#мисао

[ljiljaknjiga]

МНЕМОТЕХНИКА

Добар Рад ( Душко Радовић) Историјска Архива ( Иво Андрић) Мисао Савршена ( Меша Селимовић)

[love-n-purple]

(...) Бити човек, рођен без свог знања и без своје воље, бачен у океан постојања. Морати пливати. Постојати. Носити идентитет. Издржати атмосферски притисак свега око себе, све сударе, непредвидљиве и непредвиђене поступке своје и туђе, који понајчешће нису по мери наших снага. А поврх свега, треба још издржати своју мисао о свему томе. Укратко: бити човек. (...)

Иво Андрић

О причи и причању

[comonblancechance]

18/06/2024Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изаћи. Лука 8:17 ,,Ах, када би сваки човек био провидан као извор, да би смо тако могли видети сваки прави настанак његове болести!’’ Са овим речима је један чувени доктор медицине започео своје излагање. Ко је тада и могао помислити, да ће ова велика жеља доктора се и обистинити? 28. децембра 1895. године Вилхелм Ренген је објавио свету велики проналазак:,, Пронашли смо чудне зраке; човеково тело је постало потпуно видљиво изнутра!’’ Свет се много обрадовао овој вести , а многи оболели су ојачали у нади да ће оздравити. Од тога дана, када су пронађени ренгенски зраци, многе болести су могле у човековом организму да се лако пронађу и открију. Али једно је човеку још данас немогуће остало: а то је да види шта се налази иза телеснога бића: мисли, стања његове душе и духа, то ренгенски зраци не могу открити и расветлити. Колико само лоших и прљавих мисли прође кроз човеков ум, а да их нико ни не опази! Да ли је то заиста тако? Зар не постоји нико ко може прочитати мисли човеку? За Бога, човековог творца, не постоји ни једна тајна коју не зна о нама. За Бога је човек провидан као кап изворске воде. Код Господа Бога је регистрована свака човекова мисао, па чак и оне најтајније! У Псалму 139:2 пише: ,, Ти знаш помисли моје издалека.’’ Онда у Псалму 33:13-14:,, С неба гледа Господ, види све синове људске. С престола, на коме седи, погледа на све који живе на земљи.’’ Још је прецизнији текст у Псалму 139:4:,, Још нема речи на језику моме, а ти, Господе, гле, већ све знаш.’’ Долази ДАН, када ће вечни судија све открити, заиста потпуно све! Благо ономе, ко је пред Богом открио и признао све своје грехе, јер ће свима таквима бити све опроштено, заиста све!

[kubi95-2]

eemenipuno

Свако вече када сунце зађе,

мисао о теби

моје срце нађе.

И тако по њему ходи,

лагано шета,

те тако моме миру смета.

Јер ниси поред мене,

како би бити требало,

барем на трен,

барем мало.

Ето.

[jelenajt]

Пулсира наговештај бола иза слепоочнице. Пуца зрак светла у дно ока. Изнедрена стварност. Буђење. Рађање. Мисао. Мисао у паду на па��ет.

[ststevanofdecani]

“Грех је унутрашња револуција против сопствене савести, жеља човека да се одвоји од ње, да је осујети, угуши и погази. Порок нема граница, нити дна на коме би се задржао. Стога је порочни живот потчињен страстима пад у бездан. Пад демона је био лет надоле, а сваки грех у малом понавља лажну слободу демона. То је полет пада у мрак и хаос. Слобода порока је ослобађање од свога људског достојанства, као образа (лика) и подобија Божијег у коме је истинска слобода. Сваки морални пад повлачи за собом пустошење душе оптерећене материјалношћу коју човек осећа у свом телу. То је реално бреме греха. Мисао човека постаје груба и духовно трома, свест - опредмећена, воља - раслабљена, осећања - импулсивна и афективна. Грех разара личност човека и као да га прикива за земљу. Грех постаје навика, навика се претвара у господара, и човек мисли да је слободан да чини све што хоће. У стварности он се претвара у јадног роба.”

Архимандрит Рафаил Карелин

[instantmakermuffincop]

РЕЧНА МИСАО

Крхкост у души свете воде

Јача од снаге камена

Водо придигни се

Узбуркај

Древним сновима заштити

Редови белих анђела са висова

Опростите

Људи скамењени у обали

Устаните учините да засветли у ноћи

Ово мало свете тишине тиркизне што нам је остало у отаџбини

Поколења ће нам се сећати

Речног имена и камене срчаности

[duskokuzovic]

СВАКА РЕЧ СВАКОГ ЈЕЗИКА од Фахрудин Ираки

Свака реч сваког језика јеЉубав казујући причу сопственим ушима. Свака мисао у сваком уму,Шапуће тајну сопственом Ја. Сваки поглед у сваком оку,Показује себи лепоту сопственог вида. Сваки осмех на сваком ли��у,Открива сопствену радост себи да ужива. Љубав тече кроз све,Не, Љубав је све. Како можеш рећи, нема Љубави,када ништа осим Љубави не постоји? Све што видиш појавило се због Љубави.Све…

[artzorana]

Гледам како се на теби одмара лењо поподневно сунце, док олуја у мени пише мисао како ми и богови завиде

кад те виде.

[catwoman-studio]

У јеку опште отимачине око лика и дела Николе Тесле, од Американаца, преко њихових корпорација, што Америка и јесте,  Илона Маска као њиховог најб(Л)уднијег сина, па до наше одрођене браће Хрвата, значи Срба, дођосмо до најгорих од све деце, тј —  Срба у Србији. Тачније до онога шта је од Србије преостало, а није ништа, изгледа ми. Јер, ми потомци његови, увозимо своју струју коју смо, логично, прво морали да извеземо. Или да поклонимо, као нпр што смо своју струју са Косова и Метохије — поклонили Албанији, или било коме, ал' само да није наша. А да, заборавих Кинезе:

[dogopower]

Природа може постићи исти резултат на много начина. Као талас у физичком свету, у бесконачном океану медијума који све прожима, тако и у свету организама, у животу, покренут импулс тече даље, понекад, може бити, брзином светлости, понекад, опет, тако полако да се чини да вековима и вековима остаје, пролазећи кроз процесе сложености који су људима незамисливи, али у свим својим облицима, у свим својим фазама, његова енергија увек и увек интегрално присутна. Један једини зрак светлости са далеке звезде који је пао у око тиранина у прошлим временима можда је променио ток његовог живота, ��ожда је променио судбину нација, можда је преобразио површину земаљске кугле, тако замршен, тако непојмљив сложени су процеси у природи. Ни на који начин не можемо добити тако неодољиву представу о величини природе него када узмемо у обзир, да су у складу са законом одржања енергије, у целој Бесконачности, силе у савршеној равнотежи, а самим тим и енергија једног једна мисао може одредити кретање универзума.Никола Тесла

Nature may reach the same result in many ways. Like a wave in the physical world, in the infinite ocean of the medium which pervades all, so in the world of organisms, in life, an impulse started proceeds onward, at times, may be, with the speed of light, at times, again, so slowly that for ages and ages it seems to stay, passing through processes of a complexity inconceivable to men, but in all its forms, in all its stages, its energy ever and ever integrally present. A single ray of light from a distant star falling upon the eye of a tyrant in bygone times may have altered the course of his life, may have changed the destiny of nations, may have transformed the surface of the globe, so intricate, so inconceivably complex are the processes in Nature. In no way can we get such an overwhelming idea of the grandeur of Nature than when we consider, that in accordance with the law of the conservation of energy, throughout the Infinite, the forces are in a perfect balance, and hence the energy of a single thought may determine the motion of a universe.Nikola Tesla

[comonblancechance]

12/08/2024Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изаћи. Лука 8:17 ,,Ах, када би сваки човек био провидан као извор, да би смо тако могли видети сваки прави настанак његове болести!’’ Са овим речима је један чувени доктор медицине започео своје излагање. Ко је тада и могао помислити, да ће ова велика жеља доктора се и обистинити? 28. децембра 1895. године Вилхелм Ренген је објавио свету велики проналазак:,, Пронашли смо чудне зраке; човеково тело је постало потпуно видљиво изнутра!’’ Свет се много обрадовао овој вести , а многи оболели су ојачали у нади да ће оздравити. Од тога дана, када су пронађени ренгенски зраци, многе болести су могле у човековом организму да се лако пронађу и открију. Али једно је човеку још данас немогуће остало: а то је да види шта се налази иза телеснога бића: мисли, стања његове душе и духа, то ренгенски зраци не могу открити и расветлити. Колико само лоших и прљавих мисли прође кроз човеков ум, а да их нико ни не опази! Да ли је то заиста тако? Зар не постоји нико ко може прочитати мисли човеку? За Бога, човековог творца, не постоји ни једна тајна коју не зна о нама. За Бога је човек провидан као кап изворске воде. Код Господа Бога је регистрована свака човекова мисао, па чак и оне најтајније! У Псалму 139:2 пише: ,, Ти знаш помисли моје издалека.’’ Онда у Псалму 33:13-14:,, С неба гледа Господ, види све синове људске. С престола, на коме седи, погледа на све који живе на земљи.’’ Још је прецизнији текст у Псалму 139:4:,, Још нема речи на језику моме, а ти, Господе, гле, већ све знаш.’’ Долази ДАН, када ће вечни судија све открити, заиста потпуно све! Благо ономе, ко је пред Богом открио и признао све своје грехе, јер ће свима таквима бити све опроштено, заиста све!

[kubi95-2]

Добрица Ерић – ПЛАЧИ ВОЉЕНА ЗЕМЉО

Плачи, Вољена Земљо и Сузама осветли

Мисао која тиња у свакој нашој жељи

Од свих Суза које сад капљу по Планети

најтужније су Дечје Сузе у Мојој Земљи.

Ко ће, и чиме, да плати толике Дечје Сузе

Страх, Несани��у и Радост одлетелу у неповрат

Ко ће Деци да врати све оно што им узе

ово зло, стало сво у кратку реч – рат?

Плачи, Вољена Земљо, ољагана и сама

Сузе су Твоје давно ушле у Песмарице

Још ниси све Дечје Кости ни повадила из јама

а већ ти опет бацају Децу у јаме безданице.

Ви што нам рушите Цркве, кућерке и палате

ратници фанатици, људомрсци и сунцождери,

за кога Нови живот и Нови Свет стварате

кад Деца беже од вас у шуме, међу звери?

Плачи, Вољена Земљо, Сузама Малишана

што уче школу у вучјим и лисичијим јамама

Очеви и Мајке им се гледају преко нишана,

а Стричеви и Ујаци на њих палацају камама.

Нека се скамене погледи и нишани упрти

у Дечја Срца, у Беле Птице над рововима

Какав то Живот може да никне из Дечје Смрти

Коме ће сванути дан на Дечјим Гробовима?

Ниједна Застава на овом трулом свету

макар од саме свиле и кадиве саткана

не заслужује да се завијори на ветру

ако је и Дечјом Крвљу покапана.

Плачи, Вољена Земљо, у чељустима але

(нека Те бар у Сузама што више буде)

све док се сва три Бога на Тебе не сажале

и не пресеку помор бачен међ псе и људе.

Погледај своју Децу са старачким лицима

Младиће на штакама што уче прве кораке

Увелу Новорођенчад у инвалидским колицима

Безимене Гробове, Распамећене Мајке

и Старце бескућнике у туђим шљивицима

што зуре у Небо, налик на угашене угарке.

Плачи, Вољена Земљо, и Сузама осветли

Своје Срце што куца у свакој нашој жељи

Од свих Суза које сад капљу по Планети

најсланије су Дечје Сузе у Мојој Земљи.

[jelenajt]

На почетку, беше реч. На почетку беше реч (logos, мисао) и беше дата само Човеку. Гола, пра-полна, без припадања границама, групама, племенима. Разумели смо се. Разумели, али мислили да нам то право припада без икаквог труда. А онда...Вавилонска кула. Она је стигла нешто касније

[ststevanofdecani]

O ЈОГИ И ДРУГИМ ИСТОЧЊАЧКИМ ВЕШТИНАМА

У потрази за здрављем, животним благостањем, па и развојем тајних способности у себи, многи наши савременици обраћају пажњу на разноразне источњачке вештине, а посебно на јогу.

Јога се рекламира као метода која помаже у спречавању болести, у исцељивању већ постојећих оболења, чак и оних која се тешко лече, у учењу владања собом, утицања на друге, а такође дарује прилив животне енергије.

Већину људи у јоги привлачи спољашња страна, која по њиховом мишљењу, помаже човеку да оздрави – лековите позе, хладне купке, клистирање, специјална техника дисања и тако даље. Циљ је побољшање рада унутрашњих органа и система – за варење, потенције, притиска, памћења и д��угих органа. Просечан човек сматра да се може игнорисати поглед на свет који је својствен јоги и да се она истовремено може прогласити за јединствени систем физичког и психичког развоја. У савременој јоги се користи традиционална индијска гимнастика – хата-јога, која има сличности с гимнастиком Кинеза и древних Персијанаца. Може се наићи и на правце као што су раџа-јога и мантра јога, којима су блиски «трансцендентална медитација», мистички таоизам, методе тибетанског будизма, технике дисања и друго.

Шта заправо садржи ова мудрост сунчане Индије?

Јога је саставни део философско-религиозних учења древне и средњевековне Индије. То је систем вежби, метода и захвата који за циљ немају само управљање психичким и физиолошким процесима организма, већ и усхођење ка посебном духовном стању. Првобитно је јога са својим системом психофизичких вежби имала за циљ да створи у души независност у односу на тело како би после човекове смрти душа избегла реинкарнацију и како би се растворила у првобитној безличној духовној супстанци.

Физичке вежбе које су развијене у јоги, у суштини су верски обреди, који човека припремају за сусрет с индијском «духовношћу». Јога-вежбе су у својој непосредној употреби везане за окултну медитацију, а различите позе јоге поистовећују човека са животињама или чак с предметима (рецимо, «поза кобре», «кравље главе», «пса с њушком надоле» и друге). По правилу, користе се специјални покрети тела, стабилне позе, заустављање дисања, понављање мантре, као и визуализација – известан облик коришћења маште при чему човек у тами замишља неки лик и са временом оно што замишља почиње да види врло упечатљиво и јасно. Неке позе побуђују сексуалне центре, по мишљењу учитеља јоге, ово је потребно ради коришћења сексуалне енергије, ради њеног преображавања и распоређивања по целом телу у циљу оздрављења и бодрости.

Нажалост, ни из далека не схватају сви да су религиозна вера, морал и спољашњи обреди и пракса дубоко повезани, тако да се извесна пракса не може користити сама по себи, а да се не осети утицај духовне суштине коју ова пракса изражава. Чак и спољашњи покрети могу садржати одређену формулу-знак, који на душу преноси расположење својствено индијској религији. Индијско-окултни или источњачки системи нуде своје психотехничке методе усмерене на «ширење свести», «натприродни доживљај» и «отварање унутрашњих простора». Прави циљ свих облика јоге јесте заправо да се у себи открије скривена «божанственост», да се човек слије с првобитном реалношћу и да на тај начин открије у себи натприродне духовне снаге. Ево шта отворено признаје познати апологета јоге, који формално припада католичком оредену бенедиктинаца, Француз Жан-Мари Дешане у својој књизи «Хришћанска јога»: «Циљеви индијске јоге су духовни. Заборављање на то се може изједначити с издајом, као и чување само физичке стране овог духовног учења кад људи у њему виде искључиво средство за постизање телесног здравља и лепоте. <…> Вештина јоге се састоји у томе да човек потпуно утоне у тиховање, да одбаци све мисли и илузије; да одбаци и заборави све осим једне истине: истинска суштина човека је божанствена; она је Бог, а о осталом се може само сањати.»1

Многе је у хиндуизму привлачила управо мисао о томе да је човек сам по себи божанствен, да су у њега уткана сва савршенства која се могу открити уз помоћ посебних метода, а то значи да тежак пут ка Богу кроз савладавање својих страсти, који нуди хришћанство, уопште није обавезан. Треба једноставно открити у себи скривену божанственост. Занимљиво је приметити да је један од најраспрострањенијих израза-мантри у Индији «со-хам, со-хам», односно «Ја сам Он, Ја сам Он». Као што је познато, осећај сопственог значаја, самодовољности, спојен с осећајем еуфорије – самонаслађивања, у хришћанској аскетици се назива прелешћу, односно преваром, самообманом. Човек умишља да је божанствен, а у ствари остаје без Бога, због чега тамне силе ласкају његовој гордости имитирајући божанска савршенства. То је понаљање старе саблазни да људи постану «као богови» (1 Мојс. 3, 5), да стекну божанска знања и моћи, што човеку стално сугерише невидљиви кушач.

Навешћемо пример из живота који одражава праве и најскривеније тајне источњачких вештина. У Сергијево-Посадском рејону живи жена која је крштена у Православљу, али је у једном тренутку почела да се занима за будизам. Притом уопште није мислила да то на било који начин противречи хришћанској вери. Једноставно, немајући искуства у црквеном животу, само понекад узимајући молитвеник у руке, није осетила духовну лаж. Привлачиле су је моралне истине будизма – свепраштање, несебичност, одрицање од било каквих жеља, свидела јој се и пракса медитације, која како јој се чинило, доноси збуњеној души дуго очекивани мир.

Жена се све више и више одушевљавала источњачком духовношћу и како јој је изгледало, достигла је у то време већ приличан успех. Једном је сањала двојицу угледних будистичких наставника – махатми, који су јој се обратили речима: «Већ си много постигла. Али, да би дошла до потпуног савршенства, преостало ти је да учиниш још само једно – да се одрекнеш Христа.» Жена је запањено упитала: «Али, зашто је то потребно, мислила сам да хришћансво не противречи будизму?» Као и многи наши савременици, сматрала је да су разне религије – чак и ако су различите, равноправни путеви ка Богу, а према Христу је у срцу осећала свештени страх.

Жена је интуитивно осетила да се у овом захтеву садржи нешто неправилно, туђе и лоше. Ноћни гости су одговорили: «То је потребно да би се дошло до потпуног савршенства.» Вероватно је да одушевљавајући се будизмом, ипак није дубоко проникла у његову философију, у којој кључно место заузима одрицање од свих жеља и везаности, дакле, и везаности за Христа. «Не, - изговорила је, - нећу моћи да се одрекнем.» «Ах, тако значи, - неочекивано су реаговали посетиоци, - онда ћемо те мучити.» У том тренутку обојица су попримила грозно обличје демона и почела су да бацају врело угљевље жени на главу.

Наравно, овакво виђење се може отписати као само кошмарни сан. Међутим, сама мучења страдалница је доживела толико снажно да је почела да виче. Њена рођена мајка је чула како кћерка виче и видећи да се дешава нешто рђаво – да је у питању неки страшан напад, у којем кћерка не може да дође свести – позвала је хитну помоћ. Лекари су безуспешно покушавали да дају инјекцију страдалници – мишићи су били толико напети да игла није могла да продре у ткиво. Мучећи се у сну, жена се сетила једноставне хришћанске молитве: «Господи, помилуј!» и демони и мучења су истог тренутка нестали. Кад је дошла себи и попила мало свете воде, схватила је да треба да иде у храм по духовну помоћ. Свештеник је разумео женино стање и препоручио јој је да се сваке недеље исповеда и причешћује.

Њено духовно стање се постепено поправило, само се после овог ноћног догађаја појавила једна особеност – с времена на време жена је видела демоне. Једном је срела своју познаницу која је одушевљено почела да јој прича о томе да се заинтересовала за будизам и да је све то занимљиво и лепо. Жена, поучена горким искуством, одмах је пожелела да је упозори на бављење тим стварима, али чим је хтела да отвори уста, угледала је на раменима саговорнице два лукава демона која су вешто запушила уши овој жени и као да су подсмешљиво говорила: «Видећемо колико ћеш бити успешна.» Жена је схватила да ништа од онога што каже у том тренутку неће допрети до душе ове друге жене.

Заиста, људи се често толико одушевљавају источњачким вештинама да не прихватају никакве аргументе и само их чворуге које добију приморавају да поново размотре свој живот.

Нажалост, многи и данас сматрају да се будистичко учење у низу питања подудара са хришћанским, рецимо, у савладавању страсти, искорењивању греховних жеља, усавршавању, љубави према ближњима и пожртвованости. Међутим, спољашња сличности често крије провалију у коју упада и гине свако ко жели да споји неспојиво једним скоком. Желели бисмо да наведемо размишљања истраживача религија Индије кнеза Н.С.Трубецког о овој спољашњој сличности и дубоким унутрашњим разликама које се запажају између будизма и хришћанства: «Буда је навео двојак пут ка достизању нирване. С једне стране, психофизичке вежбе самопогружавања, усредсређене медитације, задржавања дисања и друго, које су по методама скоро истоветне са системом јоге. Али, с друге – самопожртвовање и љубав према свему што постоји. Међутим, овај други пут је управо део првог, посебна психофизичка вежба. Љубав, милосрђе, самилост – све то за будисту нису осећања, јер у његовој души не треба да постоје осећања, већ само резултат, последица потпуног губитка осећања своје индивидуалности и својих личних жеља: у таквом психичком стању човека ништа не ко��та да се жртвује за ближњег, јер он нема сопствених жеља и природно, лако испуњава жеље других. Он гуши своју вољу у тој мери да поступа искључиво по вољи другог, што се препоручује управо у виду вежбе. Свепраштање се сматра средством за уништавање осећања: равнодушост се завршава тиме да се човек према непријатељу односи потпуно исто као и према другу, да постаје равнодушан према радости и болу, части и бешчашћу.»2 Другим речима, такав човек постаје сличан роботу који нема личност, ни осећања, и зато бестрасно испуњава било који програм који је у њега инсталиран. Насупрот томе, у хришћанству се пожртвовање, опраштање и љубав не заснивају на гушењу жеља у себи, на уништавању начела личности, већ на чистоти срца које је стекло Божију благодат. Душа која је у Богу стекла слободу од греха радосно помаже ближњима, она опрашта и жртвује се зато што воли – у томе је њена скривена срећа.

Враћајући се јоги приметићемо да вежбе дисања и позе тела припремају човека за одређена духовна осећања. Поновићемо да је прави циљ јоге религиозно-аскетски. Сами јогини сматрају да се на највишим нивоима ове аскетске праксе, кад престају сви психички процеси и човек достиже самадху, односно стање усредсређености без садржаја, у њему «спаљују семена карме» и то га ослобађа од нове реинкарнације, омогућава му да се заувек ослободи тела и да престане да постоји као личност. Овде видимо кардинално разилажење са хришћанством у којем се личност не уништава, већ се преображава и достиже своје највеће самоизражавање у заједничарењу с Богом.

По хришћанском учењу у души, која се сјединила с Богом, откривају се дарови који су дати конкретном човеку. И чак у будућем веку, после свеопштег васкрсења кад «Бог буде све у свему» (1 Кор. 15, 28), личност неће бити уништена, јер ћемо, како је речено у Светом Писму, видети Бога «лицем у лице» (1 Кор. 13, 12), односно, општење с Богом је увек дубоко лично општење, које ни у заједничкој, саборној молитви, не постаје безлично. Ово искуство је у овој или оној мери сваком хришћанину доступно овде и сад. И у овом личном сусрету с Богом као са Животом, Љубављу и Радошћу, наш сопствени живот постаје истинитији, унутрашње богатији, надахнутији и сјајнији.

Суштинску улогу у јоги игра медитација. Медитација (од лат. meditatio – размишљање) јесте унутрашња усредсређеност ума на одређеној идеји. Човек који медитира мислено се ослобађа свих спољашњих објеката тежећи одређеном психичком стању.

Док је молитва обраћање Богу, медитација је беседа са самим собом, у суштини, то је исто што и самохипноза. Претпоставља се да медитација у човеку који медитира буди дубоке снаге које спавају у дубини душе и да такав човек постаје способан, на пример, за прозорљивост. Док у хришћанству постоји умно делање и Исусова молитва у којима се хришћанин свим својим бићем обраћа Богу и Његовој милости, у окултизму и источњачким вештинама човек посредством медитације у самом себи тражи тајни пролаз који води ка духовном савршенству. �� хиндуистичкој медитацији човек тежи ка томе да се поистовети с апсолутом и достижући транс долази до осећаја да је јединствен с божанством, тачније, да је у њему самом испољена првобитна божанственост.

Медитација као искуство нехришћанске религиозно-мистичке праксе, природно, повлачи за собом духовна стања ван Христа и без заједничарења у Његовој благодати. Оваквом човеку пре или касније може да се учини да сам постаје проводник највиших откровења који има посебну мисију на земљи. Сећамо се примера индијског песника и мистика, једног од оснивача бенгалског кришнаизма Чондидаша (XIV–XV в.), који је од младости био посвећен за жреца богиње Дурге. Као представник највише касте брамана Чондидаш је заволео жену из најниже касте, обичну праљу Рами. За брамана је чување чистоте касте света дужност. Чондидаш је тражио решење свог личног проблема у медитацији и унутрашњем обраћању богињи Дурги. У овом делању је почео да види своју вољену, и у оваквим медитацијама је Чондидаш стекао уверење у то да је он лично – облик испољавања духа Кришне, а Рами је оваплоћење Кришнине вољене – пастирице Раде. Сам Чондидаш је сматрао да му је ову тајну открила богиња Дурга. Ево, тако окултна духовна пракса бива овенчана окултним откровењима.

Да ли су јога и пракса медитације ефикасне? Представници ове праксе често сведоче о томе да јога доноси равнотежу унутрашњих снага, да умирује нервни систем. Услед тога човека престаје да боли душа. Он у својој души не осећа никакве противречности и не осећа потребу за исповедањем грехова. Дакле, мир који се постиже путем јоге и медитације лишава човека могућности да се покаје за грехове и да их се ослободи. Човек је постигао душевни комфор, али су у дубини његове душе остали неисповеђени грехови којих се он ни не сећа. У ствари, душевна нестабилност у нашем стварном животу може бити индикатор који показује да треба журити у храм због Тајни, да се треба кајати пред Богом, да се треба поправљати, а јога и пракса медитације лишавају душу овог индикатора.

Што се тиче наводно очигледне физичке користи од бављења јогом, то је уврежена заблуда. Корист од најпростијих јога-вежби није већа од свих осталих вежби фискултуре. Јога је, ако се човек њом озбиљно бави, штетна по здравље, и тврдња да индијски јогини живе дуго и да не пате од тешких болести је веома нетачна. У Индији је 1980-их година вршена свеопшта диспанзеризација која је показала да јогини у просеку живе чак краће од обичних становника Индије и да пате од мноштва болести. На пример, горњих дисајних органа и органа за варење, зато што сваког дана чисте носну шупљину једном врстом плетенице и врше клистирање због чега се са временом уништва слузокожа носне шупљине и црева; они пате од ишчашености зглобова, аритмије и артрозе због тога што се често налазе у неприродним позама; од катаракте очију, зато што често усредсређују пажњу на сунце. Било је и много оних који пате од хроничних венеричних болести.

Пошто се у јоги акценат ставља на промену организма и његових ритмова, то може да наруши биолошке процесе до те мере да психосоматски поремећаји постану неизлечиви, а ниједан лекар не може да схвати шта се човеку десило.

У закључку треба рећи да се у свим мистично-окултним системима, вештинама и медитацијама, могу срести разноразна размишљања, мисли и представе осим једног – у њима нема покајања. Хришћанство сведочи: сразмерно с приближавањем душе Богу човек све јасније види своје несавршенство и своју мањкавост. Зато искуство приближавања Богу јача у хришћанину смирење, покајање и љубав. Захваљујући томе могућа је чиста и искрена радост сједињења с Господом Који те види, чује и воли. А источњачко мистичко искуство одбацује Бога као личност и зато тежи ка превладавању човекове личности у самадхи или нирвани, и пружа му осећај растварања сопствене индивидуалности у океану безличног. Пошто не среће Бога као личност човек у источњачком мистицизму природно тежи ка личносној смрти.

***

1 Дешане Жан-Мари. Хришћанска јога. – Њујорк, 1972. с. 54, 63.

2 Трубецкој Н.С., кн. Индијске религије и хришћанство. – М.: Издање Сретенског манастира, 2000. с. 38–39.

Валерије Духањин