#Naboja

[ruzamalogprinca]

Drago moje,

Jesu mi oci pune suza, ostao sam bez cigara, ali pijem kafu.

To nema veze sa tobom. Ne, to je u meni, to je moja ljubav, to je nesto sto mogu da ti dam i dajem ti. Trenutno je takva, puna naboja, puna srece sto te volim, puna tuge sto smo razdvojeni, puna plemenitosti, ne znam, sve ono lepo sto osecam je u njoj i od kad je ona u meni ja verujem svima, tebe volim, drige postujem, nikom nista ne prebacujem, svima prastam. Tebi nemam sta.

Potpuno te razumem, nije me lako voleti s obzirom na sve, nije se lako osecati moja. Moras da preseces i da mi kazes ne cemu si. Ne ja, nego ti. Ja te nikako, ama bas NIKAKO ne zelim oterati od sebe. Pun sam nade, pun optimizma, pun ljubavi, ali ne zelim te zarobljenu, ne zelim te nesrecnu.

Znam da citas sve sto napisem. Ne znam precizno koji je nalog, sa pravog, tvog licnog, naloga jednostavno blokiraj moj nalog i ako zelis zavrsi sa tim. Neka bude hrabra tvoja odluka, postupi iskreno, mislim da nema smisla da ti pricam da se niti konsultujes sa nekim, niti da ne slusas konsultante. Ja bih zeleo da odluka bude tvoja i zamolio bih te da STVARNO postupis kako ti zelis.

Necu te zaboraviti, rekoh da zaborav ne dolazi u obzir i dalje ces biti moja, ne vise moja ljubav, moja Boginja, moje zlato vec moja zlatna Bozanska ljubav koju cu i dalje dizati u nebesa.

Ti moras da preseces, rekoh da ne brojim koliko ulazem sebe, davno sam odbacio sve predrasude, osim prema istopolnoj ljubavi, tako da te ne bih terao da dajes sebe vise no sto mozes.

Mnogo puta sam zeleo da pritisnem tvoj broj, ali nisam. Mogu da te pozovem, mogu, zelim, ali ne zelim da sa osecas neprijatno, to nikako, ali zelim. Ne znam sta bih ti rekao, jer ne zelim da bude izvestaceno, a znas da i kad ti pisem da nikada ne znam sta i koliko cu ti pisati. 'Ajde da nagadjamo, 99% bih ti rekao da te mnogo volim i da mi falis. Da li bi to mogla da podneses? Trudim se da ti pomognem da doneses odluku, jednu i ispravnu. Pitao bih te jesi li srecna. Ocekivao bih milion pitanja od tebe, bez straha od mog odgovora. Znas da te nikada nisam slagao, ma koliko ti mozda htela da jesam.

Razmisli, mozes da uradis 3 stvari. Prva je da izvrsis blokadu i ne ulazis ni ovde, ni na moj nalog, a ja necu izmisljati druge naloge da bih ti bio blizu. Druga je da ostavis jasnu poruku da ti znacim, a meni da sam najsrecniji na celom svetu. Trece je da ne uradis nista, ali veruj mi, tad cu prestati da ti pisem i konzerviracu naloge i necu vise pisati, jer ti to ne zelis.

Kakva god bila tvoja odluka, koliko me pogodila ili bila draga, postovacu je i ispunicu je.

Tebi sam uvek na raspolaganju i nastavicu da te cekam, ne zbog praznih obecanja, nego zato sto to i dalje zelim i zelecu.

Kakva god bila tvoja odluka, zelim da zapamtis nekoliko stvari.

Ti si DUSA, a ne telo..

Materijalne stvari su danas tu, a sutra nisu. Sa sobom UVEK nosis ono iznutra, svoj osmeh i svoj pogled sto osecas i sto je ostalo zapisano u glavici.

Niko te nece voleti vise od mene, ali ne odustaj od tvoje istinske ljubavi.

Ova stavka je u suprotnosti, sa prethodnom, ali te ni sad ne lazem, da zelim da me zaboravis, jer mi nista ne znaci da si srecna sa nekim, a da se setis mene i opet ti nece biti lako ili da me volis jos 100 godina, a da ja nemam pojma o tome.

Tu sam uvek za tebe, sta god ti treba, zaista

Trudi se oko ljudi do kojih ti je stalo i priredi im uvek mala iznenadjenja, bilo lepa, bilo ruzna, nemoj ici u krajnosti.

Ne teraj inat i ne tvrdoglavi se

Nikada ne teraj inat i razmisli o posledicama, veruj u ljude i oni ce u tebe, ne zbog onoga na njima, vec zbog onoga u njima.

Mali paz je kreativan, neka se bavi se necim, neka ne razmislja o svetu punom gluposti i ludosti i neka ceni obicno, jer je jako vredno i mora da uci i ne daj mu da zabusava

Poslednja svar, koja je prva, je da te volim i volecu te svim srcem dok god znam za sebe.

Nemoj da kazes da sam ti dao tezak zadatak. Ti odlucujes, imas slobodu i odgovornost da doneses odluku i stani iza nje.

Jos jednom... volim te mnogo lepo moje cudo i nadam se da ti nisam napisao to zadnji put.

Nemoj shvatiti ovo kao obavezu, nista te ne obavezuje prema meni, osim tvojih osecanja i postupi onako kako ti kaze srce prema sebi, nemoj misliti kako ce odluka uticati na mene, jer nisi ni prosli put.

Cekacu do ponoci i nadati se, posle cu postovati.

09:35 11.03.23.

Zelim ti sve naj naj i jos vise naj i budi dobra (za sebe)

[lookerweekly]

Nije čudno što je film kandidat za Oskar u nekoliko kategorija – najbolji film, glavna muška uloga, originalan scenario, itd. Neku će sigurno osvojiti. Pun emocionalnog naboja, sa svakom replikom, tera nas da preispitamo naše poimanje ranjivosti, saosećajnosti i pravde.

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/film/fest-bartonova-akademija-dirljiv-rolerkoster-najdubljih-emocija/

[thiccvida]

Pišem v sloveniščini in vem da itak živ bog ne bo razumel pol kurca kar pišem tukaj kar je v bistvu precej fajn, platforma za to da se pač izkričim v prazno glede pizdarij ki se dogajajo. stvari so sfukane in pač nikogar ne briga, spletni levičarji so preveč vpleteni v tisočo rundo obračunavanja z tendencami ki so irelevantne, medtem ko njihov dejanski vpliv na karkoli realnega hlapi in je treba potegovat tisto kurčevo debato o anarhizmu vs marksizmu ki se vleče že od časov ko je marx bil še živ. Nobena stran ni relevantna, nobena stran ne obračunava z realno obstoječimi koncepti, obe strani se samo obešajo na stvari ki mislijo, da izgledajo kot nekaj približno njihovega medtem ko dejanska moč levičarstva na realno politično sfero upada. Ni čas Lenina in bolševikov, ki obračunavajo z deansko obstoječimi deviantnimi gibanji, to je čas prepiranja preko teksta ki ne doseže absolutno nič. Dejansko obstoječi komunizem je izoliran in vpeljan v sistem globalnega kapitala, ljudska republika, ki jo toliko budal, ki še v življenju niso prebrali ene stvari v kitajščini, ki je ni prevedel zahodni idiot ki dela za ministrstvo neoliberalnega pekla nekje v evropi oz ameriki, smatra za dejansko obstoječi komunizem je zdaj že skoraj 50 let daleč v svoj eksperiment s kapitalizmom in kapital je počasi prešel v vse vsakdanje sfere življenja, da cela stvar izgleda kot nekakšna perverzna verzija komunizma interpretirana skozi skandinavsko socialno državo pod vplivom čedalje bolj okostenele partije, ki smatra vse pozive po ustavitvi eksperimenta kot napad na koncept nje same. Pač vidimo zakaj so sovjeti odkurcali NEP in šli na plansko ekonomijo. Ostali dejansko obstoječi komunizmi so izolirani in prisiljeni v dvojne ekonomije z ustvarjanjem lastnih sfukanih kontradikcij, ki jih zaradi strahu pred lastnim ekonomskim propadom ne morejo odpraviti. Edino severna koreja še vztraja nekako ampak v tem primeru je izolacija skoraj popolna. in potem ljudje govorijo o osvoboditvi sveta, kako bodo te ekonomije nekako prerasle svetovno hegemonijo evro-ameriškega kapitalizma, medtem ko je dejanski načrt LRK v resnici samo sistem posojil, ki je boljši od evro-ameriškega samo zaradi tega, ker smatra države v razvoju kot dejanske partnerje in ne samo zastonj resursov z potrošnimi ljudmi ki se bodo resurse izkopali za potrebe ohranjanja udobja ineffektualne zahodne srednje klase. in v tak svet, ko svinja z nogami v blatu in sanjami o zlatu pridejo zahodni levičarji, ki se na spletu debatirajo o vse sorte debilizmih glede tendenc in interpretacij teorije medtem ko nimajo nobene dejanske moči. Kakšna partija, kakšna anarhistična federacija, organizirano delavstvo komaj da še obstaja in vse te organizacije komaj same sebe vzdržujejo, kamoli da bi delale dejansko potrebno organiziranje delavstva. Zaradi tega vse stavke o katerih se poroča na zahodu nimajo revolucionarnega naboja, vsak zahodni delavec se organizira samo zato, da zaščiti samega sebe. Prazni slogani in samoslužno organiziranje, ker je zahodni levici fundamentalno spodletela njena osnovna funkcija. Kurac pa revolucija, kurac pa osvoboditev delavstva, proslavljamo to, da je en profesionalen sindikat si izboril povišico za 2 evra na uro in da ine bodo vsi postradali do smrti kakor da smo ravnokar vdrli v zimsko palačo in postrelili cesarsko familijo. Malikujemo te male akcije ki si zgolj izborijo malo manj beden obstoj pod petami svetovnega kapitala in si čestitamo medtem ko si cel svet čestita na še enem uspešno zaključenem letu ekstrakcije, ki je letos še bolj bogato obrodila kot lani. kurac pa tako levičarstvo, kurac pa taki revolucionarji, kurac pa vse to. Za osvobojeno prihodnost se je potrebno borit, ne pa samo z ritjo v sranju sanjat o tem, kako svetla bo prihodnost, ko se bo nekdo v lotil dela in kako bo super, ker bo sledil točno naši viziji in bo vse idealno. Svet bo boljši, če ga takega naredimo, ne pa če končno določimo kakšen bo res ta pravi ideal skozi serijo masturbatornih debat med ljudmi ki niso v življenju naredil karkoli koristnega.

[katedrazapozabljanje-blog]

Sram me vodi, da v temi vedno uporabljam Dark mode. Čuteč nevidne oči levo in desni od mojih, ki obsojajoče zrejo v dokazno gradivo,

prozaičnosti, gloricifirane, navadnosti Sodbe vseh drugih so nepomembne. In brez resničnega naboja, ki predira usnjico kože mojega ega To prediram zgolj sam, ko v ritualih jemanja deviškosti, vase vsajam semena prevečmislekov, da postanejo moja invazivna vrsta.

[zanimljivaekonomija]

NOVI SPOT GRUPE DRAM

Nakon promocije drugog studijskog albuma (“Previše svega”, PGP RTS, oktobar 2022.), a u susret koncertu koji su zakazali za 21. oktobar u Domu omladine Beograda- pop grupa DRAM je danas u podne objavila video spot za baladu “Pesma za V.” Radi se o jednoj od najsentimentalnijih pesama autorskog dvojca ovog benda- Stefana Aćimovića i Marka Arizanovića... “Pesma je nešto depresivnija po atmosferi od ostalih numera na novom albumu, “jesenje” je obojena. Govori o zaljubljenosti, o toj potpunoj i snažnoj omamljenosti usled jakog emotivnog naboja…”, kažu, između ostalog, članovi grupe.

“Pesma za V.” https://youtu.be/0aH3gCDZbkU

Režiju video spota “Pesma za V.” potpisuje Maja Janković, direktor fotografije je Džejlan Ibrahimović. Pre objavljivanja drugog albuma grupa Dram je tri pesme izbacila kao singlove (“Vikend ubija”, “Ti me voziš” i “Ceo grad”). Osim kao fizičko izdanje (CD), album “Previše svega” grupe DRAM dostupan je, kao i ostala izdanja PGP RTS-a i na vodećim svetskim digitalnim platformama za distribuciju muzike.

Izvor: PGP RTS Foto: Kosara Luketić

[zavozila]

Adaptacija kuća

3. Renoviranje i adaptacija kuća. BESPLATNI OGLASI ZA ADAPTACIJU KUĆA - Premijum šansa i jedinstvena opcija promovisanja oglasa za građevinarstvo.

Koristite moderne vidove besplatnog oglašavanja na našem sajtu - besplatnioglas.rs - OGLASI ZA GRAĐEVINARSTVO, USLUGE, POSLOVANJE. Na našem sajtu možete potpuno besplatno da ponudite celom svetu svoje usluge ili proizvod. Razmestite oglas za adaptaciju kuće - vreme koje je potrebno za postavljanje oglasa za građevinarstvo iznosi svega 6-7min. Koristite BESPLATNE OGLASE ukoliko želite da oglas koji postavljate bude i viđen i primećen.

Rukovodite se svojim vremenom i ne traćite ga na nejasna pitanja i pravila, da biste postavili oglas. Nikada nije bila veća i jednostavnija mogućnost da postavite oglas za adaptaciju kuća i to - APSPLUTNO BESPLATNO. Ovaj portal Vam besplatno nudi široku lepezu mogućnosti za promociju proizvoda ili usluga. Na jednostavan način dođite do zainteresovanih za Vaše proizvode ili usluge preko ovog sajta

Mesta gde je ovaj oglas opublikovan možete videti na: https://besplatnioglas.rs/bwg_gallery/3-gradjevina-i-arhitektura/

[beskrajna-prica]

#10 Najbolje pjesme koje nisu ljubavne

Ako Vam draga nije anđeo dobrog naboja i još nemate prvu ljubav koja je došla tiho, nezvana i sama, imam vam nešto reći:

Al nije mi žao ni ljudi, ni sela,

Ej, žao mi konja…

Đorđe Balašević - Ratnik paorskog srca (1982)

Počivao u miru, Đorđe.

[xenon25]

- I šta ako nestane sve ovo?

- Šta sve? Misliš na svijet, univerzum, Zemlju? I kako misliš da nestanemo, možda udar meteora, apokalipsa zombija ili sad aktuelnim covid-om 19? Nisi mi baš jasna, otkud ta razmišljanja odjednom?

Nasmijah se. Ta luda, detinjasta glava koja je svijet odraslih počela da tumači i razumije mnogo ranije i bolje od svih nas, misli da sam postavila neko naše filozofsko pitanje, mada nisam ni ja bila konkretna. Pa ga pogledah u oči i talasi plavetnila njegovih očiju me izbaciše na obalu nekog nepoznatog mora. I sad mi žao, žao mi onih ljudi što te nisu upoznali, a još više ljudi koji te nikada neće upoznati. E, zamisli, takvi ljudi provedu cijeli svoj život vezujući ljeto za tamo neki jun, jul i avgust i provedu čekajući cijelu godinu da bi okusili ��ari istog tog ljeta. Oni nikada ali nikada neće osjetiti mirise ljetnjih noći koji proizilaze iz tvoje kose, niti će se okupati u plavetnilu tvojih očiju, i nikad ih neće zapljusnuti talas strasti i naboja prouzrokovanih tvojim dodirom. Nije to stvar samo sa ljetom, to je stvar sa svim stvarima. Zato On ne može da razumije ovo pitanje, jer ne zna da je On stvarno meni sve i da je vezan za sve. Sada je možda malo jasnije moje pitanje, koje podsjetiću, glasi: ,,I šta ako nestane sve ovo?''. Šta ako se jednog dana probudim i ne bude njega? Šta ako se tog dana sretnemo u teretani u nama znanom terminu, i zagrljaj zamijenimo zvučnim ,,ćao'' proisteklim iz kurtoazije? Šta ako nestane tebe, Branko. Ti znaš, ti vrlo dobro znaš, da si moja konstanta u ovom životu gdje je sve promjenjivo i gdje se sve stalno mijenja. Kada padne kriterijum (konstanta) šta ostaje? Šale drugih ljudi prestaju da budu šale, jer niko ne zna da ih ispriča kao ti. Vožnje počinju da liče na njihovu laičku definiciju, stići od tačke A do tačke B. Dvadeset jedan kilometar pređen pješaka, postaje neki biografsko-istorijski događaj u mom životu, jer se nikad takva šetnja više neće ponoviti. Tvoje riječi koje odzvanaju u glavi, srcu i plućima i činjenica da više toga neće biti, progome kao duhovi mrvih ljudi koji ne žele da se utope u vode zaborava. Tragovi na koži koji se ne vide, ali se osjećaju, jer su urezani duboko ispod kože, pa zabole na svaku promjenu vremena. Crveno svjetlo na semaforu, koje kao da se ruga i iz inata traje nekoliko minuta. Meni-ji u restoranima koje konobar nikako da ponese sa sobom, pa i ako sam naručila, namjerno čekaju tebe da ti naručiš da jedeš, a tebe nema. Pa tu dolazimo do odgovora na moje pitanje, ako nestane sve ovo onda nestaje smisla. Lijeva strana tijela više ne bi bila ista. Amputirana iz sopstvenog života.

- Ma nešto sam razmišljala, pa mi pade na pamet da možda nestanemo kao dionosaurusi.

- Ako nestajemo, onda nestajemo zajedno.

- Volim te.

[crnagora]

Ljubavni Horoskop - ŠKORPIJA

Ljubavni Horoskop – ŠKORPIJA

Osećanja su intenzivna  ovom periodu, i sve potisnuto i odloženo dolazi na red – ako u partnerskim odnosima postoji izvor napetosti, prepreke koje taktično prećutkujete i čekate pravi trenutak da se njima pozabavite, ovo može biti taj momenat. Inicirajte razgovor o osetljivim temama, ne iz naboja i potrebe da nametnete svoje mišljenje, već da biste saznali šta partner oseća i misli o stvarima…

[mentalnahigijena]

Razdoblje novih tenzija u crnogorskom društvu, nastalih povodom najavljenog ustoličenja mitropolita SPC Joanikija 5. septembra na Cetinju, i ovog puta protiče uz popriličnu dozu lažnih vijesti. Kako vrijeme odmiče, dezinformacije su sve prisutnije – od društvenih mreža, preko ulične propagande, sve do već uobičajene kampanje medija iz susjedstva. Samo tokom nekoliko posljednjih dana, korisnici društvenih mreža saznali su o ‘koncertu’ Jadranke Barjaktarović i Marka Perkovića – Tompsona na Cetinju, ali i o ‘peticiji podrške’ žitelja tog grada ustoličenju, pri čemu je bilo zloupotrijebljeno i ime lokalnog javnog emitera. U isto vrijeme, na ulicama Podgorice pojavili su se posteri kojima je ‘pozivano’ na juriš, a beogradski mediji na dnevnoj osnovi bombarduju dezinformacijama – od toga kako na Cetinju protestuju albanski separatisti sa Kosova i muslimanski ekstremisti iz bosansko-hercegovačke Federacije, sve do toga kako će 5. septembra pasti krv. U kojoj mjeri lažne vijesti mogu doprinijeti dodatnom usijanju atmosfere u aktuelnom momentu, pokušali smo da saznamo u razgovoru sa Milanom Jovanovićem iz Digitalnog forenzičkog centra, organizacije koja se već duže bavi raznorodnim pojavnim oblicima dezinformacija. Kontinuitet uigrane kampanje Na početku, naš sagovornik ističe kako nema dileme da ovog puta lažne vijesti služe kako bi se društvo dodatno ekstremizovalo. „Naravno da lažne vijesti i dezinformacije utiču na podizadnje tenzija. To im je i jedan od osnovnih ciljeva. Da se društvo ekstremizuje i dodatno polarizuje, kako bi se stvorila slika o Crnoj Gori kao nestabilnoj NATO članici, u kojoj vrlo lako može doći do sukoba. Nažalost, ovo je samo kontinuitet već uigrane kampanje, koja je započeta još od članstva u NATO, a dobila je gresivni epilog tokom litija, parlamentarnih izbora, lokalnih izbora u Nikšiću i prilikom izglasavanja Rezolucije o Srebrenici. I tada, ciljevi su bili isti. Već nekoliko godina svaki važniji politički događaj u zemlji praćen je dezinformacijima, lažnim vijestima i raznim sličnim narativima. Kreatori ovih malignih pojava svjesni su veoma niskog stepena medijske pisemnosti u društvu i visokog emotivnog naboja, pa je logično očekivati da je crnogorsko društvo plodno tlo za strane uticaje“, smatra Jovanović. On, međutim, naglašava kako ovog puta sa obje strane postoji još uočljiviji ekstremizam nego što je to bilo ranije. „Ono što zaista brine jeste pojava sadržaja koji obiluje ekstremizmom, nasiljem, uvredama i etiketiranjem sa obje strane političkog spektra. U malim društvima, sa kompleksnom političkom situacijom kao što je u Crnoj Gori trenutno, ovakve stvari mogu biti jako opasne, pa se čini da pozivi na smirivanje tenzija po pitanju ustoličenja gotovo da nemaju efekta“, dodaje on. Scenario 'uloge mirotvorca' Na pitanje ko stoji iza novog talasa lažnih vijesti, odnosno da li su to grupe 'običnih' pojedinaca iz onlajn okvira ili je sve znatno organizovanije, Jovanović kaže kako je prvo bitno dati odgovor na pitanje kome u prilog ide trenutno stanje haosa u Crnoj Gori. „Evidentno je da naše polarizovano društvo nema kapaciteta da se samo izbori sa problemom. Stoga, smatram da je neophodna pojačana pažnja zapadnih partnera i saveznika Crne Gore. Potrebna je nova energija i senzibilitet, kako bi trenutni uspjeh destabilizacije unutrašnjih prilika u Crnoj Gori u dogledno vrijeme mogao biti posmatran kao epizoda, odnosno osjetljiva faza demokratskog razvoja crnogorskog društva bogatog različitostima“, smatra on. Jovanović ima prilično neobično razmišljanje i kada je riječ o epilogu aktuelnih previranja. Dizanje tenzija, a zatim volšebno rješavanje problema, kako on dodaje, donosi najviše poena, u ovom slučaju - kako smatra naš sagovornik - Aleksandru Vučiću. „Sveprisutnost propagande, uz destruktivno djelovanje, ne ograničava se samo na obične građane, već i te kako utiče na organe reda i mira, koji će morati biti na visini zadatka. Ipak, nadam se da do ustoličenja na Cetinju, koje je sada centar zbivanja, neće doći, već da će se, kao nekoliko puta u prošlosti, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić pojaviti u ulozi mirotvorca i predložiti pomjeranje ceremonije u Podgoricu. Dizanje tenzija do usijanja, a potom njihovo rješavanje donosi najviše političkih poena“, naglašava naš sagovornik. Uvijek može gore Nesebično svemu doprinosi i dio medija iz susjedstva. Reklo bi se, doduše, kako to i nije ništa novo, već samo nova epizoda nakon „oslobađanja Crne Gore“ i „bitke za Nikšić“. Jovanović ističe da je riječ o „perjanicima dezinformacija“. „Mediji iz regiona, a posebno tabloidi iz Srbije, koja je poligon za artikulisanje ruskih interesa, u velikoj mjeri doprinose podizanju tenzija i širenju dezinformacija i lažnih vijesti. Nakon što su perjanici dezinformacija, pod kontrolom predsjednika Srbije Aleksandra Vučića – Informer, Srpski telegraf, Alo i Kurir – najavili na naslovnicama u ponedjeljak ratni scenario u Crnoj Gori, takav trend je nastavljen. Televizija „Happy“, za koju se smatralo da je vrhunac propagandne djelatnosti dostigla tokom "bitke za Nikšić“, dokazala je da ipak može gore. U udarnom terminu u 21 sat, organizovana je specijalna emisija o situaciji u Crnoj Gori pod nazivom „Da li će pasti krv u Crnoj Gori“, podsjeća on. Jovanović dodaje kako su i pojedini mediji, koji su smješteni u Crnoj Gori, uvijek spremni da tim propagandnim manevrima priskoče u pomoć. „U širenju takvog sadržaja u pomoć je još jednom pritekao i domaći pro-Vučićev portal Borba, koji otvoreno priželjkuje sukobe, a uključio se i glavni Vučićev apologeta Aleksandar Vulin. U ovako složenoj situaciji, dolivanje ulja na vatru sa emisijama i tekstovima koji obiluju senzacionalizmom, dezinformacijama od strane Srbije sigurno ne doprinosi smirivanju tenzija nikad polarizovanijeg crnogorskog društva. Pitanje je kome to ide u prilog“, smatra on. Kako razlikovati istinu od laži? Lažne, ali i nevjerovatne vijesti iz stvarnosti, u novije su vrijeme dovele do toga da brojni korisnici interneta povjeruju da su istiniti i tekstovi sa – satiričnih portala. Nakon svega, postavlja se pitanje na koji način auditorijum uopšte može poboljšati sopstvene 'filtere', kako bi lakše prepoznali lažne vijesti kojima su sve izloženiji. „Ljudi su postali veoma ostrašćeni i burno reaguju čak i na tekstove satiričnih portala. Nažalost, to je prouzrokovano medijskim sadržajem kojim smo konstano izloženi, kao i deziformacijima i lažnim vijestima na društevenim mrežama, ali i samoj poltičkoj situaciju u zemlji. Pomenuta situacija upravo ukazuju na nizak stepen medijske pismenosti. DFC se od osnivanja maksimalno posvetio podizanju stepena kritičkog razmišljanja u našem društvu. Ove godine smo održali nekoliko radionica na ovu temu, i zaista ohrabruje broj učesnika, posebno mladih“, priča Jovanović. On zaključuje kako je krucijalno konstantno preispitivanje informacija. „Jedan od naših glavnih savjeta jeste da čitaoci uvijek preispituju informacije koje pronađu, a posebno one na društvenim mrežama. Treba uvijek provjeriti ko je autor teksta ili objave, uporediti sa drugim medijima. Jedan jako bitan, ako ne i najznačajniji faktor su emocije, koje treba isključiti prilikom prikupljanja podataka. Nije to specifikum crnogorskog društva. Esencija moderne propagande nije samo u pogrešnom informisanju ili guranju određene agende i narativa u prvi plan, već iscrpljivanje kritičkog razmišljanja. Kada javnost pretrpate informacijama sa svake strane, postaje teško razaznati i segmentirati istinu od laži. U takvoj situaciji mnogo je lakše manipulisati javnim mnjenjem. Treba li nam bolji primjer od aktuelne krize u sopstvenoj državi“, pita se Jovanović. (Portal Analitika)

[urbanidesnicar]

Kako satrati "nejač", bez ispaljenog metka?

Fudbalom, bre! Ne da sam ponosan, nego se nakon dugo vremena, ponovo osjećam slobodan. Ko 'tica! Za mene je SP završeno onoga trenutka, kada smo arogantne shupke Engleze bacili na koljena. I to bukvalno! Finale ću gledati s guštom i bez apaurina. Normalno da vjerujem da možemo biti svjetski prvaci, ali glavni cilj je postignut.  

Opet se u nama probudio onaj poznati Hrvatski pobjednički duh, a SVETA HRVATSKA REPREZENTACIJA nam je vratila izgubljeni ponos, dostojanstvo i zajedništvo. Izbornik im je dobro rekao:"ONI NISU NORMALNI!" Nisi ni ti dobri moj Daliću, jer još nisi svjestan što ste učinili za ovaj narod? ČUDO! 

Sve ono što nam GUBAVCI (četnici, jude, antife, yutardi...), već godinama pokušavaju srušiti, vi ste svojim igrama izgradili iz temelja. TOTALNO STE IM SJEBALI KONCEPCIJU! 

Tako danas imamo bizarnu situaciju, da se dio STOKE SITNOG ZUBA  ponovo vraća u svoje jazbine, a dio pokušava zamijeniti uniforme (kao četalji, pred kraj 2.svj. rata). Pa tako duhovni ideolog orjune, stanoviti insekt zvani Lalić, odjednom navija za Hrvatsku i kaže da više nismo Ustaše, nego smo multi-kulti? Prosto da čeljade ne povjeruje?

Preko noći, od debila ne možeš napraviti čovjeka! I to je nepobitna činjenica. Koju potvrđuje drug Puhovski. Tako se ovaj veliki um svih naroda i narodnosti, pita:"Zašto naši drže ruku na srcu, dok se izvodi Hrvatska himna? Da nisam ovako fin (po cijelom tijelu), rekao bih mu: "Da se piz.. čude!" Ali neću. Iz pristojnosti, i iz respekta prema osobama zaostalim u razvoju. 

Predsjednica je opet oduševila sve svjetske medije, osim Soroševih jugo - DNOvinara. "Što se ona ima veseliti na tribinama i čestitati igračima u svlačionici?", pitaju se polupismeni, retardirani jazavci. Da su isto napravili: Macron, Angela ili onaj Kanadski derpe sa lažnim obrvama, onda bi ta gesta bila vrlo "simpatična i emotivna" i pokazala bi kako su i političari samo ljudi. 

Po savjetu "večito talentovanog" Macana, i naš DRAGI VOĐA se odlučio pojaviti na polufinalu. Malo je pomiješao datume, jer mu je Belgija igrala dan prije. Ne samo da ga nitko nije ni primjetio, nego su ga čak zamijenili za Njonju? Što i ne čudi, s obzirom koja količina vazelina ih veže?

I za kraj, jedno pitanje: Što ćemo sad? 

Nakon što je preko 800 tisuća ljudi potpisalo za Referendume, i ovoga nacionalnog naboja i euforije oko SP, mislim da nikada nije bio bolji trenutak za akciju i promjene. Kako, tko, kad...., ne znam?

Jer ja sam samo jedan od 'Rvata iz mase, koju netko treba mobilizirati i povesti!

"ZA DOMOVINU SPREMNI"

[nedosoljen]

Evropa – Kina: umetnost kao počelo dijaloga

Samo četiri meseca pre tragičnog događaja koji se nikada nije odigrao (februar 1989. godine), praznim trgom Tjenanmen prolazio je mladi slikar Ju Mindžun (Yue Minjun), nakon što je obišao upečatljivu izložbu Kina/Avangarda u Nacionalnom muzeju, gde je među izloženim radovima kineskih avangardnih stvaralaca tražio originalnu iskru koja će ga inspirisati u potrazi za sopstvenim izrazom.

Četiri godine pre toga, Mindžun je završio akademske studije na odseku uljanog slikarstva. Upoznaje i prati narastajuću scenu savremenog kineskog umetničkog izraza, čiji su uzori, sada već klasični majstori moderne Evrope i postmoderne Amerike. Zahvaljujući skoro već punoj deceniji otvorenije politike sekretara Jaobanga, kako u unutrašnjoj tako i u spoljašnjoj društvenoj sferi, umetnici su inspirisani da čitaju i prevode, pa i sami objavljuju teorijske i kritičke osvrte na savremena umetnička dešavanja. Mindžun (rođen 1962. godine), koji je odrastao u sasvim drugačijoj deceniji Maove Kulturne revolucije (1966-1976) upijao je grozničavo raznolike uticaje tokom ove pulsirajuće dekade koja će se uskoro naglo okončati.

U iznalaženju, sa jedne strane krajnje pročišćenog pikturalnog jezika koji će na drugoj strani ostaviti prostora za višeznačna i slojevita tumačenja, možda je osim prelomne posete izložbi, podjednaku važnu ulogu imao događaj koji se nikada nije odigrao na punom trgu Tjenanmen. Za mnoge je slom iluzija značio prelivanje bunta u apatiju. Taj tihi očaj obojiće opšte raspoloženje narednih godina, dok se nacija oporavljala. Shvativši, po sopstvenom priznanju, raskorak između stvarnosti i ideala, Mindžun početkom devedesetih odlučuje da se pridruži umetničkoj koloniji na obodu Pekinga, gde će marljivo brusiti svoj stil.

Zadržavši aktivno u imaginaciji osmeh koji je Ženg Jianji (Geng Jianyi) prikazao na sopstvenom portretu sa izložbe Kina/Avangarda (ali i sve ono neizrečeno što se iza njega krije) sa jedne strane, i masovne scene demonstracija sa druge strane, već 1992. godine nastaju slike poput Velike solidarnosti, na kojim se umetnikov nasmejani autoportret multiplicira. Ograničen zvaničnom zabranom prikazivanja u bilo kom obliku bilo kakvog sećanja na proteste na Tjenanmenu, Mindžun ipak odlučuje da scenu postavi ispred Kapije nebeskog mira. Gde je bolje još jednom iskazati veliku tradicionalnu kinesku solidarnost nego na velikom kineskom trgu? Ukratko, slikar instinktivno shvata da se umetničkom intervencijom realnost može predstaviti drugačije, čak obrnuta naglavačke, a da u sebi ipak zadrži istinu, možda čak i dublju i potpuniju od proste istine realnih događanja. Baš te godine prodaje svoju prvu sliku vlasniku galerije iz Hong Konga, za sumu od 1,500 američkih dolara. Lagani porast prodaje i cena, omogućiće mu da u sledećih nekoliko godina nastavi putem koji se sada već sasvim jasno ocrtavao, pa tako već naredne godine nastaje i Velika radost smeštena opet ispred kapije Zabranjenog grada.

Velika radost svakako nije osećanje koje koje karakteriše protestante na trgu tokom 3. i 4. juna 1989. godine, kada vojne snage sa preko 10,000 naoružanih pripadnika konačno stižu i u samo srce Pekinga, na Tjenanmen. Stradalo je nekoliko stotina (?) pobunjenika u tragičnom događaju koji se nikada nije odigrao u zvaničnoj Kini a koji je na osnovu malobrojnih dostupnih informacija brzinom munje na Zapadu imenovan Četvrtojunskim masakrom.

Kolonu od sedamnaest tenkova koja se uputila ka trgu da obezbedi i ojača ponovo uspostavljeni građanski red i mir, već sledećeg jutra 5. juna zaustavio je na Velikoj aveniji večnog mira (Chang'an Avenue) anonimni demonstrant, nakon toga širom Zapada daleko poznatiji kao Čovek tenk (Tank Man). U ovom simboličnom činu koji je sa terase obližnjeg hotela (gde se pod lažnim identitetom skrivao od progona vlasti) fotografski slučajno zabeležio Džef Vajdner (Jeff Widener) reporter Asošijeted Presa (Associated Press), uočljiv je zapravo prelomni preobražaj srčanog bunta u beznadežnu apatiju. Fotografija je munjevito obišla glasila takozvanog slobodnog sveta, čijim se konzumentima predstavlja kao simbol neravnopravne ali nesalomive borbe za demokratiju protiv sila mračne prošlosti. Fotografisan nakon što je sišao sa tenka, i po drugi put stao ispred kolone, Čovek tenk sa kesama za kupovinu prebačenim ovog puta u samo jednu ruku, postaje idealni predstavnik anonimne mase željne obećanog potrošačkog raja koja odbija da se suoči sa naličjem progresa ili očekuje da neko drugi to učini u njeno ime.

Sve u svemu, vreme pred umetnika postavlja skoro nerešiv problem: kojim to sredstvima iskazati svu dubinu tragičnosti i sve nerazrešive oprečnosti aktuelnog? Da li je moguće uteći pogubnoj klopci priklanjanja jednoj strani u konfliktu? Da li je moguće zadržati neophodnu objektivnu distancu a ipak svim ljudskim kapacitetima (sa)učestvovati u prikazanom? Da li je bilo kojim ljudskim činom uopšte moguće odrešiti nerazmrsivo klupko isprepletanih ljudskih sudbina jakog emotivnog naboja i pružiti bilo kakvo smisleno tumačenje i koliko-toliko prihvatljivo razrešenje patnje? Kojim umetničkim metodama se poslužiti? Američki slikar Polok smatra da se (slikarska) metoda prirodno rađa iz potrebe. Naravno, samo ukoliko je potreba toliko jaka da bez njenog zadovoljenja nema ni života, poput nasušne potrebe za disanjem, za ljubavlju, za slobodom.

Potreba za (umetničkim) izrazom prerasta u pravi nemi krik koji ograničen sopstvenim vremenom koje ga ignoriše, prerasta u naboj koji samo traži priliku da eksplodira. Eksplozija će se desiti samo dva sata nakon otvaranja prelomne izložbe Kina/Avangarda i to upravo u legendarnom Nacionalnom muzeju. Umetničke postavke u tradicionalnom muzejskom okruženju mogu se okarakterisati mnogim epitetima ali svakako ne tradicionalnim. Izložba koja je odlagana prethodne dve godine uzled sprovođenja zacrtane partijske borbe protiv buržoaskog liberalizma, momentalno prerasta u medijski spektakl. Uostalom, umetnost uvek najavljuje realnost koja to sa zakašnjenjem priznaje, pa će tako dva hica iz pištolja umetnice Sjao Lu (Xiao Lu, 1962) u sopstvenu instalaciju tog 5. februara 1989. godine tek naknadno biti prepoznati kao prvi pucnji na Tjenanmenu, a cela izložba će dobiti epitet Tjenanmen trg u malom. Četiri meseca pre demonstracija izložba je nakon intervencije snaga poretka, privremeno zatvorena a umetnica uhapšena.

Mindžun je strpljiviji od vršnjakinje Lu. Tek 1994. godine je po prvi put jedna galerija upriličila njegovu samostalnu izložbu. Njegovo ime ubrzo se pojavljuje pored imena istaknutih predstavnika možda prvog velikog autentičnog umetničkog pokreta čija je vrednost prepoznata i van granica savremene Kine. Cinični realizam, nastao nakon turbulentnih dešavanja 1989. godine, prvi je značajan doprinos globalnoj umetničkoj sceni. Kritičar Li Sjanting (Li Xianting) koji termin izvodi iz jednog Hakslijevog citata, tvrdi da on ponajbolje karakteriše preovlađujući kulturni sentiment (mladih) uveliko nagrižen apatijom i (samo)ironijom.

Iako je neposredno po krvavom okončanju protesta nastavio sveobuhvatnu akciju ideoloških čistki, nekrunisani vođa Kineske republike još od 1978. godine, Deng Sjaoping uveliko je zaslužan i za preobražaj Kine u jednu od najbrže rastućih ekonomija. Konačno, iskustva iz višegodišnjeg studiranja i rada u Francuskoj dobijaju priliku da oblikuju razvoj Kine: stvaranje uslova za kapitalne investicije i upliv stranog kapitala, revolucionaran iskorak na globalno tržište i uvođenje ograničene privatne konkurencije rezultovaće neslućenim i nesumnjivim porastom životnog standarda više stotina miliona Kineza.

Nove generacije već obuzete kičem i šarenilom konzumerske prozapadne kulture karakteriše i fraza Mao postaje popularan (Mao goes Pop) skovana nakon jedne izložbe u Sidneju 1993. godine. Sjanting ovu drugu dominantnu struju u umetnosti imenuje Politički pop (Political Pop) i na krucijalnoj izložbi Nova kineska umetnost posle 1989. (China's New Art, Post-1989.) prikazanoj u Hong Kongu krajem januara 1993. godine pokušava da izabere i organizuje radove reprezentativnih stvaralaca tako da odslikavaju dihotomiju savremenog kineskog društva. No, već krajem prethodne godine je veliki bard umetničke kritike i direktor Venecijanskog bijenala, legendarni Akile Bonito Oliva (Achille Bonito Oliva) stupio u kontakt sa Sjantingom, zaintrigiran previranjima na savremenoj kineskoj sceni što će imati dalekosežne posledice na prijem i interpretaciju nove kineske umetnosti na Zapadu. Od dela izabranih za izložbu u Hong Kongu, koje je Sjanting pojedinačno prezentovao uticajnom zapadnjaku, Oliva je odlučio da izabere predstavnike koji će obznaniti svoju umetničku viziju kineske kulture zainteresovanoj publici Zapada u okviru izložbe Prolaz ka Istoku (Passage to the East) u sastavu predstojećeg 45. Bijenala u Veneciji (1993). Oliva polazi od jednostavnog kriterijuma da izdvojeno delo treba da odslikava umetnikovu reakciju na vladajuću kinesku ideologiju i da bude (bar delimično) razumljivo zapadnom gledaocu bez obzira na upućenost u nijanse aktuelne kineske kulture.

Možda upravo slika jednog od izabranih umetnika ponajbolje izražava ova pomešana osećanja u pokušaju da pomiri obe kontradiktorne dominantne umetničke struje. Fang Lidžun (Fang Lijun, 1963) godinu dana  mlađi od Mindžuna, već izvesno vreme na svojim platnima kao aktera predstavlja ćelavca (bald man) koji je uglavnom autoportret i koji svojim grimasama komentariše ličnu reakciju na okruženje, a koja se kreće od pasivnog revolta i prezira, preko potpune ravnodušnosti do (izveštačene?) ekstatičnosti. Lidžun je stoga dominantni stvaralac Ciničnog realizma u godinama nakon Četvrtojunskog incidenta, ali na slici 1993 Broj 4, specijalno rađenoj za Bijenale, prihvata i primenjuje popularne motive koji se pre svega ogledaju kako u izboru šljaštećeg kolorita, tako i u prikazu raznobojnog kičastog cveća koje okružuje likove u inače sasvim neupadljivoj sceni. Veliki intenzitet zasićenih boja u potpunosti prevazilazi prikazane likove koji su preplavljeni i nošeni jarkim koloritom, uključujući i nekoliko umanjenih autoportreta umetnika jedva primetnih u samom uglu slike, skoro zaboravljenih ostataka iz faze Ciničnog realizma. Lidžun će zadržati i proširivati napadno drečavilo vorholovskog, često komplementarnog kolorita približavajući se time nadolazećoj Vulgarnoj umetnosti (Vulgar Art).

Dve razdvojene teritorijalne, vremenske i ideološke zone razmenjivaće sve aktivnije stvaralačke impulse i inicijatore daljih društvenih promena. Iako Kina sa neskrivenom idealizacijom teži socijalnim i pogotovo ekonomskim modusima uspostavljenim u najrazvijenijim demokratijama Zapada, neretko će paradoksalno biti i ispred svog vremena pa su tako recimo događaji na trgu Tjenanmen zapravo prethodnica komešanja u Istočnoj Evropi tokom niza Plišanih revolucija iz iste godine. Zapadnjački umetnici u ovoj tački prepoznaju mogućnost konstruktivne razmene energije i tumačenja sa jednom drugačijom, uzbudljivom i još uvek neistraženom sredinom.

Da čin revolta anonimne individue poput Čoveka tenka, može da bude i efikasna medijska taktika pokazaće svojim grafitima i intervencijama u javnom prostoru ulični umetnik pod pseudonimom Banksi (Banksy, 1974). Banksi će pomoću spreja i šablona na zidovima rodnog Bristola multiplicirati i svoje preinačenje već kultne scene zaustavljanja kolone tenkova. Britak britanski humor, krajnje pojednostavljena crno-bela ikonografija dopunjena tipično jetkim detaljem-sloganom, preuzetim iz potrošačkog miljea, koji otvara nove neslućene dimenzije interpretiranja, pokušava da prenese svu dubinu i oprečnosti konfuznog pokroviteljskog odnosa prema Istoku kojeg Zapad podržava u neminovnim promenama čije negativne strane već uveliko izjedaju srž društva iz kojeg potiču.

U takvim okolnostima, negde tokom 1995. godine Mindžun počinje sa tipičnom postmodernističkom praksom prepravljanja i drugačijeg tumačenja istorijskih događaja. Platna su po inerciji ispunjena uporno iznova slikanim istim likom, modifikovanim autoportretom sa neprirodno širokim osmehom koji će kasnije biti opšte prihvaćen kao Blesavi čovek (The Silly Man). Tipičan primer ove prakse je preinačenje čuvene slike “Pokolj na Hiosu” koju je Ežen Delakroa naslikao još daleke 1824. godine. Kada su na red došla i dela Eduara Manea poput legendarnog “Doručka na travi” iz 1863. godine, konačno su se stekli svi uslovi za realizaciju kompleksnog viđenja događaja sa Tjenanmena.

Odlagani stvaralački naboj vremenom je dobio na snazi toliko da Mindžun svoje “Pogubljenje” („Execution“) iz 1995. godine (dimenzija metar ipo u visinu i puna tri metra u širinu), po sopstvenom priznanju, slika u roku od mesec dana. Upravo je Mindžunova revizija Maneovog „Streljanja Cara Maksimilijana“ iz 1868. godine, pod nazivom „Pogubljenje”, postala svojevrsni amblem umetnika i propusnica za ulazak u sam vrh kineskog savremenog slikarstva. Na levoj strani prikazane scene nalaze se četiri muškarca samo u belim gaćicama na koje zamišljenim puškama nišani grupa obučenih muškaraca sa desne strane. Na svim licima je prepoznatljiva grimasa. Specifična crvena boja zida ispred kojeg se sve odigrava podržava opšteprihvaćeno tumačenje da je simbolično prikazan za naciju traumatičan čin nasilja sa trga Tjenanmen iz 1989. godine.

Slika je prodata vlasniku galerije iz Hong Konga za 5,000 američkih dolara. Već naredne godine kupuje je britanski bankarski investitor za 32,200 dolara, i prebacuje brodom za London, gde će po uslovima kupoprodajnog ugovora biti uskladištena sledećih 10 godina. Po isteku zabrane prikazivanja, „Pogubljenje“ je prodato u aukcijskoj kući Sotbi (Sotheby's) u Londonu, 2007. godine za neverovatnih 5,9 miliona dolara, samo nedelju dana nakon što je „Pokolj na Hiosu“ prodat u istoj aukcijskoj kući u Hong Kongu za 4,1 miliona dolara. „Pogubljenje“ je tako postala najskuplje prodata slika jednog savremenog kineskog umetnika. Iste godine, Mindžun je nominovan za ličnost godine magazina Tajm (Time), našavši se tako u društvu Vladimira Putina, Baraka Obame i Hilari Klinton. U intervjuu za CNN, umetnik je prokomentarisao: “Politika je deo mog svakodnevnog života. (...) Slike to odražavaju i od toga ne mogu da pobegnem.”

Nakon uspešnog proboja na Zapad, debitovanjem mladih kineskih umetnika na 45. Venecijanskom bijenalu, početkom poslednje dekade XX veka, uspešno je ostvaren upravo nagovešteni prolaz ka Istoku. Uspostavlja se aktivna komunikacija dve kulture što za mnoge kineske stvaraoce poput Fang Lidžuna označava dugo priželjkivan suštinski zaokret kako u karijeri tako i u životu, stvaranjem plodnih kontakata sa mnogim znamenitim Zapadnim umetničkim manifestacijama, galerijama, kolekcionarima. Uzavrela kineska umetnička scena sa jedne strane pokušava da nadoknadi propušteno i da sustigne iskusnije, uspešnije i popularnije Zapadne kolege već uveliko zašle u bespuća post-postmodernizma dok istovremeno nastoji da u svemu ostavi i svoj jedinstven i prepoznatljiv trag.

Otvara se plodan prostor za izgradnju komunikacijskog mosta između dva različita vremenska čvorišta, i bar prividno, dve različite i nepomirljive ideologije.

—

=============================

oD REči → Do REči: Jovan Jona Pavlović

[zanimljivaekonomija]

Otvaranje izložbe PRELAZ Daniele Fulgosi u Likovnoj galeriji Kolarca

Izložba će biti otvorena sutra, 29. juna. Svečanog otvaranja neće biti zbog zdravstvene situacije

“U najnovijoj seriji radova Daniela Fulgosi predstavlja nam se nizom crteža/kolaža prepoznatljivih likovnih kvaliteta i intelektualnih iskaza. Svi tehnološko medijski kvaliteti njenog rada su prisutni, pažljivo i čvrsto izgrađeni i strukturirani, a emocionalno intelektualni pristup direktnih poruka i asocijacija, kao uvek razgovetan i artikulisan. Ono što je posebna karakteristika izloženih radova je zgušnjavanje kompozicije, zasićenje faktura i prostora. I inače direktna u komunikaciji na svim nivoima i u svim medijima, Fulgosi, ovde kao da derivira samu suštinu dosadašnjeg delovanja i trajanja u likovnom prostoru: bez simplifikacije ugušćava emociju, sećanje i asocijaciju. Odlike Danielinog rada - minuciozna, virtuozno izvedena kaligrafija crteža olovkom, često zaprepašćujuće egzaktno, mikroskopski precizno uklapanje elemenata kolaža i jasna logična kompozicija koja artikuliše sve nivoe izlaganja sadržaja, u celini ove izložbe, posmatraču i tumaču koji ima sreću da prati i pamti razvoj ovog eminentnog opusa, sada bez suvišne repeticije, direktnije i dublje prikazuju samu umetnicu. Iskustva, sećanja, realiteti prikazani kaligrafskom veštinom svedoče o proživljenom i doživljenom, potvrda su prisustva, iskustva i vremena. Kolažirani elementi koji govore strukturom, fakturom i asocijativnim oblikom, donose sećanja i stremljenja filtrirana emocijom i asociraju na usvojeni ili željeni ideal, a sa druge strane nose žar, neumitnost, sudbinu. Paradoksalno, ali potpuno funkcionalno i jasno, pojava presovanih detelina sa 4 lista iz kolekcije umetnicine majke, u kompoziciji "Sreća" predstavlja čežnju i traganje za srećom i njen rezultat - KRAJ, tako jedini potpuno realan predmet postaje interpunkcijski znak i dodatno osvetljava temu, pretvarajući je u pitanje "Sreća?" Ova retorička, ali veoma realna zapitanost je upravo element koji esencira autorske poruke, poput dileme, ili dvojnosti koju direktno predstavlja diptih "Vatrena koža". Teme sudbine, neumitnosti, trajanja, toka, kraja kojima pleni triptih "Tamni putonoša", jasno pokazuju doba rezimiranja, sabiranja, ali bez rezignacije. Prikazanu intelektualnu i emocionalnu dubinu autorke i njenog rada, ovaj posmatrač najsublimnije može da asocira celinom naboja Miljkovićevih Pohvale vatri i Kritike metafore. Postignutu kondenzaciju i esencijalnost iskaza i izraza ličnom asocijacijom na brački varenik - etalon mediteranskog eliksira ukusa, boja, mirisa” (Dejan Radovanović)

DANIELA FULGOSI je rođena u Zemunu 1967. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1991, gde je završila i postdiplomske studije 1995. godine. Član je ULUS-a od 1992.  Priredila je 25 samostalnih izložbi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu…Učestvovala je i na preko 270 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu od 1990. godine do danas. Za svoj umetnički rad dobila je 14 nagrada za grafiku, crtež i umetničke knjige. Radovi joj se nalaze u kolekciji Muzeja Savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Galerije savremene umetnosti u Nišu, kao i drugih institucija kulture i obrazovanja i privatnih kolekcija. Radi kao redovan profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Izložba u galeriji Kolarca će biti otvorena do 17. jula 2021., radnim danima od 10 do 20 časova, subotom od 10 do 16 časova.

[123dubravko]

Prije 28 godina, točnije 25.11.1992., upoznali smo Golden Products (danas NeoLife) Bilo je to ratno vrijeme, uzbune, zamračivanje, nesigurnost.. a mi smo tražili izlaz iz tunela iz sivila iz nesigurnosti... Na poziv prijatelja da vidimo kakvu aktivnost imaju ušli smo u tadašnji hotel Intercontinental (Westin), u ogromnu prepunu dvoranu u kojoj nije bilo mjesta za sjesti, ljudi su stajali...glasna glazba... i puno Talijana...😄 Poslušali smo govornike... Bilo je interesantno i prepuno pozitivnog naboja. Bilo je to za nas svjetlo na kraju tunela. 🛤️ Sutradan su prijatelji došli do nas... Uzeli smo proizvode i upisali se kao Cliento Iscritto (upisani kupci) . Za par dana započeli smo nešto što do tada nikada ni Ankica ni ja nismo radili, postali smo procacciatore (distributori)😊. Proizvodi i poslovna prilika bez šefa i bez rizika su nas oduševili i tako je sve do današnjih dana. Koristili smo proizvode i vidjeli da naši prijatelji, susjedi, kolege trebaju proizvode ali i priliku, kako saznati više i kako započeti ovu aktivnost. Veselimo se našoj proslavi 50 godina u NeoLifeu #nota_bene_neolife #NeoLife #godišnjica https://notabene-gnld.eu/ https://www.instagram.com/p/CIGqlVhpdrw/?igshid=4t6vqvxbp3ct

[maxksx]

~Zunanjost se predstavi~

''Odpravljam se ven'', sem »tvitnil/a«. Kako osvobajajoče deluje svet na drugi strani poloble. Ko bi vsaj tukajšnji ljudje znali tako živeti in uživati v danem času; življenje je sposobno producirati nekaj več. ''Flashback'' moment, enkrat sem bil/a otrok, ki je tekel po travniku in opazoval cvetlice v vetru; ali to tudi pomeni, da je bila takratna izkušnja upravičena do vrednotenja, na katerem bo baziralo moje današnje mišljenje? Rešitev po tej logiki bi bila v doživljanju sveta brez distance, v čisti materialnosti označevalca sedanjosti, ki spominja na ''glitch'' moment virtualnega. 

Osvobajajoče, ali samo nezavedno romanje po časovnem stroju ob hkratni produkciji krhkih identitet, ki kaj hitro postanejo reakcionarne? Kaj je torej tisto, zaradi česar se nam zdi, da v drugih očeh, drugih mestih spremljamo nekaj, kar je novo – in ali ni že ta izjemno kratka pripoved le nihanje znotraj enega samega horizonta? 

Sistematiziranje časa na preteklost, sedanjost in prihodnost je znotraj kapitalističnega realizma neplodno, saj zanemarja osnovno gonilo sistema: vse bije v ritmu iste želje, utemeljene na diferencialnem razmerju tokov, brez določene zunanje meje, kjer kapitalizem reproducira svoje imanentne meje v čedalje širšem in čedalje bolj globalnem merilu. 

Kar lahko storimo je, da v mreži začnemo producirati nova vozlišča in ustvarjati nove točke intenzivnosti; ustvariti polja (kulturne) provokacije, ki sprožajo alergične imunske odzive, in s tem oblikovati eksperimentalni odnos do nečesa negotovega. Ravno reči, katerih geneze si najmanj gotov, so tisto, kar premore največ hipersticijskega (izogibanja usodi) naboja. Utiri se in postane neobhodno, saj generira ekstremno odzivnost. 

V današnjem družbenem razvoju prekarnosti, fleksibilizacije in brezpredmetnosti imamo možnost izpodriniti inertne, anahronistične normative in vpeljati svojo lastno jezikovno igro. Tako lahko izkoristimo sistemsko logiko, ki enači svobodo z izkoriščanjem in prepoznamo vzorce, ki nam dovoljujejo intervenirati znotraj ''alternativnega'' sistema, ki pa je izjemno podoben obstoječemu. Predstavljajte si belo podlago, na kateri je narisan beli kvadrat. Kar nas čaka pri Zunanjosti, je ta odtegnitev; kam nas bo pa pripeljala, je vprašanje za Zunanjost.

[thedraganuzelac]

‚‚ Jim Morisson's blues“... story about Jim's lovely blues ...

...Što više postajemo civilizovani na površini, to više suprotne snage najavljuju svoje prisustvo. Mi se obraćamo istim ljudskim potrebama kao klasična tragedija ili rani južnjački bluz. Možete to shvatiti kao seansu u okolini koja je postala neprijatna za život - hladna, ograničavajuća. Ljudi osećaju da umiru u ružnom krajoliku. Ljudi se skupljaju na seansama da prizovu, ublaže i oteraju zlo. Pomoću pevanja, plesa i muzike oni pokušavaju lečiti bolest, pokušavaju povratiti ponovo harmoniju u svet...

… Na pozornici The Doors izgledaju kao da su u nekom svom svetu, reči su kojima Džim Morison – pevač i jedan od glavnih autora legendarnog losanđeleskog psihodeličnog blues – rock benda the Doors, pesnik i pre svega bluzer započinje svoj čuveni promotivni materijal benda u nastajanju. Pesme su kosmolike i drevne. Zvuče kao karnevalska muzika. Kad se završe nastaje trenutak tišine. Nešto novo je ušlo u prostoriju. Možete smatrati slučajnim što sam idealno opremljen za posao koji radim: to je osećanje tetive luka zategnute 22 godine i iznenada oslobođene. Najpre sam Amerikanac, zatim stanovnik Kalifornije i treće građanin Los Anđelesa. Oduvek sam bio zainteresovan za ideje koje su se bavile revoltom protiv autoriteta. Kad sklopite mir s autoritetom i sami postajete autoritet. Dopadaju mi se ideje probijanja, ili potpunog odbacivanja utvrđenog reda – zainteresovan sam za sve u vezi sa revoltom, neredom, haosom i posebno aktivnostima koje deluju kao da nemaju nikakvog značenja…

… Njegova vizija spasenja i nove harmonije sveta ogledala se u istovetnosti sa viđenjem indijanskog plemena Hopi, viđenju sveta Indijanaca koje je tako cenio i duhom podražavao... A ta vizija kaže sledeće : Ako se vratimo spiritualnoj harmoniji, doživećemo raj, u ovome svetu. Ako nastavimo dosadašnjim putem, on nas neminovno vodi u propast... Druga Džimova vizija i trajna fascinacija bio je svet antičke Grčke, njene duhovnosti i viđenja umetnosti kao oslobodilačke forme...

... U svom početku grčka je drama bila grupa vernika koji su se skupljali radi pevanja i plesanja početkom kritičnog godišnjeg perioda za poljoprivredu. Tada, jednog dana, darovita ličnost se izdvojila i počela imitirati Boga. U početku, to su bili samo pesma i pokret. Posle razvitka gradova većina ljudi se posvetila privređivanju novca ali su oni ipak hteli održati dodir sa prirodom. Zato su posedovali glumce koji su to radili umesto njih. Smatram da rokenrol vrši istu funkciju i da može postati vrsta teatra…

… Što se samog odnosa prema muzici i bendu tiče, Morison je voleo da govori sledeće : Volim da pevam bluz – ta slobodna duga bluz putovanja gde nema pravog početka ni kraja. Samo te uvode u stvar, a ja kasnije uglavnom izmišljam stvari. I svi imaju svoje solo delove. Volim takvu vrstu pesama, više mi se dopada nego neka druga obična pesma. Volim taj osećaj kad bluz počne, i onda samo posmatraš kuda ćete odvesti...

... Priča koja sledi zanesena su sećanja, sažeto podsećanje na neke od bluz numera koje je Džim Morison kreirao, pevao i obogatio svojim sjajnim baritonom u vreme svog burnog i kratkotrajnog života i boravka u bendu The Doors, periodu njihovog punog sjaja i kreacije – između 1967.(kada se pojavio njihov debi album) i 1971. godine( kada u aprilu mesecu izlazi njihov poslednji masterpeace, opraštajni album LA Woman) … Ovo je kratak osvrt na nekolicinu blues numera koje je Džim Morison sam kreirao ili jednostavno otpevao, oplemenivši ih svojom pesničkom magijom, moćnim vokalom … unevši im pritom onu vrstu energije koju blues čini neponovljivom i večnom tajnom, lepotom samo za duhom odabrane … Ovo je sanjarenje na temu sedam veličanstvenih bluz putovanja Džima Morisona na drugu stranu … kroz vrata čudesne melanholične percepcije nekog drugog sveta – divnih osećanja, besmrtne, hipersenzibilne, tragične duše … Ovo je čista svetkovina radosti postojanja, osvrt na vanvremenski dah umetnosti …

… BACK DOOR MAN( Willie Dixon) …

 Wha, yeah! C'mon, yeah Yeah, c'mon, yeah Yeah, c'mon Oh, yeah, ma Yeah, I'm a back door man I'm a back door man The men don't know But the little girl understand Hey, all you people that tryin' to sleep I'm out to make it with my midnight dream, yeah 'Cause I'm a back door man The men don't know But the little girls understand All right, yeah You men eat your dinner Eat your pork and beans I eat more chicken Than any man ever seen, yeah, yeah I'm a back door man, wha The men don't know But the little girls understand Well, I'm a back door man I'm a back door man Whoa, baby, I'm a back door man The men don't know But the little girls understand

 … Prva u nizu od sedam veličanstvenih blues numera iz bogate the Doors, morrisonovske kolekcije kojom nas je poveo na svoje čudesno duhovno putovanje, sanjarenje na javi, agoniju ulica strave i užasa, s jedne, poetskog, duhovnog prodora na onu drugu, veličanstvenu, pročiščenu onostranost poeta vizionara, s druge strane, jeste klasični čikaški blues – Back door man, numera legendarnog Willie Dixona, jednog od najznačajnih bluzera u celokupnoj istoriji umetnosti sveta ,, gde se dobar čovek oseća loše” … Bila je to pesma, tačnije blues standard koji su mnogi blues i rock and roll umetnici uvrstili na svoj repertoar, udahnuvši mu, svako na svoj jedinstven način posebnost umetničkog nadahnuća … Pesmu je pre svih snimio Howlin’ Wolf, godine 1960. … kao jedna od čikaških legendi, jedan od najuticajnijih bluzera koji su oplemenili svet bluza i potonjeg rokenrola …

… Dorsi su ,,Back door man” snimili za potrebe svog debitantskog albuma - ,, The Doors”(1967.), otvorivši njome B stranu vinila i uvevši nas u mračni svet Džimovog puta na kraj noći, put bez povratka, put na KRAJ … Morisonov blues uzdah, potom krik prepun srastvenog predavanja, jakog emotivnog naboja, proživljenosti trenutka uvodi nas snažnim dahom blues tragike u ovu ljubavno-ironičnu temu, dvosmislenost i duh bluesa … bez nepotrebne romantike, ogoljeno, hipersenzibilno, razarajuće … Teatarski momenat frontmena Džima oseti se na svakom koraku, u svakom uzdahu i otpevanoj reči … Ovaj moćni bluz, bluz o ljubavnoj prevari i sladostrašću, svojom unutrašnjom snagom i višesmislenošću teksta lagani je morisonovski uvod u apokaliptićni deo albuma prvenca, puta u onostrano, melanholično, nihilistično, selinovsko … uvod u ,, End of the night” mrak, a potom i poemu o kraju svega i konačnom razrešenju ljudske bluz tragike u kovitlacu smrti i edipovskoj kataklizmi, uvod u ,,The end” … jedanaest minuta dugo i krivudavo putovanje u srce morisonovske tame i prolazak kroz vrata KRAJA …

Va, da!

To sam ja, aha

Da, to sam ja, da

Da, to sam ja

Oh, da, ma

Da, ja sam tip za stražnja vrata

Ja sam tip za stražnja vrata

Ljudi ne znaju

Ali male curice razumiju

Hej, vi svi ljudi što pokušavate spavati

Ja sam izašao da obradim svoj ponoćni san, aha

Jer ja sam tip za stražnja vrata

Ljudi ne znaju

Ali male curice razumiju

Sve u redu, aha

Vi muški jedite svoju večeru

Jedite svoju svinjetinu i grah

Ja jedem više ,,piletine”

Nego je ijedan čovjek vidio, aha, aha

Ja sam tip za stražnja vrata, va

Ljudi ne znaju

Ali male curice razumiju

Pa, ja sam tip za stražnja vrata

ja sam tip za stražnja vrata

oa, dušo, ja sam tip za stražnja vrata

Ljudi to ne znaju

Ali male curice razumiju…

 … Po rečima bubnjara grupe – Džona Densmora, pesma je bila ,, duboko seksualna i nagonila je na pokret”… Naročito je bila zapaljiva verzija ove pesme koju su Dorsi tri godine kasnije snimili za svoj koncertni ,,Absolutely live” album … Sam naziv pesme dovoljno je rečit i u kulturi američkog Juga – kulturi bluesa i njegove Delte označava muškarca koji je u vezi sa udatom ženom, tako da se koristi za stražnja(back door) vrata kao izlaz koji muškarac, ljubavnik koristi pre no što se muž vrati kući … Klasična blues vragolasta lirika, natopljena je strašću, seksualnošću, odnosom muškarca i žene unutar kojeg uvek nešto žestoko varniči i jakom emocijom stvara pesmu …

… Autor pesme, Vili Dikson, snimio je za svoj album ,, I am the blues” 1970. godine, dok je pesma doživela i niz drugih, značajnih obrada – od pomenutog Howlin’ Wolfa, a potom i Johna Hammonda do recimo grupa Chicken shack ili pak Blues project …

… Džimova verzija ove moćne bluz numere sa Dorsima ima posebnu vrstu gorčine, atmosferu zgusnute, melanholične senzualnosti jednog bluz očajnika, rezigniranog buntovnika i umetnika koji se ni u kom smislu nije štedeo dajući se u svakom trenutku stoprocentno … Liričnost, sjajne gitarske deonice rolanja na bottleneck blues klizaču i čudesnim Manzarekovim klavijaturama … Pesma se razvija lagano, iz dubina južnjačke voodoo tame ka svetlosti nekog novog horizonta tek otvorenih ,,Vrata” … Džim je iznosi sa strahovitim emotivnim nabojem, gotovo krikom bola u glasu. Na laganoj i klizećoj, razigranoj bluz vatri Manzarekovih klavijatura i Krigerove slajd gitare Morison pleše svoj besmrtni bluz uvodeći slušaoca u čudesni svet jedinstvene psihodelične ,,The Doors” bluz magije, okrutnog morisonovskog teatra … Čudesni svet lirike i snažnih emocija, krika melanholije i neizrecivosti neke neodređene radosti postojanja, seksualne energije drugačijih i potentnih …

 … ROADHOUSE BLUES(Jim Morrison)…

Ah keep your eyes on the road, Your hands upon the wheel. Keep your eyes on the road Your hands upon the wheel. Yeah, we're going to the roadhouse, Gonna have a real good-time.

Yeah, the back of the roadhouse, They've got some bungalows. Yeah, the back of the roadhouse, They've got some bungalows.

They dance for the people Who like to go down slow.

Let it roll, baby, roll. Let it roll, baby, roll. Let it roll, baby, roll. Let it roll, all night long.

Do it, Robby, do it!

You gotta roll, roll, roll, You gotta thrill my soul, alright. Roll, roll, roll, roll-a Thrill my soul.

Ashen-Lady. Ashen-Lady. Give up your vows. Give up your vows. Save our city. Save…

 … Bluz Džima Morisona, jedan od sinonima za raspojasanu bluz energiju i divljinu lirike benda ,,The Doors”, pesma Roadhouse blues bila je posvećena voljenoj Pameli( njegovoj čudesnoj kosmičkoj saputnici koja je jedina mogla u potpunosti da ga razume i isprati do samog kraja na njegovom putu samouništenja, lagane nihilistične kapitulacije, njegovoj ,, Queen of the highway” sa albuma ,, Morrison hotel, hard rock caffe”(1970.), sa kojim je napravljen The Doors povratak bluz korenima nakon haosa burne prošlosti i lutanja u svakom smislu)… Legendarni Morisonov bluz nastao je tokom njegove vožnje u društvu Pamele na njihov posed u Lorel kanjonu, Los Anđeles … I dok je Pamela sedela za upravljačem i vozila ka ranču koji joj je kupio Morison, on je u svom stilu dobacivao reči od kojih će kasnije nastati stihovi ,, Bluza drumskog svratišta”, objavljenog kao singl, marta 1970. …

Ah, drži pogled na cesti,

Svoje ruke na volanu.

Drži pogled na cesti

Svoje ruke na volanu.

Aha, idemo u svratište

Stvarno ćemo se dobro provesti.

 Aha, iza svratišta,

Imaju neke bungalove.

Aha, iza svratišta,

Imaju neke bungalove.

 Plešu za ljude

Koji vole da to ide polako.

 Nek se vrti, dušo, vrti.

Nek se vrti, dušo, vrti.

Nek se vrti, dušo, vrti.

Nek se vrti, cijelu noć

 Napravi to, Robby, napravi to!

 Moraš se vrtjeti, vrtjeti, vrtjeti,

Moraš mi dušu oduševiti, dobro.

Vrti, vrti, vrti, vrti-a

Oduševi mi dušu.

 Blijeda-Damo.

Blijeda-Damo.

Odustani od svojih zavjeta.

Odustani od svojih zavjeta.

Spasi naš grad

Spasi naš grad.

Ah, upravo sada.

 Pa, probudio sam se jutros

I nabavio si pivo.

Pa, probudio sam se jutros

I nabavio si pivo.

 Budućnost je neizvjesna

I kraj je uvijek blizu.

 Nek se vrti, dušo, vrti.

Nek se vrti, dušo, vrti.

Nek se vrti, dušo, vrti.

Nek se vrti, cijelu noć

 … Roadhouse blues nastao je tokom dva dana snimanja(4.-5. novembra 1969.) u jednoj od brojnih Morisonovih improvizacija tokom njegovih burnih, boemskih dana i noći natopljenih suicidalnim količinama alkohola i opijata, na putu samouništenja, graničnim područjima kreacije i nihilizma, rastrojstva čula i izoštrene percepcije … Nakon haotičnog koncerta u Majamiju, marta 1969., potom hapšenja, puštanja uz kauciju i početka suđenja Morisonu, potom otkazivanja koncerata Dorsa širom licemerne Amerike i svih mogućih zabrana i pretnji, Džim Morison i njegov život, kao svojevrsni, autentični bluz pretvarali su se lagano u tragični ples smrti, nezaustavljivo predavanje totalnom samouništenju, nihilizmu, putu rastanka od sveta koji ga nije prihvatao bezgranično slobodnog, drugačijeg, hrabrog, beskompromisnog … Bio je to period Morisonovog tihog gašenja i povlačenja sa scene i iz života rokenrola, autodestruktivni koktel natopljen alkoholom i LSD stimulativom …

… S druge, one svetlije, kreativne strane, bio je to veoma plodonosan umetnički i stvaralački period Morisona i Dorsa, ovekovečen sjajnim albumima i povratkom bluz korenima, traženja novih izvorišta inspiracije i mogućnosti izraza unutrašnjih umetničkih poriva … Džim je bio sve ogorčeniji i depresivniji, želeo je da raskrsti sa avetima prošlosti i iskostruisanim mitom, njegovom nametnutom ulogom ispraznog rokenrolera i seks simbola uspaljenih šiparica, vraćajući se sve više vlastitoj poeziji i korenima iz kojih su nastajale nekadašnje nezaboravne pesme – bluz korenima … Nekadašnji lepuškasti pesnik i erotski političar(kako je nazivao sebe i Dorse) pretvarao se u debeljuškastog, bradatog bluzera, olupinu nekadašnjeg seks simbola u kožnim pantalonama … Džim je vremenom sve beskompromisnije dodavao gas( i alkohol, na žalost) terajući nemilosrdno do samog kraja, do vlastitog potonuća, žrtve koja bi se priklonila na božanski oltar radi ostvarenja umetničkih i životnih ciljeva – prolaska na drugu stranu, kroz pročišćena VRATA PERCEPCIJE … Legendarni, gotovo himnični stihovi koji najavljuju po ko zna koji put KRAJ, zloslutni Morisonov odlazak, pretočeni su bili ovim moćnim bluzom u sledeće poetske sklopove : ,, The future is uncertain and the end is always near…”. SMRT je još jednom bila centralna tema Morisonove poetike, jedini Džimov istinski prijatelj … zloslutna, uvek tu negde, na putu bez povratka, graničnih puteva pesnika, bitnika i bluzera Džima Morisona i njegove čudesne poetike bunta, nepristajanja na trivijalnost i prolaznost postojanja pod zvezdama …

  … WHO DO YOU LOVE(Bo Diddley) …

Yeah, yeah I walked 47 miles on barbed wire Cobra snake for a necktie Built a house by the roadside Made of rattlesnake hide

Brand new chimney made on top Made out of human skulls Come on, baby, take a walk with me Tell me who do you love?

Who do you love now? Who do you love now? Who do you love, babe? I say, "Who now, who do you love?"

Tombstone head, a graveyard mind Just 22, I don't mind dying Rode around the town with a rattlesnake whip Come on, baby, don't give me no lip

Who do you love now? Who do you love? Who do you love, child? I said, "who, baby, who do you love?"

Night is dark, the sky was blue Down the…

 … Sa kultnog ,,The Doors” albuma - ,, Absolutely live”(1970.), snimljena 17. januara 1970. u Njujorku, magičnim, ustreptalnim, tutnjajućim uvodom ritam sekcije, naročito virtuoznim umećem i energijom Džona Densmora, čoveka iz senke jedne legende, velikog znalca i požrtvovanog muzičara, na čijim hipnotičkim, čvrstim, ponavljajućim ritmovima i gruboj osnovi ritam i bluza lebdeći kotrlja se Krigerova magična slajd gitara, nošena bas linijama i Manzarekovim klavijaturama uronjenim duboko u korene čikaškog bluza, izranja još jedna nezaboravna bluz numera – hipnotička i razuzdana Who do you love, velikana rane rokenrol scene, moćnog gitariste i autora Bo Diddleyja …

… Silovito se uzdižuči iz ponora magičnih, južnjačkih bluz voda, sa izvorišta bluz Delte, pesma ,,Who do you love” biva nošena karakterističnim morisonovskim apokaliptičnim dahom ka uzbudljivom vrhuncu apsolutno živog nastupa na sceni Njujorka – tako ogoljena i moćna, mrveći ritmom i unutrašnjom snagom, energijom sve pred sobom … Na inače sjajnom, vanvremenskom albumu, dvostrukom vinilu koji apsolutno fascinantno beleži kreativnu i rušilačku, nezaboravnu morisonovsku The Doors bluz energiju i magiju, prepunom sjajnih momenata – od razarajuće verzije Morisonove poeme ,, Celebration of the lizard” do svemoćne ,, When the music’s over”, sve pršti od energije, blistavih muzičkih momenata, snagom benda sa ogromnim potencijalom i već izbrušenom, dijamantskom energijom … Duh šezdesetih, ovekovečen na samom početku nove decenije i epohe, kulminira svojom bluz energijom, nečim tako moćnim, neponovljivim … nečim od čega svakom istinskom ljubitelju muzike zastaje dah …

… I dok Džim Morison, na svom kreativnom vrhuncu i silini neobuzdane rušilačke energije koja će ga samo godinu i po kasnje odvesti u smrt, svojim sagorelim glasom koji se na momente pretvara u grozničavi krik natopljen alkoholom biva nošen na talasima uzburkane muzike Dorsa u jednom od svojih najboljih izdanja, iz dubina afričkih korena bluza i rokenrola( inspirisane Muddy Watersovom ,, I am your hoochie coochie man”) iz ponora tame rokenrol pozornice jedne nezaboravne epohe izranja moćni ,, Who do you love” čikaški bluz u neponovljivom Dors maniru …

… Energija, tačnije sinergija ritam sekcije, pasaža Reja Manzareka koji su tako daleki, sanjarski, Krigerove režeće slajd gitare koja kida i uznemirava omogućavaju Džimu Morisonu da u naponu kreativne energije i vrhuncu svoje bluz misije dočara svu onu lepotu i energiju koju ova muzika može da pruži … Retko moćna numera i izvođenje iste koje je nemoguće rečima preneti, dočarati svu magiju iste … Ostaje samo surovost užitka da se sve to samo na svojoj koži oseti – svim ustalasalim, prenapregnutim čulima, probuđenom svešču … Bit muzike Dorsa i energije Džima Morisona vešto je prezentovana u 6 nezaboravnih minuta emotivne bluz eksplozije, erupcije čudesne energije u svom punom sjaju … Zvuk Krigerove gitare i bubnjarski uvod Džona Densmora još uvek mi odzvanjaju u ušima … I nakon par decenija intenzivnog preslušavanja ovog maestralnog albuma, bluza na Džimov način i pesme Bo Didlija srce i duša ištu mi još … barem još jednom da osete magju te čudesne energije – veće i od samog života … zvanog BLUES … Pakleno morisonovskog, večnog, bezgraničnog …

… CLOSE TO YOU(Wilie Dixon)…

… Još jedna od numera sa ,, Absolutely live” albuma Dorsa, svetkovine zvuka i sirovih užitaka koje je sa bine, koja je vremenom postajala bojno poprište za isterivanje demona i gorčine do kraja Džima Morisona, odaslao zauvek u bluz etar jedan neponovljiv bend, predvođen harizmatičnim pesnikom, pevačem, bluzerom… bitnikom koji se ni u čemu nije štedeo, dajući ono najbolje i najiskrenije od sebe u svakom trenutku – kao da je poslednji…

… U kratkoj i haotičnoj, ali veoma kreativnoj i plodonosnoj karijeri Dorsa, bila je ovo jedna u nizu numera za sva vremena … kao i celokupan album, slika onoga što je Dorse odvajalo iz gomile … sva ona ,, apsolutno živa” bit koja prodire do kosti i srži muzike i slušaoca …

I wanna get Close to you, baby, like black on white. Close to you, baby, like the coldest of ice. Close to you, baby, like a siamese twin. Close to you, baby, like I'm feeling alright. I wanna get close to you, baby, Well, close to you, baby. Close to you, baby, Till I don't know what to say or do. I wanna get Close to you, baby, like the sight of your eye, Close to you, baby, like the heat is to fire, Close to you, baby, close as I can get, Close to you, baby, like water's wet. I wanna get close to you, baby, I said close to you, baby. Close to you, baby. Till I don't know what to say or do. I wanna get Close to you, baby, till I'm feeling alright. Close to you, baby, gonna love you all night. Close to you, baby, and to New York City. I love you so much, woman, you know it's a pity. I wanna get close to you, baby, I said, close to you, baby. I wanna get close to you, baby. Don't know what to say or do. Well. I gotta get closer and closer, baby. Closer and closer, babe. Closer and closer, baby. Closer and closer, baby. I gotta get close to you, baby. Till I don't know what to say or do. Well, closer and closer, baby. Closer and closer, baby. Closer and closer, baby. Closer and closer, baby. I wanna get close to you, baby. You know, baby, we love you. And I'll make him feel alright, Make me feel alright, Make Robbie feel alright, And you make John feel alright, And make Jim feel alright, And we wanna love you so much too, I don't know what to say or do Alright!

 … U razigranom bluz maniru Džim Morison početkom 1970. pleše na ritmovima Dorsa, koji na ovom uzavrelom albumu, preseku jednog prelomnog vremena i njihovih koncertnih aktivnosti( koje su uvek bile mnogo više no obična svirka, već ono, kako je to Džim plastično opisao : ,, Pesma koju napišem predstavlja kost, skelet na koji na koncertu dodajem meso, srž…”) nikog ne ostavljaju ravnodušnim … Bluz kliše Vilija Diksona, legendarnog autora preko 500 bluz numera( od kojih su mnoge već odavno klasici), prošaran je na bini rezantnim, pretećim bottleneck zvukom blues gitare maestra Robija Krigera i ritam sekcijom u najboljem čikaškom elektrificiranom bluz maniru Džona Densmora i basa sa klavijatura neodoljivo inspirativnog Manzareka … Sjajan plesni bluz ritam, prepun životne radosti i energije predstavlja moćnu podlogu za Morisonovo uzletanje u njegovom ,,dance on fire” maniru … poziv na ples … Zvučna kulisa emituje energiju kojom su Morison i Dorsi zauvek osvojili svet … za nezaborav … Pesma Close to you Vilija Diksona, u izvedbi Morisona i Dorsa prodiranje je do same srži bluza kao muzike i načina života … predavanje muzici i umetnosti koju su ,,apsolutno uživo” mogli samo da prenesu Džim Morison i Dorsi u svom iskričavom, totalnom, inspirativnom izdanju …

 … BEEN DOWN SO LONG(Jim Morrison)…

... Nakon obrade bluz standarda legendarnog Džon Li Hukera ,, Crawling king snake“(tokom početka decembra meseca 1970., u haosu vremena koje je usledilo nakon 30. oktobra 1970. i izricanja okrivljujuće, zatvorske presude Džimu Morisonu zbog koncerta u Majamiju, 1969., i navodnog lascivnog ponašanja na javnoj sceni, podsticanja nereda ... vremenu snimanja albuma LA Woman) , Džim je oduševio sve prisutne novom bluz pesmom ,, Been down so long“( pevajući o sebi kao o zatvoreniku on je aludirao na mučno suđenje u Majamiju i moguću šestomesečnu zatvorsku kaznu – odloženu velikom kaucijom, u zloglasnom zatvoru ,, Dade county“, na Floridi)... Moćnim i duboko proživljenim tekstovima, snažnim, alkoholom i gorčinom nagriženim vokalom, harizmom i paklenom doslednošću Džim se na ovom albumu nametao kao apsolutni lider i neko ko se u celosti, punim srcem, davao na poslednjem zajedničkom projektu benda koji je obeležio jednu epohu i svet...

 Well, I've been down so Goddamn long That it looks like up to me Well, I've been down so very damn long That it looks like up to me Yeah, why don't one you people C'mon and set me free I said, warden, warden, warden Won't you break your lock and key I said, warden, warden, warden Won't ya break your lock and key Yeah, come along here, mister C'mon and let the poor boy be Baby, baby, baby Won't you get down on your knees Baby, baby, baby Won't you get down on your knees C'mon little darlin' C'mon and give your love to me, oh yeah Well, I've been down so Goddamn long That it looks like up to me Well, I've been down so very damn long That it looks like up to me Yeah, why don't one you people C'mon, c'mon, c'mon and set me free

 … Bila je to Morisonova posveta svojoj najvećoj muzičkoj ljubavi – bluzu, osnovi njegovog muzičkog izraza iz koje je crpeo inspiraciju za pesničke uzlete u nove sfere … s one druge, bezgranične strane, gde sve postaje blejovski beskrajno … večno … Bila je to Džimova oda depresiji koja ga je pritiskala sve više, potraga za ,,ključem” koji bi ga napokon oslobodio okova koji su ga sve više zakivali za dno – u svetu koji ge nije razumeo, koji ga je iznurivao i crpeo mu preostalu životnu energiju ostavljajući ga u ogromnom prostoru bez inspiracije, kreacije i mogućnosti da bude samo ono što zapravo jedino i bio – bezgraničan i slobodan umetnik, pesnik novih vizija i stvaraoc koji je svirao rečima …Top of Form

Bottom of Form

Top of Form

Bottom of Form

 … CARS HISS BY MY WINDOW(Jim Morrison)…

... Još jedan moćan, vanvremenski bluz Džima Morisona - ,, Cars hiss by my window“( u kojem Džim na jedinstven način solira glasom, podražavajući zvuk bluz gitare) govori o jednoj od mnogih epizoda iz Džimovog burnog života bitnika, pesnika i pevača Dorsa, govori o događaju u vreloj sobi – sa zagrejanom devojkom, i mračnoj, melanholičnoj atmosferi smrti koja dolazi... Vrativši se improvizacijom koja je nastala unutar samog trenutka snimanja u studiju( kao sečanje na boemske dane i jedan od događaja iz vremena njegovog Venice west bitisanja na margini), Džim još jednom vešto, sjajnim pesničkim slikama aludira, ovaj put na njegov sve haotičniji odnos sa devojkom Pamelom, koja je u to vreme već živela u Parizu i bila heroinski ovisnik. Inspiracija za naslovnu numeru, njihov poslednji, veliki hit - ,, LA woman“, bio je roman losanđeloskog pisca Johna Rechia - ,, City of night“(1963.) – jedan od Morisonovih omiljenih iz studentskih dana, kao i reči pisca Johna Fantea: ,, Jebi se, L.A., i tvoje palme, i tvoje visoke glupe žene i tvoje fensi ulice...“...

                                   ,, Pište automobili kraj mog prozora

                                    kao talasi dole na obali.

                                    Devojka je kraj mene

                                    ali van mog domašaja.

                                    Farovi bljesnu kroz prozor

                                    obasjaju zid,

                                    ne čujem svoju dragu

                                    iako zovem i zovem.

                                    Prozori se tresu od zvučnog udara

                                    hladna devojka ubija u pomračenoj sobi...”

 ... Čitav jedan život, zgusnut u poetske sklopove, nemire i slike naprosto oživljava pred slušaocem, bolno iskren i prenet kao impresija na platno, osenčen bluz setom i teškim, klaustrofobičnim tonovima. Atmosfera na albumu varira od razigrane lepršavosti i poleta do teskobne tame i zloslutnosti ugođaja. Ono što je sazrevalo godinama unazad, kroz nezaboravne žive nastupe, svojevrsno the Doors ludilo na ivici nervnog sloma, i kreativno muzičko-poetsko napredovanje, doseglo je svoj vrhunac u opraštajnom remek-delu, jednom od onih koje ostaje sa vama do poslednjeg kraja, i onda kada muzika utihne...

...   Album ,, LA woman“ bio je zaokružena celina, opraštajni, vanvremenski, moćni Morisonov bluz, recital u nestvarnoj snazi poetike Cars hiss by my window, niz ogoljenih slika, brutalnih prikaza jednog stranca, boema, bluzera na kraju noći, životnog puta koji je isticao u svoj svojoj silini, punoći i beskompromisnosti, lepoti i tami bluz ovitka i čudesnog filinga kad se dobar čovek oseća loše, životna priča nastala iz pobune duha, kao jedna od mnogih s kraja šetdesetih, bergmanovski zatamnjena i lirski nadahnuta, muzički oslonjena na blues-jazz tradiciju zaodenutu snagom rock and rolla, jednostavna, iskrena i uklesana u stenu vremena kao nešto što ga nadilazi svojom unutrašnjom snagom i kreacijom. Vrata otvorena između krajnosti spoznatog i nedokučivog, odsjaji i damari duše i srca suprotstavljeni jezi smrti...korak dalje ka ostvarenju snova što nam izmiču na dalekom putu ka sebi i neprolaznosti. Neponovljivi the Doors touch namenjen sanjarima koji nikad ne odustaju, bez obzira na cenu i odricanja, veru u nešto što nadilazi i sam život...

  The cars hiss by my window Like the waves down on the beach The cars hiss by my window Like the waves down on the beach I got this girl beside me But she's out of reach Headlight through my window Shinin' on the wall Headlight through my window Shinin' on the wall Can't hear my baby Though I called and called Yeah, right Woo! Windows started tremblin' With a sonic boom Windows started tremblin' With a sonic boom, boom A cold girl'll kill you In a darkened room Yeah, woo Ride Ride on Weooooo! Wawa, eooo! Oooo, owa, owaaa! Wa, waaaaea! Ooo, wa, wa, wa, wa, waa! Uh-huh

 … CRAWLIN’ KING SNAKE( John Lee Hooker)…

... U drugoj nedelji decembra 1970. godine Dorsi su održali ono što su nazivali ,, blues day“... U toku je bilo snimanje albuma LA Woman( ispostaviće se poslednjih The Doors snimaka sa Džimom Morisonom, nakon čega on napušta bend, odlazi gonjen zakonom iz Los Anđelesa u Pariz - ,, na neko vreme“, u želji da se odmori od svega, pronađe preko potrebni mir, novu inspiraciju i da se jednostavno ukloni od svih nakon suđenja zbog ,,incidenta“ u Majamiju, farse iskonstruisane da se uklone buntovni i neukrotivi ljudi poput Džima) ... Nakon obrade bluz standarda legendarnog Džon Li Hukera ,, Crawling king snake“, Džim je oduševio sve prisutne novom bluz pesmom ,, Beeen down so long“( pevajući o sebi kao o zatvoreniku on je aludirao na mučno suđenje u Majamiju i moguću šestomesečnu zatvorsku kaznu – odloženu velikom kaucijom, u zloglasnom zatvoru ,, Dade county“, na Floridi)... Moćnim i duboko proživljenim tekstovima, snažnim, alkoholom i gorčinom nagriženim vokalom, harizmom i paklenom doslednošću Džim se na ovom albumu nametao kao apsolutni lider i neko ko se u celosti, punim srcem, davao na poslednjem zajedničkom projektu benda koji je obeležio jednu epohu i svet...

     ,, Dorsi su pravili album kakav je Džim želeo, a ne ono što se očekivalo. Dorsi su po Džimu bili bluz bend, a ne pop grupa“.

  Well, I'm the crawlin' king snake And I rule my den I'm the crawlin' king snake And I rule my den Yeah, don't mess 'round with my mate Gonna use her for myself

Caught me crawlin', baby, window Grass is very high Keep on crawlin' 'til the day I die Crawlin' king snake And I rule my den You better give me what I want Gonna crawl no more

Caught me crawlin', baby Crawlin' 'round your door Seein' everything I want I'm gonna crawl on your floor Let's crawl And I rule my den Come on, give me what I want Ain't gonna crawl no more

I have crawled a while

Come on, crawl Come on, crawl Get on…

Well, I'm the crawlin' king snake And I rule my den Call me the crawlin' king snake And I rule my den Yeah, don't mess 'round with my mate Gonna use her for myself

 … Godine autodestrukcije i života na ivici, s jedne strane, te stalnog muzičkog napretka benda i kreativnog uspona Morisona kao poete i umetnika, s druge strane, doneli su svoj autentični plod - album L.A Woman, 1971.godine, nešto tako bolno iskreno, kreativno i nadahnuto, otrgnuto iz prolaznosti vremena i postavljeno kao temelj muzičkog pokreta i izraza jednog vremena. Svedočanstvo koje kroz vreme postoji samo za sebe i govori o jednom neobičnom životu, buntu i poetici nedosanjanog. Album je sniman i miksan u periodu od novembra 1970. godine do februara 1971. godine ( mada je gotovo sve bilo završeno za samo dve nedelja rada u studiju). Nakon početnog haosa i depresije, vezane pre svega za činjenicu da je Morison sve više gubio interesovanje za dalji rad sa bendom( u kandžama industrije i vlasti koja ih je proganjala kao potencijalnu opasnost za sistem, naročito posle incidenta na koncertu u Majamiju 1. marta 1969.) i lagano tonuo ka konačnoj autodestruktivnoj ,, kapitulaciji“, te odlaska dotadašnjeg producenta Rotčajlda, rad na poslednjem ,, The Doors“ albumu počeo je pod nadzorom producenta Brusa Botnika, dotadašnjeg saradnika Pola Rotčajlda. U improvizovanom ,, The Doors workshop“ studiju u Los Anđelesu krenula je jedinstvena bluz priča, labudova pesma i jedan od najboljih albuma svih vremena - ,, vrisak leptira“ Džima Morisona. Bend su zvučno upotpunili i kvalitetom uzdigli na još viši nivo( čistokrvnog ritam i bluz dodira) bas gitarista Jerry Scheff( ex Elvis Presley bend) i teksaški ritam gitarista Marc Benno, vrativši bend i njihovu jedinstvenu muziku bluz korenima...

 Džim je bio jedan od najsvetlijih duhova koje sam poznavao, jedan od najsloženijih... Kada je jednom prestao da bude pevač u kožnim pantalonama, seks simbol the Doors , postao je divna olupina procvetala u debeljuškastog bluzera....

Majkl Meklur, američki pisac i bitnik

   Bio je gospodin Modžo Rajzin( pseudonim, Jim Morrison – Mr. Mojo Risin’, iz pesme LA Woman) i James Douglas Morrison, pesnik irsko-američkog porekla, bitnik, pevač bendathe Doors i istinski buntovnik s razlogom – lep, inteligentan, obrazovan, ali i veoma opasan, što nikako nije bila kombinacija koja je mogla dugo da traje, naročito ne u Americi druge polovine šezdesetih godina 20. veka, okrvavljenoj vijetnamskim ratom i haosom unutrašnjih nereda... Americi zahvaćenoj unutrašnjom revolucijom, radikalnom pobunom vlastite dece... Za američku, dobrostojeću i zaglupljenu srednju klasu( kao i za nekolicinu onih koji su držali sve konce moći i bogatstva u svojim okrvavljenim i pohlepnim rukama – kako tada, tako i uvek kroz istoriju sveta) Morrison je bio javna opasnost - public enemy, opscena i arogantna, neka vrsta potencijalne revolucionarne opasnosti, dovoljno smeo, harizmatičan i ,, lud“ da ,, potpali“ i povede ustalasanu omladinu u neželjenom pravcu promena... Za većinu je opet bio prihvatljivi buntovnik, romantični ludak na putu beskrajnih noći, Kralj guštera, oslobodioc, seks simbol, erotski političar – neko u startu etiketiran( kako to obično biva, u svetu zabluda i bezobzirnosti), zamišljen glupošću ljudskom na određeni način i kao takav zauvek ,, zamrznut“ predrasudom i nepromenjiv... A u stvarnosti, iza oblandi predrasuda i kulisa iskonstruisane javne scene, iza ugla nežne parade, unutar koje stalno nešto uzaludno radimo, znojimo se nepotrebno i sami sebi kopamo plitke grobove...  

Bio je tih, stidljiv, zatvoren čovek, romantični pesnik, mistični pesnik, ali književni kritičari i publika nisu želeli da shvate da će proći vreme njegovih kožnih pantalona. Bio je uspešna pop zvezda. To je akademičare dovodilo do ludila...

... Glavna tajna The Doors je u poeziji. Bili smo bitnici koji su pisali i svirali rock and roll. Bilo nas je četiri muzičara: jedan od nas, Džim, svirao je rečima .

Ray Manzarek, the Doors

   Bio je, doista, romantični, tragični pesnik, zagledan u sebe i mogućnost prolaska kroz ,, vrata percepcije“ ka beskonačnom, dionizijsko-remboovski pijani brod i zaneseni trubadur rođen za beskrajne noći, koji je doslovno živeo i umro za umetnost, vlastite ideje i snove... Bio je neprilagođeni usamljenik, marginalac i stranac u svetu apsurda, zla i podmukle zlobe, neko ko je beskompromisno i isključivo sledio samo svoj put, razapet između neba mogućeg i pakla nedosanjanog... Bio je jezivo iskren čovek, neko ko je vlastiti, jedinstveni duh beskompromisno ispoljavao... Bio je velika, tragična duša, koja je pevala o sopstvenom kraju (The end) kao svom jedinom prijatelju... Jedinstvena duša, razigrana na besmrtnoj vatri muzike, pesme kao jedinog iskrenog prijatelja koji sa nama ostaje do kraja... Jedinstvena, beskrajno hrabra, ogoljena, očajna i bolno iskrena duša koja je pre konačnog kraja i velikog sna poželela da čuje vrisak leptira i otkaže pretplatu na uskrsnuće ...

   Bio je istinski, bluzer čiste duše, čiji besmrtni bluz krici i stihovi poput Back door man, Roadhouse blues, Close to you, Who do you love, Little red rooster, Crawlin’ king snake, Been down so long ili Cars hiss by my window odzvanjaju kao večni kosmički eho i diraju isto tako čiste i nevine duše, čineći melem za mnoge neisceljene rane sluđenih i obespravljenih ljudi širom sveta, sveta koji ga nije voleo, prihvatao ili želeo da razume... Jim Morrison je jednostavno bio suviše nezgodna, hrabra i opasna kombinacija lepote, smelosti i inteligencije za jedan ovako raslabljen , zao, prazan, perfidan i glup svet, koji radi sitnih radosti i koristoljublja pluta ili tone sve dublje i nepovratnije, zasnovan na sili i gluposti... Morrison je, sledeći svoj autentični put i rutu svojevoljne ,, lagane kapitulacije“, zgužvao ljudski vek u vlastitih 27 ovozemaljskih godina, ničeanski, kroz Blejkov put preterivanja, stigavši u dvorac mudrosti, dvorac za većinu nedostupan i namenjen samo najhrabrijima s one strane dobra i zla... Stigao, ostavivši kao dalji putokaz svetlosti i opomenu vlastitu besmrtnu poeziju i umetnost, dobivši, u zamenu, od smrti krila i postavši anđeo, ovaj put nezemaljski, večan i lirski prozračan...

                            ... Carstva blaženstva, carstva svetlosti.

                               Nisu svi rođeni za slatke radosti,

                               neki su rođeni za beskrajne noći,

                               za kraj noći ...

... Jim Morrison je zauvek otišao 3. jula 1971., u Parizu, gradu poezije, romantike i svetlosti, nošen dahom svoje bezgranične slobode, vanvremenske lirike i besmrtnošću bluza koji je tako voleo i sa kojim je tako snažno i dirljivo umeo da dotakne duše onih koji su umeli da ga slede i razumeju ... Njegove bluz pesme i obrade besmrtnih klasika bluza ostaće zauvek urezane u srcima i dušama svih onih istinskih ljubitelja muzike i načina života zvanog BLUZ - ,,kad se dobar čovek oseća loše“ ...

 …Volim da pevam bluz – ta slobodna duga bluz putovanja gde nema pravog početka ni kraja. Samo te uvode u stvar, a ja kasnije uglavnom izmišljam stvari. I svi imaju svoje solo delove. Volim takvu vrstu pesama, više mi se dopada nego neka druga obična pesma. Volim taj osećaj kad bluz počne, i onda samo posmatraš kuda ćete odvesti...

… Njegova besmrtna duša sigurno je pronašla u nebeskim sferama svoje bluz svratište i utočište za svu njegovu jedinstvenu liriku i bluz melodije kojim je za života oplemenio svet … prosvetlivši ga svojom jedinstvenom, melanholičnom bluz magijom pesnika beskrajnih noći … u nekom novom carstvu blaženstva, carstvu svetlosti koje je stvorio samo za sebe, voljenu Pamelu … i nekolicinu odabranih, srodnih bluz duša … Amin …

  By Dragan Uzelac, blues man, avgust 2019. … for JIM MORRISON and his blues soul … with much love …