#Transplantacija jetre

[cgvijesti]

Dječak iz Čačka ipak nema misteriozni hepatitis

Dječak iz Čačka ipak nema misteriozni hepatitis

Foto: Shutterstock Dječak (9) iz Čačka koji je iz Beograda poslat u Italiju, zbog sumnje na rijedak hepatitis nepoznatog uzročnika, definitivno nema ovu bolest, pišu domaći mediji. Njemu ova bolest ni nakon višednevnog isptivanja nije potvrđena ni na Institutu za majku i dete “Dr Vukan Čupić”, gdje je boravio od 17. aprila do prošle nedelje. Tada je upućen u bolnicu u Bergamo. Kako navodi…

[prijedor24]

U Kliničkom centru Tuzla urađena transplantacija jetre, rožnice i bubrega

U Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla krajem 2019. godine urađena je multivisceralna eksplantacija i transplantacija organa i tkiva (jetra, dvije rožnice i dva bubrega). Cjelokupni proces su samostalno obavili timovi Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, uz podršku pri transplantaciji jetre dr. Danka Mikulića iz Klinike za hirurgiju Kliničkog bolničkog centra Rebro iz Zagreba.

“Postoperativn…

[mndzdr]

Ovu retku bolest u Srbiji ima dvoje ljudi

Kako se navodi u saopštenju Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije (NORBS) reč je o naslednoj bolesti koja se javlja kod odraslih osoba i karakteriše je progresivno oštećenje perifernih nerava, srca, oka, probavnog sistema i bubrega. Kod tog oboljenja dolazi do mutacije gena za protein (transtiretin -TTR), koji je normalno prisutan u krvi i ima transportnu ulogu. Na taj način se stvara nestabilni protein koji gube svoju fiziološku funkciju. Ovakvi proteini formiraju amiloid koji se taloži u tkivima i organima i tako se remeti njihova funkcija. Prof. dr Zorica Stević iz Klinike za neurologiju KCS, kaže da je dijagnostika bolesti teška jer na početku mogu javiti nespecifični simptomi kao što su trnjenje, žarenje i bolovi u nogama i rukama, zamor pri hodu, učestale dijareje ili zatvor.  "Ukoliko se proces ne zaustavi dolazi do progresije bolesti - slabosti u nogama, sa sve otežanijim samostalnim hodom, slabost u rukama, progresivne srčane slabosti, aritmije, poremećaja srčanog sprovođenja kod oko polovine pacijenata, nizak arterijski pritisak", kaže Stević, a navodi se u saopštenju. Javljaju se i problemi sa očima, kao što su: suvo oko, zamućenje staklastog tela, glaukom, bubrežne insuficijencije. Retko, ali mogu se javiti, moždani udar, hemoragija, epilepsija ili demencija. Bolest se najčešće javlja u porodicama portugalskog, švedskog, japanskog i bugarskog porekla.  Bolest jeste podmukla, ali je lečenje moguće. Postoji terapija koja usporava progresiju bolesti. Osim toga moguća je i transplantacija jetre i srca. Zahvaljujući savremenim dijagnostičkim procedurama kao što su biopsije (potkožnog tkiva, nerava ili pljuvačne žlezde), zatim genetsko ispitivanje, tokom poslednjih godina stvoreni su uslovi za što ranije postavljanje dijagnoze bolesti, što je od ključnog značaja za lečenje i postizanje što kvalitetnijeg života osoba pogođenih ovim oboljenjem. Predsednica NORBS-a Ivana Badnjarević kaže da se udruženje zalaže da oboleli od Transtiretinske hereditarne amiloidne polineuropatije budu primećeni i da im se obezbedi adekvatna terapija. Let's block ads! (Why?)

[narkonianews]

Sinana Sakića čeka ozbiljna operacija!

Sinana Sakića čeka ozbiljna operacija!

Folk pevač je juče primljen u bolnicu, gde će mu biti obavljene sve analize, a već je stavljen na listu čekanja za organ.

Sinan Sakić primljen je juče u Klinički centar u Beogradu na ispitivanja, nakon što su lekari ustanovili da mu je potrebna transplantacija jetre.

Legendarni pevač je prošle godine imao operaciju ugradnje stentova u žučne kanale u Tuzli, ali su lekari iz Italije, Turske,…

[jedimolivolicom]

Na klinici “Memorijal” u Istanbulu uspješno je obavljena transplantacija jetre ratnom vojnom invalidu Aliji Derviševiću iz Gračanice, a dio organa donirala mu sestra Hanija Asad. Derviševićeva sestra nakon uspješne transplantacije vratila se porodici u Sarajevo, gdje će se oporavljati naredna tri mjeseca, dok će Alijin oporavak trajati dosta duže. utf8

[znamobaportal]

http://www.znamo.ba/apel-za-pomoc-pomozimo-rasimu-jusicu/

Apel za pomoć: Pomozimo Rasimu Jusiću

U FBiH je oko 2.000 pacijenata koji bi trebali transplantaciju bubrega, a preživljavaju isključivo odlaskom na dugotrajne hemodijalize. Pacijenti koji imaju donore zbog nemogućnosti transplantacije u BiH prinuđeni su pomoć tražiti van države, piše agencija Patria.

Rasim Jusić (45) iz Sarajeva već dvije i po godine ide na dijalizu tri puta sedmično. Iako bi mu supruga bila donor bubrega, za transplantaciju mu je potrebno 80.000 KM. Porodica Jusić pokrenula je akciju prikupljanja sredstava, a svi koji mogu i žele pomoći ovom ocu dvoje djece mogu to učiniti na sljedeći način:

– Pozvati humanitarni broj 090 291 016 i donirati 2 KM – Ili izvršiti uplatu na transakcijski račun 3383202570395637 Travnička 24, 71 000 Sarajevo – Uplata za dijasporu IBAN: BA 393387202847202785 S.W.I.F.T. UNCRBA22 ACC.NO: 45098266101

Rasimova kćerka Ajla pojašnjava za Patriju da dijaliza traje i po četiri sata, dakle sedmično provede 12 sati na dijalizi nakon koje je umoran i malaksao.

– Iako je porodica učinila sve što je mogla, mi toliki novac ne možemo sami skupiti – kazala je Ajla.

Upravo zbog teškog položaja u kojem se nalaze ovi bolesnici za 21. juni s početkom u 12:05 sati ispred zgrade Parlamenta FBiH bit će organizirani mirni protesti dijaliziranih i transplantiranih bolesnika FBiH.

Iz Udruženja su pozvali sve one koji su nezadovoljni zdravstvom da im se pridruže. Kako navode iz Udruženja istekli su svi razumni rokovi za usvajanje izmjena i dopuna zakona o transplantaciji organa i tkiva u svrhu liječenja ljudi koji je prošao oba parlamenta i sve moguće javne rasprave.

– Razloga za proteste je mnogo. Pored već spomenute izmjene i dopune zakona o transplantaciji, što je i osnovni razlog za proteste, ukazat ćemo i na težak položaj blizu 2.000 bolesnika na hemodijalizi, ali i probleme onih bolesnika koji čekaju na transplantaciju drugih organa i gdje je transplantacija jedini spas od sigurne smrti a to je transplantacija jetre, srca, gušterače, pluća itd – navode iz UO UDiTB FBiH.

[cgvijesti]

Saopštenje IJZ o misterioznom hepatitisu koji napada djecu

Saopštenje IJZ o misterioznom hepatitisu koji napada djecu

Institut za javno zdravlje Crne Gore u saradnji sa javno-zdravstvenim međunarodnim partnerima prati pojavu teškog akutnog hepatitisa nepoznate etiologije koji je registrovan kod uglavnom prethodno zdrave djece, uzrasta od jednog mjeseca do 16 godina, (većina djece uglavnom su mlađa od 10 godina), saopšteno je iz IJZ-a.  “Oko 10 % djece, od ukupnog broja prijavljenih, zahtijevalo je…

[prijedor24]

Svekru donirala dio svoje jetre i spasila mu život

Nusret Mumić iz Živinica u BiH zaradio je penziju u Rudniku mrkog uglja “Đurđevik”. Kada je trebalo da se odmori i srećno provodi penzionerske dane, ovog 65-godišnjaka je stigla bolest. Prije pet godina, dijagnostifikovana mu je ciroza jetre.

U početku ni slutio nije koliko je to opasno i da će jedini spas za njega biti transplantacija jetre.

Nusret ima tri sina, ali nijedan od njih nije mogao…

[mndzdr]

Država IMA PARA za lečenje dece u inostranstvu

Preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, od početka godine, na lečenje u inostranstvo otišlo je 350 dece na lečenje, a prošle godine blizu 700, prenosi Radio-televizija Srbije (RTS). Za te svrhe je do sada izdvojeno 560 miliona dinara. Od osnivanja budžetskog fonda, 2014. godine, odobreno je 165 zahteva za lečenje, 293 uzorka poslata su na analizu u inostranstvo i 31 stručnjak iz inostranstva je boravio u Srbiji. Ako su vas brojevi zbunili, imajte u vidu da Republički fond za zdravstveno osiguranje i Budžetski fond nisu isto. Otuda se brojevi dece poslate na lečenje razlikuju. Iz RFZO poručuju da ima dovoljno novca za lečenje, a od početka godine potrošeno je 200 miliona dinara. "Ove godine je otišao 21 pacijent na lečenje u inostranstvo. Poslato je 39 uzoraka na gensko i metaboličko ispitivanje i sedam inostranih stričnjaka je došlo kod nas i uradilo dragocene hirurške intervencije", rekao je pedijatar-kardiolog sa Instituta za majku i dete dr Vladislav Vukomanović. On navodi da su najčešće indikacije za koje pacijenti odlaze u inostranstvo hematoonkološka oboljenja, ortopedska, transplantacija jetre, oboljenja očiju, retka oboljenja kod dece. Problem je u tome što nekada ni roditelji, ni lekari nemaju dovoljno informacija kako preko fondova na lečenje. "Procedura je takva da zaseda lekarska komisija i u roku od 7 dana, a najčešće i brže donose odluku koja je u preko 99 odsto slučajeva pozitivna i dete ili odrasla osoba se upućuje u inostranstvo", naveo je dr Vukomanović. Lečenje ne sme da bude eksperimentalno, a neophodno je dostaviti konzilijarno mišljenje. Informacije o tome šta je sve neophodno za upućivanje na lečenje u inostranstvo ili ima li dovoljno novca građani sada mogu pronaći i na sajtovima www.fondzdravlja.com i www.fond.gov.rs. Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

JEZIVO: Šta alkohol radi jetri (VIDEO)

Kako izgleda zdrava jetra i jetra osobe koja previše pije… Ovaj video može biti uznemirujući za osetljive čitaoce.Foto: MONDO/Petar Stojanović Alkohol, naročito u neumerenim količinama uništava jetru, a posledično i čitav organizam. Jedan od najčešćih uzroka ciroze jetre, koja se u velikom broju slučajeva završava smrću pacijenta je prekomerna konzumacija alkohola, a žene koje piju su izložene pet puta višem riziku od ciroze nego muškarci alkoholičari. Ovaj video pokazuje koliko tačno alkohol može da unšti jetru, u pitanju je snimak emisije Dr Drew's Lifechangers, u kojoj dr Dru Pinski pomaže ljudima sa određenim zdravstvenim problemima, koja se prikazuje u Americi. Izvor: YouTube/DrDrewLCTV "Kad alkohol ošteti jetru, vaš organizam više ne može da se oslobodi toksina. To ostavlja posledice i na mozak, i na imuni sistem koji više ne radi kako treba. Krv se skuplja pred jetrom, dobijate proširene vene u jednjaku koje mogu da puknu i dovedu do smrti zbog krvarenja u roku od samo nekoliko minuta", objašnjava dr Pinski, prenosi "Dejli mejl". Alkohol se metaboliše u jetri i određeni produkti toksično deluju na plemenite ćelije jetre - hepatocite, i one propadaju. Delimično, te ćelije mogu da se regenerišu, a ostale se zamenjuju ožiljnim tkivom koje ne obavlja funkciju koju bi trebalo da obavljaju ćelije jetre. Vremenom, oštećuje se sve više hepatocita, sve do trenutka kad je zahvaćeno oko dve trećine jetre. To je granica kada pacijenti u cirotičnom stadijumu prelaze u dekompenzaciju, odnosno ozbiljno popuštanje funkcije jetre. Ciroza se, naravno, ne dešava preko noći, najčešće su potrebne godine prekomernog konzumiranja alkohola da bi se ona razvila. Do ciroze može dovesti i hepatitis C, kao i morbidna gojaznost. Ciroza jetre je neizlečiva, jetra nikad više ne može da se oporavi, a u najtežim slučajevima, jedino rešenje je transplantacija ovog organa. Simptomi koji ukazuju da jetri treba čišćenje Surutka, "magičan" napitak za jetru Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Za ove organe nema "zamene"

Iako medicina napreduje, i transplantacije više nisu retkost, neke organe nije moguće zameniti doniranim.Foto: Guliver/getty images, Thinkstock Mozak, glava, oči spadaju među organe koje nije moguće zameniti doniranim, niti će to biti moguće u bližoj budućnosti. Presađivanja danas više nisu ograničena na vitalne organe: srce, jetru ili pluća. Ljudi danas mogu dobiti i novu šaku ili matericu, ali, kod nekih organa to još nije moguće. Na vrhu te liste je mozak, a razlozi su i tehnički i etički, kažu stručnjaci. "Sve što ima veze sa nervnim sistemom najteže je presaditi jer nemamo efikasne tehnike za regeneraciju nerava", objašnjavaju naučnici. Transplantacije mozga i očiju sada su izvan mogućnosti moderne medicine. Neki hirurzi, navodno, planiraju da presade glavu, ali je opšte mišljenje da bi pacijent, po svemu sudeći, umro. Mnogi sumnjaju da je moguće spojiti nervna tkiva dve kičmene moždine. Pročitajte:"Nauka je spremna za transplantaciju glave" Tu je i dodatni problem presađivanja mozga. Osoba kojoj bi presadili tuđi mozak borila bi se sa krizom identiteta, navode časopisi koji se bave neurologijom. Takvi problemi su se već pojavljivali u slučajevima transplantacija lica i ruku. Nastala psihološka konfuzija mogla bi dovesti i do ozbiljnih psihičkih problema, pa i ludila. Testisi spadaju među organe čija transplantacija otvara moralno pitanje: "Ako primalac sa novim testisima postane otac - čija su deca? Njegova ili donorova?" S obzirom da doniranih organa nikada nije dovoljno, korišćenje životinjskih srca, pluća ili jetre za spas ljudskih života predstavlja sveti gral medicine. Ali, ljudsko telo odbacuje organe drugih vrsta. Naučnici sada pokušavaju da modifikuju imuni sistem ljudi i spreče napad na organe - "uljeze", koje ljudsko telo doživljava kao pretnju. Uz sve to, ako bi bi dolazilo do takvih transplantacija, moralo bi se sprečiti i eventualno prenošenje životinjskih bolesti na čoveka. Prvi put presađeni polni organ i testisi Trudna prva Srpkinja kojoj je presađena materica Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Transplantacija organa: Sram nas bilo!

U Srbiji na milion stanovnika dolazi oko 15 donora, a u svetu čak 50! Takođe, u našoj zemlji na transplantaciju bubrega čeka 700 bolesnika. Da li se stidite što još niste potpisali donorsku karticu?Foto: MONDO/Dragana Todorović Od početka godine na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) urađeno je osam transplantacija bubrega i jedna transplantacija jetre, a godišnje se u toj zdravstvenoj ustanovi uradi do 30 takvih transplantacija. Pukovnik prof. Đoko Maksić iz Klinike za nefrologiju VMA, podseća da je prošle godine u Srbiji bilo 42 donora i da je zahvaljujući njima urađeno više od 80 kadaveričnih transplantacija bubrega. Urađeno je i oko 20 transplantacija gde su pacijenti bubreg dobili od srodnika. "Došli smo na neku brojku od 15 transplantacija bubrega na milion stanovnika što je trećina u odnosu na zemlje koje imaju bolju donorsku mrežu gde je broj transplantiranih pacijenata 50 na milion stanovnika", rekao je Maksić za Tanjug. On je pojasnio da u Srbiji na transplantaciju bubrega čeka oko 600 do 700 bolesnika i da je trenutno na dijalizi oko 6.000 ljudi, te da će se taj broj stalno povećavati. Maksić kaže da kod pacijenata koji imaju bubrežnu slabost danas dominira lečenje dijalizom, koje je mnogo skuplje od transplantacije. Dijaliza ne obezbeđuje dobar kvalitet života pacijenata, niti dužinu preživljavanja koju može da obezbedi transplantacija. Prof. Nikolina Bašić Jukić iz Kliničko- bolničkog centra u Zagrebu kaže da se u toj zdravstvenoj ustanovi godišnje obavi 80 do 100 transplantacija bubrega, dok se u celoj Hrvatskoj uradi 250 transplantacija bubrega, 150 transplantaciaj jetri i oko 50 transplantacija srca. Zahvaljujući tim brojkama Hrvatska se našla u samom svetskom vrhu po broju transplantiranih organa i u odnosu na broj stanovnika deli prvo mesto sa Španijom. Pretpostavljeno donorstvo jeste jedna od karika u lancu koja je doprinela dobrim rezultatima što se tiče transplantacije u Hrvatskoj, a dr Jukić kaže da je možda presudno bilo dobra medijska kampanja i dobra prihvaćenost programa na nacionalnom nivou. "Druga ključna odrednica je dobra organizacija programa. Mora postojati osoba koja je zadužena za transplataciju na nacionalnom nivou i to joj mora biti jedini posao. Ne može se to raditi usput", pojasnila je prof. Jukić. Nacionalni koordinator za transplantraciju mora imati po nekoliko koordinatora u svim bolnicama koji u svakom momentu mogu da prepoznaju donora, pojasnila je ona i dodala da u Hrvatskoj nema bolnice koja do sada nije dala donora. Transplantacija bubrega obezbeđuje duži život pacijenta, bolji kvalitet života, ali je to i velika ušteda za društvo. Prof. Bašić Jukić kaže da pacijent na dijalizi košta zdravstveni sistem godišnje oko 25.000 evra, a da stabilan transplantirani bolesnik košta manje od 5.000 evra godišnje. "Tu vidite kolika je razlika. Svaka ozbiljna zemlja mora razvijati transplantacijski program da bi mogla pružiti pomoć bolesnicima. Vi na taj način štedite novac koji može biti usmeren na lečenje drugih pacijenata", naglasila je ona. Na VMA je u sredu 22. marta, održan Simpozijum o transplantaciji bubrega i jetre, i to je bila prilika da lekari iz Srbije koji se bave transplantacijom organa razmene iskustva sa kolegama iz okruženja - iz Hrvatske i Slovenije. Skup su organizovali Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva i Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije. Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Imamo lekare za ponos!

Godinu za nama obeležili su veliki uspesi naših lekara. Transplantacija materice, vraćanje odsečene šake, operacija tumora na mozgu dok je pacijent budan - samo su neke od operacija naših stručnjaka u 2017.Foto: Guliver/Getty Images/ThinkstockIlustracija Krajem januara 2017, stigla je prva u nizu dobrih vesti na polju medicine: Srbija je 25. januara odlukom Eurotransplanta jednoglasno primljena u članstvo ove evropske mreže za razmenu organa. Već 1. februar doneo je značajno olakšanje pacijentima, Poliklinika Kliničkog centra Srbije počela je da radi u dve smene, čime su značajno smanjene liste čekanja na specijalističke preglede. A samo dan kasnije, usledila je dobra vest za parove koji se bore za potomstvo, pošto je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) potpisao ugovore sa deset privatnih ginekoloških ordinacija u koje će se upućivati parovi na vantelesnu oplodnju i 12 oftalmoloških ordinacija za operacije katarakte o trošku zdravstvenog osiguranja: Uz knjižicu na vantelesnu kod privatnika Vrlo brzo, i prvi inovativni lekovi o trošku države stigli su do teško obolelih pacijenata. A onda... USPEH: Prva transplantacija materice u Srbiji Prva transplantacija materice u Srbiji urađena je u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, a ujedno to je bila i prva transplantacija materice u svetu kod jednojajčanih bliznakinja. Usledio je poduhvat stručnjaka sa Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije. Prvi put posle dve decenije: Budnom pacijentu operisali mozak! Na klinici za neurohirurgiju KCS izvađen je tumor glave bez totalne anestezije, a ovaj težak zahvat trajao je četiri sata. Briljirali su i hirurzi Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije, zahvaljujući čijoj stručnosti Katarina Geber (27) ima celu ruku i može da je pomera! Katarini je mašina u štampariji za kojom je radila odsekla šaku u visini zgloba, a tim lekara, na čelu sa ortopedom prof. dr Čedomirom Vučetićem, više od pet sati borio se da joj osposobi ruku. Tim prof. dr Vučetića uradio je replantaciju šake s kompletnom rekonstrukcijom svih struktura. Veliki uspeh naših lekara: Pet sati prišivali šaku U maju mesecu, naši hirurzi operisali su što nisu smeli nemački. Složena i izuzetno obimna operacija uznapredovalog tumora poda usne duplje, jezika, tonzile, gornje vilice i mekog nepca, izvedena je prvi put u Srbiji, u jednoj privatnoj bolnici! Tim stručnjaka, na čelu sa profesorom dr Živoradom Nikolićem, kranomaksilofacijalnim hirurgom, uklonio je 59-godišnjem pacijentu tumor veličine ljudske pesnice. Postoperativni tok je protekao bez problema i on je desetog dana otpušten iz bolnice: Naši hirurzi operisali što nisu smeli nemački Krajem istog meseca, sjajne vesti stigle su i iz Kliničkog centra Vojvodine, gde je uspešno operisano koleno pacijentu obolelom od hemofilije. A onda je usledila serija uspešnih intervencija na Vojnomedicinskoj akademiji. Početkom juna, stručnjaci sa VMA su, prvi put u Srbiji uspešno izveli operaciju odstranjivanja plućnog krila minimalno invazivnim pristupom. Ubrzo potom, takođe na VMA usledio je kompleksan hirurški zahvat kojim su premešteni krvni sudovi jetre i donje šuplje vene i kreiran nov krvotok do srca ugradnjom veštačkog grafta dugog 25 centimetara. Ova intervencija tada je izvedena prvi put u Srbiji, zahvaljujući interventoj radiološkoj dijagnostici i inovativnosti i iskustvu hirurškog tima Vojnomedicinske akademije: Novi uspeh naših lekara! Polovinom avgusta, VMA je zabeležila još jedan uspeh, prvi put mehanički je, kateterom, razbijen tromb u plućima pacijenta. Uspeh VMA: Mehanički razbijen tromb U istom mesecu, na VMA ugrađeni su i prvi aortni zalisci bez hirurškog reza, kroz preponsku arteriju. Zahvate je izveo kardiohirurški tim te ustanove koji čine lekari klinika za urgentnu internu medicinu, kardiologiju, kardiohirurgiju, vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju, anesteziologiju i Instituta za radiologiju, a asistirao je prof. dr Matjaž Bunc iz Kliničkog centra Ljubljana. Polovinom septembra, obradovala nas je vest da će Torlak ostati srpski: Nađen investitor, Torlak ostaje srpski! A onda, krajem istog meseca, briljirali su, ponovo, stručnjaci sa VMA, i zahvaljujući njima, jedan dvadesetosmogodišnji mladić ima - celu ruku. Tada je uspešno izvršena reimplantacija leve šake kod pacijenta (28) koji je imao traumatsku povredu parcijalne amputacije šake u nivou ručnog zgloba. Sedmočasovni komplikovani hirurški zahvat obuhvatio je rekonstrukciju arterijskih i venskih krvnih sudova venskim autograftovima, kao i nerava, mišića, kože i potkožnog tkiva u predelu šake i podlaktice, saopšteno je tada iz VMA. Uspeh lekara sa VMA: Sedam sati prišivali šaku Oktobar je obeležila i vest da je zahvaljujući humanosti davalaca organa i njihovih porodica, kojih je u prvih osam meseci prošle godine bilo trideset, priliku za nov život dobilo 68 pacijenata sa liste čekanja. Dvaput više donora organa nego prošle godine! U oktobru je Klinički centar Srbije postao, posle Instituta za majku i dete i Vojnomedicinske akademije treća zdravstvena ustanova u Srbiji u kojoj se radi transplantacija koštane srži. A onda, i niški hirurzi su zablistali. U višečasovnim složenim operacijama, spasene su ruke dvojice pacijenata. Veliki uspeh niških hirurga: Satima prišivali ruke Početkom novembra, na VMA je napredna neurološka tehnika uvedena u kliničku praksu. Uspešno su izvedene dve intervencije uklanjanja tromba iz zapušenog krvnog suda u akutnoj fazi moždanog udara: Bravo za naše lekare na VMA! Statistika je, krajem novembra, pokazala da je ukupna potrošnja antibiotika u Srbiji smanjena za 18 odsto za godinu dana, a smanjena je i rezistencija na te lekove: Dobro je: "Skidamo se" s antibiotika Vest o ispunjenju uslova Eurotransplanta o četiri do šest donora na milion stanovnika stigla je 1. decembra: Dobra vest: ISPUNJEN USLOV Eurotransplanta! Pojednostavljeno - to znači veću šansu za one kojima su potrebni organi! U decembru je, posle mnogo godina, završen i Klinički centar Niš, a dva i po miliona ljudi na jugu dobilo je najsavremeniju bolnicu na Balkanu: Obavljene prve operacije u Kliničkom centru Niš I za kraj, odnosno - početak, evo vesti od 1. januara 2018: Bravo doktore: Dečaku napravio uvo od rebra Stvarno, BRAVO, DOKTORI! Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Naši lekari na obuci za transplantacije kod dece

Medicinski fakultet u Beogradu i Kings koledž bolnica uspostavili su saradnju, tako da će srpski mladi lekari već od sledeće godine odlaziti na usavršavanje u London kako bi se i u Srbiji razvio program transplantacije jetre kod dece.Foto: Guliver/Getty Images/ThinkstockIlustracija Hirurg prof. Najdžel Hiton iz Kings koledža bolnice iz Londona promovisan je danas u gostujućeg profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu Uspostavljanje saradnje Medicinskog fakulteta u Beogradu i Kings koledž bolnice podrazumeva i da srpski mladi lekari već od sledeće godine odlaze na usavršavanje u London kako bi se i u Srbiji razvio program transplantacije jetre kod dece. Pod vođstvom prof. Hitona do sada je urađeno 5.000 transplantacija jetre, a samo prošle nedelje 10 transplantacija, a dao je i ogroman doprinos i razvoju transplantacije jetre kod dece. Hiton za Tanjug kaže da je važno da se razvije transplatacija jetre, ne samo za odrasle već i za bolesnu decu. "Zemlja poput Srbije bi trebalo da bude u stanju da sprovede transplataciju jetre. Mi smo uradili transplantaciju kod više od hiljadu dece sa veoma dobrim rezultatima u poslednjih 20 godina", naglasio je Hiton i dodao da taj program može da zaživi i u Srbiji. Osvrnuo se na dugogodišnju saradnju sa hirurzima iz Srbije i dodao da je cilj saradnje da se mlađe generacije uče složenoj, naprednoj medicini. Državni sekretar Ministarstva zdravlja prof. Vladimir Djukić podseća da je Kings koledž jedna od najboljih bolnica i jedan od najboljih Medicinskih fakulteta u svetu, da je među vodećim na Ssangajskoj listi. "Saradnja beogradskog Medicinskog fakulteta i te ustanove je značajna ne samo za hirurge, već za hepatologe, patologe, anesteziologe, za medicinske sestre koje učestvuju u lečenju, za transplantacione koordinatore. Njihov program je značajan, a posebno prof. Hitona, jer je pod njegovim vođstvom urađeno 5.000 transplantacija", pojasnio je Djukić. Saradnja će ohrabriti, kako kaže, i srpske lekare da i oni krenu sa transplantacionim programom jetre kod dece, a Hiton je sagledao mogućnostima pedijatrijske klinike u Tiršovoj i zadovoljan je onim što je video, kao i kadrovima kojima koji rade. "Država i Klinički centar Srbije stvorili su preduslove da se napravi ozbiljan trajni program usavršavanja lekara za transplantaciju. Sledeće 2018. godine planiramo da šaljemo prve lekare", rekao je Djukić za Tanjug. Transplantacija jetre već se radi u Srbiji kod odraslih ljudi, ali se ne radi kod dece, a prof. Djukić dodaje da će na usavršavanje za transplantacioni program slati mlade lekare koji imaju dug radni vek pred sobom. Let's block ads! (Why?)

[jedimolivolicom]

Dvadesetčetvorogodišnja djevojka Snežana Puhalo iz Kalinovika boluje od ciroze jetre, koja upućuje na Vilsonovu bolest u posljednjem stadijumu, pa je jedini spas hitna transplantacija, ali ne od živog donora, što dodatno usložnjava liječenje.