#༉ tengen uz.

[bruisedbluberries]

no bumper.

mini drabble with uzui and tomioka. more to come soon. wanted to get my writing brain back together.

“Holy shit, dude! What the hell happened to your car?” Tengen yelled to Giyuu through his window, the loud bass of his music nearly drowning him out. Seeing his friend pull up to the red light with a missing bumper was not what he expected. 

Just ten minutes ago they were weaving through traffic before Giyuu got cut off by a random driver, leaving the Porsche driver to himself. And last Tengen remembered; Giyuu’s Ferrari wasn't missing its rear end. Giyuu glared at his friend, holding up a very shaky middle finger. “Some twat swiped me and then ran off into the backroads. I don't care, I’ll get it fixed.” He rolled his eyes and sighed. 

Tengen was caught slightly off guard by how careless Tomioka was to his problem. He really didn't seem to care. The light turned green and the two of them roared their vehicles and began racing again. Open roads ahead of them making it a smooth drive, the cool night air blowing through their windows as they flew past buildings. 

It was only a short amount of time before they arrived back at Uzui’s place. They both got out of their cars and immediately went to take a look at Tomioka’s car. “Do you really think you can afford to get that fixed?” Uzui questioned, cringing violently at the damage done to his friend's car. Not only was the bumper gone, part of the body was dented and scratched to eternity. 

“Don't know. If not, I’ll just get a new one. No biggie.” Tomioka glared at the damage, pulling out his phone and snapping a picture. 

Akaza, when I catch you and your shit prius-c. 

[bruisedbluberries]

“ah- uh, thank you!” tengen bowed, trying to show his appreciation. he watched the caretaker take Nijimaru and examine him. he still felt guilty for getting his poor bird caught in his mess.

“it was such a freak accident, Nijimaru came to announce something mid-battle. and we were moving so fast… i didn’t see him and ran him right into a wall. i feel terrible…” tengen remembered feeling his precious bird get smushed under his back, the scene replaying. he did care about his crow, buying him new flashy outfits and jewels for him to wear.

he put his hands over his face and took a deep breath, trying to not irritate the caretaker even more. “is there anything i can do to help? if not, is there anything i can get for you? as a thank you for helping, and being such a great person to the crows.”

@bruisedbluberries [x]

How annoying.

Upon being handed the crow, Masaharu can’t help the small bout of anger worming it’s way into his heart, eye slightly twitching at the current state of the crow in his hands.

It’s not, and the crow will be back up in a few weeks, but it still worries the caretaker to see the things in this condition. After all, they’ve raised the birds with their bare hands, so to see them hurt feels like a personal attack to them.

It was an accident, though, so there’s no need to direct my ire to him.

The phrase doesn’t help with his growing ire to the Hashira.

“He’ll be fine,” Masaharu’s quick to dismiss the other’s concerns, failing to hide the bite in his voice. “It’s just a broken wing- Nijimaru will be healed up in about four weeks.”

[rayzicons]

Demon Slayer (3/3)

- like or reblog if you save/use ¡!

[vortodox]

Dragi moji, bliži nam se Chibicon, te vam donosim jedno lepo iznenađenje! Ove godine nam u goste dolazi četvoro kosplejera iz susedne Bugarske – Silvija Aleksandrova, Todor Kostov, Veni Zdravkova i Alex Zin! Uz svoje različite kosplej stilove nam donose i jednu priču o tome kako su počeli, šta je ono što ih motiviše u kospleju, kao i zašto je grupni kosplej bolji od onog samostalnog. Uživajte!

Pre nego što započnemo sa konkretnim stvarima vezanim za kosplej, verujem da biste voleli da znate nešto malo više o našim gostima:

S: Zdravo, ja sam Silvija i imam 27. godina. Preko više od 10 godina se bavim kosplejom. Volim da putujem i da prisustvujem brojnim anime, manga, kosplej i gejming događajima. Najviše volim stvari koje su u fantasy/sci-fi/mecha/post apocalyptic fazonu, a ponekad i slices of everyday life. Upravo iz ovog razloga neki od mojih najomiljenijih anime naslova su: Natsume Yuujinchou, Seirei no Moribito, Casshern Sins, Stein’s Gate, Bounen no Xamdou, Psycho Pass, Tengen Toppa Gurren Lagann, Suisei no Gargantia, Neon Genesis Evangelion, Rebuild of Evangelion filmski serijal, RaXephon (koji je za mene lično jedan od najboljih mecha animea svih vremena), Shangri La (zbog neverovatnog dizajna likova koje je uradio Range Murata), Shinsekai Yori, Hellsing Ultimate, Tonari no Kaibutsu-kun, Kotonoha no Niwa itd. Takođe sam veliki fan dobrih klasika studija Ghibli, poput Howl’s moving castle, kao i nekih njihovih novijih naslova poput The Wind Rises i From Up on Poppy Hill. Što se mange tiče, neki od naslova koji su mi izrazito zapali za oko tokom godina su: Naruto, Bleach, Claymore, Shingeki no Kyojin, Magi, Adekan, Fruits Basket, i dva simbolična manhwa serijala – Demon diary i Noblesse. Među moje omiljene knjige spadaju  Hari Poter, Točak vremena, Gospodar Prstenova i Silmarillion. U zadnje vreme sam se pronašla u Marvelovom univerzumu, te planiram neke kostime odatle. Međutim, van gikovskih okvira, ja sam ekolog I bavim se administrativnim poslovima vezanim za ovo zanimanje. Veći deo mog dana je posvećen poslu, te je to razlog zbog kojeg mi je kosplej trenutno samo hobi iz zabave i divna aktivnost u slobodno vreme, zahvaljujući kome mogu da imam ove mini odmore. Nikada nisam gledala na kosplej sa takmičarske strane gledišta, niti sam ikada imala potrebu da pravim stranicu na fejsu.

T: Ok, evo nečeg malo više o meni – zovem se Todor, ali me svi zovu Toh. Ja sam okoreli anime fan, gejmer, kosplejer (očigledno), i gik i štreber u najokorelijem smislu te reči. Apsolutno obožavam sve što ima veze sa umetnošću ili kraftovanjem, ponekad me fasciniraju veoma mali delovi ili detalji umesto grandioznih remek – dela. Ponekad obična skica nosi veću vrednost za mene nego završeno umetničko delo. Pored toga, pokušavam da prkosim opšteprihvaćenom svetu punom stereotipa koji tvrdi ,,mora da bude tako kako jeste’’, i trudim se da približim moj šareni mehur svetu u kome živim. Radost za sve!

V: Zdravo, zovem se Veni i nedavno sam napunila 18 godina. Bavim se kosplejom već 4 godine, kojim sam počela zvanično da se bavim pre 3 godine. Još od kad sam krenula sa kosplejom, krosplej je postao moja velika strast, zato što mi omogućava da postanem nešto što je kompletna suprotnost od onoga što sam ja psihički i fizički. Takođe mi dozvoljava da budem maštovita sa šminkom, koja je moja druga velika strast. U moje omiljene serije/animee/video igre spadaju GoT, Šerlok, Fate, Pirati sa Kariba, Hari Poter, Gospodar Prstenova, Shingeki no Kyojin, Assassin’s Creed, DC i Marvel univerzum itd. Ljudi me znaju zbog moje ljubavi prema dreg kvinsima i kingsima, a moji roditelji mogu da potvrde da imam običaj da nosim dreg bradu kod kuće. Kao dokaz tome je činjenica da sam uradila kosplej pevača Adama Lamberta. Pored kospleja i drega, volim da učim nove jezike i da putujem po Evropi. Moj san je da posetim što više zemalja sveta što je moguće.

A: Jas am Alex Zin. Tokom dana, na završnoj sam godini na studijama filma i medija u Sofiji, a takođe pišem članke o filmu, kulturi, stilu života i tehnologiji. Kao ugledni gik, obožavam anime, zapadnjačke crtaće, kao i knjige i novele. GoT, Ratovi Zvezda, Black Butler I DC univerzum su neke od stvari koje su uništile moj socijalni život u proteklih nekoliko godina. Takođe igram video igre više nego što lekari preporučuju, ali ne pušim, što je dobra stvar, pretpostavljam.

  Svačija kosplej priča počinje drugačije, pa ni naši novi prijatelji nizu izuzetak. Hajde da čujemo nešto o njihovom ulasku u kosplej svet:

S: Iskrena da budem, sve je počelo davne 2005/2006, standardnim posmatranjem i divljenjem sa ostalim fanovima sa interneta uz pomisao: ,,Ovi ljudi su kul’’! Tek nešto kasnije sam se našla na jednom od prvih anime događaja u Bugarskoj, na kom su se gosti ,,naoružali’’ kostimima različitih likova, i u tom trenutku sam počela da razmišljam o pravljenju i nošenju kostima. Kao što svi znamo, prvi korak je manje – više težak – lično mi je trebalo nekoliko godina razmišljanja dok nisam odlučila da nešto uradim. Takođe sam dobila veliku podršku od mog velikog prijatelja – Todora Kostova (Toh).

A: 2009. godine sam otišao na najveću konvenciju u Bugarskoj – Aniventure. Aniventure tada nije bio toliko spektakularan kao što je sada, i kosplej nije toliko ,,šljaštao’’ kao sada. Neki od njih su me skroz prestravili, konkretno jedan lik obučen kao satyr, koji je pustio njegove maljave noge na izvol’te. Bile su mi potrebne 3 godine da se oporavim od ovog nemilog događaja, i, napokon, 2012. godine sam uradio moj prvi kosplej. Uradio sam ga zato što sam želeo da uđem na Aniventure za džabe. I tako sam napravio kostim koji je koštao 100 leva  kako ne bih platio kartu od 20 leva. Nikad nisam voleo matematiku.

T: Sećam se mog prvog događaja – uopšte nisam imao prijatelje i nisam nikoga poznavao i bilo je strašno! Dva sata kasnije, shvatio sam da sam kod kuće! Bio sam među svojima i bio sam toliko srećan, preserećan što postoje ljudi kao ja. Povrh toga, drugog dana konvencije sam doživeo nešto neobično kada sam ugledao kosplej. Bio sam potpuno iznenađen i zadivljen ovom idejom! Taj događaj je stvorio iskru koja je u meni zapalila plamen koji će zapaliti moju beskrajnu žudnju za kosplejom!

V: Još od kad sam bila dete uživala sam u filmskim franšizama poput Pirata sa Kariba, Gospodara prstenova, Hari Potera. Svake godine bih pravila kostime za Noć veštica, dok nisam otkrila šta je kosplej i dok nisam uradila moj prvi ne-detinji kosplej – Frodo Begins. Jedan moj prijatelj mi je 2014. godine ispričao o jednom velikom anime događaju u Bugarskoj koji bi bio savršeno mesto za mene i za upoznavanje novih gikova. Išla sam po konvencijama tokom cele te godine dok napokon nisam zašla u kosplej scenu, i od tada se ne zaustavljam. Ostvarila sam moje najdraže snove iz detinjstva da oživim različite likove iz mojih najomiljenijih filmova, što je neverovatno. Upoznala sam mnogo prijatelja koji su mi pomagali i koji su mi pokazali da je kosplej zapravo umetnost i da ne postoji bolji osećaj od toga kada pobegneš od stvarnosti i posvetiš svoje vreme pravljenju kostima koji će te predstaviti na jedan neobičan način.

Grupni ili samostalni kosplej – pitanje je sad.

S: Kako bih odgovorila na ovo pitanje, moram da kažem da više volim grupni kosplej nego onaj pojedinačni. Jedan od mojih prvih grupnih kospleja sam uradila sa Tohom, i uživala sam mnogo više nego kad bih to sama uradila. U pitanju je bila Code Geass franšiza. Nakon toga je pala još jedna saradnja, i još jedna, itd. Bitno je istaći da zajedničke kosplej ideje sa različitim prijateljima nastaju na različiti način. Prvi grupni kosplej koji sam pomenula je za Toha i mene došao sasvim prirodno, zato što smo u to vreme gotivili iste fandome i gotivili smo skoro iste stvari. Nakon toga, s vremenom smo stekli naviku da pažljivo diskutujemo o kosplej idejama i da li su odgovarajuće za nas. Mi se zaista udubljujemo u analizu likova, načine na koje možemo da napravimo kostime, koji način će biti bolji, koje tkanine i materijali za krafting su najbolji, kao i o drugim temama. Mislim da smo Alex i ja odlučili da radimo zajedno na jesen 2014. godine, a naš prvi zajednički kosplej smo promovisali 2015. godine na East European Comic Con-u. Sve što mogu da kažem je da u saradnji sa Alexom sve ideje nastaju momentalno, iz sporadičnih odluka, šala ili izazova kojim, izgleda, volimo da se dobacujemo. Najbolji deo, kog volim najviše, je kada smo oboje spremni za izazov. I, na kraju, što se tiče saradnje sa Veni, tek nedavno smo odlučile da sarađujemo zajedno nakon što smo otkrile koliki smo fanovi nekih stvari. Nedavno smo počele da pričamo o zajedničkoj foto sesiji sa našim kostimima iz Assassin’s Creed-a. Pa, još uvek to nismo uradile, ali sama ideja o pravljenju nečeg zajedničkog, i to u kospleju, nas je spojilo za, ako smem da kažem, neverovatan Marvel projekat, kog tek treba da predstavimo ove godine. Da budem iskrena, uzbuđena sam što radim sa Veni, zato što se divim njenom neverovatnom talentu za šminkanje, i jednostavnim, ali mudrim odlukama o tome kako da sredi pojedine stvari na kostimima.

Prva saradnja Silvije i Toha

Silvija i Alex

T: Kada sam otkrio radosti kosplej projekta, želeo sam da to podelim sa mojim prijateljima. Kada smo počeli da pričamo o stvaranju kosplej projekta, naše zajedničke ideje i planovi su eksponencijalno porasli! Silvija se pokazala kao velika motivacija i sila koja bi me gurala tokom mojih lenjih dana! Čak i kada ne radimo zajednilčki kosplej, sve vreme, svake godine diskutujemo o tome šta možemo zajedno da radimo i to nas raduje. 2017. godina je bila jedna od savršenih prilika da zajedno kombinujemo naše kreativne umove kako bismo stvorili uspomenu koja će trajati ceo život! Apsolutno podržavam sve vas da barem jednom uradite kosplej sa vašim prijateljima!

  A: Od 2014. godine smo nastupali zajedno na različitim konvencijama u različitim državama. Udružili smo se sa Silvijom na East European Comic Con-u i osvojili smo nagradu, a ja sam takođe učestvovao na London Comic Con-u i dobio sam nagradu za najbolji performans. Uvek sam želeo da budem pljunuti odraz likova čiji kosplej radim, te se trudim da ih imitiram što je više moguće. Dosta stavim naglasak na ,,-play’’ deo iz reči ,,cosplay’’, zato što je za mene to najveća radost. 2015. godine smo uradili skeč od 20 minuta na Aniplay-u (Adventure Time je bio u pitanju) i još jedan duži skeč na Aniplay-u naredne godine (Alice in Wonderland). Bio sam veoma zadovoljan kako je naš nastup prošao, zato što smo ga spremali nekoliko meseci, ali se isplatilo na kraju, i publika je bila oduševljena našim nastupom.

V: Nažalost, još uvek nisam imala priliku da sarađujem sa ovim divnim ljudima. Još od samog početka mog kosplej puta sam im se divila i posmatrala sam ih kao zaista vešte kraftere kakvi jesu kojima mogu da se obratim za pomoć. Zahvalna sam Silviji i saznala sam da imamo mnogo toga zajedničkog, što je doprinelo našoj budućoj saradnji. Biće mi veliko zadovoljstvo i jedno veliko iskustvo kojem se radujem.

  Reći da želiš da postaneš kosplejer je jedno, a odlučiti se na taj korak je nešto sasvim drugo. Postoji toliko ljudi koji bi voleli nešto da započnu, ali to ne urade iz straha. Pitala sam Silviju, Toha, Alexa i Veni koje bi savete dali potencijalnim budućim kosplejerima koji strahuju da nešto započnu:

S: Plašiš se da započneš projekat? Pa, započni ga sa prijateljem koji je takođe zainteresovan, podržavajte i motivišite jedno drugo kako biste dobro odradili posao. Kosplej je još jedan, ili možda čak potpuno drugačiji izgovor za zajedničko druženje i zabavu. Nemoj da se nerviraš oko toga  koliko ti je dobar kostim ili kako će biti primljen, zajednica je dovoljno velika i otvorena, te će pohvaliti tvoj trud. Nemoj da se ustručavaš od traženja pomoći ili saveta od drugih, i, najbitnije od svega, nemoj da se ustručavaš od pokazivanja onog što voliš kroz kosplej.

T: Uvek se divim ljudima koji se bave kosplejom – čak i da je najobičniji komad tkanine u pitanju ili karton. Najstrašniji deo je donošenje odluke i izlazak na binu! Jednom kada to uradiš, nebitno koliko jednostavan kosplej da je u pitanju – ostvario si jedan od tvojih snova! Nisu svi ljudi toliko hrabri! Tako da je u redu da budeš neodlučan i uplašen, ali nikada nemoj da dozvoliš ovim osećanjima da te zaustave! I nikada nemoj da se plašiš da pitaš druge kosplejere za savet ili pomoć, ili samo pričaj sa njima radi motivacije. Ne grizemo…toliko!

V: Nemoj da se plašiš da pokušaš! Ako voliš neku stvar, onda pusti da te ta ljubav vodi. Čak iako ne znaš ni da šiješ ni da kraftuješ, znanje dolazi uz vežbu, tako da budi spreman na poraz, ali i na pobedu. Svaki mali pokušaj se isplati na kraju, tako da nemoj da odustaješ i počni sa kosplejom!

A: To je kao bilo koji drugi izazov u životu. Ne možeš da započneš nešto i da očekuješ da ćeš biti profesionalac u tome. Kosplej nosi u sebi jedan veliki proces učenja, kroz koji mi svi moramo da prođemo uz svaki kostim koji pravimo. Ali, dobit i radost koje ovaj hobi nosi su vredne truda. Osećanja koja ćeš imati, kao i prijateljstva koja ćeš sklopiti preko ovog hobija su ono što me motiviše da nastavim. Ovo je takođe dobar način koji će ti pomoći da se nosiš sa bilo kojim izazovom u životu.

A, šta je ono što ih motiviše u kospleju?

A: Neverovatna reakcija fanova na kosplej koji uradim je ono što me raduje. I ja takođe sam bio zadivljen likovima kada sam ih video prvi put na slikama ili na klipovima. Bio sam toliko zadivljen načinom na koji kosplej zajednica radi i postiže čitav izgled likova čiji kosplej radi. Tako da, donošenje veselja ljudima koji dolaze na konvencije i koji gledaju nastupe me tera da ovo još uvek radim, čak i nakon 5 godina.

V: Moja glavna motivacija u kospleju su moji prijatelji i njihova podrška. Naravno, gledanje novih naslova mi daje ideje i motiviše me da kraftujem nove stvari i da otkrivam i razvijam nove veštine. Lako me privlače oni likovi koji ne deluju kao da su u mom stilu. Motivacija dolazi iz raznih mesta i normalno je da je nekada manjka. Zbog toga ja lično ostavljam kraftovanje do trenutka kada skupim dovoljno energije i kada se osetim spremno.

S: Što se mene tiče, postoje dve stvari kod kospleja koje mi služe kao najveća motivacija. Prva je ta da mi je kroz kosplej data neverovatna mogućnost da uživam u svim stvarima koje volim, zato što, budimo realni, jedna je stvar kad kažeš da voliš da igraš Assassin’s Creed, a sasvim druga kada trčiš okolo u kostimu Ecija i budeš u fazonu: ‘’Juhu! Jas sam assassin!’’. Druga bitna stvar je izražena u samom licu kosplej zajednice. U skorije vreme, pored toga što je hobi, kosplej je za mene postao veliki bonus, mogu reći čak i dar, zato što mi daje toliko mogućnosti da upoznajem ljude koji vole iste stvari kao i ja; ljude uz koje se divno provedem, kao i ljude pune harizme od kojih mogu nešto da naučim i obogatim moje znanje o pravljenju kostima.

T: Mislim da je ovo pitanje koje svakog dana dobija drugačiji odgovor. Ali, morao bih da kažem (većinu vremena) pokušavam da radim one stvari koje me čine srećnim! Ove stvari se mogu činiti smešnim ili beskorisnim drugim ljudima, ali kada ih ja radim, osećam se podmlađeno I puno energije!

  Nekim od njih će ovo biti prvi put na nekoj našoj konvenciji, dok su neki od njih već iskusili čari naših konvencija ranije. Koja su njihova očekivanja?

S: Ako se ne varam, ovo će biti moja treća poseta nekoj konvenciji u Srbiji. Što se mojih očekivanja tiče, nadam se da ću se dobro zabaviti sa prijateljima iz Srbije koje sam stekla preko godina, kao i da ću uživati u ovoj konvenciji do maksimuma!

V: Poseta srpskoj konvenciji je već neko vreme bila na mom spisku, ali to nisam mogla ranije da ostvarim, zato što sam tek nedavno napunila 18 godina i mogu da putujem sama (jupi!). Veliko mi je zadovoljstvo što mogu ovde da dođem, zato što je ovo način da se dokaže prijateljstvo koje se razvilo između naših zajednica proteklih godina. Očekujem da upoznam mnogo novih ljudi, i možda čak da iskusim neki novi kosplej mentalitet. Sigurna sam da će svi dati svoj maksimum u ovoj umentosti i da će se istovrememo zabaviti.

T: Već sam posetio ovaj događaj pre par godina – nadam se da ću upoznati sve više veselih ljudi punih entuzijazma, ljudi koji dele strast za avanturom, umetnošću i srećom. I nadam se da ću se manje glupirati ovaj put, hahaha! Slobodno mi se javite – voleo bih sve da vas upoznam!

A: Uzbuđen sam što dolazim na Chibicon! Nekoliko mojih prijatelja je bilo na Chibiconu tokom prethodnih godina i preneli su mi da su energija i publika neverovatni i da je veoma zabavno iskustvo sa mnogo raznovrsnog sadržaja, kao i da je odličan ambijent za fanove okakvih stvari. Ovo će biti moj prvi put u Srbiji takođe, tako da jedva čekam da probam vaša jela, kao i određenu količinu domaćih (uglavnom alkoholnih) pića!

  Bugarska Fantastična četvorka na Chibiconu! Dragi moji, bliži nam se Chibicon, te vam donosim jedno lepo iznenađenje! Ove godine nam u goste dolazi četvoro kosplejera iz susedne Bugarske - Silvija Aleksandrova, Todor Kostov, Veni Zdravkova i Alex Zin!

[bruisedbluberries]

,, pride month's over , uzui , do you know what that means ? "

-giyuu

“what…” he looked at his friend with an incredibly confused expression.

“no more gay music?”

[bruisedbluberries]

(THROWS OC AT YOU FULL FORCE AND SCUTTLES AWAY- to any muse!!)

"What do you need?" Dismissing the crow on his arm, Masaharu turns to whoever is behind them, blue eye slightly narrowing at the figure.

uzui cleared his throat, holding his crow in his hands. “i’m sorry to disturb you, but i was told to come to you regarding our crows.” he took a few steps towards the man in front of him, uzui presented his injured crow to masaharu.

“he ended up in some of the turmoil from my last mission, i feel horrible. when i was leaving i found him on the ground, only one wing seems to work. please say you can help him…” his voice wavered slightly, uzui was concerned for his buddy.