#Ognjenka Lakićević

[zgubidna]

ako te iko slomi

to su te povredili

oni koji dišu plitko

čuvaju se za bolje udahe

nemoj nikad da imaš posla

s kukavicama

plašiće ih tvoja glasnoća, tvoja ljutnja,

kompleksnost tvoje predanosti,

jačina tvoje ljubavi, otvorenost

će doživljavati kao napad,

odbijaće ih svako očekivanje

nestalni, neodlučni momci

ne mogu ti ništa

samo pusti da iskrvariš do kraja

od njih

ja ću uvek biti tu

seti se

imaš još jedno srce

i rezervnu koštanu srž

i najvažnije

obećaj mi

da nikad nećeš voleti traljavo

nikad s pola srca

💘

[brbljivica]

Ognjenka Lakićević - Vodič kroz požare

[belog-grada-crna-princeza]

//ognjenka lakićević//

[covjek-casopis]

ne propustite: JOŠ JEDNA PJESMA IZ "VODIČA KROZ POŽARE" (LOM, 10/2019), NOVE ZBIRKE OGNJENKE LAKIĆEVIĆ

ZIMA

1. zima nas je uvredila, ponizila odsekla nam noge zaratila u nama nema u meni ničega za druge u meni nema ničega zima nas je izmrcvarila, ismejala, uznemirila, ogulila do srži a onda i srž oduzela nam mekoću, ispucala kožu, pretvorila udahe u drhtaje drhtaje u tremor tremor u epileptični napad zima je sećanje na pločice kupatila koje drže glavu treba imati podno grejanje, mislila sam i kad umirem razborita sam gotovo ljubazna

2. zima je tihi razbojnik, opljačkala nas je, brutalna, svirepa, kao i sve tiho izjela nam zanoktice, pokidala nokte, iskrvarila nas, unakazila, donela je veliki kašalj, hroničnu upalu pluća tužna pijanstva bez trenutka zaborava nisam imala imunitet nisam imala čime da se štitim

šest meseci sretala sam unesrećene zima im je, kao i meni, oduzela sve šest meseci sretala sam srećne ljude skretali su pogled s mojih nezaraslih krasti šest meseci spavala po tuđim kućama prijatelji su nudili utočište sama u sobama nepoznatih jastučnica moj stan više nije bio dom već ekstravagantno groblje, luksuzni logor, muzej u kojem si sve dotakao mrzela sebe svakodnevno s doktorima, u razgovorima, probala hipnozu, meditaciju ništa nije ublažilo užas tuge pričala sama sa sobom šest meseci pričala nepoznatima o tebi, o tvom preobražaju o nagloj neosetljivosti koja je preko noći izrasla iz tvog tela obukla ga, pripremila za zimu pričala bih uopšteno onda slučajno izgovorila ime usledio bi atipični anafilaktički šok idiosinkratična reakcija gušenje i crvenilo u žaru objašnjavanja plakala sam pred neznancima zbog tvoje kose uvek si me zasmejavao šest meseci vukla ljude za rukav krvarila im preko stolova prvo s osmehom kako bi ih ubedila u sve u šta sebe nisam mogla šest meseci je sneg padao i topio se dok sam izazivala sažaljenje a onda odbojnost narednog dana mamurluk od otvaranja pred drugima navede me na stid pa te branim mene je nemoguće voleti nikada nisam naglas rekla pijanstvo me nije anesteziralo tih šest meseci stida šest nasilnih meseci gotovo me ubilo jedino se radovao samoubica u meni

3. zima je svakome učinila nešto polomila nam različite kosti tako sam mislila ali tebi nije bilo ništa nije te ni okrznula dala ti je svežinu obraza omogućila da postaneš ti učtiv, uglađen, hladan meni nepoznat možda ti nisu rekli, imam veštačko plućno krilo, nemam jednu nogu koža mi je puna promrzlih opekotina od ledene vatre tvoje neosetljivosti opalo mi je dosta kose, u pramenovima, hormoni su se pobunili, spavala sam u kolima, oglasila stan za prodaju, odećom sakrivala ožiljke, prala zavese mirila se s prolaznošću, svakog jutra i večeri vežbam zaborav, sva tvoja obećanja nećeš me prepoznati kada me vidiš ali sigurna sam da ja tebe hoću prepoznaću drugima neprimetnu hladnoću u najtoplijem danu

4. zima se završila za sve osim za mene svi u kratkim rukavima, raskopčani, omekšali a ja – smrzavam se godinu dana već nemam ruke noge kožu fali mi parče lica stomaka uzalud nekoliko operacija popila sam tableta koliko nisi video u životu samo da bih dobila dva sata sna bez košmara proleće nije došlo ali ovo je bila zima mog života kako nisam umrla, i dalje je čudo znam samo da u meni postoji nešto neko ko mi nije dao da umrem neka žena koja me hranila dizala s poda pridržavala mi noge prala i češljala kosu vezivala pertle menjala posteljinu palila svetlo u sred mog košmara govorila sve je u redu sve je u redu čekala sam da me napusti kao ti ali nije se odvajala od mene ludača vozila je auto kada nisam bila u stanju presvlačila me, vodila na posao kada više nisam htela da budem na bolovanju

5. zima nas je uvredila, ponizila odsekla nam noge ali ta smirena, strpljiva žena, moja suprotnost jedva sam je poznavala ne znam zašto nikada nikada nije odustala od mene i kaže mi niko nije vredan tih suza ne boj se zajedno ću s tobom u novu zimu

_________________________________

OGNJENKA LAKIĆEVIĆ rođena je u Beogradu, gde i dalje živi. Završila Filološki fakultet na katedri za anglistiku. Zbirke: Ispod stepeništa (2002, Mali Nemo), Ulubljenja (internet izdanje), Troje (2016, Samizdat, grupa autora), Ljubavna pisma Guglu (Književna radionica Rašić, 2017.) i Vodič kroz požare (Lom, 2019.) Članica alternativne rok grupe Autopark. Zabrinuta otkad zna za sebe.

fotografija: Sonja Leković

[malaprinceza]

Ti si na mestima na kojima se sve boji  trakama od sunca

Ognjenka Lakićević, “Dom”

[andjelajedecak]

nije vreme

za preispitivanje teorije slobodne volje

imam najmanje četiri napada

panike dnevno

svaki put od pomisli na plan:

u toku studiranja

možda i malo kasnije

izabrati prijatnu osobu

koja troši najmanje energije

ne preispituje previše

ne zahteva

u nekom trenutku

kad imamo račune u banci

kad smo proputovali malo

a vreme se neumoljivo ubrza

trebalo bi i decu imati

možda ona ostvare naše snove

proći će vreme

i svet će nestati

previše smo dobri da

bismo odbili reprodukciju

iskoristićemo babe i dede

da ih čuvaju

oni to vole

proći će godine dok shvatiš

kako ta osoba neće stati uz tebe

kada bude najteže

tako biva kad si poštovao strah

kao tuđ i svoj izgovor

lepota lica

i laka narav su ti bili važniji

ne mogu da dišem

neverovatno koliko

se ovaj redosled nije uklopio

u moje kalendare

nisam se uklopila

ni u jednu fotografiju

uvek kao neko naknadno dodat

nakaradnim fotošopom

on i ja nikada nećemo

imati ni jednu fotografiju

niti debeljuškasto dete

koje liči na njega

htela sam i ja da imam

srećnu fotografiju sa mora

mama da nije ljuta

tata nezainteresovan

okrećem leđa nebu

otkad znam za sebe

htela sam srećnu fotografiju

ali na mojim fotografijama

uvek neko nedostaje

- Ognjenka Lakićević

[forrestdumb]

a šta uopšte znaš o ljubavi –

nemaš nikoga za koga bi umro

buktimo na poslu, umorni smo za zagrljaj

koji nas pitomo dočekuje na vratima

vodimo ljubav u tišini da odagnamo prizore iz vesti

svađamo se tiho, pristojno, civilizovano

nikada ne vrištimo volim te, nemoj da ideš

to rade samo ludaci koji vade pištolje

zato mi ne verujemo u glasne ljubavi

volimo odmereno

opasani zidovima zaštite

procenjujemo ulog ne zovemo prvi

čekamo da budemo zvani

ne odgovaramo na poruke danima

hranimo nečije nade da bismo ih posle spalili...

Ognjenka Lakićević

[zgubidna]

[marija-hunska]

[tinaboj]

Za Novu Godinu  sam odlučila da te ubijem uradiću to bez doušnika asistenata pomagača diskretno toliko da niko nece primetiti  sretaću te ponekad neću trepnuti, samo ja ću videti da si mrtav.

Ognjenka Lakićević

[brbljivica]

Ognjenka Lakićević - Vodič kroz požare

[balkanrock-com]

gosti: Magic Bush, Ničim Izazvan, Trese Lupa Udara, Dejan Gvozden, Srđan Gojković Gile, Nikola Berček, Ognjenka Lakićević, Miki Ristić, Zoran Kostić Cane, Vladimir Kolarić Kole, Sergej Trifunović

Dom omladine Beograda

#gallery-0-4 { margin: auto; } #gallery-0-4 .gallery-item { float: left; margin-top: 10px; text-align: center; width: 33%; } #gallery-0-4 img { border: 2px solid #cfcfcf; } #gallery-0-4 .gallery-caption { margin-left: 0; } /* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */

Eva Braun i prijatelji – Neko kao ti gosti: Magic Bush, Ničim Izazvan, Trese Lupa Udara, Dejan Gvozden, Srđan Gojković Gile, Nikola Berček, Ognjenka Lakićević, Miki Ristić, Zoran Kostić Cane, Vladimir Kolarić Kole, Sergej Trifunović Dom omladine Beograda

[brisanjapisanja]

nekad guglujem stvari koje mi se dese samo da vidim da li postoje nekad guglujem ovo sa tobom da vidim šta je to, ima li ime prva pomoć uteha saveti za jačanje samopouzdanja lekcije o samopoštovanju gugl je uvek tu dežuran u pet ujutru kad svi spavaju u šest ujutru kad i dalje svi spavaju kvalitet potrage haba se od umora u pola sedam ukucavam knjige samopomoći posežem za bilo čim dok me ne dodirne svetlost jutra zvoni alarm da ustanem za posao, a nisam ni legla umire mi se, ali gugl kaže izdrži proći će, izbriši sve kontakte ima savete za hobije okrenite se sebi pozovite ovaj broj ako pomišljate na samoubistvo neki broj u americi može li preko vajbera, neće moći ukratko ima dosta toga da se objašnjava prijatelji su tu na kraju ipak odu svojim kućama u zagušljivoj tišini čujem gugl kako diše njegova kuća je u mojoj kući, takoreći živimo zajedno stalna podrška životu, budnosti gugl trpi, podmeće leđa dva klika i sve je tu sva ta uzaludna književnost neposlatih pisama kad bi samo još mogao da me uhvati za ruku on i ja svake noći nastavljamo započete ideje ukucavam sve potrebno: projekcije, animus, arhetip, netolerancija na ambivalentnost, celovitost objekta gugl i ja zajedno dekonstruišemo emocije, racionalizujemo držimo se nauke, relativizujemo očaj prkosimo nesanici taj moj gugl prepun pitanja izmučenih, polupismenih ljudi ne znaju šta ih je snašlo, baš kao ni ja, pismena jednog dana ću mu napisati ljubavno pismo ako to nije ovo sad ali svečano obećavam više neću pokazati strah neću se klanjati ničijoj tišini, ničijoj odmerenosti nikad više neću zapevati nijednom muškarcu nijednoj intimnosti, nijednom zanosu nijednoj državi, zastavi, pasošu nijednom prazniku, nijednoj proslavi jer iza svega toga stoji nečija usamljenost sve je jasno: nemoguća sreća vaspitava uspešnije od svakog roditelja.

“Ljubavna pisma guglu”, Ognjenka Lakićević

[covjek-casopis]

velika književna premijera: NOVA ZBIRKA PJESAMA OGNJENKE LAKIĆEVIĆ "VODIČ KROZ POŽARE", LOM, 10/2019, dvije pjesme

PISMO MOJIM SESTRAMA

zamišljam te kao dete zamrznuto od srama koji nosiš iz dnevne sobe ali ne plašiš se sluzi puževa ni pretećeg lica zmija znaš da je svaki strah samo drugačije odeven strah od smrti povremeno se mrštiš na mesec jer moraš na spavanje a ne bi nikada da spavaš mnogo ti se živi

i ja neiskreno spavam jedino snu se nikad nisam sasvim predala

ne dozvoli nikome da ti govori šta da radiš ali ne budi previše ponosna arogancija se uvek osveti za znanje je potrebna mekoća poniznosti ima ljudi koji te vole

idi u svet, sama opipaj duše koje susretneš, zagledaj sunce u pramenu kose, posmatraj pokret nečijeg oka, umor trepavica, nesigurne ruke, pomiluj svakoga ko je izgubio nekog bliskog, ne štedi sebe ako je dobar momak kojeg voliš u nevolji, rizikuj sve, pa šta ako zadobiješ promrzline ili sunčanicu, vozi auto, da ga odmeniš kad se umori, i, naravno, da bi mogla sve sama udahni svaku plažu koju možeš, uzmi gutljaj mora, budi prijatelj jednookim ribama, i ja sam davno imala jedno oko umesto lica, a vidi me sada ne stidi se da zaplačeš nasred ulice kada se setiš da na svetu ima oko 825 miliona gladnih, primeti nečije iznošene cipele, ne zatvaraj se, tako hraniš sram, prezri ratove, voli ljude više od plaža i mora

posmatraj kako umor čini ljude pomirljivim, nemoj da postaneš takva, posmatraj linije plafona u besanim noćima, razumi nedostajanje toplote nečijih ramena, unutrašnju groznicu koja te tera da činiš nerazumne stvari, rastavi porodični poredak, ne ponavljaj iste greške, ne plaši se da kažeš da možda ne želiš da budeš majka, ne udovoljavaj čežnji, to je samo navika, okreni lice k vatri, ne pravi plan evakuacije, tuga će te sačekati gde god budeš, ne štedi se, kažem ti, ne beži nikada

ne juri nikoga osim da se izviniš, dokažeš kako se neće ponoviti oprosti snovima u korenu kose, zamisli, neki ljudi sanjaju samo o uspehu tvoji snovi su snovi o dobroti o nespretnom dodiru kore drveta o vlažnoj njušci psa dok neko sanja o romantičnom zavođenju tvoji snovi su o stalnosti, nepokolebljivosti neodustajanju od ljubavi

zasedaj sama sa sobom kad god je potrebno dugo pregovaraj ne nasedaj na bogove praznike države religije teorije zavere horoskope makar hodala svetom neutešna kao siroče ne trebaju ti takve utehe

ne dozvoli da te iko stišava prevrni sto kad ti neko kaže da dame ne treba da piju prevrni sto kad ti neko kaže da si preosetljiva poštuj svoju prozirnu kožu i ako te zbog nje neko uvredi i ismeje evo ti revolver čuvaj ga ispod suknje zakačen za butinu

ako te iko slomi to su te povredili oni koji dišu plitko čuvaju se za bolje udahe nemoj nikad da imaš posla s kukavicama plašiće ih tvoja glasnoća, tvoja ljutnja, kompleksnost tvoje predanosti, jačina tvoje ljubavi, otvorenost će doživljavati kao napad, odbijaće ih svako očekivanje nestalni, neodlučni momci ne mogu ti ništa samo pusti da iskrvariš do kraja od njih ja ću uvek biti tu seti se imaš još jedno srce i rezervnu koštanu srž

i najvažnije obećaj mi da nikad nećeš voleti traljavo nikad s pola srca

***

NEKADA SAM BILA PITOMA

nekada sam bila pitoma mislila da drveće pravi nevreme i da je moja ljutnja najbrižnija ljubav imala sam prozor za savršen dom ali od odsjaja na staklu nisam mogla da vidim unutra

nekada sam imala proleće na obrazima sklonio si ga nehajno kao mrvice od keksa

od tada nema osobe kojoj se nisam namrštila vozača kojeg nisam opsovala mačke koju nisam iz obesti probudila besnog psa kojeg nisam pomazila zida koga nisam išarala vrata koja nisam razvalila ljubavi koju nisam uništila

samo da nismo pričali precizno koristeći reč zauvek samo da nismo sklopili prijateljstvo sa šumom pored mora, svečano uz špricer da nismo utvrdili pravila mogla bih da zaboravim

svakog dana vidim prizore kraja sveta jedva čekam da sve izgori u požaru mojih sećanja

evakuacija počinje, stojim iza vrata pravim se da nisam kod kuće

____________________________

OGNJENKA LAKIĆEVIĆ rođena je u Beogradu, gde i dalje živi. Završila Filološki fakultet na katedri za anglistiku. Zbirke: Ispod stepeništa (2002, Mali Nemo), Ulubljenja (internet izdanje), Troje (2016, Samizdat, grupa autora), Ljubavna pisma Guglu (Književna radionica Rašić, 2017.) i Vodič kroz požare (Lom, 2019.) Članica alternativne rok grupe Autopark. Zabrinuta otkad zna za sebe.

fotografija: Staša Bukumirović

[tangled5]

Vodič kroz požare -  Ognjenka Lakićević