta da saznaju da su Jankine jabuke opet obrane. Još ako se tome doda rat, onaj gorak začin, onda postaješ pravi Robinson Kruso u preživljavanju. Ali i Don Kihot u avanturama. Sasvim smo se lepo snalazili na stepenicama prelepog Prosvetnog doma, okruženi četinarima. Ušuškani u naš svet. Nas šest. Smenjivali su se i ulazili i još neki igrači, ali postavka je uvek bila ista.

Mima, zaljubljen u kompjutere, prvi ga je i imao. Jedini problem je bio što smo struju imali jednom, ako se posreći, dva puta u mesecu po dva sata. Ali da ne zakeram. Sa naočarima, u kariranoj košulji, često sa filozofskim mislima. Nama ostalima je bio spas što je Mima mucao, pa smo imali vremena dok on izgovori da razumemo šta je pisac hteo da kaže. Gitara mu je često bila pratilac.

Jelena, krhka plavušica koja je uvek imala frku sa mlađim bratom antihristom. Uvek joj je bilo hladno. Ali, ni temperatura u minusu je nije naterala da stavi kapu, da ne pokvari frizuru.

Tihi, večito nasmejan, stalno je pevušio pesme "Riblje čorbe". Jedini problem nam je bio što smo ga morali stalno nekako držati u sredini, jer ako dune vetar, odnese ga u susednu Bosnu.

Đurđa, sa milion kovrdza na glavi. Ponekad pomislim da su joj to bile nekakve antene koje su je često ometale u razmišljanju. Misli su joj letele na sve strane. Uvek je kasnila, ali ne zato što je imala puno obaveza, već što je zaboravljala da pogleda na sat.

Zoran, nepopravljivi romantičar. Sa gitarom u rukama pravio nam je najlepše koncerte (Uz Miminu pomoć). Jedino nije mogao da bude mangup sa gitarom u ruci i cigarom za uvetom, pošto mu je za uvo mogla stati cela pakla cigara.

I moja malenkost, Ceca. Obožavala čokoladu, reku Unu, D-mol, naš smeh, glasan. Onih par kilograma viška je bilo zbog toliko ljubavi u meni.

Plovili smo tako našim oblacima. Šetali po akordima. Zajedno. Rame uz rame. Da sam znala šta nas čeka tog leta 1995-e naručivala bih još pesama, na nikad ne prestanu da sviraju... Da ne utihne naš glasan smeh..

.. Gde smo danas?

U tri različite države. Dobro je, mogli smo biti na tri kontinenta. Tu smo na brdovitom Balkanu.

Djurdja, u najzapadnijoj državi od nas. Muž, dva sina. Život pored mora. Dobro, ponekad joj se desi da deci zaboravi dati ručak, ali sve u svemu divna majka i žena. Možda zbog toga što više nema kovrdže?!

Zoran, zemlja u sredini. Gde bi romantična duša nego pored najlepše reke Une, par kilometara od našeg rodnog grada. I dalje svira, ali sad u pištaljku u policijskoj stanici. Žena i dvoje dece.

Nas četvoro- jedna država, tri grada.

Tihi, i dalje nasmejan. Da ga vetar ne odnese drže ga konobarske tacne pune pića. A kod kuće žena i sin. Doduše i oni su kao gliste, tako da se nadamo bar još jednom detetu. Da pojačaju snage.

Jelena, supruga di-džeja, majka sina. Danas nema frke sa bratom, ali ako se i iznervira, muž izmiksa muziku za relaksaciju.

Mima i dalje sedi za kompom, samo sad ima veću dioptriju. Povremeno izfilozofira kako je hrana bez glutena baš dobra. Verujemo mu. Verujemo i da će nas okupiti uskoro svojom svadbom. Red bi bio.

Ja, ponosna vlasnica zabavnog supruga i troje dece. Sa par kilograma viška i perom u ruci, pokušavajući preneti bar delić srećnog odrastanja.. U malom mestu..

Razdvojeni, ali kilometrima. Život to neminovno uradi. Tu smo mi. Delimo isto nebo. Udišemo isti vazduh..

Nema te daljine, nema tog vetra, ni oluje koja može da rastera naša sećanja. I nemoj neko da vam kaže kako se ne čuje smeh kroz poruke. O da, odzvanja..

Puteva ima trista da se ode iz detinjstva. A, samo se retki sete, da ostanu večno dete." Miroslav Mika Antić

[radiogornjigrad]

Stefan Simić: Zdravo Selma, putuj Selma (Za Selmu Borić)

Stefan Simić: Zdravo Selma, putuj Selma (Za Selmu Borić)

Selma Borić, heroina bezvremene balade Bijelog dugmeta Selma, umrla je u 92. godini Napustila nas je draga Selma Žena kojoj su posvećene dve možda najlepše pesme naše zabavne muzike “Selma”, Bijelog dugmeta A i “Stanica Podlugovi”, Zdravka Čolića Koje je napisao Vlado Dijak, koji je sreo Selmu… I jedna i druga govore o vozovima, prolaznosti, Bosni… I jedna i druga govore o nekoj drugoj mladosti,…

[belog-grada-crna-princeza]

Niko osim tebe

Niko te ne može spasiti osim tebe. Naći ćeš se ponovo i ponovo u gotovo nemogućim situacijama. Oni će pokušati ponovo i ponovo pod izgovorima, pod maskama i silom da te nateraju da podlegneš, odustaneš, ili tiho umreš iznutra. Niko te ne može spasiti osim tebe, i biće dovoljno lako da ne uspeš tako lako ali nemoj, nemoj, nemoj. Samo ih posmatraj. Slušaj ih. Zar želiš to da budeš? Bezličan, bezdušan, bezosećajan stvor? Zar hoćeš da doživiš smrt prije smrti? Niko te ne može spasiti osim tebe, ti si biće vredno spasa. To je rat koji nije lako dobiti ali ako je išta vredno pobede onda je to ovo. Razmisli o tome. Razmisli o spasavanju sebe. Tvog duhovnog sebe. Tvog hrabrog sebe. Tvog pevajućeg magičnog sebe i tvog prelepog sebe. Spasi ga. Ne priključuj se mrtvima u duši. Održavaj sebe humorom i skladom, i na kraju ako je neophodno uloži i celog sebe u tu borbu, bez obzira na izglede, bez obzira na cenu. Samo ti možeš da spasiš sebe.

Učini to! Učini! I tada ćeš tačno znati o čemu govorim.

-Čarls Bukovski

[precutane-reci]

Žene,

Alkohol,

Cigarete.

Ima sve najgore osobine,

Koje prezirem kod drugih ljudi.

Druge mrzim,

Al' o njemu ću pisati najlepše pesme. - ʝք -

[veciti-filozof]

Tebi ću najlepše pesme pevati. Tebi ću najdublje stihove čitati. Tebi ću najsmešnija priče pričati. Tebi... Samo tebi, Sofija.

— @veciti-filozof

[blackkmoonlight]

Zna li ona da si meni pisao najlepše pesme?

[shycreator91]

PIŠEM TI

Iz sećanja, mnogo sam, obrisao ljudi ali tebe nikako, ne mogu da obrišem srce se buni, dok razum se trudi zato ti pišem, svakog dana pišem

Pišem pisma koja nećes pročitati najnežnije reci i najlepše pesme pitanja koja te nikad neću pitati pišem o ljubavi, a znam da ne smem

[nindjuka]

Imaš biser

Imaš biser, dijamante

I sve za čim svet uzdiše;

Ti najlepše oči imaš –

Mila moja, šta bi htela više?

Tvoje mile, divne oči

Iz srca mi izmamiše

Bezbrojne mi večne pesme –

Mila moja, šta bi htela više?

Tvoje mile, divne oči

Mnogim bolom mene biše;

Ti me njima upropasti –

Mila moja, šta bi htela više?

Hajnrih Hajne