#срца

[comonblancechance]

29/10/2024И ако те десна рука твоја саблажњава, отсјеци је и баци је од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојијех неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао. Матеј 5:30 Један веран човек, који је у Другом светском рату изгубио једну ногу и подлактицу десне руке, за свој инвалидитет је једном приликом изјавио:,, Да у рату нисам овако рањен, можда никада не би био спашен. Тек када сам увидео своје јадно и бедно стање, трпећи много велике болове и размишљајући о свему томе за време мог дугог боравка на лечењу, Бог је успео да ме убеди да сам потпуно изгубљен, не због мога инвалидитета, него због мога греха. И када сам то све упознао и признао сав свој грех, обратио сам се Исусу Христу, мом Спаситељу. Сада се увек изнова захваљујем своме Богу, што је у свој својој мудрости и милости,  свим тим мецима и деловима гранате управљао, тако да су ме само раниле, а нису ме убиле. Да сам тада погину, сада бих био у паклу, у вечним мукама.’’ Велика је то ствар када човек упозна да га је додирнула Божија рука. Ако тада донесе право решење и ради свога греха дође Исусу Христу као свом Спаситељу, искрено се покаје, заиста ће бити спашен. Али, многи остају тврдог срца у часовима несреће и не чују Божији глас и не осећају додир Божије руке, него напротив, због своје наводно неправедне судбине сву кривицу бацају на Бога. Бог у свој својој љубави и кроз разне невоље и болести жели човека доваести у покајање. Много је оних који су у часовима својих мука и невоља пронашли у Господу спасење. Многи попут Исаије могу да кажу:,, Болест ми се претворила у здравље!’’ Исаија 38:17 Сви они живе у нади да ће ускоро бити пресвучени и обучени у небеско тело, које више неће бити подложно пролазности и пропадљив��сти.

[mojisnovi]

"Мајка је мироносица у породици. Она уноси мир хармонију и тишину. Жена не треба да противуречи мужу ни колико маково зрно.. Ако је у породици нарушен мир, и пост и молитва - све је узалуд. Бог је љубав, мир, истина, доброта и правда. Све молитве у светим књигама су писане у мушком лицу јер се обраћају мушкарцу, цару природе...он је први стуб у породици, и жена носи његово презиме а деца и презиме и име очево.

Мајка је сунце у дому, од ње долази светлост, топлина, доброта, ред, хармонија живота, њене руке су песма срца, очи тела и крила живота. Она држи остала три стуба у породици. Први стуб је Божији закон, то је морална и свака друга чистота, мир, спокојство, разумевање међусобом, како муж и деца не би бежали од куће већ да би трчали ка своме дому.

Други стуб је да жена чува све у породици и живо и неживо, она је сенка која се вије над мужем и децом и чува их. Трећи стуб је да научи децу Закону Божијем и послушности..."

Старица схимонахиња Антонија

[duskokuzovic]

НЕ СПАВАЈ од Румија

(Don’t Sleep by Rumi) О трагачу,Слушај праву чежњу срца свог –Не спавај!Предај једну ноћ свог живота бдењу –Не спавај! Провео си хиљаду ноћиу колевци уснут –Ја питам за једну ноћ.У име Пријатеља,Не спавај! Сведок љубави никада не спава ноћу,Следи путеве његове:Дај му се –Не спавај! Чувај се те жалосне ноћи,Кад завапиш у агонији : “О Боже” –Не спавај!Те ноћи кад смр�� дође да те дочека,Стрпњом…

[ststevanofdecani]

“Још су јеретички богослови посумњали или чак одрекли моћ додира. Због тога су многи од њих одбацивали рукополагање свештеника, и стављање руку на болеснике, и целивање крста и икона, и помазање јелејем, и кропљење освећеном водом, и полагање крста и икона и свештеничких одежда на недужне. Ај, и даље су отишли: обеснажили су и Свето Причешће. Узимајући тело и крв Христову – т.ј. Ако га и у колико узимају – не признају додир с Богом. Отуда је Свето Причешће за њих само мементо, сећање на Христово страдање, од прилике као што Јевреји држе многе обичаје о Пасхи, који их подсећају на ропство у Мисиру. У православној цркви пак додир се сматра важнијим од свега. Додиром се преноси сила, везује човек са небом, изражава поштовање и љубав к Богу и Божјим анђелима и угодницима. И у модерној практичној науци електрични и магнетски и светлосни додир сматра се пресудним фактором у природним променама. Но јеретички богослови, мада толико сервилни према модерној науци, нису могли у овоме видети символ духовне стварности ни очитовање славног Евангелија Христова на физикалном плану. Православна црква верна је своме Оснивачу, Господу Исусу, у погледу додира. И у Његовом делу спасења људског додир игра главну улогу. Болесну ташту апостола Петра Он прихвати за руку, и пусти је грозница. Јаирову мртву ћерку Он ухвати за руку, и девојка васкрсе. Крвоточна жена дотаче се хаљине Његове, и крв која је дванаест година истицала, преста да тече. А Исус осјети силу што изиђе из њега. Када му приступише слепци, Он се дохвати очију њихових, и прогледаше. Петру кад се дављаше Он пружи руку и спасе га. Тако се Он дохвати и прокаженога, и овај се очисти. Наваљиваху на Њ који бијаху накажени болестима да га се дотакну. И дотакоше се, и оздравише. Исток је увек веровао у додир више него Запад. А то значи веровао је више у блиски додир човека с човеком, душе са душом, Бога са човеком, него у голу реч. Запад је сав од речи, од теорија, без моћи и силе. Зато на Западу сви просипају речи, сви говоре, но нико не исцељује. Много премного речи, говорених и писаних но без моћи. Источњаци метаху болеснике и мољаху Христа да се барем скута од хаљине његове дотакну. И оздрављаху сви који га се дотицаху. О јеретици западни, срца окамењена! Дотакните се и ви челом или устима бар хаљине Његове, бар крста Његовог, бар иконе Његове, зидова храма Његовог, или чега било што је Његово, и исцелите се од скепсе и од маловерија и потајног безверја.”

Св. Владика Николај Жички и Охридски

[uraandri]

мехмет ефенди кафа - 1200 динара у србији нед'о бог никоме

добила сам једну од ових кесица од другарице пре пар недеља и кад сам је скувала била ми је одвратна али нисам имала срца да јој кажем па ми је данас послала цео пакет и добро је што јесте јер сад кад знам колика је шољица знам да сам дефинитивно сипала превише воде

укус је баш јак, али нема ни трунке оне киселости која се може наћи у српским кафама и има одређену дозу масноће (не знам како то другачује да опишем) што спречава да у устима остане онај укус после кафе због кога некад морате да попијете воде да исперете уста. мало је јача него што ја волим али је ово довољно мала количина кафе да буде она прва јутарнја за све нас који не волимо да растежемо пијење кафе на по два сата него пијемо само док је врела

9/10

[ljiljaknjiga]

ПОЕМА .

У тишини ноћи немири се чују .

Страшно је и тужно , одјекују ,

Само их ми овде и сад чујемо ,

Само и ми тада  реагујемо .

Срца су нам уморна ; малаксала .

За тако нешто нису ни стасала ,

То је та борба Добра и Зла ,

Вечита борба коју сам знала .

Као мноштво Непомјаника .

Никада више Помјаника ,

Они то и нису ни били ,

Дан и ноћ крв су нам пили .

[jelenajt]

Путује. Кроз милијарду неурона нашег мозга. Кроз сваки откуцај срца. Кроз сваку кап крви. Прави олује и земљотресе. А ипак, поклони смирај. Љубав.

[samo-tvoj]

Ништа срца неће нам ганути, душе биће смирене одвише - ко изгори – не може планути, ко љубљаше, тај не љуби више.

[kubi95-2]

Добрица Ерић – ПЛАЧИ ВОЉЕНА ЗЕМЉО

Плачи, Вољена Земљо и Сузама осветли

Мисао која тиња у свакој нашој жељи

Од свих Суза које сад капљу по Планети

најтужније су Дечје Сузе у Мојој Земљи.

Ко ће, и чиме, да плати толике Дечје Сузе

Страх, Несаницу и Радост одлетелу у неповрат

Ко ће Деци да врати све оно што им узе

ово зло, стало сво у кратку реч – рат?

Плачи, Вољена Земљо, ољагана и сама

Сузе су Твоје давно ушле у Песмарице

Још ниси све Дечје Кости ни повадила из јама

а већ ти опет бацају Децу у јаме безданице.

Ви што нам рушите Цркве, кућерке и палате

ратници фанатици, људомрсци и сунцождери,

за кога Нови живот и Нови Свет стварате

кад Деца беже од вас у шуме, међу звери?

Плачи, Вољена Земљо, Сузама Малишана

што уче школу у вучјим и лисичијим јамама

Очеви и Мајке им се гледају преко нишана,

а Стричеви и Ујаци на њих палацају камама.

Нека се скамене погледи и нишани упрти

у Дечја Срца, у Беле Птице над рововима

Какав то Живот може да никне из Дечје Смрти

Коме ће сванути дан на Дечјим Гробовима?

Ниједна Застава на овом трулом свету

макар од саме свиле и кадиве саткана

не заслужује да се завијори на ветру

ако је и Дечјом Крвљу покапана.

Плачи, Вољена Земљо, у чељустима але

(нека Те бар у Сузама што више буде)

све ��ок се сва три Бога на Тебе не сажале

и не пресеку помор бачен међ псе и људе.

Погледај своју Децу са старачким лицима

Младиће на штакама што уче прве кораке

Увелу Новорођенчад у инвалидским колицима

Безимене Гробове, Распамећене Мајке

и Старце бескућнике у туђим шљивицима

што зуре у Небо, налик на угашене угарке.

Плачи, Вољена Земљо, и Сузама осветли

Своје Срце што куца у свакој нашој жељи

Од свих Суза које сад капљу по Планети

најсланије су Дечје Сузе у Мојој Земљи.

[pirados]

🔴 Прстен за срца и душе - Мала црква хостела - Гоци Бенд 2024

[comonblancechance]

17/02/2025 Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживље; и изгубљен бјеше и нађе се. Лука 15:32 Самоправедни се љути када види да је велики и свети Бог спреман покајањем и обраћењем грешнику поклонити милост и опроштење. Сам Бог нам у својој речи Библији каже:,, Нема ни једнога који чини добро.’’ Римљанима 3:12 Можда се и ти држиш опште познате друштвене узречице:,, Чини добро и не бој се никога!’’ Упоређујеш себе са лоповима и силеџијама, са прељубницима и разведенима и долазиш до закључка: Ипак нисам толико лош! Али Бог у својој светости суди на темељу своје апсолутне и савршене праведности. Кад једном осванеш пред њим на суду, како ћеш се оправдати? Како ћеш моћи опстати пред савршеним погледом вечнога судије? Зато не оклевај, него се још данас стави под светло свете Божије речи! Немој себе да видиш непогрешивим , бољим од осталих људи, јер на дан суда та ће твоја непогрешивост бити као нечиста хаљина, која те неће моћи заштитити. Зато се сада подвргни Божијем суду и признај да си изгубљен и прихвати спасење у Исусу Христу! Дозволи да те Господ сада обуче у хаљину вечног спасења. Веруј у Бога који ради Христа опрашта грешнику, у колико овај дође њему са вером и покајањем. Бог своју милост даје свима онима који се искрено кају , који су скрушена срца и понизног духа, а супроставља се свим онима који су охолог срца и поносни. Бог те и данас позива да се покајеш и обратиш. Потпуно измирење са Богом само можеш добити у Исусу Христу, Спаситељу грешника. Он је дао свој живот на крсту Голготе, да би ти био спашен од суда који долази. Ово је једини начин да се спасиш!

[pinkargusgerthu]

Не сум веќе свој

Иако можеби никогаш повторно нема да те видам,

остави дел од себе во мене,

и јас веќе не сум истиот.

Ме натера да верувам во убавина,

во живот,

во љубов.

Иако тоа беше само за миг,

за една ноќ,

ги споделивме нашите срца,

нашите соништа,

нашите души.

Иако зората ќе те одведе,

таа ноќ ќе живее во мене,

засекогаш недопрена од злосторство на времето.

[duskokuzovic]

АКО НИЈЕ ПРЕВИШЕ МРАЧНО од Хафиза

(If it is Not Too Dark by Hafiz) Пођи у шетњу ако мрачно превише није. Удахни свеж ваздух, покушај да се насмешиш. Реци нешто љубазно, Незнанцу топлог изгледа ако га случајно сретнеш. Увек вежбај познавање срца свога. Можеш покушати и нешто стварно На путу том: Узми супругу или вољену у наручје Као онда кад сте се први пут срели. Нек вам нежност се из очију излива На начин како Сунце…

[ststevanofdecani]

“Говори молитву. Изабери један сат дана или ноћи и тад молитву говори. Једну по једну реч и брзо ћеш разумети њихово значење. Господе Исусе Христе, помилуј ме! Сходно своме духовном стању, чистоти срца и ревности, најпре ћеш осетити радост, радост коју до сад не познајеш. Све ћеш другачијим очима видети, у другачијој светлости и сладости. Та молитва ће те припремити за многе дарове Духа Светога и Христа Господа. Говорећи молитву видећеш и Невидљивога Бога у свему присутнога, али ћеш највише осећати радост као плод покајања и сусрета са Богом.”

Св. Јефрем Катунакијски

[catwoman-studio]

ФОТОГРАФИЈА

ФОТОГРАФИЈА

Обећавајућа?

Очаравајућа?

Зачара,

не одговара

за туђе жеље,

наде,

хтења,

виђења,

за ниске страсти,

за

светлост

у туђој тами,

за страх који се

јави,

за рогове

у туђој врећи,

а мамећи

без речи,

без слова,

без

позива.

Госте прими,

а остане у даљини,

на полици,

а самозвани,

увређен до гола,

ојађен

од пола до бола,

што нема места да

притисне

ко лутку кинеску,

да је упали

на месту где срце почиње,

па да му пева

како он свира.

А срца нигде

као ни струне

да музику направи.

Мачем челичним

као менталац,

музику потура

јер песник није,

само металац.

А онда —

већ знате како се завршавају бајке.

Тако — насрнули,

па посрнули

стиже на крај бајке,

прескочи почетак.

Оно са витезом и мачем,

што бој слути,

шт�� девојку тако мути,

помисли ето га,

на време

стиже,

па прерано почне

да гмиже,

као пацов,

угледа јад,

осети смрад.

А само лице

без бајања,

фотка без осећаја,

тако празна,

а пуна сјаја,

откинута

из садржаја.

Замућена

сочивом мутним,

туђим,

грамзивим,

халапљивим,

горљивим ватром њеном,

осокољеним даљином,

подбоденим дивљином,

уздигнут њеном

виђеном висином

а

ношен својом

мучном

горчином,

задојен тежином,

убијен тмином.

Превласти склон,

као стакларски

слон

улеће

да срчу спаја,

у слагалицу

коју

он види,

коју он хоће

коју срце би,

да га има,

коју му утроба

гладна

а јадна,

жели

и баш га чемерног,

весели,

па

почиње

кукавац

да

Режи,

а без зуб��

Бежи,

пода се гура,

Режи а Бежи.

Монах у блуду,

верник у чуду,

не дај боже

да може,

а не може.

Не дадоше

анђели

мили,

где год били,

а

на стражи,

не на плажи.

Фотографија

жива била,

ником допустила

да је живи

својом,

да је соли

болом,

да је муља док позитив прави,

у својој глави,

а црно бело

је увек у ствари.

Негатив без боје,

без маште своје,

па сва срећа

оста супа,

ал' не пилећа,

говедо је срче

као сок

од своје крви,

ал' и даље —

— фотку криви.

Па се теши —

— фотка је та,

што је зла.

Обећавала,

а није давала,

оно што је видео,

шта видео — предвидео.

Оста мудрац

на пљуску

од

шамара

што му фотка

послала.

Препоручено,

није се либила

да из излога

изађе,

да се скине у ствари,

и да као истина гола

ожари

па и по глави.

Јер није она ту стала

да би сваког сачекала.

Није она туђи сјај,

нечји бескрај.

Није она туђа

мисао,

ни смисао,

ни буђење

случајно,

струјни удар

сама изазвала,

па нестала.

Тако је хтела,

јер је смела,

иако весела,

све тако блистава

ал' уме да прелистава

бајке туђе,

да пљусне

без абера,

да згасне

без злих намера,

да утрне свој пламен

све тако

наивна и

мала,

а све безобразно

знала...

наставак на линку:

[ljiljaknjiga]

ЕСЕЈ

Увод : Ово је свет у којем има

разних људи ; али нажалост

има и "Људи поквареног срца" ,

што је и тема овог личног есеја ,

чију ћу тему покушати да обрадим .

Пролазећи кроз живот ,

сама без Пријатеља ,

( што је и познато ) , ипак

сам сретала доста људи

који су у себи имали

Покварено срце ,

да видимо који су то људи ?

Људи поквареног срца су

они људи који су ми у

животу донели само

штете а никакве користи ;

док су они мене "наивну"

искоришћавали за све ,

посебно за њихову корист .

Када је дошло време

када су ми "Пријатељи"

били преко потребни ,

посебно после многих

Опеерација ( укупно њих 10 )

нигде их није било ,

тада сам окренула други лист ,

и као особа која је све трпела и ћутала ;

више таква нисам била , већ сам им све

отворено рекла , истина их је заболела ,

( Баш ми их је жао ) , сада сам као Птица

слободна , спасила сам се од злонамерних ,

и од (не) пријатеља .

Закључак : Ово је моја истинита и

искрена прича , може неко сумњати ;

веровати не обазирем се више на то ,

нормална сам и савесна особа , која

тако не бих никада измислила јер ,

зашто бих измишљала нешто што

је исувише болно ? Не ! То тако не иде .

Мој савет вам је : Отворите ако треба и

хиљаду очију у свом окружењу ;

данас пријатеља нема , једини

пријатељ вам може бити Бог ,

Њему се молите и само Њему верујте ,

мислим да сам била савршено јасна ?

Ако јесам , онда : Чувајте себе од лажних пријатеља .