#СС симбол | Explore Tumblr posts and blogs

palankaonline · 7 years ago

Link

Андреј Фурсов: Запад би желео да Србија изгледа као мала и безначајна држава Важан је квалитет, а не квантитет. Србија није мала држава. Историјски гледано, она је велика Институт за европске студије, угостио је, у оквиру научног семинара посвећеног истраживању система моћи, једног од најпровокативнијих аутора савремене светске сцене друштвених наука – Андреја Фурсова, директора московског института ИСАН и професора Универзитета Ломоносов. Овај руски научник заслужан је за јединствени подухват истраживања криптоисторије – односа феномена моћи и скривене моћи, као тема од којих класична политикологија бежи као од поља које је до недавно сматрано пољем „теорија завере“ или „конспирологије“. Окупивши око себе изванредан међународни тим експерата, Фурсов је основао институт ИСАН, са великом амбицијом да о овој теми објави чак десет томова, а београдска научна публика је имала прилику да се упозна са прва три тома: De Conspiratione, De Aenigmate и De Secreto. Фурсов је на почетку семинара о криптоисторији указао да је његов Институт никао из чињенице да је до краја 20. века постало јасно да објекти социологије, економије и политичких наука (тржиште, грађанско друштво, политика и држава) полако нестају. Јер, како аргументује, политика се претворила у комбинацију административних послова и шоубизниса, тржиште потпуно контролише 40 транснационалних корпорација – те се зато то и не може сматрати тржиштем – а национална држава нестаје, односно, како то кажу англосаксонци, она бледи… – Дакле, поље социологије, економије и политике се смањило тако што их је покрила зона коју нико не изучава. Зато треба створити нове дисциплине, што неће урадити велике научне структуре као што су универзитети, јер они функционишу по уходаном систему. Зато смо ми направили свој мали институт од 20 сарадника, од којих сваки има више професија и говори више језика – рекао је Фурсов представљајући институцију на чијем је челу. ИСАН се, према његовим речима, бави проучавањем капитализма као „најзагонетнијег система у историји човечанства“, о коме се информације „или специјално скривају или се фалсификују“. Као пример је навео пад династије Стјуарта 1688. и долазак на власт династије Оранж који се нама представља као политички догађај, док је права истина у томе да су се две источно-индијске компаније ујединиле и била им је просто потребна нова династија која ће боље одговарати новој компанији. Фурсов је тако дошао до „главног питања капитализма“, а то је где лежи права моћ. – Праву моћ имају наднационалне групе светског договора и управљања. Без њих капитализам не може да постоји, јер оне регулишу главне контрадикције које чине капиталистички систем. Од самог почетка, капитализам нема границе. Политички, он је збир одвојених држава, почевши од Вестфалског мира. Како крупна буржоазија има интерес ван граница својих држава, она крши и законе својих држава, а и оних у којима остварује своје интересе. Зато се глобална буржоазија скупља у наднационалним структурама које су тако дизајниране да буду трајне и да буду затвореног типа, казао је Фурсов, закључујући да је капитализам троугао који чине држава, капитал и затворене наднационалне групе и да се зато никако не може говорити о некој „конспирологији“. Фурсов је чак казао да ако би данас поново неко писао „Капитал“, не би требало да крене ни од робе ни од државе, већ од затворених наднационалних група „јер оне изражавају дугорочне и целовите интересе светских управљача“. А научници се, како је упозорио, праве да те групе не постоје. – И, то је тај други разлог постојања ИСАН-а: изучавање извора реалне моћи, а она стоји у тајној моћи. Како је то рекао један од ликова писца Алексеја Маркејева – ако поредимо живот са игром, његове учеснике можемо поделити у три категорије: на господаре игре (не придржавају се никаквих правила, већ их пишу), играче (играју) и на фигуре (које су ту да би биле убијене и које мисле да су оне играчи). Главни задатак господара и играча је да убеде фигуре да су управо фигуре играчи и да нема господара игре нити играча. Тако фигуре као Обама, Клинтон и Меркел верују да су играчи, а само су пиони, објаснио је Фурсов. После овог основног упознавања публике са оснивањем Института, Фурсов је представио и најважнији пројекат ИСАН-а, који је назван „Вододелница“, а односи се на период од 1967. до 2017. Серија тих радова говори о томе како стварно функционише свет, почевши од питања зашто се скривају прави датуми настанка египатских пирамида, шта стоји иза „Светог грала“ Дена Брауна, завршно са Солжењицином као агентом КГБ, тајном историјом ЕУ, питањем Косова или питањем шта се стварно догодило у Чернобиљу. А поседују, како је подвукао, и доста материјала о Четвртом Рајху, односно „нацистичкој Интернационали“. Цитирајући Алена Далса (директора ЦИА од 1953. до 1961. године – прим. СС) који је рекао да је човека лако збунити информацијама, Фурсов је рекао да је то тачно, али да се човек може одбранити ако зна које су тенденције. „Јер, ако знамо ко има какве тенденције, онда нас информације неће збунити“, рекао је Фурсов, који је истакао да је основна пажња Института зато усмерена управо на тенденције, а до сазнања о њима долази бавећи се макроисторијом, што значи да проучава „велике структуре и велике процесе и да прави широка поређења“. Скупу се обратила и Јелена Понoмарјева, професор МГИМО и стручњак за Балкан, која је указала на потребу дубоке анализе прошлости, јер нам је, у супротном, будућност сасвим нејасна. – Фалсификовање историје се дешава у свим државама у свету. То је оружје за формирање колективне свести. Резултат тог фалсификата је да се формира сасвим нови дискурс. Тако се у првом кораку режим Стаљина изједначи са режимом Хитлера, а онда се у другом кораку Стаљинов режим представи као највеће зло. Један од стубова фалсификата је и Солжењицин, рекла је Понoмарјева. Она је представила публикацију Разакова, која се бави 60-тим годинама 20. века у Совјетском Савезу, а која је писана као детективски роман, као пример научно-популарних издања која издаје „Свет књиге“ са циљем да информације дођу до широке публике. – То је случај и са мојом књигом о Косову, која је „лакша“ варијанта научног рада који смо публиковали у тому De Conspiratione. То је приступ широкој публици, што је важно, јер није лако супротставити се противнику у информационој сфери, истакла је Понoмарјева. За крај излагања је указала да је симболизам јако важан, а Институт је основан на пролећну равнодневницу управо са намером да се подвуче његов обновитељски карактер. Током дискусије, одговарајући на питања учесника, Фурсов је указао на неколико поглавља односно монографија из прва три тома, међу којима су и „капитализам као завера“, „крипто-економија тржишта дијаманата“ (јер се преко њега разрађује систем сивих тржишта и у великој мери купује оружје), „нова реалност – тероризам“, „Косово, мафија, NATO и висока политика“. Ту су и теме о пирамидама, о три пројекта стварања ЕУ (англосаксонском, ционистичком и нацистичком и показује на који начин су били реализовани). Затим, о Трећем рајху односно „новом Фарбен поретку“ за који је Фурсов објаснио да је концерн И. Г. Фарбен био модел за развој америчких транснационалних корпорација, као и текст о Чернобиљу који показује да је то била диверзија, а не несрећа. Једна од тема је и Солжењицин и КГБ – слом Совјетског Савеза. На захтев учесника скупа, Фурсов се више пута враћао на тему Солжењицина и његову историјску улогу, да би у закључку дискусије констатовао да је реч о издајнику који је издавао историјску Русију и да је „он издајник и из перспективе 21. века“. Такође је указао да је историја пуна алтернатива, а не некакав чудан детерминистички механизам и да је зато задатак историчара да анализирају и оно „шта би било кад би било“, односно – алтернативну историју. Одговарајући на питање да ли је Путин фигура или играч, Фурсов је оценио да је руски председник у почетку био фигура а да је постао играч, а „то на Западу не могу да му опросте“. Такође је указао да у свету постоји 30 породица које поста��љају правила и сукобљавају се, али се „никада не убијају до краја“. За разлику од тог међусобног односа, према другима не важи правило „никад до краја“. Поводом реалне моћи и значаја који нека земља може да има, Фурсов је говорио о примеру Либана који је мала земља, али моћна. На питање портала Факти како види то што Србија у континуитету добија поруке да је мала земља и да оне стижу и из врха државне власти, руски експерт је одбацио оцену да је Србија мала. – Важан је квалитет, а не квантитет. Србија није мала држава. Историјски гледано, она је велика држава. Била је тврђава-караула борбе Европе са Османском империјом. За мене је симбол Србије Милош Обилић. Запад би веома желео да Србија изгледа као мала и безначајна држава. Али, видећемо шта ће бити са самим Западом, када тамо већински део становништва постану Арапи и Африканци. Како је писао један мој колега, најразвијенија арапска држава је Француска, казао је Фурсов. О реалној власти и моћи у Србији и томе ко над нама стварно има власт са становишта господара и фигура, Фурсов је рекао да колективни Запад данас држи читаву зону која је раније била неутрална. – Док је постојао сукоб Совјетског Савеза и Запада, Запад је имао посебну позицију у Југославији. Али, прва држава која је доживела ударац после пада Совјетског Савеза је била управо Југославија. Сматрам да у тој мери у којој Европа буде слабила, а то ће се свакако догодити, они народи који сачувају своју традицију, свакако имају огромне шансе за будућност, закључио је Фурсов. Диана Милошевић Извор Факти, 04. мај 2017. * Андреј Фурсов: Улазимо у мрачни и хаотични период светске историје У времену свеопштег хаоса преживеће народи војничке конституције. Руси и Срби су такви народи Сви нестабилни региони какав је и Балкан представљају полигон за игре затворених структура. То је зона у ��ојој обавештајне службе бацају своје мреже, каже за Спутњик Андреј Фурсов, руски историчар и социјални филозоф. Андреј Фурсов У нестабилним зонама држава је слаба, а где је тако, њено место заузимају криминалне структуре и специјалне службе, па су то зоне игара скоро неконтролисаних затворених структура, објашњава Фурсов који је у Србији боравио на позив Института за европске студије где је одржао семинар о криптоисторији. *Ако је објашњење за криптоисторију да савремени проблеми вуку корен из дубине векова, а древност неочекивано пушта изданке у наше доба, да ли то значи да има истине у причама о утицају група попут Опус деи, Билдерберга и Трилатерале? – Наравно да је то истина. И та истина је веома једноставна. Ствар је у томе да капитализам као систем не може да постоји без тих затворених група о којима говоримо. Буржоазија, посебно финансијска, има интересе у другим државама и може да их реализује само кршећи законе и своје и других држава, али то је кажњиво. Зато су капиталу од самог почетка биле потребне структуре које стоје изнад државе, затворене су, а пожељно и тајне и делују систематски. Без онога што се зове закулисно, капитализам не може да функционише. Коминтерна, организација која је званично постојала, тајно је припремала револуције, финансирала устанке, тј. бавила се заверама. Коминтерна се проучава у оквиру историје међународних односа. А финансијска интернационала, која ради исто, не спада у међународне односе него се проглашава конспирологијом. Увек се сетим шта је рекао Троцки када се 1917. вратио из Америке у Русију – да главни револуционари седе на Волстриту. *Да ли криптоисторија има научну позадину и из каквих извора прикупљате податке? – Радим искључиво са отвореним изворима, али треба умети да пажљиво читаш и да постављаш права питања. Честертон има причу у којој главног јунака, детектива оца Брауна питају где паметан човек крије каменчић. А патер Браун одговара: „Међу каменчићима на морској обали. А где паметан човек крије лист? Међу сувим лишћем у шуми. А где паметан човек крије праве бриљанте? Међу лажним бриљантима“. Многе тајне леже на површини, али људи их или не виде или не желе да их виде. Почетком ′90-тих година, мој колега је радио у САД и делио кабинет са Кондолизом Рајс, која је тада била само професор. И она му је говорила: Шта то радите тамо у Совјетском Савезу и у Русији – ако нешто нећете да се објави, одмах забрањујете. Ми радимо друкчије. Рецимо, сазнамо да неки новинар намерава да објави нешто незгодно о некој важној личности. Прво га молимо да то не уради и покушавамо да га потплатимо, али ако је он принципијелан, радимо на други начин. Проналазимо другог новинара, дајемо му сензационални материјал против човека о коме пише онај претходни новинар. Он пише чланак, али треба брзо да га напише, објављује га, диже се прашина у жутој штампи. Али ми му дајемо 10 одсто истине и 90 одсто лажи. Затим га разбијемо у парампарчад, и кад изађе књига оног првог човека, сви кажу: ма то је бесмислица, већ је била слична књига, то је жута штампа. *Шта се добије кад се укрсти конспирологија и традиционално нестабилни регион какав је Балкан? Коме би ишао у корист могући нови сукоб на Балкану, будући да је Министарство спољних послова Русије управо упозорило да расте конфликтност на Балкану? – Да би се одговорило на то питање, морамо се мало вратити у деведесете године. Када се распао СССР, колективни Запад дошао је на идеју о томе да се формира нови светски поредак. И тај термин се појавио 1992. године. Али испоставило се да чак и таква држава као што је Америка има мало оних који су томе дорасли. А било је потребно решавати проблеме светске контроле. Тада је концепцију новог светског поретка заменила шема контролисаног хаоса. То је оно што је покушавао да уради Обама. Премда, када говоримо о Обами, треба имати на уму да Обама, Буш Млађи, Меркелова, Оланд, они су само високи службеници, марионете. Они нису актери, него фигуре које се померају. Суштина концепције контролисаног хаоса је у томе да се хаотизује највећи део земљине кугле да би мирно место за улагање капитала остале САД, да ЕУ као конкуренција САД утоне у хаос, да проблеме имају Русија, Кина. Али проблем је у томе што контролисани хаос врло брзо постаје неконтролисан, и они пси које су хушкали на некога понекад побесне и уједају газду. На пример, Бин Ладен. Оно што сад видимо – Либија, Ирак, Авганистан – контролисани хаос је постао неконтролисан, а Американци ту ништа не могу. Ситуација у којој се налази Америка подсећа ме на ситуацију старог Рима у епоси Хадријана и Трајана, када су Римљани схватили да не могу да задрже империју и кад су почели да евакуишу своје легионе из Енглеске, да одлазе из Месопотамије. Један од главних проблема САД је како да оду из веома много зона а да ту не дођу њихови конкуренти. Шта да радим у таквом случају? Треба да створим такве проблеме Европљанима да не размишљају о тој зони. Како? Направићу им миграциону кризу. То је војна операција новог типа. И они ће се испетљавати из те миграционе кризе јако дуго. Осим тога, у самој Европи направићу такву неконтролисану зону која ће им исисавати енергију. То је зона Балкана. Сам Бог ју је послао, ту је стално турбулентно. Бизмарк је својевремено рекао: У Европи ће обавезно избити нови рат, и избиће због неке глупости на Балкану. Требало је само да дода да ће ту глупост обавезно неко добро припремити. *Како ми овде на Балкану да најбоље избегнемо нови циклус конфликта? – Прво, да се штити сопствени идентитет, етнички, језички, верски. Није случајно што Запад у целом свету, бар европском, руши идентитете. Обама је 2012. у Лондону рекао да ће 21. век бити век појаве нових нација. тј. вештачки ће се стварати идентитети и борба за очување идентитета је неопходан услов, метафизички зид. Осим тога, мора се јачати одбрамбена моћ. И мора суседима да се објасни да и они могу да постану жртва тог хаоса. Данас су у Европи настале поделе. Успостављен је савез између тзв. десних и тзв. левих на основу борбе за европски идентитет који Европска унија уништава. ЕУ је реални непријатељ Европе, и борба за идентитет Европљана је неоспорно борба за опстанак у историји. *Који је интерес Русије да помогне балканским земљама да спрече конфликте? – Прво, то је краткорочна геополитика, јер Балкан није далеко од Русије. Друго, то је осећање заједничке историјске судбине, посебно са Србима. И најзад, треће – зоне хаоса се никад не прекидају, то је кумулативни процес. Ако хаос почне на Балкану, он ће се врло брзо спојити са зоном Украјине и даље ће наставити да се шири, и тај део света ће се наћи у стању хаоса. Зато Русија овде решава и своје проблеме, и проблеме Европе, и проблеме Балкана. *Рекли сте да је ЕУ непријатељ Европе. Такође сте писали да је у току рат у ЕУ између две групације западне елите, које сте ви назвали „два престола“. Који су то „престоли“ и који су њихови интереси? – Кад говоримо о „престолима“, то је свакако метафора. Овде се мора узети у обзир да је структура светског владајућег слоја доста сложена. Тачније, треба говорити о финансијско-аристократским групама, јер Ротшилде ни у ком случају не можемо одвојити од Виндзора, од краљевске куће Холандије, Белгије, тесно везаних за њих Норвешке и Шведске, војводстава Луксембурга и Лихтенштајна. То је стара европска аристократија, један део европске аристократије повезане са финансијским капиталом. Други део је Ватикан, Хабзбурзи и породица Грималди из Монака. Не може се рећи да су оне потпуно супротстављане силе, пре се може говорити о делимичном подударању. Осим тога, постоји и амерички сегмент. Ротшилди и Рокфелери који су иначе супротстављени читав 20. век, али су присутни и у једним и у другим структурама, само у разним пропорцијама. Врх чини неких 30 финансијских, аристократских, монархистичких породица које реално располажу веома озбиљним активама. Не може се рећи да оне реално управљају историјским процесом, већ да спроводе своје пројекте, а они им некад полазе за руком, а некад не. Али међу тих 30 породица склопљено је нешто што је Киплинг назвао „воденим примирјем“: не убијати и не уништавати до краја. Али то правило не важи за оне који су ван тога, зато су породицу Кенеди уништавали кроз три генерације. Те породице су се разгранале и кроз обавештајне службе, универзитетске структуре. *Знате да Србија хоће у ЕУ. Пошто сте рекли да је пет одсто оног што видимо, а ост��ло је под површином, ко рецимо у Европској комисији одлучује о Србији? – О Србији сигурно одлучује евробирократија у Бриселу. Али постоји једна нијанса. Ствар је у томе што су после кризе 2008. америчке транснационалне корпорације могле да се спасу и да спасу долар само на један начин: било им је потребно да поједу економије југоисточне Азије и да створе пацифичку заједницу. И било им је потребно да поједу Западну Европу као што је деведесетих Западна Европа прогутала Источну. За то су потребне две ствари, које наизглед једна другу искључују: да се ЕУ очува, али да буде слаба. То неће Ротшилди, Виндзори, тј. традиционална европска аристократија и финансијери повезани са њима, кластер Ротшилда. Називам их условно Ротшилд, јер су то топ-менаџери неких 10-15 породица. Американци су били заинтересовани да ослабе ЕУ, али да она опстане, а онима који не желе трансатлантску заједницу потребно је да се ЕУ де факто распадне. И гледајте шта се дешава: Британија излази из ЕУ и добија се комбинација у три потеза: први – миграциона криза, други – „брегзит“, и трећи – Трамп долази на власт у Америци. Три потеза и мат. Трамп каже „не“ трансатлантској заједници, „не“ транспацифичкој заједници. Можда ће се они вратити на ту идеју, да сутра неће бити промењена ситуација у Европи и они који су били против, ухватиће се за главу и рећи: Треба нам ЕУ. Јер ми сада улазимо у епоху неизвесности и у тој ситуацији ће бити на добитку онај ко уме да користи неизвесност, као сурфер – да лети на таласима, а да пази да не сломи врат и да га не дохвати ајкула. *А како Русија може да сурфује? И да ли то може ако је САД у буџету предвидела суму од 1,1 милијарду долара за супротстављање утицају Русије? – По правилу, у историји добијају они системи у којима постоји јединство елите и основне масе становништва, ако имају заједничке вредности и ако не постоје социјалне неједнакости. У том смислу, Русија је рањива земља. Један од главних задатака Русије је и усклађивање спољне и унутрашње политике. Ако се то догоди, проблеми ће се решавати. *Ко је највећи русофоб у историји? – Светски ратови су настали са капитализмом. Први светски рат био је тридесетогодишњи. Затим је био седмогодишњи рат англо-француски и Наполеонови ратови. Заправо, било је пет светских ратова, и они су се веома разликовали. Уверен сам да ће нови светски рат, а по мом мишљењу он је већ у току, веома личити на тридесетогодишњи рат који су чинила четири локална конфликта у периоду од 30 година. То су били ратови пред улазак у капитализам. Сада ми излазимо из капитализма, капитализам умире. Сада погледајмо карту: Сирија, Украјина, сад ће највероватније да се запали и Централна Азија. Ето вам локални конфликти раздвојени у времену. Осим тога, улазимо у епоху када граница између рата и мира постаје истачкана: догодио се преврат у Либији, а 200 километара даље у Италији људи су се сунчали на плажи. Тј. ту се ратује, а тамо не, и тих ратних жаришта у свету биће све више. Користим термин „ратомир“, тј. истовремено рат и мир. Али то више неће бити трећи светски рат, рат хаотичног типа. Улазимо у период који не личи на средњи век, него пре на мрачне векове између краја Римске империје и почетка средњег века. Кад кажем хаос за следећих сто година, трудим се да будем оптимиста, али то не значи да у условима хаоса не може да се живи. Просто треба бити спреман на живот у условима хаоса, а у условима хаоса побеђују народи војничке конституције. Руси и Срби су, узгред, такви народи. *А шта ће бити после капитализма? – У капитализму је најважнији капитал, тј. нешто што је материјално. У савременој техници одлучујућу улогу не играју материјални фактори него информативни, духовни. Дакле, они који на Западу планирају будућност полазе од тога да се морају контролисати две ствари: духовна сфера (информације, наука, образовање) и ресурси. Контролу над образовањем успостављамо рушењем традиционалног система образовања. Уништимо образовање, а реална озбиљна наука одлази у затворене структуре. Нови научници су нека врста нових жреца. Основној маси дајте хлеба и игара. Погледајте како се мења реклама. Чак и у цртаћима руше естетику, а она је везана за идентитет. Стварање нових идентитета ломи националне традиционалне културе и ствара друштво у коме су два одсто нови жреци који контролишу информативне процесе и ресурсе. Али опасно је што се то као бумеранг може вратити твојој деци јер ће и они бити идиоти. Погледајте данашњу генерацију западних политичара: Оланд, Меркелова, Камерон, Макрон, Обама, Клинтонова – педесетих година није се могло ни замислити да такви буду на власти. Ипак, парадоксално, пропадање баш западне елите је добро јер се будале могу победити. Аутор Тања Трикић Извор Спутњик (Нови стандард)

Андреј Фурсов: Запад би желео да Србија изгледа као мала и безначајна држава – Прво, да се штити сопствени идентитет, етнички, језички, верски. Није случајно што Запад у целом свету, бар европском, руши идентитете. Обама је 2012. у Лондону рекао да ће 21. век бити век појав…

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Новости #Србија #Вести #Паланка на вези #S

0 notes

svetlostcrnogsunca2 · 6 years ago

Text

Интервју са Мигелом Сераном

Рођен у Сантијагу у Чилеу, Мигел Серано је био амбасадор Чилеа у Југославији, Индији, Румунији и Бугарској. Као уредник “La Nueva Edad”, Серано је објављивао овај часопис од 1939 - 1945. Учествовао је у Чилеанској експедицији на Смрзнути Континент 1947-1948 са тајним циљем да нађе Оазу свеже воде. Планина је названа у његову част од стране војске Чилеа јер је био једини цивил на експедицији. Пријатељ многих Јогија у Индији, лични пријатељ Нехруа, Индире Ганди и Далај Ламе, господин Серано је био једини странац који је примио код себе Далај Ламу након евакуације из Тибета због кинеске инвазије. Припадао је Херметичком Кругу формираном од стране Карла Густава Јунга. Трагао је за Шамбалом и Агартом, пратио је стопе Ото Рана. Његова дела су објавиле издавачке куће из Њујорка, Лондона, Женеве, Цириха, Њу Делхија и Техерана и преведене су на већину индоевропских језика као што су Шпански, Енглески, Немачки, Француски, Српскохрватски, Хинду, Италијански, Грчки, Јапански, Фарси и Мађарски. Следећи интервју је редакција два претходно објављена интервјуа у “ANTIDOTO” из Грчке и “FLAMING SWORD” са Новог Зеланда.

Дефинишете себе као “Езотеричног Хитлеристу”. Молим вас, појасните термин.

- Хитлер је рекао “Ко год мисли да је Националсоцијализам само политички покрет, тај једва да разуме ишта.” Националсоцијализам је увек био Хитлеризам, а Хитлеризам је увек имао езотеричну основу. На крају 30их година о током година рата, није било погодно да се ово сазна. Међутим, након рата и његовог губитка, није било другог пута за Националсоцијализам него езотерични развој. Езотерични Хитлеризам је бити поседнут архетипом колективне свести које су Грци називали Боговима - међу њима, Аполон, код Немаца Вотан и Вишну или Шива код Хиндуса. То означава нову/стару религију са ритуалима и митовима који се морају поново открити. Његова централна драма је отелотворење на Земљи у виду особе знане као Адолф Хитлер, последњи Аватар који је дошао да изазове ову олују како би пробудио оне уснуле.

К. Г. Јунг је поредио Хитлера са Мухамедом. Да ли сматрамо Мухамеда за политичара? Био је пророк са огромним политичким последицама у свету. Сматрам Адолфа Хитлера највећом фигуром у свету, и последице његових визија, мисли и дела би биле немогуће да се израчунају данас. Ако га гледамо са Индоевропске тачке гледишта, у њему се види инкарнација, отелотворење Божанства, Аватар као у наслову моје књиге.

Како сте открили Хитлеризам, езотерични и егзотерични?

- Открио сам егзотерични Хитлеризам са политичке Левице и био ��ам веома импресиониран херојском смрћу 62 младих чилеанских националсоцијалиста 1938. године. Током рата сам објављивао новине “La Nueva Edad” (Ново Доба) а онда ми је укратко након тога мој Чилеански Мајстор открио тајне корене Хитлеризма и ко је и шта је био Адолф Хитлер.

Да ли ваш езотеризам имплицира неку форму ритуала или обожавања?

- Да, наравно. Овде у Чилеу смо ��ршили јавне церемоније сличне онима извођеним на Конгресу у Нирнбергу као што је “Autos Sacramentales”, међутим сада више не у јавности. Ритуали могу бити током Равнодневница и Солстиција. Такође, сада користимо мале групе, концентришући се на нашег Вођу.

Да ли је могуће изменити догађаје путем ритуалних начина и медитације?

- Да, могуће је, али је веома захтевна и опасна афера. Данас непријатељ ради ментално, користећи Кабалу и електронски апаратус како би управљао умовима људи. Данас је рат претежно ментални, тј Камомнасични. Ово значи да се непријатељ меша у менталну атмосферу Аријевца, манипулирајући његовим мислима и одваја ментално од физичког тела. На неки начин, већина света је овако хипнотисана кроз подсвесне поруке нађене и у данашњим медијима као и код дрога и пића као што су Кока Кола или Пепси, итд… Да, ментални рат се може борити сличним стратегијама. Наравно за ово су потребна специјална дисциплина и тренинг, као езотерични СС или стари религијски војни Редови из прошлости.

До ког нивоа се ваш езотеризам повезује са Јунговским архетипима и коришћењем симбола као што су руне?

- Руне су врло важан симбол али се код њиховог тумачења временом изгубио, њихова моћ је скоро нестала захваљујући вулгаризацији и популаризацији. Потребно је спасити их, морамо их користити у менталној борби. Међутим, није баш паметно причати отворено о свему овом.

Знамо да вас је ваша интегрисана личност зближио са великим фигурама литературе и науке. Можете ли их описати нама, па макар и на кратко?

- Највише изванредан ми је био Езра Паунд. Знао сам га при крају његовог живота. Живео је у Венецији а затим је био затворен у психијатријску установу у САД због подршке Италији и Немачкој током Другог светског рата. Такође сам упознао и Далај Ламу кад је напустио Тибет за време инвазије на Тибет од стране комунистичке Кине. Био је баш млад, свега 25 година. Упознао сам га у Хималајима, никада то није заборавио и кад смо се опет срели на сахрани Индире Ганди у Делхију, позвао ме је у Дармасалу где и сада живи. Водили смо интересантан разговор. Добро је знати да су Тибетанци пре Будизма били ратничка раса као и њихова религија, Бо, која је користила исту Свастику као и Хитлеризам. Чак и данас обавештајне службе Енглеске и САД не могу да докуче стварне и мистерио��не везе које су постојале између Тибета и Хитлерове Немачке. Тибет је пао кратко након пада Трећег Рајха. Нажалост, Далај Лама је данас само још један затвореник “Глобализма” и марионета Јевреја. Знао сам и друге интересантне људе: Џавахарлал Нехруа, Индиру Ганди, у политичком свету; Хермана Хесеа, К. Г. Јунга у књижевном и научном свету. Првих двоје су били запањујуће фигуре које сам мога да упознам као политичаре. А о других двоје, моје мишљење је објављено у мојој књизи “К. Г. Јунг и Херман Хесе: запис о два пријатељства”.

Молим вас реците нам под којим околностима сте упознали Карла Јунга?

- У мојој књизи сам описао те околности које су ме довеле до Јунга. Он је написао уводну реч за моју књигу “Посете краљице од Шибе”. Мислим да је швајцарски професор знао боље него ико у нашем времену ко је заправо Хитлер био. У књизи професора Вилијама Мекгвајера “Јунг говори” коју је објавила Штампа Принстон Универзитета, објављена су три интервјуа Јунга о Хитлеру. Један је био у Лондон Обзерверу, други у америчким новинама, а трећи на Радио Берлину при крају 1938. године. У овим интервјуима, Јунг је тврдио да је Хитлер био запоседнут колективном подсвешћу аријевске расе. Ова изванредна тема је проучена у мојој књизи “Адолф Хитлер: Последњи Аватар”.

Знамо да је Јунг препознао Националсоцијализам као оживљење Вотанове “сенке” над Германским народом. Да ли је Јунг видео ослобађање овог Архетипа као позитивни или негативни феномен?

- Професор Јунг је био огромни мислилац, али је био Швајцарац, према томе контрадикторна особа, веома другачијег карактера од Хајдегера заправо. Одмах након рата, он је почео да се мења и прави срамотне коментаре и изјаве о Хитлеру и немачком народу. Ове изјаве нисам знао до скоро и узроковале су да изгубим дивљење према Јунговој личности. Такође, Јунг није знао ништа о Вотанизму и рунама. Мислим да је узрок томе била његова хришћанске позадина. Његов отац је био Лутерански министар, као и отац Хермана Хесеа, Холдерлина и ако се не варам, такође и отац Ничеа. Ова чињеница ствара такву конфузију и драму да је задњу двојицу отерала у лудило. Најдаље што би Јунг ишао је био “Мајстер Екарт” и гностицизам. На другу руку, био је слободни зидар, масон, као и већина Лутерана.

Било како било, Јунг је био лукав и опортунистички човек како га видим данас. Кад је Хитлер био у пуној снази и Националсоцијализам на врху, он је сковао концепт “две колективне свести”, која је била смртоносно оружје против Јевреја, као и по Фројдовце. Након рата, овај концепт је скоро потпуно нестао из његових списа. Имм књигу у Аргент��ни где је концепт две колективне свести објашњен “Ја и Подсвесно”. Чак шта више, узео је Јеврејку за секретарицу.

Неки Јунгови пријатељи, као што је Ван дер Пост, тврде да је Јунг дошао у сукоб са националсоцијалистичким режимом. Какви су били истински погледи Јунга према Националсоцијализму у каснијим годинама његовог живота?

- У овом случају, изјава Ван дер Поста где тврди да је Јунг био у конфликту са националсоцијалистичким режимом је скроз неистинита. Јунг никада није имао директан контакт са режимом. Био је само председник Психијатријских друштва Берлина, где је мењао др Геринга, брат Хермана Геринга. Он је само покушао да удовољи Националсоцијалистима а касније да удовољи и Јеврејима, ово није био случај са Езра Паундом или Хајдегером. Због ове чињенице се дивим његовом размишљању али не и његовом карактеру.

Које су биле околности под којима сте упознали Езру Паунда?

- Срео сам га први пут у Венецији. Био је већ нем у то време, али је са мном поломио тишину. Испричао сам ову причу у “Златном ужету” и “Последњем Аватару”.

За Паунда се каже да се одрекао његових про фашистичких погледа при крају његовог живота и да се покајао његових старих познанстава. Да ли је ово истина?

- Апсолутно је нетачно да се Езра Паунд покајао његових погледа при крају његовог живота. Није писао ни говорио уопште, према томе, немогуће је да је то урадио. Верујем да је био у добровољној тишини како нико не би могао да га натера да не добровољно нешто изјави. До краја његовог живота остао је веран својим идеалима и изјавио је, “Буди веран својим старим сновима, тако да наш свет не би изгубио наду”. Нажалост, био је окружен људима који су га волели али га нису разумели. Италијански принц Иванчичи, Хемингвејев пријатељ је такође био међу онима који га нису разумели баш најбоље, и чак су позвали венецијанског рабина који је наравно одбио да дође. Можда су хтели да убеде Јевреје да му дају постхумну Нобелову награду… каква штета. У сваком случају, ја, Кнут Хамсун, Арно Брекер и Езра Паунд смо срећни и почаствовани што смо међу одбаченима у тренутном јеврејском свету.

Какво је ваше мишљење о филозофском раду Савитри Деви?

- Савитри Деви је највећи ратник након Адолфа Хитлера, Рудолфа Хеса и Јозефа Гебелса, она је била прва кока је открила тајну и духовну моћ иза Хитлеризма. Имала је визију нове религије и подигла је с светилиште за Хитлера у Индији. Била је, као што сам и ја, анти Хришћанка. Иницирала је, скроз сама, све што сам до сада замислио. Није пука случајност што су шпански Католици објавили напад против мене, ��авитри Деви, Ото Рана и мене. Касно током његовог живота смо почели да пишемо једно другом. Мимоишли смо се за једну недељу у Европи. Стигао сам неколико дана након њене смрти. Верујем да је она највећа сестра свих свештеника езотеричног Хитлеризма - Свештеница Вотана.

Многи писци су наводили на везе између Трећег Рајха и Тибета. Можете ли ви потврдити да ли су такве везе постојале?

- Веома је непознато али било је веза између Хитлера и Свена Хединга, шведског истраживача Хималаја, обоје су били заинтересовани да нађу најкраћи физички пут да се повежу Немачка и Тибет - Берлин и Ласа - географски. У духовном свету, веза између Берхтесгадена и Ласе су постојале и пре Хитлера.

Има многих легенди о тибетанским свештеницима и бици за Бункер. Мисија Тибетанаца је била да заштите улаз у Шупљу Земљу, као Инке у Америци. Права веза између Тибета и Трећег Рајх је била Свастика, “Левогира”, јер су правци кракова на Свастици исти као на оној религије Бо, пре будистичког Тибета.

Господине Серано, можете ли нам рећи како карактеризујете модерна либерална друштва и до које границе оно нуди решења за виши духовни поход човека?

- Постоје разлике између модерних либералних друштава и старих, обоје су алат интернационалног јеврејства. Апсолутно је немогуће да овакви системи нуде “решења за виши духовни поход човека”. Чак супротно је случај, створени су да униште не јеврејска друштва и душе гојима.

Сматрате ли СС за неку врсту езотеријског реда како неки аутори тврде?

- СС је био инспирисан Редом Темплара, како ми је рекао Јулијус Евола. Постојао елитни СС који је радио са Тантризмом, (наравно не калифорнијски стил Тантризма и слични трендови). СС није имао довољно времена да достигне њихове циљеве. Али, у сваком случају дали су све од себе да произведу Надчовека, Апсолутног човека.

Ако узмемо у обзир да сте ви данас један од водећих представника филозофске мисли, шта Националсоцијализам - као политички и духовни покрет - представља за вас?

- Ово питање бих могао да повежем с вашим претходним питањем. Националсоцијализам - какав је створен и уведен од стране Адолфа Хитлера - сматрам за једини систем у целој историји који је не јеврејским народима дао решење против јеврејског система економског либерализма и марксизма.

Фирер је променио све. Зауставио је лихварство, мењајући га системом где су радници и њихов рад најважнији. Најгенијалнија линија је била уништење лихварства, јер је највише одговарало јеврејима да живе. Био је такав ударац међународној клики да је Он морао бити уништен.

Фокусирајући друштвени систем на друге аспекте сем економских брига, заједно са поништавањем лихварства све се ��ења аутоматски. Живот је у могућности да буде спиритуализован и да економија буде стављена на друго место. Током кратковечног живота Рајха, можемо видети фантастичну експлозију у свим духовним сферама: архитектури, уметности, филозофији и науци.

Сматрате ли НС за стриктно феномен који је као сврху имао да задовољи потребе 20. века или за део шире езотеријске традиције?

- Постојао је егзотерични Националсоцијализам до 1945. године. Након овог датума, на крају рата је следио езотеријски Националсоцијализам којег нико неће моћи да спречи садајер је откровење Архетипа који се отелотворио у Фиреру, који је управо због овога бесмртан. Није “фетишизам” обожавати и бити у служби Архетипа, управо супротно, ово значи бити оснивач ратничко-свештеничке нове/старе Религије.

Алберт Ками је рекао, “21. век ће бити век вере или неће постојати.” На крају 21. века да ли ће бити век вере или ћемо пасти са литице са које нас капитализам гура?

- Искрено, нисам сигуран у вези ичега што се тиче краја 21. века. Ми смо у Кали Југи, најмрачнијем добу, Гвозденог Доба код Грка и осетићемо убрзану инволуцију. Ако верујемо у ово, тешко је замислити могућност нове вере. Политички, нема решења, сем ако не буде интервенције Хитлериста који су преживели катастрофу Другог светског рата. Ми, Езотерични Хитлеристи, верујемо у то. Биће магични феномен који чекамо. Али, то не значи да не морамо да наставимо борбу до самог Краја за наше идеале, чак иако смо веома реалистични о тами која нас чека у блиској будућности.

Као што знамо, посветили сте живот Езотеричном Хитлеризму. Можете ли нам рећи укратко - за наше читаоце који чују термин први пут - шта је то заправо?

- “Езотеричан” је грчка реч за Бога. Езотерични Хитлеризам је нешто што превазилази поље политике, на овај или онај начин, ствара контакт са духовним чулима и симболима. Верујемо да ако се Свет не заврши ускоро, то ће бити само јер се Хитлеризам трансформисао у нову веру, способан да промени материјалистичког човека у новог идеалистичког хероја, ком је загробни живот једнако битан и као овоземаљски. То је био став хероја са Термопила, који су се борили за част и дужност - за Дарму. Ако би само било могуће развити широм света херојски став, врсту Ратничког Реда - свештеника нове религије - свет би могао бити спашен а материјализам уништен. ЕХ је комплетно нови Светоназор (Weltanschauung), Космогонија. СС је покушао да трансформише човека у Надчовека, у Човека-Сунце (Sonnenmensch). Ово је стари аријевски концепт, који није различит од традиционалне Грчке мисли, и иницијација у Мистерије Аполона и Диониса. Дорски Грци су имали носталгију за Хиперборејом, тако је имамо и ми Хитлеристи.

Да ли је ЕХ долазећа нова религија? И ако јесте, да ли ће она доћи у новом добу?

- Верујем да је ово питање већ одговорено. Наравно ако постоји могућност нове религије онда је то ЕХ. Сви елементи су већ ту: инкарнација Архетипа. А кад Архетип ради, онда радимо и ми на његовом успеху. Ништа не може зауставити Архетип, ми ћемо тријумфовати на крају. Али хоћу да вам кажем да сматрам Хитлеризам за много више од религије; то је начин да се херој трансформише у Бога.

Господине Серано, каква је тренутна ситуација у Чилеу са Националсоцијалистичким покретом?

- НС покрет у Чилеу прати догађаје пажљиво. Интернационална завера има своје архетипе и у Јужној Америци ће применити исте методе Светског Ционизма и транснационалиста. Међународни монетарни фонд и Светска банка ће наставити да нам намећу план Трећег света. Пиноче је представљао управо те међународне моћи и тренутни демократски режим ће наставити да спроводи исту политику до краја. Ми ћемо се опирати и борити свим средствима на располагању.

Шта имате да кажете о онима који се називају Националсоцијалистима, а седе сами у соби са фотографијама прошлости а не сукобљавају се са проблемима садашњице… без икаквог деловања да промене тренутну ситуацију за будућност?

- И ово је већ одговорено, ми ЕХ имамо закон Синхроницитета, што значи да функционишемо у два света, овде и тамо - и филозофском свету и свету акције. Мисао није здрава ако се не материјализује у акцију. Како је Ниче рекао, “Да би дрво дотакло крошњом Небеса, мора прво својим корењем додирнути Пакао”.

Какво је ваше мишљење о “нео нацизму” који је надахнут површном нетрпељивошћу и биготизмом у америчком стилу уместо дубљом европском филозофијом? Какво је ваше мишљење о људима као што су Џорџ Линколн Роквел?

- Нећу причати о Роквелу лоше. Мислим да је дотакнут муњом Архетипа и убијен је како би се поново родио у “Последњем батаљону”. Његов верни пратилац Мет Коул је баш покушавао да одржи бар неку варницу живом упркос овим ужасно површним “биготизмом у америчком стилу”.

Како видите Хришћанство у односу н НС, узимајући у обзир да многе вође као што су Леон Дегрел долазе у НС из Католицизма?

- Хитлеризам и Хришћанство су комплетно супротни, као Паганизам и Хришћанство. Хришћанство је уништио Јудаизам. Мој драги пријатељ Леон Дегрел је при крају живота имао велике сумње, морам вам рећи. И по жељи је тражио да буде кремиран као Балдур. Ово је била Аријевска одлука, не Хришћанска.

Имате ли метафизички поглед на порекло раса, или дарвинистички еволуционарни поглед?

- По мојим концептима расе се противим Дарвину. Немам еволуционарне погледе него инволуционарне. Каква штета што моје књиге “АХ: Последњи Аватар” и “МАНУ: За човека који ће доћи” нису преведене на енглески, јер ће те тамо наћи орфејску и хитлеристичку космогонију. Духове - или боље рећи Бића - која су дошла у овај видљиви свет и отелотворили се у материји како би се супроставили Демијургу који је творац Сатане - Јахвеа - Јехове. Прва земаљска отелотворења ових Духова су били Поларног тела тј Хиперборејске расе. Одатле долази до инволуције и мешања чисте расе са оригиналним земаљским бићима. Затим настају Аријевци, “Двапут рођени”, тј они који желе да поврате чистину “прворођених”.

Ви сте обожавалац Шиве. До које мере је НС рефлексија Хиндуистичке космологије како је предложено од стране Савитри Деви?

- Шива је попут Вотана. Обоје су у почетку били само хероји Поларне тј Хиперборејске расе, отелотворење Архетипа. Легенда их је учинила Боговима. Циљ ЕХ је да обнови ту енергију како би постао као Шива или Вотан опет - Надчовек.

Видите ли историју као циклични ток и ако да, сматрате ли да је Запад у неповратном опадању како је предлагао Озвалд Шпенглер? Требамо ли “спасити Запад” или како је Ниче рекао “да га погурамо” како би ново дошло?

- Верујем да је циклични ток као феномен у хиндуизму и Грчком начину размишљања исправан. Вечно понављање. Ми смо сада на крају Циклуса, тј Кали Југе. Као са жетвом, тачан број зрна је сазрео а део није. Ново доба ће донети Сунце, на новој Земљи и спречи��е је да нестане са свим осталим. Тачан број спашених ће напустити ово бојиште у НЛОима - духовној машини - са Фирером, Вотаном Шивом. Мислим да је Шпенглер помешао цикличне идеје Хиндуса и Грка, трансформишући их у механичку и биолошку ситуацију одрастања и умирања. Ограничио је ово на декаденцију Западне цивилизације а заправо се односи на цео свет и планету Земљу. А што се тиче “гурања”, није потребно уопште. “Убрзање времена” ће довести крај брже него што смо очекивали.

Како видите тренутну светску ситуацију која стреми ка “Новом светском поретку”, америчкој хегемонији и глобално “култури” конзумеризма?

- НСП се спрема одавно. “Глобална конзумеристичка култура” је средство за постизање, већ је овде. Са распадом бољшевичке Русије, међународни капитализам уништава националне границе и суверене државе. Убрзо ће доћи и распад капитализма, папира, пластике и електронског новца. Надам се да разумете овај сатански ужасни план којим ће задати и последњи ударац мајци Природи. Повезано са свим овим, апсолутно сам против свих који стоје на ивици амбиса и понашају се као деца, разбацујући се са изразима као што су “сатанизам” и “дијаболично” или још горе, који мешају све ово са Хитлеризмом. Многи сатанисти не знају да су измнипулисани, хипнотисани ЦИА-ом, Мосадом о сличним организацијама.

Какву улогу ће Русија играти у будућим светским аферама? Многи либерали и ционисти се боје “фашистичког” преузимања Русије. Мислите ли да је могуће?

- Увек се плашим Русије; постоји у овој области света семе лудила, сигурно због мешавине Монголске и жуте расе. За њу следи озбиљна и дубока подела: европски део са Европом а остатак са Азијом, Монголијом и Кином. Како би у Русији имали фашизам потребно је разумети расни проблем.

0 notes

palankaonline · 7 years ago

Photo

Андреј Фурсов: Запад би желео да Србија изгледа као мала и безначајна држава http://ift.tt/2wnIw8C, Андреј Фурсов: Запад би желео да Србија изгледа као мала и безначајна држава Важан је квалитет, а не квантитет. Србија није мала држава. Историјски гледано, она је велика Институт за европске студије, угостио је, у оквиру научног семинара посвећеног истраживању система моћи, једног од најпровокативнијих аутора савремене светске сцене друштвених наука – Андреја Фурсова, директора московског института ИСАН и професора Универзитета Ломоносов. Овај руски научник заслужан је за јединствени подухват истраживања криптоисторије – односа феномена моћи и скривене моћи, као тема од којих класична политикологија бежи као од поља које је до недавно сматрано пољем „теорија завере“ или „конспирологије“. Окупивши око себе изванредан међународни тим експерата, Фурсов је основао институт ИСАН, са великом амбицијом да о овој теми објави чак десет томова, а београдска научна публика је имала прилику да се упозна са прва три тома: De Conspiratione, De Aenigmate и De Secreto. Фурсов је на почетку семинара о криптоисторији указао да је његов Институт никао из чињенице да је до краја 20. века постало јасно да објекти социологије, економије и политичких наука (тржиште, грађанско друштво, политика и држава) полако нестају. Јер, како аргументује, политика се претворила у комбинацију административних послова и шоубизниса, тржиште потпуно контролише 40 транснационалних корпорација – те се зато то и не може сматрати тржиштем – а национална држава нестаје, односно, како то кажу англосаксонци, она бледи… – Дакле, поље социологије, економије и политике се смањило тако што их је покрила зона коју нико не изучава. Зато треба створити нове дисциплине, што неће урадити велике научне структуре као што су универзитети, јер они функционишу по уходаном систему. Зато смо ми направили свој мали институт од 20 сарадника, од којих сваки има више професија и говори више језика – рекао је Фурсов представљајући институцију на чијем је челу. ИСАН се, према његовим речима, бави проучавањем капитализма као „најзагонетнијег система у историји човечанства“, о коме се информације „или специјално скривају или се фалсификују“. Као пример је навео пад династије Стјуарта 1688. и долазак на власт династије Оранж који се нама представља као политички догађај, док је права истина у томе да су се две источно-индијске компаније ујединиле и била им је просто потребна нова династија која ће боље одговарати новој компанији. Фурсов је тако дошао до „главног питања капитализма“, а то је где лежи права моћ. – Праву моћ имају наднационалне групе светског договора и управљања. Без њих капитализам не може да постоји, јер оне регулишу главне контрадикције које чине капиталистички систем. Од самог почетка, капитализам нема границе. Политички, он је збир одвојених држава, почевши од Вестфалског мира. Како крупна буржоазија има интерес ван граница својих држава, она крши и законе својих држава, а и оних у којима остварује своје интересе. Зато се глобална буржоазија скупља у наднационалним структурама које су тако дизајниране да буду трајне и да буду затвореног типа, казао је Фурсов, закључујући да је капитализам троугао који чине држава, капитал и затворене наднационалне групе и да се зато никако не може говорити о некој „конспирологији“. Фурсов је чак казао да ако би данас поново неко писао „Капитал“, не би требало да крене ни од робе ни од државе, већ од затворених наднационалних група „јер оне изражавају дугорочне и целовите интересе светских управљача“. А научници се, како је упозорио, праве да те групе не постоје. – И, то је тај други разлог постојања ИСАН-а: изучавање извора реалне моћи, а она стоји у тајној моћи. Како је то рекао један од ликова писца Алексеја Маркејева – ако поредимо живот са игром, његове учеснике можемо поделити у три категорије: на господаре игре (не придржавају се никаквих правила, већ их пишу), играче (играју) и на фигуре (које су ту да би биле убијене и које мисле да су оне играчи). Главни задатак господара и играча је да убеде фигуре да су управо фигуре играчи и да нема господара игре нити играча. Тако фигуре као Обама, Клинтон и Меркел верују да су играчи, а само су пиони, објаснио је Фурсов. После овог основног упознавања публике са оснивањем Института, Фурсов је представио и најважнији пројекат ИСАН-а, који је назван „Вододелница“, а односи се на период од 1967. до 2017. Серија тих радова говори о томе како стварно функционише свет, почевши од питања зашто се скривају прави датуми настанка египатских пирамида, шта стоји иза „Светог грала“ Дена Брауна, завршно са Солжењицином као агентом КГБ, тајном историјом ЕУ, питањем Косова или питањем шта се стварно догодило у Чернобиљу. А поседују, како је подвукао, и доста материјала о ��етвртом Рајху, односно „нацистичкој Интернационали“. Цитирајући Алена Далса (директора ЦИА од 1953. до 1961. године – прим. СС) који је рекао да је човека лако збунити информацијама, Фурсов је рекао да је то тачно, али да се човек може одбранити ако зна које су тенденције. „Јер, ако знамо ко има какве тенденције, онда нас информације неће збунити“, рекао је Фурсов, који је истакао да је основна пажња Института зато усмерена управо на тенденције, а до сазнања о њима долази бавећи се макроисторијом, што значи да проучава „велике структуре и велике процесе и да прави широка поређења“. Скупу се обратила и Јелена Понoмарјева, професор МГИМО и стручњак за Балкан, која је указала на потребу дубоке анализе прошлости, јер нам је, у супротном, будућност сасвим нејасна. – Фалсификовање историје се дешава у свим државама у свету. То је оружје за формирање колективне свести. Резултат тог фалсификата је да се формира сасвим нови дискурс. Тако се у првом кораку режим Стаљина изједначи са режимом Хитлера, а онда се у другом кораку Стаљинов режим представи као највеће зло. Један од стубова фалсификата је и Солжењицин, рекла је Понoмарјева. Она је представила публикацију Разакова, која се бави 60-тим годинама 20. века у Совјетском Савезу, а која је писана као детективски роман, као пример научно-популарних издања која издаје „Свет књиге“ са циљем да информације дођу до широке публике. – То је случај и са мојом књигом о Косову, која је „лакша“ варијанта научног рада који смо публиковали у тому De Conspiratione. То је приступ широкој публици, што је важно, јер није лако супротставити се противнику у информационој сфери, истакла је Понoмарјева. За крај излагања је указала да је симболизам јако важан, а Институт је основан на пролећну равнодневницу управо са намером да се подвуче његов обновитељски карактер. Током дискусије, одговарајући на питања учесника, Фурсов је указао на неколико поглавља односно монографија из прва три тома, међу којима су и „капитализам као завера“, „крипто-економија тржишта дијаманата“ (јер се преко њега разрађује систем сивих тржишта и у великој мери купује оружје), „нова реалност – тероризам“, „Косово, мафија, NATO и висока политика“. Ту су и теме о пирамидама, о три пројекта стварања ЕУ (англосаксонском, ционистичком и нацистичком и показује на који начин су били реализовани). Затим, о Трећем рајху односно „новом Фарбен поретку“ за који је Фурсов објаснио да је концерн И. Г. Фарбен био модел за развој америчких транснационалних корпорација, као и текст о Чернобиљу који показује да је то била диверзија, а не несрећа. Једна од тема је и Солжењицин и КГБ – слом Совјетског Савеза. На захтев учесника скупа, Фурсов се више пута враћао на тему Солжењицина и његову историјску улогу, да би у закључку дискусије констатовао да је реч о издајнику који је издавао историјску Русију и да је „он издајник и из перспективе 21. века“. Такође је указао да је историја пуна алтернатива, а не некакав чудан детерминистички механизам и да је зато задатак историчара да анализирају и оно „шта би било кад би било“, односно – алтернативну историју. Одговарајући на питање да ли је Путин фигура или играч, Фурсов је оценио да је руски председник у почетку био фигура а да је постао играч, а „то на Западу не могу да му опросте“. Такође је указао да у свету постоји 30 породица које постављају правила и сукобљавају се, али се „никада не убијају до краја“. За разлику од тог међусобног односа, према другима не важи правило „никад до краја“. Поводом реалне моћи и значаја који нека земља може да има, Фурсов је говорио о примеру Либана који је мала земља, али моћна. На питање портала Факти како види то што Србија у континуитету добија поруке да је мала земља и да оне стижу и из врха државне власти, руски експерт је одбацио оцену да је Србија мала. – Важан је квалитет, а не квантитет. Србија није мала држава. Историјски гледано, она је велика држава. Била је тврђава-караула борбе Европе са Османском империјом. За мене је симбол Србије Милош Обилић. Запад би веома желео да Србија изгледа као мала и безначајна држава. Али, видећемо шта ће бити са самим Западом, када тамо већински део становништва постану Арапи и Африканци. Како је писао један мој колега, најразвијенија арапска држава је Француска, казао је Фурсов. О реалној власти и моћи у Србији и томе ко над нама стварно има власт са становишта господара и фигура, Фурсов је рекао да колективни Запад данас држи читаву зону која је раније била неутрална. – Док је постојао сукоб Совјетског Савеза и Запада, Запад је имао посебну позицију у Југославији. Али, прва држава која је доживела ударац после пада Совјетског Савеза је била управо Југославија. Сматрам да у тој мери у којој Европа буде слабила, а то ће се свакако догодити, они народи који сачувају своју традицију, свакако имају огромне шансе за будућност, закључио је Фурсов. Диана Милошевић Извор Факти, 04. мај 2017. * Андреј Фурсов: Улазимо у мрачни и хаотични период светске историје У времену свеопштег хаоса преживеће народи војничке конституције. Руси и Срби су такви народи Сви нестабилни региони какав је и Балкан представљају полигон за игре затворених структура. То је зона у којој обавештајне службе бацају своје мреже, каже за Спутњик Андреј Фурсов, руски историчар и социјални филозоф. Андреј Фурсов У нестабилним зонама држава је слаба, а где је тако, њено место заузимају криминалне структуре и специјалне службе, па су то зоне игара скоро неконтролисаних затворених структура, објашњава Фурсов који је у Србији боравио на позив Института за европске студије где је одржао семинар о криптоисторији. *Ако је објашњење за криптоисторију да савремени проблеми вуку корен из дубине векова, а древност неочекивано пушта изданке у наше доба, да ли то значи да има истине у причама о утицају група попут Опус деи, Билдерберга и Трилатерале? – Наравно да је то истина. И та истина је веома једноставна. Ствар је у томе да капитализам као систем не може да постоји без тих затворених група о којима говоримо. Буржоазија, посебно финансијска, има интересе у другим државама и може да их реализује само кршећи законе и своје и других држава, али то је кажњиво. Зато су капиталу од самог почетка биле потребне структуре које стоје изнад државе, затворене су, а пожељно и тајне и делују систематски. Без онога што се зове закулисно, капитализам не може да функционише. Коминтерна, организација која је званично постојала, тајно је припремала револуције, финансирала устанке, тј. бавила се заверама. Коминтерна се проучава у оквиру историје међународних односа. А финансијска интернационала, која ради исто, не спада у међународне односе него се проглашава конспирологијом. Увек се сетим шта је рекао Троцки када се 1917. вратио из Америке у Русију – да главни револуционари седе на Волстриту. *Да ли криптоисторија има научну позадину и из каквих извора прикупљате податке? – Радим искључиво са отвореним изворима, али треба умети да пажљиво читаш и да постављаш права питања. Честертон има причу у којој главног јунака, детектива оца Брауна питају где паметан човек крије каменчић. А патер Браун одговара: „Међу каменчићима на морској обали. А где паметан човек крије лист? Међу сувим лишћем у шуми. А где паметан човек крије праве бриљанте? Међу лажним бриљантима“. Многе тајне леже на површини, али људи их или не виде или не желе да их виде. Почетком ′90-тих година, мој колега је радио у САД и делио кабинет са Кондолизом Рајс, која је тада била само професор. И она му је говорила: Шта то радите тамо у Совјетском Савезу и у Русији – ако нешто нећете да се објави, одмах забрањујете. Ми радимо друкчије. Рецимо, сазнамо да неки новинар намерава да објави нешто незгодно о некој важној личности. Прво га молимо да то не уради и покушавамо да га потплатимо, али ако је он принципијелан, радимо на други начин. Проналазимо другог новинара, дајемо му сензационални материјал против човека о коме пише онај претходни новинар. Он пише чланак, али треба брзо да га напише, објављује га, диже се прашина у жутој штампи. Али ми му дајемо 10 одсто истине и 90 одсто лажи. Затим га разбијемо у парампарчад, и кад изађе књига оног првог човека, сви кажу: ма то је бесмислица, већ је била слична књига, то је жута штампа. *Шта се добије кад се укрсти конспирологија и традиционално нестабилни регион какав је Балкан? Коме би ишао у корист могући нови сукоб на Балкану, будући да је Министарство спољних послова Русије управо упозорило да расте конфликтност на Балкану? – Да би се одговорило на то питање, морамо се мало вратити у деведесете године. Када се распао СССР, колективни Запад дошао је на идеју о томе да се формира нови светски поредак. И тај термин се појавио 1992. године. Али испоставило се да чак и таква држава као што је Америка има мало оних који су томе дорасли. А било је потребно решавати проблеме светске контроле. Тада је концепцију новог светског поретка заменила шема контролисаног хаоса. То је оно што је покушавао да уради Обама. Премда, када говоримо о Обами, треба имати на уму да Обама, Буш Млађи, Меркелова, Оланд, они су само високи службеници, марионете. Они нису актери, него фигуре које се померају. Суштина концепције контролисаног хаоса је у томе да се хаотизује највећи део земљине кугле да би мирно место за улагање капитала остале САД, да ЕУ као конкуренција САД утоне у хаос, да проблеме имају Русија, Кина. Али проблем је у томе што контролисани хаос врло брзо постаје неконтролисан, и они пси које су хушкали на некога понекад побесне и уједају газду. На пример, Бин Ладен. Оно што сад видимо – Либија, Ирак, Авганистан – контролисани хаос је постао неконтролисан, а Американци ту ништа не могу. Ситуација у којој се налази Америка подсећа ме на ситуацију старог Рима у епоси Хадријана и Трајана, када су Римљани схватили да не могу да задрже империју и кад су почели да евакуишу своје легионе из Енглеске, да одлазе из Месопотамије. Један од главних проблема САД је како да оду из веома много зона а да ту не дођу њихови конкуренти. Шта да радим у таквом случају? Треба да створим такве проблеме Европљанима да не размишљају о тој зони. Како? Направићу им миграциону кризу. То је војна операција новог типа. И они ће се испетљавати из те миграционе кризе јако дуго. Осим тога, у самој Европи направићу такву неконтролисану зону која ће им исисавати енергију. То је зона Балкана. Сам Бог ју је послао, ту је стално турбулентно. Бизмарк је својевремено рекао: У Европи ће обавезно избити нови рат, и избиће због неке глупости на Балкану. Требало је само да дода да ће ту глупост обавезно неко добро припремити. *Како ми овде на Балкану да најбоље избегнемо нови циклус конфликта? – Прво, да се штити сопствени идентитет, етнички, језички, верски. Није случајно што Запад у целом свету, бар европском, руши идентитете. Обама је 2012. у Лондону рекао да ће 21. век бити век појаве нових нација. тј. вештачки ће се стварати идентитети и борба за очување идентитета је неопходан услов, метафизички зид. Осим тога, мора се јачати одбрамбена моћ. И мора суседима да се објасни да и они могу да постану жртва тог хаоса. Данас су у Европи настале поделе. Успостављен је савез између тзв. десних и тзв. левих на основу борбе за европски идентитет који Европска унија уништава. ЕУ је реални непријатељ Европе, и борба за идентитет Европљана је неоспорно борба за опстанак у историји. *Који је интерес Русије да помогне балканским земљама да спрече конфликте? – Прво, то је краткорочна геополитика, јер Балкан није далеко од Русије. Друго, то је осећање заједничке историјске судбине, посебно са Србима. И најзад, треће – зоне хаоса се никад не прекидају, то је кумулативни процес. Ако хаос почне на Балкану, он ће се врло брзо спојити са зоном Украјине и даље ће наставити да се шири, и тај део света ће се наћи у стању хаоса. Зато Русија овде решава и своје проблеме, и проблеме Европе, и проблеме Балкана. *Рекли сте да је ЕУ непријатељ Европе. Такође сте писали да је у току рат у ЕУ између две групације западне елите, које сте ви назвали „два престола“. Који су то „престоли“ и који су њихови интереси? – Кад говоримо о „престолима“, то је свакако метафора. Овде се мора узети у обзир да је структура светског владајућег слоја доста сложена. Тачније, треба говорити о финансијско-аристократским групама, јер Ротшилде ни у ком случају не можемо одвојити од Виндзора, од краљевске куће Холандије, Белгије, тесно везаних за њих Норвешке и Шведске, војводстава Луксембурга и Лихтенштајна. То је стара европска аристократија, један део европске аристократије повезане са финансијским капиталом. Други део је Ватикан, Хабзбурзи и породица Грималди из Монака. Не може се рећи да су оне потпуно супротстављане силе, пре се може говорити о делимичном подударању. Осим тога, постоји и амерички сегмент. Ротшилди и Рокфелери који су иначе супротстављени читав 20. век, али су присутни и у једним и у другим структурама, само у разним пропорцијама. Врх чини неких 30 финансијских, аристократских, монархистичких породица које реално располажу веома озбиљним активама. Не може се рећи да оне реално управљају историјским процесом, већ да спроводе своје пројекте, а они им некад полазе за руком, а некад не. Али међу тих 30 породица склопљено је нешто што је Киплинг назвао „воденим примирјем“: не убијати и не уништавати до краја. Али то правило не важи за оне који су ван тога, зато су породицу Кенеди уништавали кроз три генерације. Те породице су се разгранале и кроз обавештајне службе, универзитетске структуре. *Знате да Србија хоће у ЕУ. Пошто сте рекли да је пет одсто оног што видимо, а остало је под површином, ко рецимо у Европској комисији одлучује о Србији? – О Србији сигурно одлучује евробирократија у Бриселу. Али постоји једна нијанса. Ствар је у томе што су после кризе 2008. америчке транснационалне корпорације могле да се спасу и да спасу долар само на један начин: било им је потребно да поједу економије југоисточне Азије и да створе пацифичку заједницу. И било им је потребно да поједу Западну Европу као што је деведесетих Западна Европа прогутала Источну. За то су потребне две ствари, које наизглед једна другу искључују: да се ЕУ очува, али да буде слаба. То неће Ротшилди, Виндзори, тј. традиционална европска аристократија и финансијери повезани са њима, кластер Ротшилда. Називам их условно Ротшилд, јер су то топ-менаџери неких 10-15 породица. Американци су били заинтересовани да ослабе ЕУ, али да она опстане, а онима који не желе трансатлантску заједницу потребно је да се ЕУ де факто распадне. И гледајте шта се дешава: Британија излази из ЕУ и добија се комбинација у три потеза: први – миграциона криза, други – „брегзит“, и трећи – Трамп долази на власт у Америци. Три потеза и мат. Трамп каже „не“ трансатлантској заједници, „не“ транспацифичкој заједници. Можда ће се они вратити на ту идеју, да сутра неће бити промењена ситуација у Европи и они који су били против, ухватиће се за главу и рећи: Треба нам ЕУ. Јер ми сада улазимо у епоху неизвесности и у тој ситуацији ће бити на добитку онај ко уме да користи неизвесност, као сурфер – да лети на таласима, а да пази да не сломи врат и да га не дохвати ајкула. *А како Русија може да сурфује? И да ли то може ако је САД у буџету предвидела суму од 1,1 милијарду долара за супротстављање утицају Русије? – По правилу, у историји добијају они системи у којима постоји јединство елите и основне масе становништва, ако имају заједничке вредности и ако не постоје социјалне неједнакости. У том смислу, Русија је рањива земља. Један од главних задатака Русије је и усклађивање спољне и унутрашње политике. Ако се то догоди, проблеми ће се решавати. *Ко је највећи русофоб у историји? – Светски ратови су настали са капитализмом. Први светски рат био је тридесетогодишњи. Затим је био седмогодишњи рат англо-француски и Наполеонови ратови. Заправо, било је пет светских ратова, и они су се веома разликовали. Уверен сам да ће нови светски рат, а по мом мишљењу он је већ у току, веома личити на тридесетогодишњи рат који су чинила четири локална конфликта у периоду од 30 година. То су били ратови пред улазак у капитализам. Сада ми излазимо из капитализма, капитализам умире. Сада погледајмо карту: Сирија, Украјина, сад ће највероватније да се запали и Централна Азија. Ето вам локални конфликти раздвојени у времену. Осим тога, улазимо у епоху када граница између рата и мира постаје истачкана: догодио се преврат у Либији, а 200 километара даље у Италији људи су се сунчали на плажи. Тј. ту се ратује, а тамо не, и тих ратних жаришта у свету биће све више. Користим термин „ратомир“, тј. истовремено рат и мир. Али то више неће бити трећи светски рат, рат хаотичног типа. Улазимо у период који не личи на средњи век, него пре на мрачне векове између краја Римске империје и почетка средњег века. Кад кажем хаос за следећих сто година, трудим се да будем оптимиста, али то не значи да у условима хаоса не може да се живи. Просто треба бити спреман на живот у условима хаоса, а у условима хаоса побеђују народи војничке конституције. Руси и Срби су, узгред, такви народи. *А шта ће бити после капитализма? – У капитализму је најважнији капитал, тј. нешто што је материјално. У савременој техници одлучујућу улогу не играју материјални фактори него информативни, духовни. Дакле, они који на Западу планирају будућност полазе од тога да се морају контролисати две ствари: духовна сфера (информације, наука, образовање) и ресурси. Контролу над образовањем успостављамо рушењем традиционалног система образовања. Уништимо образовање, а реална озбиљна наука одлази у затворене структуре. Нови научници су нека врста нових жреца. Основној маси дајте хлеба и игара. Погледајте како се мења реклама. Чак и у цртаћима руше естетику, а она је везана за идентитет. Стварање нових идентитета ломи националне традиционалне културе и ствара друштво у коме су два одсто нови жреци који контролишу информативне процесе и ресурсе. Али опасно је што се то као бумеранг може вратити твојој деци јер ће и они бити идиоти. Погледајте данашњу генерацију западних политичара: Оланд, Меркелова, Камерон, Макрон, Обама, Клинтонова – педесетих година није се могло ни замислити да такви буду на власти. Ипак, парад��ксално, пропадање баш западне елите је добро јер се будале могу победити. Аутор Тања Трикић Извор Спутњик (Нови стандард)

, http://ift.tt/1rMQyM6

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Вести #Новости #Србија #Serbia #World #New

0 notes