#elektricnagitara

[upoznajtegitaru]

Welcome to Customville

Ви сте креативна душа и не уклапате се у норме. Ваш израз је специфичан и као такав захтева неконвенционална средства за преношење поруке. Конфекција напросто није довољно добра за вас. Серијска производња? Пфффф... То је само за оне који још нису свесни да су део матрикса. Јединственост се поносно носи као застава, не сакрива се иза норми кројених за обичне просечњаковиће. Зато је електрична гитара какву нико други нема просто обавеза, то дугујете себи! Не кривим Вас ако сте пали на ову custom made пропаганду. Сви ми који се бавимо музиком неминовно имамо дозу самозаљубљености, то некако иде уз појављивање на сцени а време је да се суочите са тиме да гитаристи имају самољубља и за извоз. Не говорим ово да бих било кога постидео него да се научи да се то држи под контролом. Да се разумемо, постоје гитаристи којима је потребна гитара каква се не виђа свуда али је моја дужност да објасним зашто Ви нисте тај гитариста. Главни проблем је што ова заблуда о неопходности посебног инструмента погађа све гитаристе, од оних који свирају свега пар месеци до оних који свирају деценијама. Индустрија не помаже много у решавању овог проблема, сваки час нас обавештавају да су направили signature модел тог и тог гитаристе, а ви жарко желите да и сами једног дана заслужите ту почаст. Како да се одбраните од ових настраних помисли? Пре свега, треба да се зна да је веома искусном гитаристи који је имао прилике доста да користи разне моделе електричних гитара током солидног низа година дозвољено да помисли како можда у индустријској понуди нема инструмента који у потпуности покрива његове потребе. Почетнику који је недавно набавио своју прву електричну гитару не би требало да падају на памет такве идеје, односно није страшно ако помисли тако нешто али је проблематично ако се таквих идеја не отресе што пре. Зашто? Зато што ће и искусни гитариста после рационалног разматрања проблема просто да уради неку ситнију модификацију на инструменту који има и да настави да га користи у радости и весељу још много година. Такође може да се догоди да ће пажљивије да простудира актуелну понуду инструмената и да ипак открије да постоји инструмент који сасвим пасује његовим потребама. Реалност је да живимо у времену када је понуда електричних гитара већа него икад, имате свега и свачека у распону од 80 до 80.000 евра, дакле заиста су мале шансе да за Вас нема правог инструмента. Друго, постоје гитаристи који померају границе, који су развила веома особен стил који тонски и ергономски захтева нешто што не постоји у индустријској производњи, па је за њих право решење да се обрате неком градитељу инструмената и да добију инструмент прављен баш по њиховим спецификацијама. Да би се дошло то тог померања граница потребне су године и године интензивног ауторског рада, потребно је искуство какво почетници немају и које не могу да стекну другачије осим упорним дугогодишњим радом. Осим тога, таквих специфичних померача граница има веома мало. Свирам гитару доста дуго и ја нисам један од тих, а такође за све те године нисам уживо срео ни једног таквог. Добро размислите да ли је Ваш допринос музичкој баштини толики да за вас нема другог избора изузев посете малој радионици обавијеној велом легенди које приповедају други гитаристи зарад поручивања custom инструмента. Треће, постоје гитаристи који су ��оред свирачког искуства изградили врло препознатљив сценски наступ, ек��траваганција је неизоставни део њиховог наступа, од фризуре, преко шминке до костима, па је електрична гитара поред тога што је музички инструмент уједно и сценски реквизит. Међутим, ако је Ваше највеће музичко достигнуће то што умете без превише брљања да одсвирате увод за Stairway to Heaven онда је дефинитивно још рано да мислите о томе. Ziggy played guitar а ви нисте Зиги и треба да се клоните опасности да будете окарактерисани као неко ко копира Зигија јер је то управо супротно ономе о чему маштате. Четврто, ако идете у малу радионицу да вам ручно буде направљена гитара специјално за вас и закључили сте да то треба да буде копија Стратокастера, који је најчешћи модел електричне гитаре на планети... Ух, овде ми је тешко да кажем било шта, толико ме збуњује помисао на ову појаву да заиста не знам одакле да кренем у распетљавање овог клупка. Пето, најопасније, чули сте да постоји мајстор који прави гитаре које су боље од оних индустријских гитара из продавнице а коштају мање и не можете да одолите томе. У реалности ствари стоје овако. Неко је због тога што иначе има искуства са свакојаким мајсторисањем пожелео да самом себи направи електричну гитару. Испоставило се да је ту гитару могуће истонирати и наштимовати па је ентузијаста охрабрен успехом првог подухвата себи направио још једну гитару. Онда је направио гитару свом куму и касније још једну братанцу и све су се показале као функционални инструменти који производе некакав звук. Онда се дешава оно што није тако редак случај, људи се страствено баве хобијем и врло често пожеле да од свог хобија направе бизнис. Зато сте и ви набавили електричну гитару, хтели сте да свирате у бенду, хтели сте макар у локалном кафићу да имате свирку а не да вазда свирате ужој фамилији у дневној соби и свакако да имате и веће планове. Тако и новопечени мајстор ентузијаста реши да огласи да излази на тржиште и после неког времена добије прву муштерију. Оног момента када добијеш паре за оно што радиш ти си професионалац, ни мање ни више него лутијер! Прва муштерија се хвали својом непоновљивом копијом Стратокастера (а будући да самопроглашени лутијер нема довољно знања да сам пројектује инструменте једино и нуди копије модела који се праве бар пола века) и мајстор добија другу муштерију. Музичари су дружељубива сорта и тако од уста до уста креће адвертајзинг. После неког времена тај глас стиже и до Вас а помисао да можете да се докопате инструмента који далеко превазилази индустријске производе и још за мање пара представља двоструку победу. Невоља је што ви са тим индустријским инструментима немате искуства, нисте поседовали правог Фендера или Гибсона и немате с чиме да упоредите рад мајстора који тек гради репутацију. Такође не размишљате о томе да код мајстора са заиста провереном репутацијом инструмент уопште не може да се нађе за мање паре од онога што пише на индустријском производу него кошта вишеструко више, у најбољем случају кошта исто. И оно најважније, никако не можете да сањате колико тих инструмената на крају заврши у огласима и продају се буд зашто. Пре свега заврше у огласима јер први власник гитаре с годинама успе да испроба разне друге инструменте и често схвати да рани радови једног ентузијасте ипак тешко излазе на црту фирмама које су у том послу деценијама а као половни инструменти не држе цену ама баш никако јер нису рад познатог мајстора. Искуснији потенцијални купци ће да примете исте недостатке као и први власник па је неће купити без обзира на повољну цену и тако ће гитара да се сели од једног до другог неискусног гитаристе док не падне у шаке н��ком препродавцу који ће са неким мајстором сумњиве етике да мало доради гитару додајући јој име познатог произвођача и онда ће тај фалсификат да ували неком наивцу за нереално високу цену. Ово није обавезни сценарио али је довољно чест сценарио да заслужује да се добро запитате зашто неко ручно прави инсрумент за тако мале паре. Увек имајте у виду да електричну гитару у продавници можете да чујете, ту је пред вама у својој конкретној, финалној форми и све предности и мане тог иснтрумента су доступне оку и уху. Рад непознатог мајстора је увек један неухватљиви сан, статистички постоји шанса да буде баш прави али је та шанса реално мала, а ви не знате шта ћете да добијете све док инструмент не буде готов. Важно је само да се зна да није проблем у недовољно познатом имену мајстора, свака је индустрија кренула од неке мале радионице, него је проблем у искуству. Ми смо мало тржиште и шанса за стасавање озбиљних мајстора није баш спектакуларно велика. Потребно је да неко пече занат поступно, да шегртује код неког озбиљног мајстора па с временом да се осамостали, а озбиљних мајстора је веома мало па је тако мало и њихових предузимљивих шегрта. Будите сигурни да неко са прописно стеченим искуством не прави инструменте по популарној цени. Customville је интригантна дестинација али није за свакога. Увек то имајте на уму.

[upoznajtegitaru]

Електрична гитара изблиза #4

Неминовно је да поменем још један параметар у конструкцији гитаре. У питању је врста дрвета која се користи за врат и за труп електричне гитаре али вас упозоравам да је најбоље да се овим не бавите превише и да не улазите случајно у расправе јер су гитаристи ирационалан свет који се лако дохвати нечега што су негде прочитали и онда од тога направе религију па у верском заносу могу да буду напорни и непријатни :) Другим речима, ако будете довољно наивни да се упустите у дискусије о томе колико (и да ли уопште) одређена врста дрвета утиче на тон електричне гитаре сва је вероватноћа да ћете више да притискате тастатуру у залудним интернет расправама него жице на гитари, а циљ овог курса је ипак да вас оспособи да свирате а не да будете cyber warrior. Ако гитара по вашим критеријумима звучи како треба, ако одговара музици коју свирате онда је сигурно од дрвета које је баш идеално за звук који вам одговара и најбоље је да се задржите на томе. Гитаре се праве од јасена, јавора, махагонија, ораха, палисандра, јове, липе, агатиса и од ко зна којих још врста дрвета. Такође се праве од акрила и карбонских влакана а има и гитара које су комплетно или парцијално прављене од алуминијума. Чак су за ванредно јефтине гитаре које су се некад налазиле у продаји у америчким супермаркетима које су прављене од шпер плоче или од пластике разни музичари нашли примену у врло озбиљном контексту. Све те гитаре свирају, производе звук, на свакој од тих гитара је могуће правити музику и то је оно што је најбитније. Ако гитариста има пањ уместо главе неће му помоћи ни ако је његова гитара направљена од дрвета познања добра и зла или од дрвета крста са Голготе. Ово је четврти наставак поближег упознавања са разним техничким аспектима електричне гитаре и мада сам ��аписао много података то је и даље само део података којима баратам, а то је опет делић података до којих може да се дође када причамо о електричној гитари. Веома је битно да напоменем да сам до ових података дошао током последњих 15 година а да гитару свирам преко 30 година и комотно могу да кажем да нисам постао бољи гитариста због ових сазнања. Једино што сам постигао јесте то да сада своје утиске стечене у директном додиру са гитаром могу да аргументујем и квантификујем до одређене мере када се обраћам некоме ко из незнаних разлога више воли књишки него практични приступ. Музицирање захтева развијање слуха и доста праксе. Онако... баш доста праксе. Не трошите време на мудријашења од којих немате врло конкретну корист.

[upoznajtegitaru]

Електрична гитара изблиза #3

Битан параметар у конструкцијиелектричне гитаре јесте дужина скале (scale length), односно размак између седла (saddle) и коњића (nut) који дефинише колико је дугачак део жице који осцилује када се окине и на тај начин прозиводи звук. Две најчешће дужине скале су 25,5 инча односно 24,75 инча. За ову дужу скалу умеју да кажу још и да је Фендерова скала а за ову краћу да је Гибсонова скала, али је ипак најпрецизније да увек кажемо тачну дужину скале јер ова краћа скала није и најкраћа која постоји, праве се гитаре са скалом од 24 инча (баш Фендер има пар модела са том скалом), а има и гитара са скалом од 25 инча која није ни она дужа ни она краћа. Дужина скале утиче на то колика ће да буде тензија жица, какав ће да буде осећај под прстима приликом свирања, каква ће да буде боја тона... Ако желимо штимовањем жице да добијемо исту висину тона и на гитари која има 25,5 инча дугу скалу и на гитари која има 24,75 инча дугу скалу онда је неминовно да тензија жице на гитари са дужом скалом буде већа па ће жица под прстима да делује тврђе. Гитаре са краћом скалом онда дођу нешто удобније за свирање и на њима се лакше ради бендинг. Код гитара са дужом скалом је тон нешто бистрији и мада жице делују тврђе при свирању та јача тензија може да буде фактор веће прецизности у свирању па није чудо да гитаристи који негују стилове где је екстремно брзо и технички ванредно прецизно свирање неопходно готово по правилу користе скалу од 25,5 инча. То наравно не значи да они који свирају гитаре са скалом краћом од 25,5 инча имају инфериорну технику. Не постоји права односно погрешна дужина скале. Узмите различите гитаре у руке, испробајте. Увек имајте у виду да је оно што вам се данас више допада нешто око чега ћете можда да се предомислите у будућности, али немојте да се бринете око тога, просто одаберите оно што вам сада лежи. Свирачко искуство доноси нова решења и закључке. Коначно, ��елики број гитариста користи различите гитаре са различитом дужином скале, за сваку нађу адекватну намену.

[upoznajtegitaru]

Електрична гитара изблиза #2

На већини гитара које данас можете да набавите користе се магнети са једним калемом бакарне жице (single coil), код нас познати као синглови, односно магнети са два калема бакарне жице који су тако повезани да поништавају шум који је присутан код синглова па их због те карактеристике називамо хамбакери (double coils, humbuckers). Поменућу још две врсте магнета, P90 и Jazzмaster, мада су и они у суштини магнети са једним калемом, али су другачије конструкције и имају нешто другачији тон. Има простора за разрађивање ове теме али ово је за сада више него довољно посебно када се узме у обзир да у ценовном разреду који је доступан почетницима нема толико много варијација. Избор магнета суштински утиче на тон гитаре а у извесној мери и диктира у ком жанру ће гитара да буде најупотребљивија. Синглови дају отворен, светао тон, па може да се каже да ове гитаре релативно лако нађу своје место унутар звука бенда, јасно се чују, односно што би искуснији рекли – добро „секу“ кроз микс. С друге стране овакви магнети имају једну техничку карактеристику која може да представља у извесној мери проблем, склони су да „покупе“ шум из електричне мреже па се онда заједно са тоновима које свирамо кроз појачало чује и константни шум, у већем делу света ради се о фреквенцији од 50 Hz, у Северној Америци, делу Јужне Америке и још понегде у Африци и Азији о фреквенцији од 60 Hz. Неки ово виде као непремостиву препреку па бирају другачија техничка решења, неки чак у овој карактеристици налазе посебну драж, али оно што остаје непобитна чињеница је то да овај шум са појачавањем гласноће појачала до границе јачег клипинга или употребом ефеката у форми педале који „препумпају“ сигнал да постигну тежи клипинг и на мањој гласноћи, те да тако појачан шум може да представља озбиљну препреку. То је свакако један од разлога зашто се гитаре које имају само сингл магнете веома ретко срећу у хеви металу и сродним музичким жанровима који захтевају екстремнија изобличења тона. Хамбакери, баш како им и име каже, немају проблем са шумом али то има неке друге последице. Тон је у старту нешто затворенији, условно речено мутнији, а најпрецизније је рећи да је у извесној мери ��омпресован. Врло су погодни за разноразне теже жанрове од хард рока до далеко екстремнијих музичких праваца због тог одсуства шума али не треба да се заборави да сваки магнет има поред броја намотаја још низ других техничких спецификација и да су рецимо хамбакери такође ванредно присутни у џез музици где се клипинг строго избегава а тај компресовани тон хамбакера изузетно поштује. Ово објашњење, колико год обимно да делује, у ствари представља само грубу смерницу при одабиру магнета. Примера ради, кад сам већ поменуо да се хамбакери радо користе у џезу вреди рећи да су разни видови синглова заправо први магнети који су произвођени а да је гитара испрва магнетом озвучавана баш за потребе џеза па ако бисмо покушали да будемо екстремно традиционални онда бисмо синглове посматрали као праве џезерске магнете што ипак није сасвим веодостојно. Опет, не тако мали број џез гитариста сасвим успешно у џезу користи на пример Fender Telecaster који је врло истакнути представник гитаре са сингловима. Такође вреди рећи да синглови, иако имају проблем са шумом из електричне мреже, нису сасвим ван игре када су у питању жанрови који теже јачем клипингу, алтернативни рок и панк је препун примера употребе гитара са сингловима где се тај појачани шум чак третира као пожељна „прљавштина“ у звуку. Ни једна количина речи не може да замени звук, дакле за почетак потражите звучне записе гитара са оваквим и онаквим магнетима и уложите труд да чујете како то све звучи уживо.

[upoznajtegitaru]

Електрична гитара изблиза #1

Оно што ће и потпуном лаику прво да буде очигледно везано за електричне гитаре јесте то да се различити модели разликују не само по облику него и по конструкцији трупа гитаре па на основу тога можемо да поделимо електричне гитаре у три групе, на оне које имају труп од пуног дрвета (solid body), дакле труп је изрезан од дебеле даске, на оне које су полушупље (semi-hollow), дакле имају централни блок од пуног дрвета а са стране коморе са или без звучног отвораи на оне које су потпуно шупље (hollow), врло налик акустичној џез гитари која има додате магнете. Гитаре које имају труп од пуног дрвета су на пример Fender Telecaster, Gibson Les Paul, Gretsch Duo Jet, Paul Reed Smith Custom, B. C. Rich Mockingbird, Ibanez JEM... а има их заиста много и нема сврхе набрајати их све од реда јер је то данас дефинитивно најзаступљенији вид електричне гитаре. Гитаре са централним блоком и коморама са стране су на пример Gibson ES-335, Rickenbacker 330, Ibanez Artcore Expressionist... Потпуно шупље електричне гитаре су Gretsch 6120, Gibson ES-175, Epiphone Casino... Ове карактеристике утичу на то колико ће да буде трајање тона, каква тонске карактеристике има гитара, колико ће гитара да буде тешка, какав ће баланс да има, да ли ће да буде склона микрофонији... Испрва су електричне гитаре биле заправо само акустичне гитаре са додатим магнетом али се показало да то није савршено решење за сваку ситуацију и непрекидно се трагало за конструкцијским решењем које ће да елиминише микрофонију. Сваки шупљи или полушупљи труп гитаре је потенцијално извор микрофоније и мада постоје начини да се то у солидној мери заузда или макар у некој мери контролише дефинитивно је далеко практичнији инструмент за сцену гитара са трупом од пуног дрвета. Наравно, то не значи да нема више никаквог разлога да се користе полушупље или шупље гитаре, нити значи да је њих немогуће користити на сцени али рецимо да није чудо да таквих гитара нема у жанровима сродним метал музици. Важно је да се зна да свако конструкцијско решење има своје предности и да има утицаја на тон.Такође, различит габарит код различитих конструкција трупа дефинитивно утичу на начин држања гитаре и делимично утиче и на технику. Просто не свирамо на исти начин гитаре потпуно различите конструкције. Урадите и сами претрагу, информишите се о томе ко је користио моделе који су споменути, потражите и неке друге моделе који спадају у неку од ове три категорије, а најважније је да или нађете звучне записе или да се потрудите да сами испробате уживо неки од модела који одговарају по конструкцији овим категоријама. Врло је могуће да ћете ту да нађете одговор која је гитара идеална за вас.

[upoznajtegitaru]

Како да одаберем прву електричну гитару? Када бирате инструмент, посебно када бирате први инструмент и још увек мало знате о електричној гитари ванредно је важно да пре свега размишљате о функционалности инструмента. Наравно да није небитно како изгледа инструмент, гитаристи су познати по томе да се доста везују за свој инструмент, али то никако не може да буде главни критеријум. А како одабирамо гитару по функционалности? За почетак ћемо да се позабавимо најједноставнијим начином избора гитаре а то је према звуку који вам је привукао пажњу. Сигурно имате омиљену песму, омиљени бенд, омиљени жанр. Данас су информације веома лако доступне, погледајте ко је гитариста из бенда који вас занима, потражите информацију о томе коју гитару свира. Није вам потребно неко посебно предзнање, просто се за почетак руководите за оним што чујете и видите. Свакако постоје много прецизнији начини да одаберете електричну гитару али они су, искрено говорећи, далеко битнији касније, када имате некакво искуство, када можете прецизно да уочите да вам је за звук битна баш одређена комбинација конструкције и електронике унутар гитаре. Ако гледамо шта је почетницима најдоступније то су онда копије 4 најпопуларнија модела електричних гитара. У питању су Fender Stratocaster, Fented Telecaster, Gibson Les Paul и Gibson SG. Није чудо да су ти модели најчешће копирани јер ће једна од ове четири гитаре највероватније да вам врши посао за музику која вас највише интересује. Важно је да напоменем да компанија Фендер (Fender) под својим окриљем држи компанију Сквајер (Squier) и да је готово комплетна њихова производна линија доступна у виду осетно јефтинијих копија под Сквајеровом етикетом, али постоје и небројени други произвођачи који раде копије Фендерових модела и умеју да буду још приступачнији. Такође је битно да се помене да компанија Гибсон (Gibson) под својим окриљем има компанију Епифоун (Epiphone) која сасвим налик Сквајеру прави јефтиније верзије Гибсонових модела. Исто тако постоје бројни други мање познати или сасвим непознати произвођачи који праве копије ових модела још повољније. Обавезно узмните у обзир да уштеда иде на уштрб квалитета па будите обазриви са тражењем најповољније варијанте. Уколико сте неодлучни и још увек нисте сигурни да умете да одаберете који је од она четири модела добра полазна основа вреди рећи да постоји тип гитаре која је добро компромисно решење и која ван сваке сумње покрива највећи део тога што једног почетника може да занима. Несумњиво је од сва четири раније поменута модела гитаре најпопуларнији Фендер Стратокастер или скраћено Страт. Тај модел је послужио као полазна основа за читав низ надоградњи па за једну велику групу модела најразличитијих произвођача кажемо да су у питању Суперстратови. Страт има 3 такозвана сингл магнета. Да би овај доста универзалан модел гитаре постао још разноврснији што се тиче звука свакако је најједноставнија и најчешћа надоградња замена магнета код кобилице, уместо сингл магнета код кобилице уграђује се хамбакер магнет па уместо стандардне конфигурације магнета коју скраћено зовемо SSS добијемо конфигурацију коју зовемо HSS. На слици на врху је баш такав модел гитаре. За сада нећу да улазим у превише детаља, о врстама магнета ћу касније детаљније да пишем, а важно је да се зна да постоји низ произвођача који нуди моделе рађене по узору на Страта са HSS конфигурацијом магнета. Навешћу пар модела који имају приступачну цену: Squier Bullet Strat HSS Squire Affinity Series Stratocaster HSS Yamaha pacifica 112J Aria STG-004   Имај��е у виду да су ово и по цени и по перформансама гитаре за почетнике и никако не представљају коначно решење, али од нечега мора да се крене.

[upoznajtegitaru]

Акустична или електрична гитара? Да ли мора да се започне учење свирања гитаре на акустичној гитари? Да ли је могуће направити прве кораке на електричној гитари? Само једну ствар могу да тврдим са сигурношћу. Када бих неким стицајем околности сутра кренуо да учим изнова гитару ја бих урадио све на исти начин као и пре више од 30 година, прво бих учио класичну гитару па бих преко western акустичне стигао до електричне гитаре. Међутим, током дугог низа година свирања гитаре и држања наставе научио сам да не постоји један једини исправан метод који ће за свакога да буде довољно примамљив и ефикасан. Поуздано знам да музичка школа са својим ригидним приступом није право место за свакога, видео сам пуно деце која су одустала од учења јер им напросто репертоар који се свира у музичкој школи није био близак. Такође, видео сам да већина деце која заврши основну музичку школу и не настави даље ка стицању академског образовања никад више не засвира јер нису успели да преточе знања стечена свирајући репертоар класичне гитаре у нешто што је употребљиво у другим жанровима. У том погледу овај мој пут од класичне гитаре ка други�� жанровима не мора да буде за свакога проходан. Чак ни ја нисам волео се што сам свирао у музичкој школи. Занимљиво је да репертоар који је баш писан за класичну гитару мени углавном није био посебно инспиративан, далеко више сам волео да свирам барокне композиције адаптиране за класичну гитару. Верујем да је за музицирање неопходна радост и да се та радост пре свега проналази у свирању инспиративног репертоара. Тај инспиративни репертоар се свира на различитим инструментима. У том погледу ја не мислим да може да буде погрешно ако се крене са електричном или акустичном гитаром али јесте важно да напоменем неколико чињеница које могу да помогну у доношењу одлуке. Акустична гитара је инструмент који је лако доступан и веома лако може да се користи у најразличитијим ситуацијама. Не захтева електричну енергију, не захтева појачала, може да се свира у соби, на бини, на путу, у урбаној средини или у тоталној дивљини. Невероватно је практичан инструмент и због своје ненаметљиве гласноће веома лепо употпуњује певача, неће никад да „прегази“ глас. Ако живите у стану готово је немогуће да ћете да дођете у конфликт са комшилуком због прегласног свирања. На крају крајева, у многим жанровима су разни видови акустичне гитаре потпуно незаменљиви. Оно што бисмо евентуално могли да уочимо као недостатке или ��тежавајуће околности јесте то да су акустичне гитаре генерално мало „тврђе“ под прстима, жице су нешто удаљеније од прстохвата него на електричној гитари. Најлонске жице су мекше и имају слабију тензију али челичне жице на акустичној гитари умеју да буду солидан изазов за почетника. Величина резонатора уме да буде незгодан фактор за свираче ситније грађе па иако акустичне гитаре могу да се нађу у најразличитијим величинама тај широк избор не постоји у нижем ценовном разреду и није лако доступан почетницима. Што се тиче тона, акустична гитара има један једини тон који нуди, кога занима другачија боја тона мора да има више акустичних гитара сасвим другачијег типа. Ако нисте заљубљени у тон акустичне гитаре може да се деси да вам тај један једини тон постане незанимљив. Електрична гитара није комплетан инструмент без појачала. Иако можете да добијете какав такав звук чак и из електричне гитаре која има труп од даске дебеле пар центиметара то не значи да електрична гитара може и треба да се свира без појачала. Напротив, да бисте развијали исправну динамику и стекли прави осећај у свирању апсолутно је неопходно да користите електричну гитару са појачалом. То наравно значи да вам је увек неопходна електрична енергија, да ако нисте сигурни да на дестинацији на коју сте се запутили има појачала морате да носите своје појачало, да је онда за транспорт готово неупотребљив јавни саобраћај него је неопходан аутомобил... Ништа од тога није непремостива препрека али мора да се узме у обзир. Но да се прво позабавимо неким пожељним аспектима свирања електричне гитаре. Овај вид гитаре је далеко удобнији за свирање јер иако има челичне жице оне су постављене осетно ближе прстохвату и генерално на електричној гитари користимо тање жице него на акустичној гитари. Такође, због тога што нам није потребан резонатор на електричној гитари труп може да буде веома танак и ергономски обликован што електричну гитару чини врло згодном гитаром за свирање. На гитари се налази прекидач којим ангажујемо различите комбинације магнета и тиме осетно мењамо врсту тону а све то укомбиновано са потенциометром за мењање боје тона даје још више опција. Нема збора, електрична гитара је невероватно забавна за истраживање и свирање! Кад се на то још додају и могућности употребе свакојаких ефеката добијамо инструмент који је заиста веома инспиративан и у одређеним жанровима потпуно незаменљив.С друге стране електрична гитара је скупљи инструмент сама по себи, а кад се на то дода трошак појачала и додатне опреме већ улазимо у зону великих трошкова. Колико год тихо да подесите појачало ван сваке сумње ћете да имате рат са укућанима и комшијама је је онима који не свирају све то прегласно а онима који свирају није никад довољно гласно. Због поменутих транспортних трошкова један гитариста почетник је или осуђен да свира у својој соби или да с�� екипом с којом хоће ��олектино да музицира изнајмљује студио за тонске пробе што је исто трошак који није занемарљив. Коначно, баш као што је електрична гитара у одређеним жанровима незаменљива тако има и жанрова у којима није адекватно решење. Која год гитара да се одаберет морају да се савладају основна знања и да се ради на развијању што квалитетније технике свирања. Као што видите из свега наведеног оба типа гитаре имају своје предности и условно речено мане али ја свакога охрабрујем да се постара на сваки начин да преброди све потешкоће, све ти побројани „недостаци“ нису ту да вас престраше и натерају да се предомислите него да имате комплетну слику и да знате на шта посебно да обратите пажњу. Не верујем да је најбољи избор узети детету које је у нижим разредима основне школе електричну гитару јер је трошак повелики а деца се у том узрасту често предомишљају. Ипак имајте и ово у виду: сва она деца која су атракција на интернету због невероватне вештине коју показују у свирању инструмента су иза себе имали некога ко није сумњао у њих. Посматрајте пажљиво своје дете, ако има изненађујућу вољу и упорност потрудите се да му изађете у сусрет. У начелу избор није баш толико компликован. Ако имате тинејџера који воли да слуша музику која звучи као грмљавина и жели да има бенд немојте да му купујете класичну гитару. Ако ваше дете има склоности ка суптилнијој музици и сања да пева уз гитару онда је неки вид акустичне гитаре бољи избор. Ако сте одрасла особа која планира да почне да учи да свира најбоље знате шта вас привлачи и како ћете да се определите. Свирајте оно што волите и то ће увек да буде најбољи мотив да стекнете што боље знање и вештину.