#пасуљ

[hwiltschek]

owoce + warzywa

polish | english | german | serbian

owoce | fruit | Obst | воће

arbuz (m.) | watermelon | Wassermelone (f.) | лубеница (f.)

banan (m.) | banana | Banane (f.) |банана (f.)

brzoskwinia (f.) | peach | Pfirsich (m.) | бресква (f.)

cytryna (f.) | lemon | Zitrone (f.) | лимун (m.)

czereśnia (f.) | sweet cherry | Kirsche (f.) | трешња (f.)

gruszka (f.) | pear | Birne (f.)| крушка (f.)

jabłko (n.) | apple | Apfel (m.) | јабука (f.)

malina (f.) | raspberry | Himbeere (f.) | малина (f.)

morela (f.) | apricot | Aprikose (f.) | кајсија (f.)

pomarańcza (f.) | orange | Orange (f.) | поморанџа (f.)

śliwka (f.) | plum| Pflaume (f.) | шљива (f.)

truskawka (f.) | strawberry | Erdbeere (f.) | јагода (f.)

winogrona (f. pl.) | grapes | Trauben | грожђе (f.)

wiśnia (f.) | sour cherry | Sauerkirsche (f.) | вишња (f.)

warzywa | vegetables | Gemüse | поврће

burak (m.) | beetroot|Rote Beete (f.)| цвекла (f.)

cebula (f.)| onion| Zwiebel (f.)| црни лук (m.)

czosnek (m.) | garlic | Knoblauch (m.)| бели лук (m.)

dynia (f.) | pumpkin | Kürbis (m.) | бундева (f.)

fasola (f.) | beans| Bohnen (pl.)| пасуљ (m.)

groszek (m.) | peas| Erbsen (pl.)| грашак (m.)

grzyb (m.) | mushroom| Pilz (m.)| печурка (f.)

kapusta (f.) | cabbage| Kohl (m.)| купус (m.)

marchewka (f.) | carrot | Karrote (f.)| шаргарепа (f.)

ogórek (m.) | cucumber| Gurke (f.)| краставац (m.)

papryka (f.) | pepper|Paprika (f.)| паприка (f.)

pomidor (m.) | tomato|Tomate (f.)| парадајз (m.)

sałata (f.) | lettuce| Salat (m.)| салата (f.)

ziemniak (m.)| potato| Kartoffel (m.)| кромпир (m.)

I was revising polish today and got a bit frustrated that dynia =/= диња, so I made this list for whatever reason. Enjoy! Let me know if there are any mistakes (tbh this hurt my head a bit so there might be).  

[vaseljenska]

Пола шоље пасуља - цело здравље

Пола шоље пасуља - цело здравље http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/pola-solje-pasulja-celo-zdravlje/

[rukopisi-ne-gore]

храна (hrana), f - food

јело (jelo), n - dish

оброк (obrok), m - meal

доручак (doručak), m - breakfast

ручак (ručak), m - lunch

вечера (večera), f - dinner

ужина (užina), f - snack

глад (glad), f - hunger

жеђ (žeđ), f - thirst

сто (sto), m - table

тањир (tanjir), m - plate

чинија (činija), f - bowl

кашика (kašika), f - spoon

виљушка (viljuška), f - fork

нож (nož), m - knife

шерпа (šerpa), f - pot

лонац (lonac), m - pot 

кутлача (kutlača), f - ladle

варјача (varjača), f - mixing spoon

оклагија (oklagija), f - rolling pin

тигањ (tiganj), m - pan

чаша (čaša), f - glass

шоља (šolja), f - mug

шољица (šoljica), f - cup

чајник (čajnik), m - teapot

џезва (džezva), f - coffee pot

флаша (flaša), f - bottle

јаје (jaje), n - egg

кајгана (kajgana), f - scrambled egg

јаје на око (jaje na oko), n - sunny side up

млеко (mleko), n - milk

јогурт (jogurt), m - yoghurt

павлака (pavlaka), f - sour cream

сир (sir), m - cheese

хлеб (hleb), m - bread

пециво (pecivo), n - pastry

месо (meso), n - meat

пилетина (piletina), f - chicken 

ћуретина (ćuretina), f - turkey

свињетина (svinjetina), f - pork

телетина (teletina), f - veal

овчетина (ovčetina), f - mutton

јагњетина (jagnjetina), f - lamb

шницла (šnicla), f - steak

бело месо (belo meso), n - white meat

сланина (slanina), f - bacon

кобасица (kobasica), f - sausage 

риба (riba), f - fish

сом (som), m - catfish

пастрмка (pastrmka), f - trout

шаран (šaran), m - carp

кавијар (kavijar), m - caviar

сардина (sardina), f - sardine

туна (tuna), f - tuna

воће (voće), n - fruit

јабука (jabuka), f - apple

крушка (kruška), f - pear

бресква (breskva), f - peach

кајсија (kajsija), f - apricot

наранџа (narandža) / поморанџа (pomorandža), f - orange

мандарина (mandarina), f - tangerine

јагода (jagoda), f - strawberry

малина (malina), f - raspberry

купина (kupina), f - blackberry

банана (banana), f - banana

трешња (trešnja), f - cherry

вишња (višnja), f - sour cherry

шљива (šljiva), f - plum

лубеница (lubenica), f - watermelon

поврће (povrće), n - vegetables

парадајз (paradajz), m - tomato

кромпир (krompir), m - potato

краставац (krastavac), m - cucumber

купус (kupus), m - cabbage

зелена салата (zelena salata), f - lettuce

пасуљ (pasulj), m - beans

грашак (grašak), m - peas

боранија (boranija), f - green beans

паприка (paprika), f - paprika

шаргарепа (šargarepa), f - carrot

бели лук (beli luk), m - garlic

црни лук (crni luk), m - onion

празилук (praziluk), m - leek

супа (supa), f - soup

чорба (čorba), f - soup

салата (salata), f - salad

кромпир салата (krompir salata), f - potato salad

шопска салата (šopska salata), f - diced tomatoes, cucumbers and onions, topped with white cheese

салама (salama), f - salami

шунка (šunka), f - ham

паштета (pašteta), f - pate

маргарин (margarin), m - margarine 

џем (džem), m - jam

дезерт (dezert), m - dessert

торта (torta), f - torte

колач (kolač), m - cake

крофна (krofna), f - doughnut

палачинка (palačinka), f - crepe

мафин (mafin), m - muffin

бакин колач (bakin kolač), m - waffle

пита (pita), f - pie

сладолед (sladoled), m - ice cream

сок од наранџе (sok od narandže), m / ђус (đus), m - orange juice

кока кола (koka kola), f - coca cola

газирани сок (gazirani sok), m - soda

вода (voda), f - water

кисела вода (kisela voda), f - carbonated water

кафа (kafa), f - coffee

чај (čaj), m - tea

со (so), f - salt

бибер (biber), m - pepper 

шећер (šećer), m - sugar

јести (jesti), impf / појести (pojesti) pf - to eat

пити (piti), impf / попити (popiti), pf - to drink

кувати (kuvati), impf / скувати (skuvati), pf - to cook

пробати (probati) - to taste

сладак / слатка / слатко (sladak, m / slatka, f / slatko, n) - sweet

горак / горка / горко (gorak, m / gorka, f / gorko, n) - bitter

љут / љута / љуто (ljut, m / ljuta, f / ljuto, n) - hot

слан / слана / слано (slan, m / slana, f / slano, n) - salty

кисео / кисела / кисело (kiseo, m / kisela, f / kiselo, n) - sour

укусан / укусна / укусно (ukusan, m / ukusna, f / ukusno, n) - tasty

гладан / гладна / гладно (gladan, m / gladna, f / gladno, n) - hungry

жедан / жедна / жедно (žedan, m / žedna, f / žedno, n) - thirsty

ресторан (restoran), m - restaurant

кафић (kafić), m - cafe

кафана (kafana), f -  a distinct type of local bistro which primarily serves alcoholic beverages and coffee, and often also light snacks ("Meze") and other food. Most kafanas feature live music performances. This is where you go to get hammered. 

посластичарница (poslastičarnica), f -  patisserie

пекара (pekara), f - bakery

Notes: 

1. Difference between šerpa and lonac: the depth of šerpa is bigger than the diameter of its bottom. Šerpa is deeper than lonac. (Not sure if that makes sense? That’s the only way I can explain it)  2. Piletina, ćuretina, etc. are the words for meat, not for the animals  3. Difference between supa and čorba: soup is clear, with noodles, čorba is creamy

Bonus: some dishes charasteristic of Serbia (and other Balkan countries)

бурек (burek), m - burek is made from layers of dough, alternating with layers of other fillings in a circular baking pan and then topped with a last layer of dough. Traditionally it may be baked with no filling (prazan, meaning empty), with stewed minced meat and onions, or with cheese. (DO NOT come to me saying ‘‘burek je samo sa mesom’‘ because this is post about food in Serbia, and we think every burek is valid. This is no place for the burek discourse.)

пљескавица (pljeskavica), f - a grilled dish of spiced meat patty mixture of pork, beef and lamb, is a national dish of Serbia

ћевапи (ćevapi), m, pl - a grilled dish of minced meat, a type of kebab (another national dish of Serbia)

Карађорђева шницла (Karađorđeva šnicla), f - a breaded rolled steak stuffed with kajmak, sliced ham and cheese.

кајмак (kajmak), m -  a creamy dairy product similar to clotted cream

проја (proja), f -  a dish made of corn flour, baking powder, sunflower oil, sparkling water and salt.

гибаница (gibanica), f - a traditional pastry dish popular all over the Balkans. It is usually made with cottage cheese and eggs.

качамак (kačamak), m - kind of maize porridge

попара (popara), f -  a dish made with bread and cheese

ђувеч (đuveč), m - a vegetable dish similar to ratatouille. Either stewed or baked as a casserole.

подварак (podvarak), m - a Serbian dish, popular across Balkans. The primary ingredients are sauerkraut or fresh cabbage, finely chopped onions and meat, usually porkroast or lightly cooked chicken, which are then combined and baked in an oven in order for all flavors to combine.

пребранац (prebranac), m -  a bean casserole

сарма (sarma), f -  cabbage or vine leaves, stuffed with rice and minced meat.

ражњићи (ražnjići), m, pl -  chunks of meat and vegetables grilled on skewers

ајвар (ajvar), m - a pepper-based condiment made from red bell peppers. It can be mild or spicy.

пинђур (pinđur), m - similar to ajvar but generally made with eggplant. In some regions the words are used interchangeably.

слатко (slatko), n - a thin fruit preserve made of fruit or rose petals

компот (kompot), m - a non-alcoholic sweet beverage of Slavic origin, that may be served hot or cold, depending on tradition and season

баклава (baklava), f - a rich, sweet dessert pastry made of layers of filo filled with chopped nuts and sweetened and held together with syrup or honey.

[cutimislim]

А нека фала јешћу овај пасуљ по ко зна који пут

[duko123]

Списак свих јела

ЈЕЛА ЗА ВИШЕДНЕВНО КОНЗУМИРАЊЕ

ПРЖЕНО-КУВАНА ЈЕЛА

кувани пасуљ   кувани грашак кромпир чорба кувани купус на начин из мензе сочиво на индијски начин леблебија на индијски начин сарма од киселог купуса кувани спанаћ

ПРЖЕНО-ПЕЧЕНА ЈЕЛА

ђувеч запечена боранија са јајима пуњене паприке

ХЛЕБОВИ И ТЕСТА

допунити

WOK HEY

допунити

МЕСО И СКРОБ

скроб кувани пиринач пржени пиринач барени кромпир са блитвом рестовани кромпир кувано-пржени кромпир кувано-печени кромпир (на Кенџи Лопезов начин) кромпир пире протеин јунећи гулаш пржена пилећа џигерица папалина (риба) скуша (риба) тофу на кинески начин пилетина на индијски начин (tikka masala)

“ONE OFF” ЈЕЛА

ОСТАЛО

овсена каша кајгана на фанцуски начин шпагете миланезе шпагете болоњезе сатараш печени кикирики и јабука семенке сунцокрета и воћка

ДЕЗЕРТИ

принцес крофн�� браониз палачинке смутијеви

[vestispalanka]

(ВИДЕО) ОДРЖАН 3. „КУДРЕЧКИ КОТЛИЋ“ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ На језеру Кудреч 2 у Смедеревској Паланци у недељу 25. августа одржан је 3. „Кудречки котлић“. Из године у годину ова манифестација све више добија на значају а и организатори се потруде да сваке године побољшају услове за такмичаре. У више од 40 котлића крчкао се гулаш, пасуљ, рибља чорба и шкембићи. Трочлани жири је …

Nastaviti čitanje https://ift.tt/2MzVt8p Вести из Смедеревске Паланке

[posmatraclegenda]

Наслов: Re: ШЕШЕЉ У ПАНИЦИ: Вучићу убићете! Отроваће те, или ће ти срушити авион!, Линк: https://ift.tt/2ku7ADQ, Садржај:

Изгледа да се политички растанак примакао. Озбиљно нешто слути Шешељ. Није све ово случајно. Гледам у кафу, бацам пасуљ, баба Јагу слушам, а богме и Славко Никић почео да се присећа НАТО чизме. Црно, Црње, Вучић ми се привиђа. А ту су и неки дронови, ухапсише неке америчке специјалце а богме и неке немце (то су заташкали), а оружја подоста нађоше, .,.. А данас убише неког жестоког момка кој�� је у пословним везама са некима .... Све у свему нешто се спрема. боље је не свраћати и БГД.

[rasen-rs]

Осма је деценија како је прошло од службовања владике Николаја Велимировића у пиротском крају који је назвао “мали Јерусалим”, када је видео колико манастира, цркава, црквишта, али и икона и фресака има и то изузетно ретких вредности. Отићи у тај део Горњег Понишавља и не поклонити се у манастиру Успења Пресвете Богородице у Сукову или манастиру Светог Јована Богослова у Поганову грех је, јер комад раја на земљи ту је, пред вама. Треба отићи и у Темску, где ће вас сачекати мати Ефросинија, ту је близу и Дивљана, Височка Ржана са оцем Рафаилом, у Рсовцима постоји пећинска црква из доба Синаита и манастир Светог Илије, Свети Кирик и Јулита у Смиловцима, у Петрлашу је архимадрит Јован, манастирче у Димитровграду где је мати Ираида…

Суковски манастир; фото: Душан Ђорђевић

Игуман Серафим

На 18 километра од Пирота, старим путем за Димитровград у правцу Звоначке Бање, стиже се у село Суково у чијој је непосредној близини манастир. По имену села манастир је познат и као Суковски. Када стигнете, гледајте да будете на литургији, да осетите божју благодат и димензију вечног живота. Нема прошлости и будућности, само је љубав кончина у вечној садашњости. Имаћете прилику, да упознате игумана Серафима, 40-тогодишњег духовника изабраног од Бога да проноси славу његових речи и дела. Игуман Серафим и његова братија су од посебног значаја и поштовања за нас Врањанце јер су до 2007. године чинодејствовали у манастиру Свети Прохор Пчињски, а једно краће време и у манастиру Светог Пантелејмона у комитском Лепчинцу код Врања. Тада је развијен тај посебан однос између братства и верника, да нас ословљавају и у Сукову са “моји Врањанци”.

Манастир Поганово фото: Душан Ђорђевић

Манастир Поганово фото: Душан Ђорђевић

Суковски манастир је са десне стране реке Јерме која долази из врела подно стеновитих обронака Старе планине. У манастиру, поред бројних фресака, сцена из живота Богородице и Исуса Христа, као и новозаветних светаца и српских светитеља постоји нешто посебно, реткост у српском фрескосликарству. То је фреска у ниши десне певнице. Она приказује Светог Христофора са животињском главом „што задире у далеку прошлост овог мученика, време коначне победе хришћанства над паганством“.

Суковски манастир походи стално група Врањанаца и Крушевљана који су са братијом духовно узрастали у Прохору Пчињском.

Суковски манастир; фото: Душан Ђорђевић

Манастир Поганово; фото: Душан Ђорђевић

Мати Стефанида

У време док смо били у свете делове српског “малог Јерусалима” да се причестимо на празник Цвети и припремимо за Страсну недељу и доласка Васкрса, победе живота над смрћу, у Врању се дешавао “одлазак” из манастира Светог Прохора игуманије мати Стефаниде и њеног сестринства. О, Боже, које туге! Верници су у шоку, већина сматра да ништа не може да промени јер је све предалеко отишло, на штету наше вере и народа у целини. Још једно духовно пустошење врањске Епархије након “одласка” игумана Серафима и његове братије, сад далеке 2007. године. Духовне деце блаженопочившег игумана Пајсија Хиландарца који нас је оставио на земаљској ветрометини 2003. године, јер га нападе болест, а Бог узе к с��би, као и што чини када су најбољи у питању. Знао је отац Пајсије да одмах одреди за свог заменика Серафима са 25 година живота и потврди своју божју прозорљивост. И поред усредсређености на пост и молитве, појединим верницима мати Стефанида не излази из ума. Само се тихо чује: ”Ох, душа ме боли! Докле, више, овако”? 

Манастир Суково: Свети Христофор са магарећом главом; фото: Душан Ђорђевић

Из Суковском манастира нећете отићи без ручка, сви на литургији су позвани, то је правило. Посни купус, пасуљ, на Цвети скуша, ванилице, обланде, кромпир салата и чувена манастирска “траварица” све је благословено, а што је благословено преслатко је.

Суковски манастир се издржава од властите економије. Монаси са верницима који повремено бораве производе сво поврће за своје потребе. Од воћа, посебно јагоде. Ипак, посебност је израда пиротског качкаваља, више врста сирева, урде, маслаца… Имају своје краве, музе се 150 литара млека дневно. Сав вишак је у продаји.

Манастир Поганово фото: Душан Ђорђевић

Манастир је познат и по производњи меда за простату, антистрес меда и више врста мирисног тамјана. Продаје се и манастирска ракија врхунског квалитета, од којих препоручујемо “траварицу”, а од ликера, лековиту “ораховачу”. Продавница је богата иконама, књигама, бројаницама…

Вук Бранковић и Винету

Полазимо ка манастиру Светог Јована Богослова, осам километра удаљеног од Суковског. Иде се долином Јерме која услед киша хучи и слива се низ усечени кањон и прави је празник за очи. Манастир је са леве стране реке, на једној заравни у подножју огромних стрмих стена. Сем малобројних појединости саграђених касније, овде као да је време стало, у 14. веку, када је саграђен манастир и конак. Нема тог, који је био, а да не крије своје одушевљење, јер је комад раја пред њиме. Пре доласка до манастирске порте пролази се поред села Власи које је као уметнуто у подножје стеновитих литица Старе планине. 

Суковски манастир; фото: Душан Ђорђевић

Долази се у предивном крајолику у којем обитава Белоглави суп. На овом потезу снимљено је неколико филмова: Косовски бој (двор Вука Бранковића је снимљен баш на простору конака и припрате овог прелепог манастира), а у околини по врлетима кршних планина снимљен је филм Винету.

Задужбина Дејановића

Ктитори манастира Светог Јована Богослова у 14. веку, били су ��ластелин Константин Дејановић Драгаш, сестрић цара Душана и његова кћи Јелена, касније византијска царица.

“Поред живе цркве, јаког молитвеног братства и бурне историје која досеже до друге половине 14. века, у овом манастиру можете видети занимљив приказ на фресци која представља савијену грану до земље о коју је очајни Јуда покушавао да се обеси. Божја милост је огромна и пружа шансу сваком па и издајнику, непријатељу и гордом Јуди да се искрено покаје и затражи опроштај од Господа. Свети оци кажу да се грана неколико пута савијала до земље”, објашњава један од верника из Врања. У манастиру, услужени кафом и ракијом, монах се распитује за наше суграђанине, вернике и поздрављају Јовицу, Миодрага Фунција, Моцу физиотерапеута…

Двострука икона

У самом манастиру видећете копију двоструке иконе са чудом у Латомском манастиру са једне стране и ликовима Богородице и Светог Јована Богослова са друге, која је настала у другој половини 14. века, која је након Првог светског рата конфискована од стране Бугара и однешена за Софију. Та икона је била поклон царице Јелене, жене византијског цара Манојла II Палеолога у знак сећања на оца Константина Дејановића. 

Испред манастира је продавница, па бирајте, нешто за успомену, нешто на корист. Имате на далеко чувене органик антибиотик капи, који прави братство, потом ливадски и багремов мед из нетакнуте природе, прополис капи, тамјан капи…

У манастир се улази и излази преко монтажних мостића на реци. У непосредној близини, ван манастира, је етно кафана где можете да добијете комплетну пансионску услугу. Ту су и сељани продавци, углавном сезонске хране, ајвара, пинџура, парадајз сока, меда, џемова…

Изграђен за две године

Данашњи храм Суковског манастира сазидан је за две године. Тако је записано изнад прозора са западне стране: „Поче се лето 1857. Заврши се лето 1859.“ Зна се и кад је живописан, јер и о томе постоји натпис: „Образописец Васил поп Христов од Самоков од 1869. лето.“

Поганово

Није лоше да знате, да монаси за свој манастир кажу да је Јованово. На овај начин избегавају погрдну злоупотребу имена села Поганово у непосредној близини, а самим тим и свега што се тамо догађало, те ово село има чудно име које може да се повеже са овим манастиром.

Сићевачка клисура; фото: Душан Ђорђевић

Сматра се, да је још у прехришћанском периоду у близини садашњег манастира постојала чувена незнабожачка паганска богомоља, чије су ископине пронађене у оближњем селу Поганову. Изглед те ископине је у виду замка који је представљао тадашњег паганског домаћег бога. Ту су се одигравали пагански ритуали и приношене стравичне жртве. Због тога су и први хришћани назвали ово место Поганово, а хришћански мисионари, да би одвојили тадашње непросвећено хришћанско становништво од незнабоштва, засновали су у близини хришћански манастир, посвећен Светом Јовану Богослову (Јованово).

Од Врања до Сукова и Поганова

Од Врања до Сукова и Поганова може се стићи из два правца. Одлазак је био преко Власотинца, па путем за Црну Траву до места Свође. Ту се одвајају путеви и лево идете за Бабушницу и Пирот. Пут је локалан, асвалтиран, нема рупа, али је напоран због кривина. Бабушница је једино веће насељено место до Пирота. На уласку у Пирот обавезно питајте где се скреће на стари пут за Димитровград. Кад ту скренете, а није тешко наћи, брзо стижете до Сукова. Пут је од Врања до Сукова дуг 170 км. У повратку, ишли смо кроз Сићевачку клисуру, делом новим путем, али више старим јер се стално нешто гради и затвара за саобраћај. Брзо се стиже до Ниша, а потом коридором 10 до Врања. Тај пут је дуг 220 км. На вама је којим путем ћете ићи. Наша препорука је преко Ниша и кроз Сићевачку клисуру.

Пријатељ и сарадник Расена Душан Ђорђевић (1955-2018), на Цвети, 1. априла 2018.

Српски мали Јерусалим Осма је деценија како је прошло од службовања владике Николаја Велимировића у пиротском крају који је назвао “мали Јерусалим”, када је видео колико манастира, цркава, црквишта, али и икона и фресака има и то изузетно ретких вредности. 

[palankaonline]

НЕСПОРАЗУМ, ГОСПОДО! Те давне 1970.године моја се породица 15.јануара, у једном камиону, кроз снег, из вароши Косовска Витина, где смо се родиле сестра моја и брат (умро четири дана по рођењу, јер у Приштинском породилишту, у којем је начелница гинеколошко-акушерске клинике била злогласна докторка Мекули инкубатори нису радили за српску недоношчад!), у Теминић, Варварин, место које тада није имало целих хиљаду становника! Отац ми је био секретар општине, где је упознао моју мајку, а затим је, захваљујући њој, завршио, уз двоје мале деце, Правни факултет у Београду и правосудни испит, те почео да ради као судија. Посао га је скупо коштао, као и наследни породични таленат за истину, те је, избегавши замку у шиптарском осињаку Качаник, у којој је на његове очи избоден колега судија и пријатељ, а убрзо затим и после трагедије са трећим дететом, тако жељно чеканим Страхињом, преко ноћи пресекао и наредио мајци да се пакује. ��ошли смо, сами и друг��чији, из сасвим другог света у "Србију", како смо ми доле на југу звали север, преко Ибра. УСПОМЕНЕ ИЗ "СРБИЈЕ" Туга и сузе, усамљеност, дискриминација. Мене и сестру прозваше у основној школи "Јован Курсула" Шифтарке. У реду. Шифтарке. Али, ми смо, усред снега, дошли у "Србију" управо бежећи од Шиптара и зулума! То није имало смисла никоме објашњавати. Србијанци су били бесни и охоли, пуни себе. "Какав си ђак?" - пита ме учитељица у школи. - Добар - нечујно одговарам, у претходном животу васпитавана да је скромност врлина. "Зашто си рекла да си добра?" - с невероватним чуђењем ме пита одликаш из одељења. "Па, ти си најбоља! Ти све знаш!" Ја сам била само добра. Жељна књиге и знања. То сам гледала у комшилуку, од Благојевића, који су имали четворо деце, такмичећи се са старијима да што више народних песама и прича чујем и научим, од чика Стојана, који је знао све и имао једно седморо деце (најстарију нисам знала, девојке су се поудавале у иностранству, а ја још нисам знала шта је то), од Стојковића, чија су сва деца завршила факултете, а унук му Милош данас секретарише у Хиландару! Само на спрату на коме смо ми живели било је у четири породице 18 деце! И то смо сmaтрали највећим богатством! Само смо сестра и ја имале лопту. Делиле смо ту милост не размишљајући да ли ће нам се пробушити. наши су родитељи добро стајали и увек су, за разлику од комшија и дворишта, могли да нам већ сутрадан приуште нову. Одевали су нас у Урошевцу или Скопљу и носиле смо идентичне дивне жуте капутиће од мохера, као и кожне чизме, да нам буде лепо и топло, а не да би се дувале. И у дворишту наше зграде било је много, много деце. О, зар је деце икада много? Тако смо сестра и ја одрастале. И касније, као девојке, дочекиване радо у свакој кући, док су се наши вршњаци стидљиво крили од "господични". Највише сам волела Шотиће који су живели крај реке. Никада нисам могла да пребројим колико је браће и сестара имала моја пегава другарица Олгица, али сам тако радо код ње од кукурузне тале правила штапиће за школу и јела са њима за столом, као прасе, гурајући се да сипам пасуљ, све оно што нисам смела ��ући. Колико сам само пута остала од јутра до мрака код њих, заневши се, обожавајући их! И колико сам само пута, сгледајући црквени зид на који смо се пели, сетила њиховог дворишта, гостопримства, купања... Дођосмо ми у "Србију", дакле. Једном, касније, кад сам већ била идол младих, што се каже, неприкосновена у школском знању, дакле, прихваћена, донекле, и кад смо играле ластиш са децом из других делова србијанске варошице Варварин, једна надобудна девојчица ме упита имам ли сестру. Озарила сам се: "Даааа!" и одмах је потражила међу осталом децом, навикнута да је будним оком пратим као старија сестра, погледом пуним милине. - Ја јок! Да имам брата или сестру, па да се кад одрастемо делимо! - Шта ти то значи? - нисам разумевала шта ми прича. - Па кад родитељи помру, мени као јединици остаје све. Никад нисам заборавила овај дан. Опростите ми што сам "Србију" запамтила по Цеци. Девојчица се тако звала. СТРАДАЛНИЦИ Никада се и нигде нисам постидела места свог рођења. Увек сам га изговарала са посебним прокосом и поносом. Увек сам сматрала Божјим провиђењем што сам рођена на Косову и Метохији. Иако сам у родној Витини живела само до девете године, увек сам јој се радо враћала, док се могло. Ми у Витини нисмо закључавали куће. Долазили смо једни код других без најаве. Комшија је био рођак. Ретко, само четвртком, кад је пазарни дан, па на пијацу сиђу из околних села, а дође и Тереза из Летнице, којом су се плашила деца, окретао се кључ у вратима. (Четвртком смо ми деца невољко и само по потреби излазили из кућа). И увек сам и свугде одмах волела своје земљаке, били су ми некако најприснији. Сви су имали исту причу, нису отишли радо и с огромном раном су се сећали нашег заједничког завичаја. И данас су код мене привилеговани. Зато сам имала срца и за невољнике из Републике Српске Крајине и свих крајева одакле су силом отерани. У средини у којој живим то ми се тешко праштало. Моја душа зна. Али, све има цену. А онда су дошли моји. Сва она србијанска повика на избеглице изелице Крајишнике и Босанце - који су "отели" све и "држе се к'о црева", тек се појачала кад су почели да пристижу Срби с Косова и Метохије. (Словенци, Хрвати и странци су, зачудо, увек примани као род најрођенији!) Они су продали Косово, дошли с товаром пара, покуповали све и владају. Не дружим ��е с таквима, мада их виђам, препознајем их. Могла сам да се дружим, посредно су ме звали. Могла сам свашта. Бивала сам радије у привременим смештајима, код родбине и пријатеља, ако икако могу да им помогнем. Они су ми лечили душу. Делили са мном све чиме су, као традиционални српски сој, могли да ме послуже - задњом кашиком јела, последњим окрајком погаче. Океан суза су ме коштали, и кад сам гледала да полако стају на ноге, продају, понижени, повређени и огорчени своја имања будзашто, немајући куд, само да изађу из колективних смештаја, поново на своје. Гледала сам их по пијацама и тезгама, сретала на улици и у превозу, па и на годишњим одморима, кад би им бивало боље. Међу нама су бирани најгори, да би нас онда све узимали на зуб. Ти најгори служе за пример "Косовара". Они су бахати, дрчни, сељобери и, углавном, неписмени, а не знају шта имају, и увек им отимања мало. Боду очи. И овде је створена таква представа о "привремено исељенима" с Косова и Метохије. Никада се не прича о гетима за Србе с Косова и Метохије по српским градовима, где тихо и вредно раде, куће се и гледају своја посла, бодући очи својим комшијама којима су уредно плаћене плацеве, ваљда, отели. Стотине хиљада у таласима, који не воле ни да се сете својих мука по предграђима без струје и асфалта, чак ни завичаја, јер се мрак потискује у заборав да буде лакше и душа се не отвара тако лако. Не бусају се они у груди уз песму "Видовдан", не разбацују се и не бордикују српским градовима. Они муче своју муку и гледају своја посла. И као да их нема. Као да су још једном у тој својој Србији жртвоване сенке. И има их на стотине хиљада. Нису они Јоргованке и Одаловићи, ни народни посланици ћутолози, који само онда кад има партија напише - да не би погрешили падеж - проговоре дозирано коју о завичају, са којим као да никада нису имали ништа, као да су маховина. Нису. Али плаћају цех за све Веселиновиће, Зечевиће и Зековиће. Још једном на правди Бога. Ако чему, жртвовању су свикли. Па ти сад, Србијо, добро отвори очи и види разлику. Не греши се. Ипак смо ми твоја деца. Под утиском филма "Споразум"

НЕСПОРАЗУМ, ГОСПОДО!

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[jasna19]

Нога личка, а ципела бечка!

Пасуљ ‘сремац’ – аутохтона сорта у нестајању.   Одакле у нама, као народу, толика потреба за идентификовањем са неким другим људима, на неким другим дестинацијама, са њиховим обичајима, начином живота? Зашто бришемо своју историју и традицију, зашто се стидимо својих предака, својих обичаја, упорно настојећи да се улијемо у ту ‘западњачку реку’? Ако српски човек живи у Чикагу, ��аравно да ће,…

[pokazivac]

Орашчићи-палчићи

Седело је једном неколико пастира под орахом. Једни су чистили пасуљ да справе од њега чорбу за ручак, други су ложили ватру и удешавали место где ће поставити лонац, а двојица су тресли орахе, скидали са њих горњу зелену кошуљицу и скупљали их у торбу. Тај орах није дотле рађао и чобани су у чуду ... http://dlvr.it/B4vkND

[vaseljenska]

Ево зашто једемо бели лук из Кине, пасуљ из Киргистана и парадајз из Албаније иако све то и ми гајимо

Ево зашто једемо бели лук из Кине, пасуљ из Киргистана и парадајз из Албаније иако све то и ми гајимо http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/evo-zasto-jedemo-beli-luk-iz-kine-pasulj-iz-kirgistana-i-paradajz-iz-albanije-iako-sve-to-i-mi-gajimo/

[vaseljenska]

Трпеза за Бадње вече

Трпеза за Бадње вече http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/trpeza-za-badnje-vece/

[vestispalanka]

(ВИДЕО) ОДРЖАН 2. „ЦЕРКО КОТЛИЋ“ У ЦЕРОВЦУ Првог маја је поред цркве посвећене Силаску Светог Духа у Церовцу, одржан 2. „Церко котлић“, такмичење у кувању котлића. Такмичари су се такмичили у категоријама гулаш, пасуљ, рибља чорба и шкембићи. Иако је киша и хладно време прилично покварило доживљај и масовност, ипак се све одвијало у најбољем реду а учесници су имали прилику и …

Nastaviti čitanje http://bit.ly/2IRQcXX Вести из Смедеревске Паланке

[palankaonline]

НЕСПОРАЗУМ, ГОСПОДО! http://ift.tt/2CpUM90, НЕСПОРАЗУМ, ГОСПОДО! Те давне 1970.године моја се породица 15.јануара, у једном камиону, кроз снег, из вароши Косовска Витина, где смо се родиле сестра моја и брат (умро четири дана по рођењу, јер у Приштинском породилишту, у којем је начелница гинеколошко-акушерске клинике била злогласна докторка Мекули инкубатори нису радили за српску недоношчад!), у Теминић, Варварин, место које тада није имало целих хиљаду становника! Отац ми је био секретар општине, где је упознао моју мајку, а затим је, захваљујући њој, завршио, уз двоје мале деце, Правни факултет у Београду и правосудни испит, те почео да ради као судија. Посао га је скупо коштао, као и наследни породични таленат за истину, те је, избегавши замку у шиптарском осињаку Качаник, у којој је на његове очи избоден колега судија и пријатељ, а убрзо затим и после трагедије са трећим дететом, тако жељно чеканим Страхињом, преко ноћи пресекао и наредио мајци да се пакује. Дошли смо, сами и другачији, из сасвим другог света у "Србију", како смо ми доле на југу звали север, преко Ибра. УСПОМЕНЕ ИЗ "СРБИЈЕ" Туга и сузе, усамљеност, дискриминација. Мене и сестру прозваше у основној школи "Јован Курсула" Шифтарке. У реду. Шифтарке. Али, ми смо, усред снега, дошли у "Србију" управо бежећи од Шиптара и зулума! То није имало смисла никоме објашњавати. Србијанци су били бесни и охоли, пуни себе. "Какав си ђак?" - пита ме учитељица у школи. - Добар - нечујно одговарам, у претходном животу васпитавана да је скромност врлина. "Зашто си рекла да си добра?" - с невероватним чуђењем ме пита одликаш из одељења. "Па, ти си најбоља! Ти све знаш!" Ја сам била само добра. Жељна књиге и знања. То сам гледала у комшилуку, од Благојевића, који су имали четворо деце, такмичећи се са старијима да што више народних песама и прича чујем и научим, од чика Стојана, који је знао све и имао једно седморо деце (најстарију нисам знала, девојке су се поудавале у иностранству, а ја још нисам знала шта је то), од Стојковића, чија су сва деца завршила факултете, а унук му Милош данас секретарише у Хиландару! Само на спрату на коме смо ми живели било је у четири породице 18 деце! И то смо сmaтрали највећим богатством! Само смо сестра и ја имале лопту. Делиле смо ту милост не размишљајући да ли ће нам се пробушити. наши су родитељи добро стајали и увек су, за разлику од комшија и дворишта, могли да нам већ сутрадан приуште нову. Одевали су нас у Урошевцу или Скопљу и носиле смо идентичне дивне жуте капутиће од мохера, као и кожне чизме, да нам буде лепо и топло, а не да би се дувале. И у дворишту наше зграде било је много, много деце. О, зар је деце икада много? Тако смо сестра и ја одрастале. И касније, као девојке, дочекиване радо у свакој кући, док су се наши вршњаци стидљиво крили од "господични". Највише сам волела Шотиће који су живели крај реке. Никада нисам могла да пребројим колико је браће и сестара имала моја пегава другарица Олгица, али сам тако радо код ње од кукурузне тале правила штапиће за школу и јела са њима за столом, као прасе, гурајући се да сипам пасуљ, све оно што нисам смела кући. Колико сам само пута остала од јутра до мрака код њих, заневши се, обожавајући их! И колико сам само пута, сгледајући црквени зид на који смо се пели, сетила њиховог дворишта, гостопримства, купања... Дођосмо ми у "Србију", дакле. Једном, касније, кад сам већ била идол младих, што се каже, неприкосновена у школском знању, дакле, прихваћена, донекле, и кад смо играле ластиш са децом из других делова србијанске варошице Варварин, једна надобудна девојчица ме упита имам ли сестру. Озарила сам се: "Даааа!" и одмах је потражила међу осталом децом, навикнута да је будним оком пратим као старија сестра, погледом пуним милине. - Ја јок! Да имам брата или сестру, па да се кад одрастемо делимо! - Шта ти то значи? - нисам разумевала шта ми прича. - Па кад родитељи помру, мени као јединици остаје све. Никад нисам заборавила овај дан. Опростите ми што сам "Србију" запамтила по Цеци. Девојчица се тако звала. СТРАДАЛНИЦИ Никада се и нигде нисам постидела места свог рођења. Увек сам га изговарала са посебним прокосом и поносом. Увек сам сматрала Божјим провиђењем што сам рођена на Косову и Метохији. Иако сам у родној Витини живела само до девете године, увек сам јој се радо враћала, док се могло. Ми у Витини нисмо закључавали куће. Долазили смо једни код других без најаве. Комшија је био рођак. Ретко, само четвртком, кад је пазарни дан, па на пијацу сиђу из околних села, а дође и Тереза из Летнице, којом су се плашила деца, окретао се кључ у вратима. (Четвртком смо ми деца невољко и само по потреби излазили из кућа). И увек сам и свугде одмах волела своје земљаке, били су ми некако најприснији. Сви су имали исту причу, нису отишли радо и с огромном раном су се сећали нашег заједничког завичаја. И данас су код мене привилеговани. Зато сам имала срца и за невољнике из Републике Српске Крајине и свих крајева одакле су силом отерани. У средини у којој живим то ми се тешко праштало. Моја душа зна. Али, све има цену. А онда су дошли моји. Сва она србијанска повика на избеглице изелице Крајишнике и Босанце - који су "отели" све и "држе се к'о црева", тек се појачала кад су почели да пристижу Срби с Косова и Метохије. (Словенци, Хрвати и странци су, зачудо, увек примани као род најрођенији!) Они су продали Косово, дошли с товаром пара, покуповали све и владају. Не дружим се с таквима, мада их виђам, препознајем их. Могла сам да се дружим, посредно су ме звали. Могла сам свашта. Бивала сам радије у привременим смештајима, код родбине и пријатеља, ако икако могу да им помогнем. Они су ми лечили душу. Делили са мном све чиме су, као традиционални српски сој, могли да ме послуже - задњом кашиком јела, последњим окрајком погаче. Океан суза су ме коштали, и кад сам гледала да полако стају на ноге, продају, понижени, повређени и огорчени своја имања будзашто, немајући куд, само да изађу из колективних смештаја, поново на своје. Гледала сам их по пијацама и тезгама, сретала на улици и у превозу, па и на годишњим одморима, кад би им бивало боље. Међу нама су бирани најгори, да би нас онда све узимали на зуб. Ти најгори служе за пример "Косовара". Они су бахати, дрчни, сељобери и, углавном, неписмени, а не знају шта имају, и увек им отимања мало. Боду очи. И овде је створена таква представа о "привремено исељенима" с Косова и Метохије. Никада се не прича о гетима за Србе с Косова и Метохије по српским градовима, где тихо и вредно раде, куће се и гледају своја посла, бодући очи својим комшијама којима су уредно плаћене плацеве, ваљда, отели. Стотине хиљада у таласима, који не воле ни да се сете својих мука по предграђима без струје и асфалта, чак ни завичаја, јер се мрак потискује у заборав да буде лакше и душа се не отвара тако лако. Не бусају се они у груди уз песму "Видовдан", не разбацују се и не бордикују српским градовима. Они муче своју муку и гледају своја посла. И као да их нема. Као да су још једном у тој својој Србији жртвоване сенке. И има их на стотине хиљада. Нису они Јоргованке и Одаловићи, ни народни посланици ћутолози, који само онда кад има партија напише - да не би погрешили падеж - проговоре дозирано коју о завичају, са којим као да никада нису имали ништа, као да су маховина. Нису. Али плаћају цех за све Веселиновиће, Зечевиће и Зековиће. Још једном на правди Бога. Ако чему, жртвовању су свикли. Па ти сад, Србијо, добро отвори очи и види разлику. Не греши се. Ипак смо ми твоја деца. Под утиском филма "Споразум"

НЕСПОРАЗУМ, ГОСПОДО!

, http://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Таин – тајно оружје српског војника Да војска заиста маршира на свом желуцу, како је говорио Наполеон, још једном је потврђено у Првом светском рату. Иако је аустроугарска војска имала обилније и богатије оброке, српски војник се захваљујући таину хранио здравије. Зато је био спретнији и покретљивији од непријатеља И сит и сигуран! То је таин значио за српског војника. Специфична мешавина раженог и белог брашна, могла је да траје дуго и да даје снагу и гипкост у борби. Реч таин је турског порекла и значи следовање, објашњава Димитрије Вујадиновић, аутор пројекта „Хлеб у Великом рату“. „Наша војска је одмах после турско-српских ратова – почела да производи таин, војни хлеб. Он је био здрав и храњив. Његови састојци су: 70 одсто раженог брашна, 30 одсто белог брашна и све се то замеси, не са квасцем већ старим и очврслим, сувим – већ квасним тестом, које се зове комин.“ На почетку рата Србија је могла да прехрани и цивиле и војску, која је имала одређено следовање. „Следовање војника је било 800 грама хлеба. Неспорно је да је тај хлеб, који је конзумирао војник у Првом светском рату, обезбеђивао довољну енергетску вредност да војник може извршавати основне борбене задатке“, објашњава Бошко Тешановић, професор агрономије. Подела таина деци у ослобођеним крајевима после Кајмакчаланске битке Прича се да је успеху српске војске у Церској бици допринела и специфична исхрана: таин у комбинацији са јачим, сланијим сиром (пуним беланчевина које доприносе покретљивости), уз лук, паприку и пасуљ (обилују инсулином). Тада су и суве шљиве подељене војницима, пошто је у Горњем Милановцу остала велика количина шљива, чији су извоз спречили Аустроугари. Енергетска вредност сувог воћа је висока, а хлеб са сувим шљивама се и данас налази на менију војске у ванредним условима. Војник који се тако храни – није тром, лакше се креће и има енергију за брдовит терен. За разлику од аустроугарских војника који су имали бољу и обилнију али не и здравију исхрану. Умешен и печен 1912. један таин и данас опстаје и чува се у пиротском музеју. Био је прво следовање Алексе Здравковића из Пирота, кога је мајка заветовала још када је кренуо у балканске ратове да прво следовање хлеба, односно таина, сачува и да ће га тај таин чувати од куршума. Алекса је прошао балканске ратове, војевао је у Првом светском рату и вратио се окићен бројним ордењем и сачуваним таином. Прича о чудесном Алексином хлебу ширила се међу војницима, нарочито после битке код Битоља, када је метак намењен Алекси погодио његову чутурицу. Алекса није добио ни огреботину, али јесте бројне понуде да прода таин, чак и од савезничких војника. Чињеница да је обавезни део униформе била управо торбица за хлеб, сведочи о томе да је таин заиста био светиња за војнике. ИЗВОР: РТС, Расен

Таин – тајно оружје српског војника - Центар академске речи, Шабац Да војска заиста маршира на свом желуцу, како је говорио Наполеон, још једном је потврђено у Првом светском рату. Иако је аустроугарска војска имала обилније и богатије оброке, српски војник се захваљујући таину хранио здравије. Зато је био спретнији и покретљивији од непријатеља И сит и сигуран! То је таин значио за српског …

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts