#вишка

[petarpetrovic978]

🇨🇳Ако сте изашли напоље, немојте да вас полије поток:

Има толико цикада у Сјамену, Кина, и толико су прождрљиве да морате да ходате испод дрвећа са кишобранима чак и по најлепшем дану. Јер цикаде праве кишу мокрењем у потоцима. То су једини инсекти који се на овај начин ослобађају вишка течности, коју уносе кроз пробавни тракт, као кроз сламку, у количини која је 300 пута већа од њихове телесне тежине.

[jelenajt]

Не постоји звезда вишка

[ua2daynews]

Найкращі локації для організації весілля на Закарпатті від Федіра Шандора

Найкращі локації для організації весілля на Закарпатті від Федіра Шандора

У вас є можливість зробити: розпис, фотосесію, вінчання, гастрономію, ночівлю гостей та зафіксувати спогади у правильних закарпатських весільних зонах 1. Вишка – Зоряні Карпати – еко-весілля 2. Ужок – Ужанські купелі – еко-весілля 3. Перечин – Підкова – гастро-весілля 4. Воєводино – парк Шенборна – весілля-мрії 5. Лумшори – Давір – карпатське весілля 6. Туря Поляна – Турянський Двір –…

[alexachilles]

СПОРТ, ПО ЏОРЏУ ОРВЕЛУ:

"Увек се изненадим када чујем људе да говоре како спорт ствара разумевање међу нацијама и кад би се обични људи света могли сусрести на фудбалу или крикету не би имали потребу да се срећу на бојном пољу.

Чак и ако не знате конкретне примере (рецимо Олимпијске игре 1936.) како интернационална такмичења доводе до оргија мржње, то можете закључити из општих принципа.

Готово сви данашњи спортови су такмичарске природе. Играте да победи��е, и игра има мало смисла уколико не дате све од себе да победите.

На сеоској ливади, где само одаберете стране и где није присутан локалпатриотизам, могуће је играти једноставно за забаву и вежбу; али чим се постави питање престижа, чим осетите да ћете ви и нека већа заједница бити осрамоћени ако изгубите, јављају се најдивљији борбени инстинкти. То зна свако ко је играо фудбалску утакмицу, чак и у школи.

На интернационалном нивоу спорт је отворено опонашање ратовања. Али ту није значајно понашање играча, већ однос посматрача и, преко посматрача, нација које се доводе до беснила због тих апсурдних такмичења и озбиљно верују – барем кратко време – да је ударање лопте и трчање и скакање за њом доказ националне врлине.

Људи желе видети једну страну на врху, а другу понижену, и заборављају да је победа до које се дошло варањем или уплитањем гомиле бесмислена.

Чак и када не интервенишу физички, гледаоци покушавају да утичу на игру бодрењем своје стране и »збуњивањем« противничких играча потмулим протестовањем и увредама.

Врхунски спорт нема никакве везе с поштеном игром. Он је уско повезан с мржњом, завишћу, хватањем, непоштовањем правила и садистичким уживањем у насиљу: другим речима, то је рат без пуцања.

Уместо брбљања о чистом и здравом супарништву на фудбалском пољу и великој улози коју имају Олимпијске игре у зближавању нација, корисније је испитати како се и зашто појавио модерни култ спорта.

Већина данашњих спортова је древног порекла, али изгледа да се спорт није схватао озбиљно у раздобљу од римског доба до деветнаестог века. Чак је и у енглеским јавним школама култ спорта почео тек крајем прошлог века. Др. Арнолд, који је сматран оснивачем модерних јавних школа, сматрао је спорт једноставно губљењем времена.

Онда је, углавном у Енглеској и Сједињеним Америчким Државама, спорт постао богато финансирана активност која је могла привући огромне масе и изазвати дивље страсти.

После се зараза проширила од земље до земље. Највише су се проширили најгрубљи борилачки спортови – фудбал и бокс. Нема сумње да је све то уско повезано с растом национализма – то јест, с лудачком модерном навиком идентификовања с великим и моћним заједницама и посматрањем свега у терминима такмичарског престижа.

Такође, организовани спортови ће пре процветати у урбаним заједницама у којима просечан човек углавном седи и има скучену слободу живљења, без великих могућности за стваралачки рад.

У сеоским заједницама дечак или младић потроши добар део вишка енергије шетајући, пливајући, грудвајући се, пењући се на дрвеће, јашући коње, а и различитим спортовима који укључују окрутност према животињама, као што су пецање, борбе петлова и хватање пацова.

Ако се у великом граду желите ослободити физичке снаге или садистичких импулса, морате се приклонити групним делатностима.

Ако желите нешти додати огромној залихи непријатељства које постоји у свету у овом тренутку, тешко да можете учинити нешто боље од организовања фудбалских утакмица између Јевреја и Арапа, Немаца и Чеха, Индија��а и Британаца, Руса и Пољака, Италијана и Југословена, с тим да сваку утакмицу прати мешовита публика од 100.000 гледалаца...

Ствари само још погоршавате ако пошаљете екипу од једанаест играча, с ореолом националног шампиона, да се бори против неке супарничке екипе, дозвољавајући при том осећање да ће поражена нација »изгубити образ«.

Данас већ постоји довољно стварних узрока недаћа па их не треба повећавати храбрењем младића да се међусобно ударају по цеваницама уз урлање разјарених гледалаца."

Из текста "Спортски дух", 14.децембра, 1945.

[bobaz]

Живим на вишњама, волим у сновима, завршавам на јави, немам препрека у глави, ако има нека слична, чекам да се јави, јер ја стварно, уствари само за тако неку могу бити прави! Имам вишка енергије ових дана, враћам се пуној снази и авантуризму, а ово сезонско воће само храни моју незаситу потребу за дешавањем и деловањем на све и свакога! "Од овог дана све креће набоље, СРЕЋО ДОБАР ДАН Туго напоље 😉 Челик, ланци, свила Ништа ветар не веже, У мом срцу туга више танго не плеше! 🕺" ..::.. #srbija🇷🇸 #kikinda #milicapavlovic #tango #newjob #newlife #newattitude #newplans #newwayofthinking🤔 #mywordsmythoughtsmyfeelings #ifnotnowwhen⁉️ #letgoandembracechange #cherrydiet #cherries🍒 (at Kikinda) https://www.instagram.com/p/CegzLAeqPbl/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[pro100belka]

Не могу по порядку, эмоции переполняют, по- этому буду отрывками. Я о нашей поездке в Карпаты. И как часто бывает после западной Украины, слова українською выходят сами собой. Так вот…

Для отдыха цього року мы выбрали (раньше даже не слышала этого названия) селище Кріворівня. Як то кажуть, майже Богом забытый район. Ехать пришлось больше суток. Да ещё и с тремя пересадками.

Проходящий поезд Запорожье – Киев поздно ночью, да ещё и плацкарт, да ещё и возле туалета – это испытание не для всех))) Зато даёт возможность вспомнить счастливое детсво.

Потом пересадка: Киев- Коломыя, а от туда ещё трансфером около двух часов. Если первый час для меня был ок, то потом начался горный серпантин. Моя тонкая натура в такие моменты повторяет без остановки: я больше никогда сюда не поеду, дыши глубже, не смотри по сторонам. Родные то и дело спрашивают : ну ты как?

– Да нормально я, нормально. А сама еле держусь.

И вот, в таких мучениях, проезжая очередное село с хатынками, нам водитель говорит: а вон и ваша садыба, но надо немного обьехать. Глаза чуть округляются, бровь приподнимается, потому как начинает трясти на дороге. Минуя ямы, кур, коров и собак – мы прибываем на место.

sdr

sdr

dav

Сразу ощущение – ты не на курорте! Куда мы попали? Что за глушь? Не считая нашей садыбы, всё остальное вокруг напоминало деревню у бабушки. В доме оказался очень приветливый хозяин Зумер. Однако его жінка, которую они называют, господиня – не самый приветливый человек. Ну то ладно.

Как рассказал хозяин, весь дом способен одновременно принять до 50 гостей. Но к нашему огромному счастью – мы оказались там сами. Дом сделанный в гуцульском стиле, всё чисто и аккуратно. Деревянные винтовые лестницы, украинский декор и конечно же чучело убитого животного. А ещё во дворе несколько альтанок, колодец, детский городок, маленькая пасека и обалденный вид. Сразу за домом идёт стройка, во двор периодически забегают куры. За углом мычит корова и даже не одна.

Всё это время нам допомогала прислужница Христя, за что ей огромное спасибки). Лично нам не хватало своей кухни. Кухарку  они решили не вызывать. Готовила господиня. Поэтому и поставила условие: одно блюдо на всех. Если борщ, то борщ и не важно что кто то суп бажаєт.  По отдельности она готовить не сможет. Это и стало одной из наших основных минусов поездки.

Ну как шесть взрослых и трое детей могут точно знать сегодня – что они завтора будут есть на завтрак, обед и ужин. Ну то мелочи. Дети показали себя очень приспособленніми к таким условиям питания. Вадик ел яйца, и налисники ( кстати так они называют наши блинчики). Ваня практически ничего не ел, кроме конфет, а  Даня – что давали.

Ну то мелочи с едой. Как то выжили на местных ресторанах и вечерних шашлыках, которые готовили сами.

Продолжим о местности…

Кріворівню ещё называют “українськими Афінами” або “маленькою Швейцарією”. Скажу честно – ни там, ни там пока что не была – но красотой своей оно действительно завораживает!

Население не большое, около полутора тысяч. Здесь жили Іван Франко и Михаил Грушевский. Вокруге можно посетить их дома-музеи и ещё около 10 подобных.    Сюда приезжали отдыхать известные украинские писатели, музыканты и снимался фильм “Тіні забутих предків”.

Ещё место славится мольфарами – то есть целителями и знахарями. В одном из таких музеев мы тоже побывали – это дедова Аптека. Вокруге множество маленьких капличек.

Вдоль всего села протекает река Чорний Черемош. Недавно она вышла из берегов  и сейчас активно идёт ремонт дороги. Но за исключением маленького участка, в целом подьездные пути очень хорошие! Вполне можно ехать и своими машинами.

Однако если потом будете отправляться на экскурсии в горы, то лучше конечно нанимать трансфер. В таком случае мы любим открытые большие ВАЗики. И не беда, что при подьёме на большую гору с просмотром г. Біла Кобила он ломался 4 раза).

А вообще за неделю, проведённую там, мы успели побывать :

оглядова вишка у Верховині

рафтінг

Терношорска Лада

форелевый ставок и рыбалка

походи на Чорногірській хребет 

Сріблясті водоспади

різні музеї

  Я может что-то и забыла, но обещаю исправиться, если буду описывать все эти места по отдельности.

Хочется сказать ещё несколько слов о місцевих жителях. Очень приветливые и отзывчивые. Ни разу не увидела негативного отношения к нам, когда обращались по-русски. Везде бажають доброго дня и посміхаються. А ещё – местные автобусы ходят по расписанию. И вот в выходной – этот график резко уменьшается. Не зная об этом, и надеясь на рейсовый автобус – мы прошли с детьми по местной красоте не один  километр. И вот, решив всё таки брать попутку – нам неожиданно попался раритет 1938 года. Куда вместились на заднее сиденье 4 взрослых и 3 детей.

Водитель, снимавшийся со своим авто не в одном фильме, просто ехал к подножию Говерлы подихати свіжим повітрям. Вот то единственное место, куда мы хотели, но так и не успели поехать. Однозначно, оставили на следующий раз.

P.S. Приехав с такого отдыха, ещё долго будем вспоминать чудний колорит нашей страны. Единственное, что очень омрачило наше возвращение – это взломанная дверь батьків, перевёрнутая квартира и недобросовестность таксистов. Ну прям как камнем по лбу.  Это называется – с возвращением из сказки в суровую жизнь!!!

    РАДЖУ ПОЇХАТИ Не могу по порядку, эмоции переполняют, по- этому буду отрывками. Я о нашей поездке в Карпаты. И как часто бывает после западной Украины, слова українською выходят сами собой.

[dimas-tut]

Хто падкажа: што гэта за вышка !? / Хто підкаже: що це за вишка !? (at Чорноморськ) https://www.instagram.com/p/CAYbFIGjSTB/?igshid=un4xbbq354r0

[profesorkamaja]

НАЧИНИ БОРБЕ И СУОЧАВАЊА СА СТРЕСОМ

Стрес је неизбежни пратилац наших живота. Свако од нас има мање или више успешне стратехије борбе са њим. Непрестано се морамо борити против нарастајуће напетости и предузимати превентивне мере. Једна од веома успешних је редовна физичка активност, то може бити бављење спортом , али и било каква неформална активност: шетња, играње уз музику, вожња бициклом. Разне релаксирајуће активности такође су веома важне: умирујућа музика, боравак у природи, уживање у уметности и све остале активности које доводе до пријатних емоција.Отворена емоционална размена , такође, им јако превентивно деловање. У избору превентивних активности лични избор има главну улогу.

Научно проверени поступци:

Биофидбек Шта је биофидбек? Дослован превод био би »биол��шка повратна спрега«. Израз »биофидбек« користи се за технику помоћу које можемо сазнати што се дешава у нашем организму и то тако да помоћу  апарата бележимо разне телесне процесе како бисмо их на објективан начин могли запажати. Помоћу ове технике могу се добијати подаци о функционисању различитих телесних система или појединих органа у сваком тренутку, те пратити деловање околних  услова или понашања појединца на промене телесних функција. Овом се техником, дакле, мере органске промене и добијени сигнали претварају у перцептивно препознатљиве видне или слушне . Најшире, биофеедбацк можемо одредити као сваку технику која повећава способност појединца да својом вољом надзире физиолошке активности, дајући му податке о тим активностима. Техника биофеедбацка састоји се од три основна поступка:

• откривање и појачавање сигнала који упућују на одређену биолошку функцију, а који се без примјене биофеедбацка не би могли опазити ( праћење  активности мозга помоћу ЕЕГ - биофеедбацка или активности мишића путем ЕМГ - биофеедбацка и др.). • претварање сигнала у препознатљиве и разумљиве податке, најчешће видне и слушне • приказ података болеснику (или испитанику) о променама телесних функција готово истовремено како се оне догађају. Основни је циљ технике биофеедбацка омогућити појединцу увид у властите телесне функције и омогућити му, послије одговарајућег тренинга, самоконтролу над властитим телесним функцијама Помоћу биофеедбацк-апарата који мери галванске реакције коже можемо утврдити степен опште емотивне узбуђености болесника (тзв. психогалвански рефлекс). Интензитет електричног потенцијала коже расте с емотивном узбуђено��ћу, као резултат отварања и затварања опни жлијезда знојница. Већа емотивна узбуђеност такође повећава електричну проводљивост коже. Ове једноставне физиолошке реакције, чије јачине нисмо свесни ако немамо одговарајући биофеедбацк-апарат који их мери, омогућују нам да видимо колико нека објективна ситуација или промена у околини изазива емотивне напетости код појединца. Многи људи нису свесни лакших степени емотивне напетости у којој се налазе па им техника биофеедбацка помаже да утврде јесу ли и колико емотивно напети. Будући да биофеедбацк апарати, који су данас захваљујући развоју електротехнике релативно мали, могу кроз дуже вријеме бележити физиолошке реакције (спојени на пример на два прста испитаника), могуће је и трајније праћење степена емотивне напетости под утицајем промена у околини или у властитом понашању.

Ако емотивно врло напети појединац покуша усмерити своје мисли на неке неутралне садржаје, концентрисати се на размишљања која нису у вези са ситуацијом која изазива емотивну напетост, приметиће  да и физиолошке реакције, које је емотивна напетост изазивала, опадају. Овакво  директно обавештење о томе како поједини обрасци свести делују на узбуђеност, помаже појединцу да брзо научи технику усмеравања феедбацк апарата, а касније и без њих.

.Према томе, техником биофеедбацка добијамо, прво, податак о степену емотивне напетости у ситуацијама које је тешко субјективно регистровати као стресне ситуације јер нису врло јаки, и друго, добијамо податак о томе колико властитом вољом утичемо на смањење телесних стресних реакција, што нам помаже у учењу одговарајућих образаца понашања делотворних за сузбијање стреса.

ТЕХНИКА ИНОКУЛАЦИЈЕ СТРЕСОМ

Инокулација стресом (или техника »вакцинације« против стреса) је техника која се обично изводи у ситуацијама у којима се појединац неповратно суочава с неком стресном, претећом ситуацијом Основни је приступ при томе да се  болеснику надолазећа ситуација учини мање застрашујућом (нпр. надолазећи оперативни захват). Уколико се појединца ефикасно припреми на надолазећу опасност пре него она постане стварна, може се умањити његова забринутост и страх. Припрема на застрашујућа збивања спречава појаву негативних емоција као што су страх, туга или потиштеност, које могу појачати осетљивост на нелагодне стимулације (нпр. бол). Најбољи пример делотворности кориштења ове технике код болесника који су изложени анксиозности и страху због надолазећих дијагностичких или терапијских захвата, је предоперативна припрема помоћу инокулације стресом. Поступ��к предоперативне припреме састоји се у тумачењу узрока болесникова страха и анксиозности, затим упознавање с физиолошким реакцијама које се дешавају под утицајем стреса те упознавању стратегија суочавања са стресом. У наведеном случају предоперативне припреме болеснику се дају обавештења о свим карактеристикама оперативног захвата (почетку, трајању, техничким детаљима ислично) о објективним обележјима стресних ситуација тј. сензација које могу бити доживљене као и могућим стресним реакцијама на ове сензације. Уз то болесника сеучи како се најадекватније суочити с надолазећом ситуацијом, што укључује тренинг релаксације, дубоко дисање, учење појединих покрета и положаја који ће смањити нелагодност и бол након интервенције. У многобројним досадашњим применама ове технике у предопера-тивној припреми болесника доказала се њена велика делотворност како на субјективна стањапацијента након операције тако и на објективне показатеље као што су мање конзумирање лијекова послије операције и раније отпуштање болесника из болнице.

Аутогени тренинг

Аутогени тренинг је савремена психолошки призната и психотерапијска техника за борбу са стресом. Тренинг представља интеграцију одабраних практичних релаксационих поступака чији је главни циљ ослобађање од вишка психолошких и физиолошких тензија. То је терапеутска техника психофизичке релаксације која је инспирисана источњачким техникама медитације и јоге. Савладавањем за самостално извођење  и његовом применом се постиже стање дубоке опуштености и значајни исцељујући ефекти како за тело тако и за психу. Испитивања су показала да практично нема функција система органа на које ова метода благотворно не утиче. Ефекти се постижу у неколико минута а вежбање је могуће у већини животних ситуација - док шетамо, пред важним догађајима, стресним ситуацијама, пред спавање… АТ може да се изведе у било које време и на било којем месту, у возу или авиону, у чекаоницама или на послу. Користи се превасходно у лечењу напетости, стрепње, страха и психосоматских болести. Технику ауторелаксације користе здрави људи ради постизања боље концентрације релаксације, креативности, имагинације, кондиције и спремности за рад. Вежбачи  примећују повећање креативности и боље памте. Студенти успевају да задрже интензиван темпо рада уочи испита. Аутогеним тренингом утиче на функцију аутономног нервног система који иначе није под вољном контролом особе. Још тачније, аутогеним тренингом се успоставља баланс између активности симпатичког (бор�� се или бежи) система мозга и парасимпатичког (одмарај се и вари) система мозга. Важно је разумети да осећаје и сензације које аутогеним тренингом вежбамо изазивамо намерно иначе они као такви већ постоје у нашем телу. Први корак у тренингу је обучити особу правилном, абдоминалном дисању- Вежбе аутогеног тренинга се састоје од вежби тежине и топлине усмерене на руке, ноге,стомак, чело и срце.

[newsundphotos]

В окупованому Росією Донецьку стався потужний вибух

В окупованому Росією Донецьку стався потужний вибух

В окупованому російською армією Донецьку вранці 27 жовтня пролунав потужний вибух, в результаті якого була знищена мобільна вишка місцевого оператора зв’язку.

Як повідомляє Telegram-канал Inside Donetsk, “в результаті диверсії (вибуху) в Пролетарському районі Донецька пошкоджена вишка зв’язку оператора “Фенікс”.

(more…)

[lactarius-helvus]

Кад се сјетим колико сам била депресивна и бијесна крајем средње и почетком факса…То је све због вишка слободног времена које искористим тако што себи набијам анксиозност због било чега, постајем асоцијална и плачем кад год се сјетим неке лоше ствари која ми се десила или кад помислим колико сам заправо сјебана и изгубљена особа. Ех, да ми је сад слободно вријеме да читам, гледам филмове и путујем, мани ме умишљене депресиве.

[illusionofyourheart]

Краса яка не перестає дивувати та зачаровувати 😍😍😍 Знаєте, та вишка, яка стоїть в далечені нагадує мені чомусь Ейфелеву Вежу. Відразу хочеться помріяти, що я десь там на Вежі, я там не сама, а з рідною людиною, з людиною, яка так мила моєму серцю ❤. Ми там тільки у двох, вкриті пледом та загорнуті в гарячі обійми один одного. І все навколо так чудово і солодко 🍭. Ілюзія щастя

[tuteshni-blog]

Про символіку і культурну ідентичність

Коли почалися події на Майдані, а потім і війна на Сході, вибухового зросла кількість жовто-блакитної і «тризубовой» с��мволіки, тому що, власне, нам потрібен був символ, який показав би нашу колективну ідентичність. Прапор, тризуб, гімн - державна символіка, позначена в Конституції. Козак Мамай, Шевченко  шапці, силуети Софії Київської і Святого Юра у Львові. Тепер ще блакитна каска розстріляного на Майдані хлопця з Небесної сотні, вишка донецького аеропорту, волонтер з коробкою медикаментів в руках … Вибудовування ідентичності - це привласнення образів минулого історії та їх актуалізація. Спільна пам'ять служить узагальнюючим символічним вираженням нації. Але де наш П'єр Нора, який видав у Франції 33 томи про місця пам'яті, що заповнюють прірву між минулим і сьогоденням? Де наші символи? Хто наші знакові особистості? 

[ukrgomaster]

Вышка тура 0,75х1,60 2020-01-15 (Киев)

Вишка-тура пересувна збірно-розбірна.Розмір робочої площадки 0,75 х 1,60. ... Вышка тура 0,75х1,60 2020-01-15 (Киев)

[ourbabcom]

Яндекс та «Вишка» будуть вчити керівників середнього і великого бізнесу

New Post has been published on http://wpua.cloud/yandeks-ta-vyshka-budut-vchyty-kerivnykiv-seredn-oho-i-velykoho-biznesu/

Яндекс та «Вишка» будуть вчити керівників середнього і великого бізнесу

Курс «Бізнес-мислення в цифровий дійсності» представляє міжнародний і російський досвід внз і найбільших компаній у сфері цифровізації бізнес-процесів у різних секторах економіки. Програма складається з п'яти модулів, в кожному з яких сконцентрований огляд сучасних цифрових техно

[the-aston-martin]

А справді раніше було краще?

Зважаючи, з якої позиції глянути. Можливо, комп’ютерна графіка в іграх та фільмах справді була гіршою, а місця, які ми пам’ятаємо, не такі вже й прекрасні. Але є ті речі, за якими все ж хочеться сумувати. Наприклад, більшість треків з 80-х і досі мають якийсь особливий шарм та енергетику, а поєднання чудернацьких електронних звуків і досі намагаються повторити у модному нині ретровейві.

Певно, я просто не маю іншої причини, чому між новими треками Мадонни з майбутнього альбому Madame X не так вже й “заходять”, як її старі роботи з Like A Virgin, True Blue (про Vogue взагалі мовчу - це вишка, яку Ма в плані культовості та хітовості так і не переплюнула, і боюся, вже не переплюне).

Хай там що. От вам цікавий відос від Utopia Show про користь та шкоду ностальгії https://www.youtube.com/watch?v=e2xLfzdaE9A

[palankaonline]

О ДОБРОВОЉНОМ РОПСТВУ Етјен де ла Боеси (1530-1563) је 1548. године, са својих 18 година, написао дело "Расправа о добровољном ропству"," у славу слободе а против тираније", са вечито актуелним питањем зашто се потлачена већина не побуни. Хтео бих, овом приликом, да схватим како то да толико људи, толико села и градова, толико нација подноси каткад једног јединог тиранина који има само ону моћ коју му они дају; који има снаге да им науди једино ако су они вољни да то подносе; који може да им учини неко зло само ако они пристану да га трпе а не да му противрече. То је јамачно велика а ипак тако обична ствар, па се ваља пре жалостити него изненађивати тиме што милиони људи бедно служе, погнутих глава под бестидним јармом, не зато што их на то приморава нека јача сила, већ зато што су изгледа опчињени и очарани самим именом Једног… Али, о добри Боже! Шта ли то може бити? Kако ћемо то именовати? Kаква ли је то несрећа? Kакав је то порок, односно какав је несрећни порок то што је бескрајно мноштво људи не само послушно, већ и слуганско; не само што њиме владају већ га тиранишу… оно пати због пљачке, лоповлука и свирепости, и то не од неке војске, ни од варварске хорде (од које би свако крвљу бранио свој живот) већ од једног јединог човека; не од неког Херакла или Самсона, већ од једног човечуљка. Хоћемо ли то назвати кукавичлуком? Хоћемо ли људе који служе назвати кукавицама и слабићима? Сваки порок, наравно, има своје границе преко којих не може прећи; двоје, а можда и десеторо могу да се боје једног, али када се хиљаду, милион људи и хиљаде градова не бране од једног, то онда више није кукавичлук јер кукавичлук дотле не сеже. Kакав ли је то онда монструозан порок који природа пориче да га је створила и којег језик одбија да именује? Јадни и бедни, безумни народи, нације тврдоглаве у својој невољи и слепе према сопственом добру! Допуштате да испред вас односе најбољи и најсветлији део ваших прихода, допуштате да вам пљачкају поља, да вам пустоше куће и да одузимају ствари ваших предака; живите тако да вам ништа више не припада; ако вам оставе пола ваших добара, породица, јадних живота, чини се да то сматрате великом срећом; сва та штета, та несрећа, та рушевност не проистиче од ваших непријатеља, већ јамачно од вашег непријатеља, и то од оног којег сте ви учинили оним што јесте, за кога тако јуначки идете у рат и ради чије сујете не одбијате да изложите смрти своје животе. Онај који тако господари вама има само два ока, две руке, једно тело и ништа друго што не би имао и последњи становник великог и бескрајног броја ваших градова. Оно што он има вишка – то су средства која му ви пружате како би вас уништио. Одакле му толико очију да вас уходи осим ако му их ви сами не дајете? Kако то да има толико руку да вас удара, осим ако их не узима од вас? Нису ли то ваше ноге којима гази ваше градове? Kако то да уопште има неку моћ над вама, осим ако то није вашим посредством? Зар би се усудио да вас зајаши да није у споразуму са вама? Шта би вам он уопште могао да нисте јатак лопова који вас пљачка, да нисте саучесник убице који вас убија, и свој сопствени издајица? Будите одлучни у томе да не желите више служити и – ето вас слободних. Етјен де Ла Боеси (Etienne de La Boétie) Расправа о добровољном ропству Издавач: "Филип Вишњић", Београд, 1986. Објављено на сајту "Акузатив", 24. августа 2013.

БЛОГ ЂОРЂЕ ИВКОВИЋ О ДОБРОВОЉНОМ РОПСТВУ Etienne de La Boétie : ИЗ "РАСПРАВЕ О ДОБРОВОЉНОМ РОПСТВУ" Етјен де ла Боеси (1530-1563) је 1548. године, са својих 18 година, написао дело "Расправа о добровољном ропству","у славу слободе а п...

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts