#električna vozila 2025

[adriaticpulse]

Toyota bZ3C s dometom do 630 km stiže 2025. godine

[mentalnahigijena]

PRIPREMITE SE ZA PROMJENU: Europska unija objavila kada će ukinuti prodaju benzinaca i dizelaša Europska unija planira ukinuti prodaju automobila s klasičnim motorima do 2025. godine, saopšteno je iz EU-a u srijedu Taj prijedlog podnesen je u Julu prošle godine, a zeleno svjetlo za njegovo prihvaćanje dali su europski ministri zaštite okoliša na sastanku u Luxembourgu u utorak. Njegovo prihvaćanje u Europskom parlamentu značilo bi de facto zaustavljanje prodaje benzinskih i dizelskih vozila te potpuni prelazak na električne automobile u Europskoj uniji od 2035. godine. Mjera je namijenjena ispunjavanju europskih klimatskih ciljeva, posebno postizanju ugljične neutralnosti do 2050. godine. Na zahtjev zemalja, uključujući Njemačku i Italiju, EU se također složio razmotriti odobrenje uporabe alternativnih tehnologija kao što su sintetička goriva ili plug-in hibridi, ako ne ispuhuju stakleničke plinove. Ministri zaštite okoliša odobrili su i petogodišnje produženje izuzeća od obveze smanjenja ugljičnog dioksida dodijeljenih takozvanim "nišnim" proizvođačima, ili onima koji proizvode manje od 10.000 vozila godišnje, do kraja 2035. godine. Klauzula koja se ponekad naziva Ferrarijevim amandmanom, posebno će koristiti luksuznim markama. "Ovo je veliki izazov za našu automobilsku industriju", priznala je francuska ministrica ekološke tranzicije Agnes Pannier-Runacher. No, rekla je da je to "nužnost" u suočavanju s konkurencijom iz Kine i Sjedinjenih Država, koje puno ulažu u električna vozila koja se smatraju budućnošću automobilske industrije.

[balkanskapravila1371]

DO 2025. U SVETU ĆE NESTATI BATERIJA ZA ELEKTRIČNA VOZILA! SVET NIJE SPREMAN ZA ,,EV REVOLUCIJU" - Nulta Tačka

DO 2025. U SVETU ĆE NESTATI BATERIJA ZA ELEKTRIČNA VOZILA! SVET NIJE SPREMAN ZA ,,EV REVOLUCIJU” – Nulta Tačka

https://nultatacka.rs/do-2025-u-svetu-ce-nestati-baterija-za-elektricna-vozila-svet-nije-spreman-za-ev-revoluciju/

[mndstz]

Da li biste kupili kineski automobil? (ANKETA)

Neverovatan kineski ekonomski rast prati i njihovo automobilsko tržište. Od osamdesetih godina prošlog veka počinje ubrzani rast njihove auto industrije. Tada država počinje sa otvaranjem fabrika, koje proizvode licencirane modele svetski poznatih brendova poput "Folksvagena" i "Sitroena", ali isključivo za kinesko tržište. Među njima je svakako najpoznatiji model bio "folksvagen santana", baziran na legendarnom "pasatu B2", koji se proizvodio u Kini punih 30 godina - od 1983. do 2012. godine. Iako kvalitet ovih vozila nije bio na nivou originala, oni su bili veoma cenjeni na lokalnom tržištu, posebno u poređenju sa tadašnjim "100 odsto" kineskim automobilima. Nezaustavljivi rast tržišta je nastavljen i deceniju kasnije.Kineske kopije Fenomen "kineska kopija" nije zaobišao ni auto industriju. Nakon godina proizvodnje licencnih modela, "kinezi" su počeli sa sopstevnom proizvodnjom sa "već viđenim" dizajnom. Tako su svoju skoro pa identičnu kopiju dobili mnogi poznati modeli, kao što su: "mini", "rejndž rover ivouk" (Range Rover Evoque), "smart", "mercedes CLK", "VW tiguan", "ford S-Max", pa čak i "rols-rojs fantom". Novi vek je doveo do pravog "buma". Od 2002. do 2007. tržište je raslo po stopi od 21 odsto, odnosno svake godine je bilo milion više proizvedenih vozila. Predviđanja analitičara da će se kinesko auto tržište povećati desetostruko od 2005. do 2030. godine se svakako ostvaruju, posebno nakon 2009. kada Kina postaje najveći svetski proizvođač automobila. Godinu dana kasnije postaje i šampion u prodaji sa više od 18 miliona proizvedenih i prodatih vozila, od čega više od 13 miliona putničkih automobila. Prošle godine više od četvrtine svih proizvedenih vozila na svetu je sišlo sa kineskih proizvodnih traka. Ove cifre ne dolaze samo od "stranaca". Naprotiv. Uz porast globalnih brendova, koji se prave u Kini, sve je više lokalnih modela čiji kvalitet raste. Prošle godine više od 40 odsto prodatih vozila su činila vozila kineskih brendova. Njihov udeo u prodaji raste svake godine za razliku od "stranaca", koji stagniraju ili polako padaju. Neverovatan je podatak da je prošle godine u Kini lansirano gotovo 100 novih modela, od čega je 65 došlo od kineskih brendova. Krosoveri i u Kini beleže neverovatan rast popularnosti pa je više polovine novih modela došlo iz tog segmenta.Šta se sve pravi u Kini? Top 20 od preko 70 brendova vozila koji izlaze iz fabrika širom Kine, poređanih po prodaji u 2016.: Volkswagen, Buick, Honda, Changan, Hyundai, Toyota, Nissan, Ford, Haval, Geely, Baojun, BAIC, Dongfeng, Wuling, Kia, Chevrolet, Audi, Chery, BYD i GAC. Osim rasta u lokalu, kineski brendovi su u poslednjih pet godina počeli da izlaze i van granica matične zemlje. Do sada su "napolje" plasirali više od milion vozila sa fokusom na većinom manje razvijena tržišta, kojima očigledno pripadamo i mi, jer se ovde prodaju modeli dva kineska proizvođača "Grejt Vol" (Great Wall) i "Čeri" (Chery). Pokušaj da se osvoje i oni najrazvijeniji propala je nakon veoma loših rezultata na testovima bezbednosti. Međutim, Kinezi se ne predaju i kreću u novu ofanzivu. Prošlomesečni sajam automobila u Frankfurtu je prikazao zaista veliki broj premijernih prikaza novih modela. Među njima je bilo i nekoliko kineskih proizvođača, koji su se predstavili na najbolji mogući način. Pod ovim ne podrazumevamo samo kvalitet izloženog, već i tip vozila.Foto: printscreen/YouTube"landvind X7" - "pomalo" liči na "rendž rover ivouk" Pogađate - u Nemačkoj je bilo nekoliko kineskih krosovera, tj. SUV modela kao globalno najpopularnije kategorije vozila trenutno. "Vei" (Wey), luksuzna marka najvećeg kineskog proizvođača SUV vozila "Grejt Vola" (Great Wall), na sajmu se predstavio modelom VV5s, koji je svojim dimenzijama nameće kao konkurent BMW-u X3, "audiju Q5" ili "nisan kaškaiju". Ovaj SUV srednje veličine ima moderne linije, da ne kažemo da liči na konkurenciju.Foto: AP/Martin Meissner"vei VV5s" U ponudi su benzinska i, trendovska, hibridna verzija. Kožna unutrašnjost mu lepo stoji, iako i dalje nije tako elegantna kao kod ostalih. Ovaj problem će, čini nam se, iskompenzovati najavljena cena hibridnog modela u "ful paketu" od, uslovno rečeno, prihvatljivih, 45.000 evra.Foto: Promo/Chery"čeri eksid TX" U istoj hali svoj novi SUV izlagao je i "Čeri". Evropska premijera modela "eksid TX" (Exeed TX) nije prošla nezapaženo. Moderne linije, nalik onima viđenim na aktuelnim SUV-ovima "jaguara" i "lend rovera", daju mu skladnu siluetu. U ponudi su dva benzinska motora, kao i hibridna i potpuno električna verzija. Početna cena ovog modela je oko 20.000 evra, što će reći da je veoma konkurentna. Potvrđen je njegov dolazak na evropsko tržište. Osim osvajanja tržišta svojim modelima, "Kinezi" imaju i još jedan plan. A to je kupovina svetskih brendova. Ovde je najdalje otišla kineska kompanija "Džili" (Geely) koja je već kupila nekoliko poznatih svetskih auto brendova, od kojih je svakako najpoznatiji "Volvo". Pored "šveđana", ova kineska kompanija je kupila "London Taxi Company", proizvođača čuvenog londonskog taksija, kao i najpoznatijeg malezijskog proizvođača automobila, Proton. Njihova najnovija akvizicija je Lotus, tačnije postali su vlasnici 51 odsto akcija ovog legendarnog proizvođača sportskih automobila. Zanimljiva je priča i oko brenda "borgvard" (Borgward). Reč je nemačkom proizvođaču, koji je još šezdesetih godina prošlog veka prestao sa proizvodnjom. Njega je 2008. oživeo unuk osnivača. Uz pomoć kineske grupacije BAIC prošle godine je lansiran i prvi model - "borgvard BX7". Kineski proizvođači su u priči i oko FCA-a. "Grejt Vol" je izgleda najozbiljniji igrač u ovoj priči. Posebno zbog njihove namere da se u narednom periodu fokusiraju na luksuznijim modelima (pomenuti brend "Vei") zbog koje su iz "Audija" doveli Jensa Štajngrebera na mesto glavnog čoveka brenda "Vei". Iz FCA familije, njima je posebno zanimljiv "Džip" (Jeep), ali ne znamo kako bi Ameri preživeli da njihov reprezent "pobede i slobode" pređe u kineske ruke.Elektro-revolucija Kina je od 2015., kada je prestigla SAD, i najveće tržište električnih vozila (EV). U prvih osam meseci ove godine prodato je 260.000 električnih i 59.000 punjivih modela, što je povećanje od 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine i čini 2,3 odsto celokupnog tržišta. Kineska vlada je, inače, postavila cilj da do 2020. godine udeo EV u ukupnoj prodaji poraste na 6,7 odsto, a do 2025. na celih 20 odsto. Izgleda da trenutno sa ovakvim kineskim automobilskim razmišljanjem svi dobijaju. Svetski, a posebno proizvođači luksuznih brendova, zadovoljno trljaju ruke jer je ovo i dalje najpotentnije tržište. Godišnje se u Kini proda više od dva miliona luksuznih modela. Ova cifra će u narednih deset godina porasti za 50 odsto, sudeći po prognozi kompanije "Audi", koja proda godišnje preko 500.000 vozila u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu. Sa druge strane, Kinezi ulažu u svoje nove akvizicije, kao i u dalji razvoj "zelenih tehnologija". Nakon decenija zanemarivanja ekoloških propisa, oni su postali jedni od najvećih zagovornika električnih automobila. Iz svega pomenutog jasno je da nas čeka zanimljivi period u automobilskoj industriji. Agresivna kupovina poznatih svetskih brendova od strane kineskih kompanija, uz dalji razvoj sopstvenih, a posebno elektro vozila će doneti do potresa, od kojih će izgleda profitirati kupci. Da li i vi delite naše mišljenje? Da li biste vozili kineski automobil? Pišete nam u komentarima… Let's block ads! (Why?)

[adriaticpulse]

Xiaomi će završiti proširenje tvornice električnih vozila iduće godine

[adriaticpulse]

Volkswagen ID.7 Pro S prešao 794 km na jednom punjenju

Volkswagen ID.7 Pro S, koji se već može pohvaliti impresivnim WLTP dometom, sada je dokazao da može nadmašiti svoja službena predviđanja dometa u stvarnim uvjetima vožnje. U najnovijem stvarnom testu, ID.7 Pro S je prešao čak 794 km na jednom punjenju, što je znatno više od deklariranog dometa od 709 km. Ovaj test, koji je provela Volkswagen Team Switzerland, odvijao se na javnim cestama u…

[mndstz]

Da li Srbija podstiče kupovinu eko automobila?

U Sloveniji subvencija za kupovinu automobila na struju iznosi do 7.500 evra, a u Hrvatskoj se kreće od 4.000 do 9.200 evra. Kako stvari u vezi sa tim stoje u Srbiji? Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock   Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora su jedine zemlje u Evropi koje nemaju nikakve stimulacije za kupovinu ekoloških vozila, pa ne čudi što smo po broju hibridnih i elektro vozila na samom začelju. Nedavno je i Albanija za svoje policijske snage nabavila izvestan broj električnih "golfova", pa nas je i ona pretekla po broju ovih vozila. U Srbiji je broj električnih automobila jedva premašio deset, i to zahvaljujući flotnoj kupovini "folksvagen ap" vozila za jednu banku. Hibrida ima malo više, i to, takođe, zahvaljujući stranoj donaciji, pošto je Vlada Japana poklonila državi nekoliko desetina hibridnih "tojota" i "leksusa". Veliki broj zemalja Evrope doneo je odluku da od 2025. godine zabrani prodaju dizel-vozila, a poreskom politikom i mnogobrojnim taksama, na primer za ulazak u centar grada, podstiče svoje državljane da se reše vozila koja su veliki zagađivači vazduha. Istovremeno, sve vlade Evrope stimulišu kupovinu novih elektromobila i hibrida. Norveška u tome prednjači, pa je svako treće vozilo kupljeno prošle godine u ovoj zemlji "ekološko". Stimulacije se kreću od pet hiljada do deset hiljada evra prilikom kupovine, a vlasnici elektrovozila ili hibrida su oslobođeni i plaćanja poreza, imaju besplatan parkig i slične beneficije. I u našem okruženju se stimuliše kupovina eko-vozila. Tako je u Sloveniji subvencija za kupovinu ovih automobila do 7.500 evra. I Hrvatska mnogo polaže na zaštitu svoje životne sredine, pa je subvencija za hibride i elektromobile od 4.000 do 9.200 evra, u zavisnosti od tipa vozila.Foto: Guliver/Getty/Thinkstock Na našem tržištu ponuda elektrovozila je slaba, ali je zato izbor hibridnih automobila znatno bogatiji. "Tojota Srbija" u svojoj ponudi ima kompletan asortiman hibrida, a odnedavno je i "Hjundai" ponudio hibridni "jonik", novi hit na svetskom tržištu. "Iako "jonik" ima i električnu verziju, mi u ponudi imamo samo hibridnu, jer nema punjača za elektromobile, i to po ceni od 24.990 evra. Pri tome je stimulacija za kupovinu "jonika" u Hrvatskoj sedam hiljada evra, a u Srbiji ne samo što nema subvencija, nego nema ni poreskih olakšica", kaže za "večernje novosti" Uroš Veselinović iz "Hjundai Srbije". - Pre nekoliko godina Srbija je počela da stimuliše kupovinu vozila s manjom emisijom ugljen-dioksida od 100 grama po pređenom kilometru sa 100.000 dinara. Uvoznici su tada prodali veći broj vozila, ali kada je država trebalo da im refundira trošak, cela akcija je prekinuta. "Tojota", koja je prodala najviše tih vozila, presavila je tabak. Država je izgubila spor, ali izgleda i interesovanje za subvenciju kupovine eko-vozila. Skoro sve automobilske kompanije koje posluju na našem tržištu u svom portofiliju imaju ili hibridna ili električna vozila. I dok se kako-tako odlučuju na poručivanje hibrida, jer mnoge strane kompanije moraju shodno svojoj poslovnoj politici da kupuju eko-vozila, naručivanje elektromobila se ne isplati ne samo zbog cene, već i zbog činjenice da ne postoji mreža punjača kao svuda u svetu. "Punjači za automobile u našem okruženju niču kao pečurke posle kiše, a u Srbiji skoro da nema nijednog. Evropa insistira na širenju mreže, i mislim da će i Srbija vrlo brzo morati da se ozbiljno pozabavi ovim problemom", kaže Bojan Babić iz kompanije "BPecharge", koja se bavi postavljanjem punjača za elektromobile u regionu. Poklonike ekologije nedavno je obradovalo nabavljanje električnih autobusa u Beogradu. Potez gradskih vlasti je za svaku pohvalu, ali je nejasno zašto se država ne uključi u ovu akciju. Gubitak od akciza i poreza na naftne derivate, kažu obimna strana istraživanja, država višestruko nadoknađuje smanjenim troškovima lečenja bolesti prouzrokovanih aerozagađivačima. Let's block ads! (Why?)

[mndstz]

Da li Srbija podstiče kupovinu eko automobila?

U Sloveniji subvencija za kupovinu automobila na struju iznosi do 7.500 evra, a u Hrvatskoj se kreće od 4.000 do 9.200 evra. Kako stvari u vezi sa tim stoje u Srbiji? Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock   Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora su jedine zemlje u Evropi koje nemaju nikakve stimulacije za kupovinu ekoloških vozila, pa ne čudi što smo po broju hibridnih i elektro vozila na samom začelju. Nedavno je i Albanija za svoje policijske snage nabavila izvestan broj električnih "golfova", pa nas je i ona pretekla po broju ovih vozila. U Srbiji je broj električnih automobila jedva premašio deset, i to zahvaljujući flotnoj kupovini "folksvagen ap" vozila za jednu banku. Hibrida ima malo više, i to, takođe, zahvaljujući stranoj donaciji, pošto je Vlada Japana poklonila državi nekoliko desetina hibridnih "tojota" i "leksusa". Veliki broj zemalja Evrope doneo je odluku da od 2025. godine zabrani prodaju dizel-vozila, a poreskom politikom i mnogobrojnim taksama, na primer za ulazak u centar grada, podstiče svoje državljane da se reše vozila koja su veliki zagađivači vazduha. Istovremeno, sve vlade Evrope stimulišu kupovinu novih elektromobila i hibrida. Norveška u tome prednjači, pa je svako treće vozilo kupljeno prošle godine u ovoj zemlji "ekološko". Stimulacije se kreću od pet hiljada do deset hiljada evra prilikom kupovine, a vlasnici elektrovozila ili hibrida su oslobođeni i plaćanja poreza, imaju besplatan parkig i slične beneficije. I u našem okruženju se stimuliše kupovina eko-vozila. Tako je u Sloveniji subvencija za kupovinu ovih automobila do 7.500 evra. I Hrvatska mnogo polaže na zaštitu svoje životne sredine, pa je subvencija za hibride i elektromobile od 4.000 do 9.200 evra, u zavisnosti od tipa vozila.Foto: Guliver/Getty/Thinkstock Na našem tržištu ponuda elektrovozila je slaba, ali je zato izbor hibridnih automobila znatno bogatiji. "Tojota Srbija" u svojoj ponudi ima kompletan asortiman hibrida, a odnedavno je i "Hjundai" ponudio hibridni "jonik", novi hit na svetskom tržištu. "Iako "jonik" ima i električnu verziju, mi u ponudi imamo samo hibridnu, jer nema punjača za elektromobile, i to po ceni od 24.990 evra. Pri tome je stimulacija za kupovinu "jonika" u Hrvatskoj sedam hiljada evra, a u Srbiji ne samo što nema subvencija, nego nema ni poreskih olakšica", kaže za "večernje novosti" Uroš Veselinović iz "Hjundai Srbije". - Pre nekoliko godina Srbija je počela da stimuliše kupovinu vozila s manjom emisijom ugljen-dioksida od 100 grama po pređenom kilometru sa 100.000 dinara. Uvoznici su tada prodali veći broj vozila, ali kada je država trebalo da im refundira trošak, cela akcija je prekinuta. "Tojota", koja je prodala najviše tih vozila, presavila je tabak. Država je izgubila spor, ali izgleda i interesovanje za subvenciju kupovine eko-vozila. Skoro sve automobilske kompanije koje posluju na našem tržištu u svom portofiliju imaju ili hibridna ili električna vozila. I dok se kako-tako odlučuju na poručivanje hibrida, jer mnoge strane kompanije moraju shodno svojoj poslovnoj politici da kupuju eko-vozila, naručivanje elektromobila se ne isplati ne samo zbog cene, već i zbog činjenice da ne postoji mreža punjača kao svuda u svetu. "Punjači za automobile u našem okruženju niču kao pečurke posle kiše, a u Srbiji skoro da nema nijednog. Evropa insistira na širenju mreže, i mislim da će i Srbija vrlo brzo morati da se ozbiljno pozabavi ovim problemom", kaže Bojan Babić iz kompanije "BPecharge", koja se bavi postavljanjem punjača za elektromobile u regionu. Poklonike ekologije nedavno je obradovalo nabavljanje električnih autobusa u Beogradu. Potez gradskih vlasti je za svaku pohvalu, ali je nejasno zašto se država ne uključi u ovu akciju. Gubitak od akciza i poreza na naftne derivate, kažu obimna strana istraživanja, država višestruko nadoknađuje smanjenim troškovima lečenja bolesti prouzrokovanih aerozagađivačima. Let's block ads! (Why?)