#Lavirint

[razdragana]

U dva različita lavirinta smo, a iz njih možda nikada nećemo naći izlaz

Foto: istockphoto

[ultravioletna]

Uspomene - sreća ili dželat?

Odrastanje je vrlo čudna stvar. U jednom momentu uživaš u trenucima za koje ne znaš da će postati samo uspomene. Godine i godine školovanje završe se jednim ispitom, diplomskim radom.. Nema više školskih klupa, nećeš se smejati sa drugaricama i slatko se smejati tom jednom dečku iz odeljenja. Sa tim nekim novim klincima nemaš ništa zajedničko, sem možda toga da sede u istim klupama u kojim si ti sedela. Pa postaneš "bumer" jer ti klinci imaju fore koje ne razumeš. A nekad si ti bila među njima. Jedno detinjstvo se završi slikama na zidu. Porodica počinje da bledi, i dok si rekao "keks", porodica od četvoro svede se na dvoje. Detinjstvo ti se gasi gubicima. Kad baka i deka napuste ovaj svet, nisi više ničija unuka. Nema više dedinog pevanja iz podruma, nema priča o njihovoj mladosti, nema cepanja i unošenja drva.. ne dobijaš više novac za užinu jer više ne ideš u školu. A nema ni bake ni deke. Nemaš više koga da pozoveš da tražiš da ti spremi palačinke, da te sačekaju kad dođeš iz škole. Uveče više ne sedite zajedno i ne slavite slave. Nisi više položajnik i ne dobijaš milion poklona za rođendan, Novu godinu.. Ne postavljaš više sto i ne čekaš puno gostiju. Jer gosti više nisu tu. Postoji mesto gde ćemo se svi sresti. Odrastanje je čudno jer.. sa bakama i dekama odlaze i ljubimci. Jedan, pa drugi, pa treći.. Pa kad ode onaj poslednji, a kuća postane skroz prazna, niko ne laje, niko ne grebe nameštaj, nikome više ne puniš posudice sa hranom i nikome više ne kupuješ igračke.. onda te baš udari. I pitaš se, da li ovo znači da sam odrasla?

Ne znam šta je odrastanje, ali ako je ovo to.. onda svakome od nas, po rođenju treba doći jedan vodič kroz odrastanje i vodič kroz uspomene. Jer ja sada imam toliko uspomena sa kojim ne znam šta da radim, a da se ne razbiju u sitne komade. Bojim se, ako zađem u lavirint svojih uspomena, naći ću i one koje će me podsetiti na trenutke kada sam bila najsrećnija. A onda me niko neće spasiti od odrastanja. I onda će ovo dete u meni shvatiti da se detinjstvo završilo.

A onda nijedno godišnje doba neće mirisati na sreću, a ja ću morati da zaustavljam kazaljke na satu. Uspomene su super stvar, ali moraš da naučiš da zbog njih budeš srećan, a ne da te bole kao otvorena rana. Eto, to je valjda to.. Odrastanje.

[belog-grada-crna-princeza]

Pieces of me/ pokušaji razrešenja ili o muškom i ženskom principu.

Nemam mira, nakon tvoje izjave da previše filozofiram, pa mahnito istražujem preplitanja i razlike između nauke i filozofije. Zaključujem da smo to ti i ja, ti si preciznost, pravila, logika. Ja volim pitanja bez odgovora i odgovore u obliku pitanja. Kuda me je to dovelo? A mora li nekuda? Ja sam u stanju da obiđem čitav kosmos i da nikuda ne stignem, bar ne po tvom poimanju. Zar ta tvoja nauka nije opsednuta pravilnim definicijama? Hajde reci mi, šta znači stići negde. Završiti putovanje? Ne žuri mi se u tome. Mogla bih umesto toga pomešati noć i dan, san i javu, tvoje razloge i moje izgovore ili kako ono već… Ima neki Andrićev citat, (i namerno ću parafrazirati jer nije bitno sad što je Andrić), kaže, najsuroviji postupak koji možete učiniti nekom svom bližnjem je da dok vam govori o svojim emocijama, vi nudite logiku. Surovost te se ne tiče, dokle god je potkovana činjenicama. Ne volim ja ni slatke laži, niti se branim od gorčine. Samo bih malo da egzistiram van tih okvira. Tebi je potrebna jedna staza koju ćeš slediti, a ja volim pogrešna skretanja i lavirinte i zaobilazne putanje. Čujem već tvoja opravdanja koja me uopšte ne dotiču. Hoćeš da ti kažem šta ja mislim o tom tvom realnom svetu u kom navodno treba da živimo? Za nekog ko tvrdi da se vodi čvrstim i opipljivim dokazima, previše veruješ u bajke. Reci mi šta čini tvoje iluzije vrednijim od mojih? Snaga je u brojevima, zar ne? Uostalom, ja spuštam mač, a i štit. Ti veruješ u dihotomiju. Ja verujem u kaleidoskop. Ostavljam mesta dihotomiji jer ne mogu ni da je prihvatim ni da je odbacim, ona je za mene ponovo misao u kom i postojanje i nepostojanje nemaju ni početak, ni kraj. Svaku liniju je čovek svojom rukom crtao, a ruka sudbine brisala. I na sve ovo ćeš ponovo slegnuti ramenima jer: ja filozofiram i mogla bih samo ovo da pustim; kao da ne znaš da ja ništa nikad nisam pustila.. osim svega? Nemam jednostavan odgovor. Ili se samo trudim da ti ubacim nervozu jer te kida neizvesnost i neodlučnost koja meni daje krila i čini da verujem u nemoguće. Znaš li šta je najgore od svega? Što uprkos svemu, ja u dubini sebe mislim da si ti skroz u pravu. E, to je strašno! Ovo nije svet koji naročito vrednuje ženski princip, koji i ti bez trunke žaljenja odbacuješ poput požutelog lista koji ti je sleteo na kaput. Muški princip bespogovorno usvajamo kao Apsolutnu Istinu nad svim istinama. Želiš zaključak od mene, ali nemam zaključak. Setim se onog zida sa grafitom Question Everything, a ispod toga je neko napisao Why? E, ja sam ti takva, ja sam poput tog koji je to napisao. Ti ćeš i dalje tvrditi da prosto previše filozofiram, a ja bih te pitala: a zašto? Kažu li istraživanja nešto o tome?

-Katarina

[jelenajt]

Izlaz za sve postoji, lavirint je dokaz.

[rakocevicm]

Karijerni put u svetu dramskih umetnosti

Većina se kroz život jednom zainteresuje za neki vid umetnosti kao životni poziv, ali uglavnom oseti neku dozu nečeg nedostižnog u ovom poslu.

Dramske umetnosti kao izbor karijere su često nedostižne, svet koji je vrlo zatvoren od spoljašnosti. Tu stoji merilo naše posvećenosti, želje za tim da na svoj način progovorimo. Kada shvatite to koliko ste spremni da se posvetite i koliko toga da žrtvujete, dolazite do shvatanja toga da ovo nije samo posao, nego život i tu počinje igre.

Karijerni put u dramskim umetnostima je često poput avanture, ali kroz ozbiljan lavirint koji nekad nema izlaza. Svaki posao ima dve strane, samo kod ovog treba da naučite na početku kako funkcionisati.

Da ključ za početak je upoznavanje i funkcionisanje u ovom poslu, okruženju i tempu koji život može da dobije.

Sa vama zelim da podelim par stavki koje će na početku vrlo značiti.

Otkrivanje strasti - Početak karijere često počinje s otkrivanjem vlastite strasti. Šta vas motiviše i pokreće? Nije pitanje toga šta hoćete da kažete već zašto baš kroz tu dramsku umetnost? Kada shvatite gde vas pre svega vaš unutrašnji osećaj vodi, znate da ste na pravom putu, jer je unutrašnji osećaj podloga ovakvog posla.

Obrazovanje i razvoj - Ulaganje u obrazovanje i kontinuirani razvoj su jedna od ključnih stvari za uspeh. Većina od vas se možcda ne bi složila sa mnom, ali nije pitanje gde se školujete već ko vas uči. Dramske umetnosti sa sobom nose ogroman opsek različitih tema, pa nekako obrazovanje pomaže u praćenju te količine informacija koje odredjena dela hoće da prenesu. Formalno obrazovanje može pružiti čvrstu osnovu i tehnike, dok radionice, seminari i mentorstvo omogućavaju specijalizaciju i praktično iskustvo. Učenje od iskusnih umetnika i nastavnika može značajno poboljšati vaše veštine i proširiti vašu perspektivu. A meni najbitnije, bićete okruženi ljudima sličnog shvatanja i razmišljanja, ljudima koji motivišu vaše različite stavove i razmišljanje.

Networking - Umrežavanje s drugim umetnicima, galeristima i kritičarima ključno je za izgradnju vaše karijere. Sudjelujte na događajima, izložbama i umjetničkim grupama kako biste proširili svoje kontakte. Pridruživanje profesionalnim udruženjima i sudjelovanje u online zajednicama također može otvoriti nove mogućnosti i saradnje.

Upornost i otpornost - Put umetnosti često je pun izazova i neuspjeha. Važno je zadržati motivaciju i upornost kako biste prevladali prepreke i nastavili napredovati. Svaka kritika ili odbijanje može biti prilika za učenje i rast. Održavajte pozitivan stav i usredotočite se na svoje ciljeve.

Prilagodljivost - Umetnost je dinamično polje koje se neprestano mijenja. Budite spremni prilagoditi se novim trendovima i tehnologijama kako biste ostali relevantni. Eksperimentirajte s novim medijima i tehnikama, i ne bojte se izaći iz svoje zone komfora. Fleksibilnost i otvorenost prema promjenama mogu vam doneti neočekivane prilike i uspehe.

Samopromocija - Naučite efikasno promovisanje svog rad putem društvenih medija, web stranica i drugih kanala kako biste privukli pažnju šire publike, vremenom od šre publike naćićete svoju ciljanu koja će da se pronađe u vašem radu.

Karijera u umjetnosti može biti izazovna, ali i izuzetno ispunjejuća. Budite dosledni svom radu, možete graditi uspešnu karijeru koja odražava vašu jedinstvenu kreativnost i strast. Istražujte, učite i razvijajte se, i vaša umjetnička putanja će zasigurno biti avantura ispunjena nezaboravnim trenucima i postignućima.

Morate da volite ovaj način života, a moj svet je da pratite unutrašnji osećaj. Osećajte to što radite i uživajte u svakom osećaju koje vam projekat ili delo pruža.

#theater#dramatic art

[astrowhitelion]

Retrogradni Merkur u Jarcu - Navigacija kroz Unutrašnji Lavirint!

[djolens72]

MODNI DETALJ

Neizostavan modni detalj pri svakoj kupovini u širokim i velikim i malim i uzanim prostorima široke potrošnje, akcije veštih trgovaca i metrima dugačkim radoznalih kupoholičara novootvorenih lanaca trgovina..Prolazak kroz lavirint u zamišljenoj ruti između visokih i uzanih rafova kolicima limenim u nedeljnom izletu i slobodnim vremenom posle podnevne dremke onako u prolazu puneći iste sa željom i…

[zanimljivaekonomija]

Mileva Ajnštajn kao književni lik Slavenke Drakulić

Jedna od najvažnijih predstavnica nekadašnje jugoslovenske književne scene, novinarka i jedna od najprevođenijih hrvatskih spisateljica, Slavenka Drakulić, posle nekoliko godina ponovo je bila gošća Beograda i družila se sa svojim čitaocima povodom knjige „Mileva Ajnštajn: Teorija tuge“ u izdanju Lagune, koja je predstavljena 11. maja u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.

„Rado dolazim u Beograd. To su stare uspomene moje generacije od pre rata, kada su ti susreti bili učestaliji. Veoma se dobro osećam u Beogradu, a naročito u ovoj knjižari koja je kao jedan prekrasni književni lavirint“, rekla je Slavenka.

O romanu koji predstavlja unutrašnji svet talentovane Mileve Ajnštajn, rođene Marić, u trenutku bolnog i ponižavajućeg raspada braka sa Albertom Ajnštajnom, pored autorke, govorile su i profesorka na Filološkom fakultetu u Beogradu dr Biljana Dojčinović, i urednica u Laguni Jasmina Radojičić.

Slavenka je na početku istakla da je Ajnštajn „prednost uvek davao svom naučnom istraživanju, a Mileva, koja je isto bila izuzetno nadarena, bila je žena i majka, stoga njena genijalnost nije mogla doći do izražaja i zato je tragična ličnost, ali ličnost vredna pažnje. Važno je istaći da je reč o književnom liku. Uzela sam pojedine elemente iz njenog života koje sam smatrala važnim i stvorila književni lik“. Slavenka nam je otkrila i šta je bio neposredni povod da se zainteresuje za Milevu Ajnštajn: „Prilikom boravka u Americi poveo se razgovor o Ajnštajnu i intelektualcima uopšte. Ispostavilo se da malo ko zna da je Mileva bila prva Ajnštajnova žena i to mi se činilo nepravedno. Onda sam počela malo više čitati o njoj i odlično se uklopila u moju ideju da pišem o jakim ženama koje su u senci muškarca“.

Jasmina Radojičić je kao važnu stvar istakla da je Slavenka dala glas drugoj strani u intimnom odnosu dvoje genijalaca: „Rečenica koja je važna za ovaj roman i koja je meni ostala u sećanju jeste kada Mileva piše Ajnštajnu i kaže: ’Lakše ti je da se brineš o celom svetu nego o svoje dvoje dece’, i tu se zapravo vidi koliko je poza koju muškarac često zauzima, da se brine o celom svetu, i te kako izgovor da brigu o porodici prepusti nekom drugom, izgovor koji se prihvata kao legitiman. Ovim romanom Slavenka daje glas Milevi, ali i svakoj ženi koja je zbog brojnih razloga, društveno-istorijskih ili nekih drugih, bila nevidljiva i neprepoznata, i taj glas je apsolutno autentičan i književno ubedljiv“.

Biljana Dojčinović je posebno istakla unutrašnji svet junakinje koji Slavenka Drakulić odlično opisuje: „Dok čitate, vi se ne pitate da li je to istina nego ste sigurni da je moralo tako da bude, što znači da je lik ubedljiv. Ovo je priča o ženi koja je imala hendikep zbog toga što je žena. Drugo, što je htela da se bavi naukom, zatim je imala fizički i nasledni hendikep u porodici i ništa pod tim okolnostima nije bilo uz nju. Ipak, ovom knjigom se odaje priznanje onom što je mogla da uradi i beleži činjenica da je Mileva bila na korak do jednog drugačijeg postignuća, mogla je da bude ravnopravna sa njim“.

Prema rečima Slavenke Drakulić, životna storija Mileve Marić Ajnštajn je univerzalna priča o ženi koja je u određenom trenutku morala da bira između ličnih ambicija i brige o porodici, a potom više nije bilo povratka da ostvari svoje snove.

FOTO: Laguna

[balkanskapravila1371]

Гледајте „Lavirint Znakovi Otkriveni Na Dnu Jezera u Kini“ на YouTube-у

[vaskic]

[razdragana]

Nebo zvezdano

Od mojih želja sazdano

Muva u paukovoj mreži

Lavirnit iz kog se ne beži

[belog-grada-crna-princeza]

Dobar lik/loš lik.

I ponovo si istovremeno i Grdana i Trnova Ružica. Ponovo si i princ koji će razbiti kletvu, time što ćeš razbiti sva ogledala i iznenađeno zuriti u svoje krvave pesnice. Everyone is a bad guy/and there's no way to know who's the worst. Ne daš rani da zaraste, svako jutro kidaš konce, svako veče sipaš so. I svi koji ti liče na ovom svetu mogu s tobom u Podzemlje, ali ne i na Zemlju jer tu te čekaju oni zbog kojih tamo i silaziš. Ovde si u nekom trenutku na vašaru zalutala u sobu s ogledalima i sada ne možeš da pronađeš izlaz. Previše si kriva i previše si nevina. Najteže je biti u Čistilištu. Čini se da ni jedna strana ne može da prevagne, a sudija je najmanje pravedan od svih. Jednako su ti dragi i jednako ti se gade, a treći svet.. nemaš. I ako je sve samo jedna okrutna šala, lavirint bez stvarnog izlaza, pitaš se je li svaki tvoj pokušaj uzaludan. Pitaš se koliko zaista vredi ova duša koju su dodirivali svojim prljavim, izdajničkim rukama i koju si po niskoj ceni prodavala Đavolima. Jesi li zaista bolja od njih? Ili im samo odgovara da misliš da nisi? Ili im samo odgovara da te sa trona povuku u najmračniju tamnicu, zaključaju i celom svetu obelodane da si sa pravom tu i bačena? Svet će popiti njihove laži, a i ti ćeš, jer si ovde svoja na svome. Sa mrakom i hladnoćom si se skoro pa sjedinila. Ovo i nije neka razlika. Ubeđuj se u to. Ubeđuj se da nije bolelo. Ubeđuj se da si veća od svih njih čak i na kolenima. Kažu, ako misliš da nisi vredna spasa, nećeš ni biti spašena. Pitam te ponovo, koliko vredi tvoja duša? Je li vredna toga da pokidaš rešetke kao Zver kojom su te prozvali i konačno jednom pokažeš zube? Ili si do kraja života ipak srećnija u zatočeništvu? Ako se sada (ne) predaš, to pitanje će dobiti odgovor. 

-Katarina

[jelenajt]

Neki snovi su tako... Slojeviti. Duboki. Prožeti tunelima... Lavirint misli uma sa potpisom, pera tako maznog a oštrog, da ostane urezan u tebi. Živi. Menja te na svim nivoima. Nisi kopija. Ali nisi ti. Nešto si drukčije, nešto što si mogao postati, ali nikada ne sam

[blesava-devojka]

Ljudi su toliki lavirint da cak i onda kad mislis da si nasao resenje, ti si ustvari samo jos vise zalutao.

To valjda i jeste ono sto je zanimljivo.

[k-arts-world]

Labyrinth Finding a way through the labyrinth of all those problems and challenges... #labyrinth #geometric #painting #utopia #exitlabyrinth #exit #acrylicpainting #instaartwork #instaart #interirordesign #interior #maze #pattern #path #way #lavirint #fidingtheway #theway #mazeoflife #labyrinthe #lifelabyrinth #labyrinths #art #artsofinstagram #arte #kunst #3d #3dimensional https://www.instagram.com/p/CH58MtTH8MA/?utm_medium=tumblr

[solanovicz]

Krasan tekst u današnjem broju Politike o albumu Mister Mačak: Postanak od Igora Stanojevića!