#мисао

[love-n-purple]

(...) Бити човек, рођен без свог знања и без своје воље, бачен у океан постојања. Морати пливати. Постојати. Носити идентитет. Издржати атмосферски притисак свега око себе, све сударе, непредвидљиве и непредвиђене поступке своје и туђе, који понајчешће нису по мери наших снага. А поврх свега, треба још издржати своју мисао о свему томе. Укратко: бити човек. (...)

Иво Андрић

О причи и причању

[ljiljaknjiga]

ПОЕМА .

Седела је тог дана .

Обрхвана неком тугом ,

Тако тешком и дугом ,

Киша је пала тада .

Излазила из куће није .

Зашто да то крије ?

Књигу је тад читала ,

Нове речи прочитала .

Изненађена она беше .

Да каже нешто хтеде ,

Али је мисао прене ,

И на починак крене . 

[comonblancechance]

18/06/2024Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изаћи. Лука 8:17 ,,Ах, када би сваки човек био провидан као извор, да би смо тако могли видети сваки прави настанак његове болести!’’ Са овим речима је један чувени доктор медицине започео своје излагање. Ко је тада и могао помислити, да ће ова велика жеља доктора се и обистинити? 28. децембра 1895. године Вилхелм Ренген је објавио свету велики проналазак:,, Пронашли смо чудне зраке; човеково тело је постало потпуно видљиво изнутра!’’ Свет се много обрадовао овој вести , а многи оболели су ојачали у нади да ће оздравити. Од тога дана, када су пронађени ренгенски зраци, многе болести су могле у човековом организму да се лако пронађу и открију. Али једно је човеку још данас немогуће остало: а то је да види шта се налази иза телеснога бића: мисли, стања његове душе и духа, то ренгенски зраци не могу открити и расветлити. Колико само лоших и прљавих мисли прође кроз човеков ум, а да их нико ни не опази! Да ли је то заиста тако? Зар не постоји нико ко може прочитати мисли човеку? За Бога, човековог творца, не постоји ни једна тајна коју не зна о нама. За Бога је човек провидан као кап изворске воде. Код Господа Бога је регистрована свака човекова мисао, па чак и оне најтајније! У Псалму 139:2 пише: ,, Ти знаш помисли моје издалека.’’ Онда у Псалму 33:13-14:,, С неба гледа Господ, види све синове људске. С престола, на коме седи, погледа на све који живе на земљи.’’ Још је прецизнији текст у Псалму 139:4:,, Још нема речи на језику моме, а ти, Господе, гле, већ све знаш.’’ Долази ДАН, када ће вечни судија све открити, заиста потпуно све! Благо ономе, ко је пред Богом открио и признао све своје грехе, јер ће свима таквима бити све опроштено, заиста све!

[kubi95-2]

eemenipuno

Свако вече када сунце зађе,

мисао о теби

моје срце нађе.

И тако по њему ходи,

лагано шета,

те тако моме миру смета.

Јер ниси поред мене,

како би бити требало,

барем на трен,

барем мало.

Ето.

[jelenajt]

Пулсира наговештај бола иза слепоочнице. Пуца зрак светла у дно ока. Изнедрена стварност. Буђење. Рађање. Мисао. Мисао у паду на памет.

[love-n-purple]

Бити човек, рођен без свога знања и без своје воље, бачен у океан постојања. Морати пливати. Постојати. Носити идентитет. Издржати атмосферски притисак свега око себе, све сударе, непредвидљиве и непредвиђене поступке своје и туђе, који понајчешће нису по мери наших снага. А поврх свега, треба још издржати и своју мисао о свему томе. Укратко: бити човек.

Ivo Andrić, Belgrade 1961 - The moment before it was announced that he received the Nobel Prize in Literature.

[catwoman-studio]

Очи окрећеш

Очи

окрећеш

на

 унутра,

да не снимиш

ни случајно,

сутра.

Да се 

од сна раздањеног

не престравиш,

сан као страх

да не салијеш,

не савладаш.

Да  се

 не замрачиш,

од сенки не нестанеш,

од дивоте не загрцнеш.

 Мисли

рачуноводствене,

загарантоване

не страствене,

да сложиш

ко

картоне здравствене.

Немарна

 да 

не постане,

немирна

 да

 не остане,

мисао 

што тло ти држи

под ногама,

срце 

од откуцаја,

душу од 

издисаја,

на даљини.

Супротност близини,

бездан бездушни на плими,

ко светионик у рутини.

Дохвати гребене само,

дубине остави

дубини,

пламен на зими,

сузе на вештачкој клими,

��то коцке прави без фриза,

не отапа ни са 

ни без

антифриза.

Умртвљујеш потезе

руку на пучини,

ко без даљинског

на даљини.

Само кад севне метал

на прсту,

речи ти потеку

ал' унутра,

ко поглед 

наопако,

ко боја на кисту

ко нота 

на жици

ко запело

срце

на узици,

па крвљу те поји

туђом,

 твоја се стисла

у туби,

са чепом неодврнутим

у цеви запела,

са чесмом 

закинутом,

славином

неодврнутом,

одводом звечећим 

тишином,

каналима

зачепљеним

подземном

 тамнином.

Док пуцањ

стварност

ти

 не опара,

док метал

кожу 

ти

не запара,

а нокат

стварност 

ти

не опара.

Кад ни игла

са ушима,

кад ни

 она што не штима,

што се не провлачи,

у ситно не завлачи,

кад очица постане

рупа...

настави на линку:

[ststevanofdecani]

“Грех је унутрашња револуција против сопствене савести, жеља човека да се одвоји од ње, да је осујети, угуши и погази. Порок нема граница, нити дна на коме би се задржао. Стога је порочни живот потчињен страстима пад у бездан. Пад демона је био лет надоле, а сваки грех у малом понавља лажну слободу демона. То је полет пада у мрак и хаос. Слобода порока је ослобађање од свога људског достојанства, као образа (лика) и подобија Божијег у коме је истинска слобода. Сваки морални пад повлачи за собом пустошење душе оптерећене материјалношћу коју човек осећа у свом телу. То је реално бреме греха. Мисао човека постаје груба и духовно трома, свест - опредмећена, воља - раслабљена, осећања - импулсивна и афективна. Грех разара личност човека и као да га прикива за земљу. Грех постаје навика, навика се претвара у господара, и човек мисли да је слободан да чини све што хоће. У стварности он се претвара у јадног роба.”

Архимандрит Рафаил Карелин

[instantmakermuffincop]

РЕЧНА МИСАО

Крхкост у души свете воде

Јача од снаге камена

Водо придигни се

Узбуркај

Древним сновима заштити

Редови белих анђела са висова

Опростите

Људи скамењени у обали

Устаните учините да засветли у ноћи

Ово мало свете тишине тиркизне што нам је остало у отаџбини

Поколења ће нам се сећати

Речног имена и камене срчаности

[duskokuzovic]

СВАКА РЕЧ СВАКОГ ЈЕЗИКА од Фахрудин Ираки

Свака реч сваког језика јеЉубав казујући причу сопственим ушима. Свака мисао у сваком уму,Шапуће тајну сопственом Ја. Сваки поглед у сваком оку,Показује себи лепоту сопственог вида. Сваки осмех на сваком лицу,Открива сопствену радост себи да ужива. Љубав тече кроз све,Не, Љубав је све. Како можеш рећи, нема Љубави,када ништа осим Љубави не постоји? Све што видиш појавило се због Љубави.Све…

[artzorana]

Гледам како се на теби одмара лењо поподневно сунце, док олуја у мени пише мисао како ми и богови завиде

кад те виде.

[dogopower]

Природа може постићи исти резултат на много начина. Као талас у физичком свету, у бесконачном океану медијума који све прожима, тако и у свету организама, у животу, покренут импулс тече даље, понекад, може бити, брзином светлости, понекад, опет, тако полако да се чини да вековима и вековима остаје, пролазећи кроз процесе сложености који су људима незамисливи, али у свим својим облицима, у свим својим фазама, његова енергија увек и увек интегрално присутна. Један једини зрак светлости са далеке звезде који је пао у око тиранина у прошлим временима можда је променио ток његовог живота, можда је променио судбину нација, можда је преобразио површину земаљске кугле, тако замршен, тако непојмљив сложени су процеси у природи. Ни на који начин не можемо добити тако неодољиву представу о величини природе него када узмемо у обзир, да су у складу са законом одржања енергије, у целој Бесконачности, силе у савршеној равнотежи, а самим тим и енергија једног једна мисао може одредити кретање универзума.Никола Тесла

Nature may reach the same result in many ways. Like a wave in the physical world, in the infinite ocean of the medium which pervades all, so in the world of organisms, in life, an impulse started proceeds onward, at times, may be, with the speed of light, at times, again, so slowly that for ages and ages it seems to stay, passing through processes of a complexity inconceivable to men, but in all its forms, in all its stages, its energy ever and ever integrally present. A single ray of light from a distant star falling upon the eye of a tyrant in bygone times may have altered the course of his life, may have changed the destiny of nations, may have transformed the surface of the globe, so intricate, so inconceivably complex are the processes in Nature. In no way can we get such an overwhelming idea of the grandeur of Nature than when we consider, that in accordance with the law of the conservation of energy, throughout the Infinite, the forces are in a perfect balance, and hence the energy of a single thought may determine the motion of a universe.Nikola Tesla

[ljiljaknjiga]

МНЕМОТЕХНИКА

Добар Рад ( Душко Радовић) Историјска Архива ( Иво Андрић) Мисао Савршена ( Меша Селимовић)

[comonblancechance]

12/08/2024Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изаћи. Лука 8:17 ,,Ах, када би сваки човек био провидан као извор, да би смо тако могли видети сваки прави настанак његове болести!’’ Са овим речима је један чувени доктор медицине започео своје излагање. Ко је тада и могао помислити, да ће ова велика жеља доктора се и обистинити? 28. децембра 1895. године Вилхелм Ренген је објавио свету велики проналазак:,, Пронашли смо чудне зраке; човеково тело је постало потпуно видљиво изнутра!’’ Свет се много обрадовао овој вести , а многи оболели су ојачали у нади да ће оздравити. Од тога дана, када су пронађени ренгенски зраци, многе болести су могле у човековом организму да се лако пронађу и открију. Али једно је човеку још данас немогуће остало: а то је да види шта се налази иза телеснога бића: мисли, стања његове душе и духа, то ренгенски зраци не могу открити и расветлити. Колико само лоших и прљавих мисли прође кроз човеков ум, а да их нико ни не опази! Да ли је то заиста тако? Зар не постоји нико ко може прочитати мисли човеку? За Бога, човековог творца, не постоји ни једна тајна коју не зна о нама. За Бога је човек провидан као кап изворске воде. Код Господа Бога је регистрована свака човекова мисао, па чак и оне најтајније! У Псалму 139:2 пише: ,, Ти знаш помисли моје издалека.’’ Онда у Псалму 33:13-14:,, С неба гледа Господ, види све синове људске. С престола, на коме седи, погледа на све који живе на земљи.’’ Још је прецизнији текст у Псалму 139:4:,, Још нема речи на језику моме, а ти, Господе, гле, већ све знаш.’’ Долази ДАН, када ће вечни судија све открити, заиста потпуно све! Благо ономе, ко је пред Богом открио и признао све своје грехе, јер ће свима таквима бити све опроштено, заиста све!

[kubi95-2]

Добрица Ерић – ПЛАЧИ ВОЉЕНА ЗЕМЉО

Плачи, Вољена Земљо и Сузама осветли

Мисао која тиња у свакој нашој жељи

Од свих Суза које сад капљу по Планети

најтужније су Дечје Сузе у Мојој Земљи.

Ко ће, и чиме, да плати толике Дечје Сузе

Страх, Несаницу и Радост одлетелу у неповрат

Ко ће Деци да врати све оно што им узе

ово зло, стало сво у кратку реч – рат?

Плачи, Вољена Земљо, ољагана и сама

Сузе су Твоје давно ушле у Песмарице

Још ниси све Дечје Кости ни повадила из јама

а већ ти опет бацају Децу у јаме безданице.

Ви шт�� нам рушите Цркве, кућерке и палате

ратници фанатици, људомрсци и сунцождери,

за кога Нови живот и Нови Свет стварате

кад Деца беже од вас у шуме, међу звери?

Плачи, Вољена Земљо, Сузама Малишана

што уче школу у вучјим и лисичијим јамама

Очеви и Мајке им се гледају преко нишана,

а Стричеви и Ујаци на њих палацају камама.

Нека се скамене погледи и нишани упрти

у Дечја Срца, у Беле Птице над рововима

Какав то Живот може да никне из Дечје Смрти

Коме ће сванути дан на Дечјим Гробовима?

Ниједна Застава на овом трулом свету

макар од саме свиле и кадиве саткана

не заслужује да се завијори на ветру

ако је и Дечјом Крвљу покапана.

Плачи, Вољена Земљо, у чељустима але

(нека Те бар у Сузама што више буде)

све док се сва три Бога на Тебе не сажале

и не пресеку помор бачен међ псе и људе.

Погледај своју Децу са старачким лицима

Младиће на штакама што уче прве кораке

Увелу Новорођенчад у инвалидским колицима

Безимене Гробове, Распамећене Мајке

и Старце бескућнике у туђим шљивицима

што зуре у Небо, налик на угашене угарке.

Плачи, Вољена Земљо, и Сузама осветли

Своје Срце што куца у свакој нашој жељи

Од свих Суза које сад капљу по Планети

најсланије су Дечје Сузе у Мојој Земљи.

[jelenajt]

На почетку, беше реч. На почетку беше реч (logos, мисао) и беше дата само Човеку. Гола, пра-полна, без припадања границама, групама, племенима. Разумели смо се. Разумели, али мислили да нам то право припада без икаквог труда. А онда...Вавилонска кула. Она је стигла нешто касније