#Петар II Карађорђевић | Explore Tumblr Posts and Blogs

rasen-rs · 6 years

Photo

https://www.rasen.rs/2018/10/srbin-koji-je-izumeo-prvu-masinicu-za-sisanje/

Србин који је изумео прву машиницу за шишање

Никола Бизумић је име нашег проналазача који је први изумео ручну машиницу за шишање, популарну нуларицу. У завичају није нашао разумевања за свој изум, због чега одлази у Лондон где га убрзо патентира и почиње да производи. За само десет година цела Европа шишала се његовом машином, а он се изузетно обогатио и добио племићку титулу од енглеског краља. Након смрти његова имовина је била већа од буцета Србије, а спор око наследства од више стотина милиона фунти траје до данас (више од сто година) и залази у домен теорије завере: Велика Британија на све начине избегава исплату наследства јер би у том случају банкротирала.

Никола Бизумић

Никола Бизумић рођен је у фрушкогорском селу Нерадину, у сиромашној породици. Након завршене четворогодишње школе пут га је одвео ка тадашњем иришком брици Петру Јовановићу коме је требао помоћник и који га прима за свог шегрта. Берберски занат учио је у Иригу и Руми.

Шишајући муштерије маказама, дошао је на идеју да конструише машину која би унапредила берберску делатност, односно убрзала поступак приликом шишања. Ускоро скицира прву ручну машиницу за шишање и идеју износи газди. Код свог мајстора није наишао на разумевање, штавише, био је извргнут руглу и спрдњи чак и код локалних мештана.

Због тога је напустио Ириг и прешао у Руму, где је 1836. године положио калфенски испит. Ни ту није успео да прибави 100 форинти да би направио и патентирао своју замисао. Нико није био заинтересован да му их позајми, чак су га сматрали шарлатаном и чудаком.

Због тога решава да срећу потражи далеко од своје земље

Готово празног новчаника напустио је завичај 1855. године и отишао у Лондон где је нашао финансијере за свој изум. Пошто је осигурао патент на своје име, машиница је убрзо почела да се производи и извози. Британија је производила и на велико извозила ове машинице целом свету. Већ 1865. године није било бербернице у Европи која није поседовала један овакав алат.

Никола је почео изузетно да се богати, а добио је и племићку титулу сер, коју додељује енглеска краљица. Да би се лакше и више пробио у свету бизниса, узео је типично енглеско име – Џон Смит. Умро је 1906. године као веома богат човек. У Лондону данас постоји улица која носи његово име. Након смрти његова имовина процењена је на 22 милиона фунти стерлинга, што је после II св. рата било веће од буџета тадашње српске државе.

Бизумић се није женио и није имао потомке. Своје огромно богатство у тестаменту је оставио рођацима до деветог колена. Али, питање наслеђа остало је све до данас неразјашњено. Нико од наследника није добио тај новац. Према неким подацима, Моша Пијаде и Петар Карађорђевић, покушали су да наследницима омогуће да дођу до наследства, али без успеха. У родном селу Николе Бизумића данас чак постоји прича да Енглези неће да дају новац наследницима, јер би у том случају британска банка банкротирала (с обзиром да је у питању сума од неколико стотина милиона фунти).

Ручна машина за шишање

Завера Енглеза:

Постоји још једна нова тврдња локалног свештеника, презвитера Георгија Зељајића Среданова, која иде у прилог тези о енглеској завери. Он наводно тврди да у старим црквеним књигама, у којима су уписани сви новорођени Нерединци, нема Бизумића који су рођени у 19. веку:

„Пазите, сви су уписани, али не и Бизумићи. Ако пажљивије погледате, видећете да су неке стране поцепане. Претпостављам да су управо на њима били уписани новорођени Бизумићи. Ко је, када, и зашто то урадио, не могу да знам. Али ако дозволимо себи да то тумачимо кроз теорију завере, лако можемо закључити да су Енглези дошли чак овде и исцепали стране како би уништили једини доказ о могућим наследницима. Не кажем да је то истина, али је то један од могућих сценарија. На крају, зашто би неко цепао стране из црквених књига?!”

Према тврдњама једне од наследница, Никола је крштен у манастиру Гргетег и заиста је лист његове крштенице оданде исцепан. Према њеном мишљењу, вероватно су наследници покушавали да се домогну богатства, па на тај начин уништили траг о самом Бизумићевом рођењу. Моша Пијаде је током рата био у затвору у Сремској Митровици са извесним Бизумићем и чуо ту причу, па је након рата 1956. ишао у званичну посету у Лондон и тамо разговарао, између осталог, и о овој теми. На повратку је, не вративши се у земљу, преминуо у Паризу.

Два пута је у Ириг стизало писмо из Енглеске и оба пута враћано назад

Према енглеским законима право наслеђа не застарева никад, а по нашим само до шестог колена. Нико никад није пронашао тестамент Н. Бизумића. Није се женио. Имао је брата који је остао у Нерадину и рођену сестру која се удала у Добринце за Радојевиће. Чак ни у добриначким црквеним књигама не постоји, тј. исцепљен је тај венчани лист. Кажу да му је припадао цео лондонски Сити и неколико велелепних зграда. Кажу да је из Енглеске у Ириг два пута стизало писмо да се траже наследници Николе Бизумића, али је оба пута враћено са одговором да је непозната адреса. Ову причу су у фељтонима, у наставцима, објављивале Вечерње Новости још 1958. године.

Душан Марковић, према речима мештана најобразованији човек у селу, прича да је после Другог светског рата у Србији било покушаја да се богатство врати наследницима, али без успеха: „Штета је што су га овде код нас сматрали чудаком и нису хтели да патентирају његов изум, а ни после смрти нису озбиљно схватили шта је он урадио. Енглези су одмах препознали могућу корист од његове машинице, што су и остварили. Сматрам да би у причи о његовом изуму могло да се оде и корак даље, јер су на основу његове машинице за шишање касније направљени додаци за комбајне, косилице који раде на истом принципу…”

Има ли Србија право, после свега, на богатство овог човека?

У Нерадину остаје од давнина спевана песма:

Прод’о Сава волове и овце, па иде у Лондон по новце.

Остаје и велико чуђење што нико “из врха” није урадио ништа по питању тога да се новац врати власницима. Велики део тог новца, свакако би добро дошао да се уложи у нашу земљу.

Прича је филмска и без свршетка. Надамо се да ће наследницима припасти део који је желео да им остави овај славни проналазач и да од свега неће остати само прича и сећање на овог Сремца.

Треба да будемо неизмерно поносни на овог генијалног изумитеља и доброг човека, јер се ипак решио да богатство остави потомцима у Србији, иако његов патент, ни њега, нису поштовали у нашој земљи. Можда једнога дана и научимо да поштујемо и препознајемо наше таленте.

youtube

Извори: Опанак, Шишањац

РАСЕН

#Никола Бизумић #Проналасци #ЗАНАТИ И РУКОДЕЉ #ИСТОРИЈА #МИСТЕРИЈЕ #СРПСКИ ВЕЛИКАНИ

3 notes · View notes

palankaonline · 7 years

Link

ОВО ЈЕ ЗАБРАЊЕНА ИСТОРИЈА У ШКОЛАМА! Историја Срба пре Немњића! Почев од старих Срба, преко 2000 година ПНЕ, преко Срба Јелинског доба, Срба у Римско доба који су давали цареве Риму (Рим=Рума – тамо где је Ромул румао – сисао вучицу) почев од 192г Н.Е. , почев од Луке Севера, до цара Константина и касније неких Ромејских (Византијских) владара. Династије пре Немањића – Свевладовићи и Оштривојевићи итд. , који су поред осталог држали и скоро Целу Грчку. Царство Душаново је веће од оног ког су данашњи историчари направили(у овом данашњем није ни цела Мачва- права брука за цара Душана Силног, зар не? Освојио Бугарску, а није Мачву! Права граница ишла је до Истре, цела Бугарска, Грчка са Пелопонезом на северу видећете већ докле…). Прекрајање историје почиње после Берлинског Конгреса 1878, кад је Британија добила Кипар и Аустроугарска Босну и Херцеговину-дакле србску земљу, те је требало да Срби уче другу историју. Грци који се нису бунили за Кипар,јер никад није био њихов, дигнути су до небеса и историја Јелина је покрадена- ту су Грци добили сва „ауторска“ права иако су Јелини били Срби већином (Песник Илијаде – Хомер (Омир или Момир) Алесандар Македонски, Ахил – са крстом и четири СССС на својој војној одежди, Тројанци су исконски Дарданци(Дарданија – Ниша до Македоније, Медија- Шумадија итд.). Аристотел је говорио да су Јелини или Хелени мешавина бар 3 народа, никако само Грци! После Берлинског Конгреса Србима су наметнули нестручне професоре који су спроводили одлуке Берлинског конгреса и предавали лажну историју-Историју која је одговарала Аустроугарској, Немачкој, Француској, Британији(Опет су лукави добили за себе све на рачун Срба, и то за зеленим столом). Историја пре Немањића је цензурисана ,а и ова Немањићка, деца у школи запамре само ко је кога убио,заклао, пио из лобање итд.О Србском Националном Питању данас је забрањено расправљати, а Србистика као наука као не постоји.Данас је бити бранитељ Националних Вредности исто што и нациста.Лепо су нас свели на ниво робова. СРПСКИ ВЛАДАРИ Свевлад, Самовлад, или Само, Самко I (492-530) Цар Борис, или Брус I Свевладовић или Самовладовић И (530-540) Цар Остројило I Свевладовоћ или Самовладовић ИИ(540-552) Цар Свевлад, или Самовлад II син Стројимиров, Самовладовић ИИИ (552-564) Цар Селимир I Свевладов или Самов син, Свевладовић или Самовић ИВ (564-585) Цар српски Владан И Селимиров син Свевладовић В (585-610) Цар Радомир I Владанов син Свевладовић VI (610-620) Вишеслав Свевладовић Радослав Свевладовић Просегој Свевладовић Династија Дрвановића 1. Цар Звонимир I Дрванов или Дрвенаровић (632-675) 2. Краљ Будимир I Звонимиров Дрванић или Дрвенаровић ИИ (675-680) 3. Светолик I Будимиров Дрванић или Дрвенаровић ИИИ (680-692) 4. Владислав I Светоликов Дрванић или Дрвенаровић ИВ (692-709) 5. Томислав I Владисављев (или Светоликов син) Дрвановић или Дрвенаровић В (709-722) 6. Себислав (или Збислав) И Томислављев Дрвановић или Дрвенаровић ВИ (722-749) 7. Разбивој I и Владимир Себислављеви Дрвановић или Дрвенаровић ВИИ (749-753) 8. Владимир I Себислављев Дрвановић или Дрвенаровић ВИИИ (753-773) 9. Хранимир I Владимиров Дрвановић ИX (773-782) 10. Тврдослав I Хранимиров Дрвановић X (782-787) 11. Остројило или Стројило II Владимиров Дрвановић XИ (787-791) Вишеслав, кнез (после 780) Радославкнез (8. век и 9. век),син Вишеслава( или Војислава ) Просигој, кнез (822-836), син Радославов Властимир, кнез (836-863), син Просигојев Мутимир, кнез (863-891), син Властимиров Прибислав Мутимировић, кнез (891-892), син Мутимиров Петар Гојниковић, кнез (892-917), Мутимировог брата Гојника Павле Брановић, кнез (917-920), унук Мутимиров, од сина Брана Захарија Прибислављевић, велики жупан (920-924), син Прибиславов Србија под Бугарском (924–927) Часлав Клонимировић, кнез (927-950) Србија под Византијом (око 950- око 998, око 1018— око 1084) и Самуиловом државом (око 998 — око 1018) Вукан, жупан (око 1084-1112), Урош I, велики жупан (1112-1146), синовац Вуканов Урош II Првослав, велики жупан (1146-1155) Деса, жупан (1155-1162), велики жупан (1162-1165) (?) Урош II, велики жупан (1156–1162) (?) Белош, велики жупан (1162) Тихомир, велики жупан (1165-1166) Стефан I Немања, велики жупан (1166/8-1196) Стефан II Немањић (Стефан Првовенчани), велики жупан (1196-1202) и (1204-1217), краљ (1217-1228) Вукан Немањић, велики жупан (1202-1204) Стефан III Радослав, краљ (1228-1234) Стефан Владислав I, краљ (1234-1243) Стефан Урош I, краљ (1243-1276) Стефан IV Драгутин, краљ Србије (1276-1282), краљ Срема (1282-1316) Стефан Владислав II, краљ Срема (1316-1325), син Драгутинов Стефан Урош II Милутин, краљ Србије (1282-1321) Стефан Урош III Дечански, краљ Србије (1321-1331) Стефан Урош IV Душан, краљ Србије (1331-1345), цар (1345-1355) Стефан Урош V, цар (1355-1371) Симеон Синиша Палеолог, цар Епира и Тесалије (1359-1371) Јован Урош, цар Епира (1371-1372), син цара Симеона (Синише) Вукашин Мрњавчевић, краљ (1365-1371) Марко Мрњавчевић, краљ (1371-1395) Лазар I Хребељановић, кнез (1371-1389) Вук Бранковић, господар Косова (1371-1398) Милица Хребељановић (делимично владала између смрти Лазара Хребељановића и пунолетства Стефана Лазаревића 1371-1398) Стефан VI Лазаревић, кнез (1389-1402), деспот (1402-1427) Ђурађ Бранковић, деспот Србије (1427-1456) Лазар Бранковић, деспот Србије (1456-1458) Стефан VII Бранковић, деспот Србије (1458) Стефан VIII Томашевић, краљевић Босне и деспот Србије (1458-1459) Србија под Османским царством (1459–1804) Вук Гргуревић, деспот Србије (1471-1485) Ђорђе Бранковић, деспот Србије (1486-1496) Јован Бранковић, деспот Србије (1496-1502) Иваниш Берислав, деспот Србије (1504-1514) Стеван Берислав, деспот Србије (1520-1535) Јован Ненад, самозвани српски цар (1526-1527) Радослав Челник, владар Сремског војводства (1527-1530), врховни војсковођа цара Јована Ненада Радич Божић, деспот Србије (1527-1528) Павле Бакић, деспот Србије (1537) Стефан Штиљановић, деспот Србије (1537-1540) Јован Монастерлија, подвојвода Срба у Аустрији (1691-1706). Ђорђе Петровић (Карађорђе), вожд (1804-1813) Милош Обреновић, кнез Србије (1815-1839) и (1858-1860) Милан Обреновић, кнез Србије (1839) Михаило Обреновић, кнез Србије (1839-1842) Александар Карађорђевић, кнез Србије (1842-1858) Стеван Шупљикац, војвода Српске Војводине (1848) Јосиф Рајачић, управитељ Српске Војводине (1848-1849) Михаило Обреновић, кнез Србије (1860-1868) намесници (1868-1872): Миливоје Блазнавац Јован Ристић Јован Гавриловић Милан Обреновић, кнез Србије (1872-1882), краљ (1882-1889) намесници (1889-1893): Јован Ристић Коста Протић Јован Белимарковић Александар Обреновић, краљ Србије (1893-1903) Петар I Карађорђевић, краљ Србије (1903-1918)

ОВО ЈЕ ЗАБРАЊЕНА ИСТОРИЈА У ШКОЛАМА! Историја Срба пре Немњића! Царство Душаново је веће од оног ког су данашњи историчари направили(у овом данашњем није ни цела Мачва- права брука за цара Душана Силног, зар не? Освојио Бугарску,...

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Новости #Србија #Вести #Паланка на вези #S

0 notes

rasen-rs · 6 years

Photo

http://www.rasen.rs/2019/01/nikola-tesla-u-krilu-pravoslavlja/

Никола Тесла у крилу Православља

Познатог светског научника Николу Теслу (1856-1943), ненадмашног Србина и истинског православца, многи су раније, а и у новије време означавали по вероисповести као протестанта, католика, будисту или као атеисту, а по националности као Аустријанца, Хрвата, Мађара, Грка, Чеха, или као „Хрвата у ужем смислу, а Мађара у ширем“. Док је као „велики Југословен“ био омиљен комунистима на овим просторима, дотле су га са друге стране океана понекад означавали и као Американца српског порекла!

Никола Тесла

То не представља никакво изненађење од стране белосветских публициста, али чуђењу нема краја када га, на пример, рођени сестрић (син његове сестре Марице), Сава Косановић (1894-1956), иначе такође син православног свештеника, политичар и дипломата, назива у периоду између два светска рата „Богочовеком“ (часопис Воља,1926), а од 1945. године га је окитио епитетом „оружани револуционар“!!!

Огромна је количина данашњег незнања и непознавања живота и дела Николе Тесле, док су скоро свима познате бројне „чињенице“, полуистине, разне мистификације и погрешне интерпретације, како његовог живота, тако и огромног дела које је подарио човечанству. Деценијама скривано или прећуткивано свештеничко порекло најпознатијег личког Србина, обилато је користило црвеним идеолозима који су по сваку цену желели да од јавности сакрију да му је отац Милутин Тесла (1819-1879) био угледни прота, вероучитељ и национални радник првог реда; да су му деда по мајци Никола Мандић, као и његов отац Тома Мандић, били свештеници, а да не помињемо ујака Тому Мандића (1827-1906), пароха горњограчачког и зрмањског, и другог ујака Николаја (Петра) Мандића (1840-1907), митрополита дабробосанског. Из угледне породице Мандића изашло је око педесет свештеника Српске православне цркве.

Никола Тесла

Најпознатији биограф Николе Тесле, Џон О’ Нил, записао је: „Тесла није припадао ниједној вери. Рано у животу је раскинуо са црквом и није прихватио њена учења.“ (Ненадмашни геније, 1944.). Новија и провокативнија америчка биографија од стране Маргарет Чејни каже да „иако сам није био дубок верник, Тесла је другима препоручивао религију као одличну ствар. Хришћанство и будизам, веровао је, постаће најважније религије будућности“. Домаће истраживаче не вреди ни помињати, јер су се они углавном ослањали на поменута дела и заступали сличне ставове. Када овоме додамо идејне смернице за послератна писања о Тесли, која је код нас поставио Сава Косановић још 1945. године у часопису Наука и техника, биће много јасније зашто су комунисти толико својатали овог генија и често користили његово име и речи у своје пропагандне сврхе, а ишли су чак дотле да су му приписивали наводне изјаве које никада није изговорио нити пак написао.

Црвеном оловком су прецртане његове речи из познате депеше Совјетској академији наука, од 2. октобра 1941. године: „То су идеали којима се руководи наш млади краљ Петар II продужавајући ослободилачку борбу из савезничког Лондона, то је суштина борбе српских четника и отпора окупаторским властима целог народа“.

На плакату који је најављивао традиционални Видовдански Конгрес Срба у Америци, који је 4. и 5. јула 1942. године одржан у Детроиту, у горњем десном углу је фотографија са ликом Драже Михајловића, а у доњем левом углу је фотографија Николе Тесле, праћена речима: „Поздрав Николе Тесле, чувеног светског учењака и почасног председника Српског народног савеза, сазиву Видовданског Конгреса уједињења Срба против фашизма“.

Рођењу Богочовека и великих Божјих изабраника претходили су необични знаци: Витлејемска звезда, која је дошла са истока најавила је мудрацима рођење Исуса Христа. Прича се да су на кућу Петра „падале луче, тј. светле звезде“, у ноћи када је Марица родила сина Ђорђа Петровића Карађорђа (1768-1817).

Свештеник Захарија, отац светог Јована Крститеља, обнемео је за девет месеци јер није поверовао архангелу Гаврилу да ће његова жена нероткиња Јелисавета родити сина (Лука 1,20).

Лично, прота Милутин Тесла сведочи о томе да се на „Петровдан увече над село�� Смиљаном десио „Божји феномен“. Да ли је то био пад повећег метеора или необична визија намењена свештенику Милутину Тесли, као знак да ће до идућег Петровдана добити сина Николу који ће дати нови облик и садржај нашој индустријској цивилизацији и олакшати живот милијардама људи на овој нашој планети као нико пре њега, а ни после. Милутин није могао знати шта ће се десити касније, јер о овом догађају пише одмах у новосадском Србском дневнику (бр. 55, од 10. јула 1855. године)!

Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. године у парохијској кући православне цркве Светог Петра и Павла у селу Смиљану у Лици, где му је отац, прота Милутин, службовао тих година. Крштен је већ следећег дана. Детињство је провео у цркви и порти и често је помагао оцу у вршењу службе. Српске јуначке народне песме, које је слушао од гуслара који су свраћали код његовог оца, заувек су му остале најдраже. Када је Милутин премештен са службом у Госпић, Никола је тамо наставио школовање. Касније се често сећао разних згода и незгода које је имао као дечак када је покретао велика црквена звона храма Светог Ђорђа, у чијој су близини и становали. Велику реалку похађао је од 1870. до 1873. године у Карловцу, где су га школски другови запамтили по томе што је био прилично повучен и „могли смо га срести једино недељом у цркви“, како сведочи Мојсије Мојо Медић.

Да се Никола Тесла никада није одрекао прадедовске вере православне и да се читавог живота молио Богу, потврђује нам и вајар Мештровић, коме је Тесла тридесетих година прошлог века казивао: „Не молим се као некада, сваке вечери на коленима, али је све то у суштини исто“.

Владика Николај Велимировић сусретао се са Теслом током Првог светског рата, и остала је запамћена прича о томе да је владика упитао Теслу: „Да ли сте Ви видели струју“? „Не“, одговорио је Тесла, „али знам да постоји. То Вам је као са Богом, иако га нико није видео, сви знамо да постоји“.

Др Радован Казимировић пише 1940. године: „Још 1916. рекао је Никола Тесла епископу др Николају Велимировићу (тада архимандриту) у Њујорку: „Ја ћу ускоро чути јеку од гусала из моје Лике овде у Њујорку и то седећи на дивану“. Епископ Николај је те речи добро запамтио. Оне су му тада изгледале невероватне, а данас већ и по нашим кућама постоје радио апарати“.

Краљ Петар II Карађорђевић је јуна 1942. године био у Вашингтону у посети америчком председнику, тражећи помоћ за борбу против окупатора. Како је желео да се сретне са Теслом отпутовао је у Њујорк, али Тесла није могао да дође због болести. Зато је краљ, са члановима југословенске владе у избеглиштву, 8. јула дошао у његов апартман у хотел Њујоркер. Након посете млади краљ је у свом дневнику написао да су Теслине речи биле дирљиве и да су обојица плакали.

Дар менталне снаге

„Дар менталне снаге долази од Бога, узвишеног бића, и ако концентришемо мозак на ту истину, почињемо да живимо у складу са овом моћном силом. Мајка ме је учила да тражим сву истину у Библији, стога сам посветио неколико следећих месеци проучавању овог дела“, каже Тесла. Никада није објаснио другима шта је заправо нашао у књизи Откривења, али од 1892. па надаље постао је фасциниран силама природе што ће га довести до највећих открића!

Највреднијом књигом у својој њујоршкој библиотеци сматрао је богослужбену књигу Службеник из 1519. године, штампану у Венецији, коју је његов сестрић Сава Косановић поклонио америчком председнику Труману.

Кум храма Светог Саве

Српска црквена општина у Герију (Чикаго), држава Илиноис, основана је 1914. године, а током наредне две, саграђена је мања црква, која није могла дуго времена да задовољава нарасле потребе тамошње српске колоније, па је 2. јула 1937. године ударен темељ нове велелепне грађевине која је освећена на дан Благодарности и Захвалности у новембру 1938. године, од стране тадашњег епископа др Дамаскина Грданичког. Америчка штампа је пренела вест да је кум на освећењу храма Светог Саве био нико други до Никола Тесла, што је највећа част за једног световњака.

Исте, 1938. године, Војислав Гаћиновић је у Њујорку основао Српску црквеношколску општину, за чијег је почасног председника постављен Никола Тесла, док је његов заменик био др Паја Радосављевић.

Своју крсну Славу, Св. Ђорђа, односно Ђурђевдан, никада није заборавио, а све и да је хтео, то није могао, јер су га на то увек подсећале сестре које су биле радознале да сазнају како је протекао овај празник код њега, о чему се можемо уверити из његове преписке са родбином.

Својим дугогодишњим непријатељима, Едисону и Пупину, сваком појединачно, Тесла опрашта све и тражи начина како да их излечи од опаких болести.

Никола Тесла је увек био близак српској Круни, тако да га је 1892. године одликовао краљ Александар Обреновић. Краљу Александру Карађорђевићу пише некролог у Њујорк Тајмсу, а јула 1942. године прима у посету младог краља Петра II, док је с кнезом Павлом редовно размењивао телеграме.

Групу својих најзначајнијих патената објавио је 12. октобра на Михољдан, величанствену победу у „рату струја“ против Едисона однео је на дан своје крсне Славе; мајка му је преминула на Велику Суботу 1892. године; он сам се преставио Богу на Божић, 7. јануара 1943. године. Наредног дана Њујорк Тајмс пише: „Умро је светац науке“ и да се од мртвог Тесле очекују чудеса, што се до сада више пута потврдило многобројним проналасцима по његовим записима: радар, телефакс, ракете, мобилна телефонија и тако даље.

По налогу епископа Дионисија, опело Николи Тесли у Њујорку служили су протојереј Душан Шуклетовић и прота Милан Мрвичанин, уз присуство бискупа Менинга, а четрдесетодневни помен у београдској Саборној цркви митрополит Јосиф, администратор Српске патријаршије, уз саслужење дванаест свештеника.

Никола Тесла је два пута долазио из Америке у родни крај да би се достојно одужио својим почившим родитељима. Најпре је 1890. године са велике Париске изложбе дошао у Госпић и на гробљу Јасиковац, у гају преко реке, подигао споменик, како стоји на полеђини са урезаним крстом, „свому доброму оцу“, док на предњој страни пише: „Протојереју и пароху госпићском МИЛУТИНУ ТЕСЛИ 1819 + 17. IV 1879. Благодарни син НИКОЛА. 1889.“.

Потпуно исти по величини и по облику је споменик над гробом мајке: „Овде почива ЂУКА ТЕСЛА, супруга проте ТЕСЛЕ. 1822-1892“.

На велику несрећу и жалост српског народа, Никола Тесла до дан данас нема свој гроб. Његови посмртни остаци су изложени у Музеју у Београду, у урни у облику кугле, и немају никакве везе са православним обележјима. Иако је Тесла по обављеном опелу био сахрањен по православном обреду, његов сестрић, Сава Косановић, масон и комуниста, даје дозволу за кремацију и касније пренос посмртних остатака у Београд.

Никола Тесла и будизам

Многи олако упадају у замку када повезују Николу Теслу са будизмом. Заборављају да је Тесла највећу славу стекао на Светској изложби у Чикагу 1893. године, на којој је, такође, Свами Вивекананда (1863-1902) први пут представио своју религију Западној цивилизацији. Нормално да су се ова два човека срела, тако да је Вивекананда остао запањен Теслиним проналасцима, док је Тесла стекао пуно поштовање за ову источњачку религију.

Најбоље је цитирати самог Теслу који каже: „Уверен сам да је цео космос обједињен, како у материјалном тако и у духовном погледу. Постоји у васиони неко језгро откуда ми добијамо сву снагу, сва надахнућа, оно нас вечно привлачи, ја осећам његову моћ и вредности које оно емитује целој васиони и тиме је одржава у складу. Ја нисам продро у тајну тога језгра, али знам да постоји и када хоћу да му придам какав материјални атрибут, онда мислим да је то светлост, а када покушам да га схватим духовно, онда су то лепота и самилост. Онај ко носи у себи ту веру осећа се снажан, рад му чини радост, јер се сам осећа једним тоном у свеопштој хармонији“.

Nikola Tesla and Edgar Cayce: Interview from 1899.

Храна, мир и рад

На врхунцу научне и стваралачке каријере, 1900 године, Никола Тесла у јунском броју угледног часописа Century, објављује обиман чланак Проблем повећања људске енергије, којим је фасцинирао тадашњу светску јавност и у коме је синтетизовао досадашња сазнања и назначио будуће правце својих истраживања. Разматрајући главне проблеме људског рода, Тесла почиње тако што каже да сви људи света чине једно тело, једног појединца, и да су сви становници ове планете повезани нераскидивим везама које се не могу видети, али се могу осетити: „Годинама су ову идеју прокламовала савршено мудра учења религије, вероватно не само као средство којим се обезбеђује мир и хармонија међу људима већ и као једна јако оправдана истина. Будисти је изражавају на један, хришћани на други начин, али и једни и други тврде исто: Ми смо сви једно“.

„Људска енергија ће бити повећана посебном бригом о здрављу, здравом исхраном, умереношћу, правилним начином живота, оснивањем брака, савесном бригом о деци, уопштено речено, поштовањем свих многобројних правила и прописа религије и хигијене. С друге стране, једва да је потребно рећи да све што је против религијског учења и хигијенских правила, тежи да смањи квалитет“.

„Сваки човек треба да сматра своје тело поклоном од непроцењиве вредности од Онога кога он воли изнад свега, величанственим уметничким делом неописиве лепоте и вештине ван људске моћи схаватања, и тако деликатним и нежним да га једна реч, дах, поглед или мисао само може повредити“.

„Нечистоћа која рађа болест и смрт је не само самоуништавајућа, већ и крајње неморална склоност. Чувањем нашег тела од инфекције, здраво и чисто ми изражавамо наше поштовање високом принципу којем су она подарена. Онај ко поштује прописе хигијене у овом смислу, показује се искрено побожним. Лабавост морала је страшно зло које трује и дух и тело, и одговорно је за велико назадовање. Друштвени живот, модерно образовање и запосленост жена који теже да их отргну од кућних послова и претворе у мушкарце, махните потребе које умањују узвишен идеал који оне представљају, смањују уметничку стваралачку моћ и проузрокују стерилитет и опште смањење расе“.

Разматрајући даље проблеме човечанства, Тесла долази до следећег закључка: „Видимо да је на три начина могуће решење великог проблема повећања људске енергије, одговор дат помоћу три речи: храна, мир и рад. Много, много година сам мозгао и размишљао, губио се у нагађањима и теоријама, док нисам стигао до ових решења, да бих тада схватио, да су ме о њима учили у раном детињству. Ове три речи представљају основни тон хришћанске религије. Сада ми је јасно њихово научно значење и сврха: храна да се повећа маса, мир да се смањи успоравајућа сила и рад да се повећа сила која убрзава људско кретање. Ово су једина три могућа решења великог проблема, а сви они имају један предмет, један циљ – да се повећа људска енергија.

Када ово уочимо, не можемо а да се не задивимо колико је мудра и научна и колико је неизмерно практична хришћанска религија, и у каквом значајном контрасту она стоји са другим религијама.

Очигледно, она је резултат практичног експеримента и научног посматрања, који су се продубљивали вековима, док су се остале религије изгледа јавиле само као последица апстрактних разматрања. Рад, неуморан напор, користан и акумулативан, са периодима одмора ради веће ефикасности је Његова главна и увек поновљена заповест.

Тако смо ми, надахнути и Хришћанством и науком, способни да чинимо највише што се може за добробит људског рода“.

Милован Матић

Извор: Православље

РАСЕН

#Научници #Никола Тесла #Православље #ДУХОВНОСТ #НАУКА

0 notes

rasen-rs · 6 years

Text

Шта је Никола Тесла рекао краљу Петру II у Њујорку 1942. године?

Ратна 1942. година је била обележена изузетном активношћу југословенске Краљевске владе у избеглиштву, како на пољу организовања покрета отпора у земљи, тако и дипломатском плану. Краљ Петар II Карађорђевић је јуна 1942. године био у Вашингтону у посети америчком председнику, тражећи помоћ за борбу против окупатора. Како је желео да се сретне са Теслом отпутовао је у Њујорк, али Тесла није могао…

View On WordPress

#Други светски рат #Краљ Петар Други Карађорђевић #Никола Тесла

0 notes

palankaonline · 7 years

Link

Проф др Рајко Долечек: Зашто званична Немачка мрзи Србију? У уништењу Југославије, у наношењу штете Србији, у њеном оцрњивању током ратова на Балкану крајем 20.века и све до сада, главну улогу је одиграла влада иначе демократске Немачке, данас предводнице Европске уније (ЕУ), као и медији њеног мејнстрима. Очевидно под њеним утицајем, своју прљаву улогу су током тога одиграле и иначе стварно демократске државе ЕУ а специјално Сједињене Америчке Државе (САД) и организација НАТО. Али упркос свега тога, немали број Немаца и Американаца, Европљана из ЕУ, као и део њихових медија, су свесни те неправде и дало би се рећи и те мржње, и храбро против тога недволично иступају, дало би се рећи бранећи и правдајући Србију. Како објаснити ову против српску активност данашње званичне Немачке и мејнстрима њених медија? Истина је, да су се Српска краљевина (1914-18) и Србијом предвођена Југославија (1941-45) два пута успешно бориле, уз страховите губитке, против немачког агресора, на страни западних савезника и Русије. Србија је у оба рата веома помогла, да Немачка изгуби рат. Србија – српски народ, су нарочито значајно допринели томе, да је Немачка и други пут изгубила овај најкрвавији до сада рат, који је изазвала Немачка и њен вођа Хитлер. НАТО је постало, дало би се рећи, криминалном организацијом, када је на основу измишљотима, чак и отворених лажи о геноциду косовских Албанаца, извршило агресију, без одобрења Савета безбедности ОУН, 24.марта 1999, против Савезне Републике Југославије („Мале Југославије“. против Србије+Црне Горе). НАТО авиони и ракете су 78 дана и ноћи убијали и уништавали и то највише по Србији. Чувени француски генерал Галоа (Pierre-Marie Gallois) ја на дан десете годишњице (2009) криминалне НАТО агресије против Србије, рекао: -„Данас се сећамо једне врло тужне годишњице, када су пре 10 година западне демократије, предвођене Немачком, Енглеском, Америком и Француском, бомбардовале државу Југославију, уз грубо нарушавање међународног права, повеље ОУН, хелсиншког акта и директива о неповредивости граница, када су без одлуке Савета безбедности и без конзултација са сопственим парламентима отпочеле рат. Речено укратко, ова серија насиља против међународног права је стварно црном мрљом на моралној слици западних земаља…Као тачка број један је тужеља Немачке да се освети Србима, који су ратовали током 1. и 2. светског рата на страни савезника против Немачке. Осим тога је Србима успело, да под командом генерала Михаиловића, а доцније Тита, вежу више немачких дивизија, веома потребних на фронту пред Москвом, доцније пред Ленинградом. Тако да је Берлин, у то време у ствари Бон, сматрао, да је српски отпор допринео томе, да је Немачка изгубила два светска рата. Требало је казнити народ….Као тачка број два било јенеопходно наградити Хрвате и Муслимане, који су се током рата придружили Немачкој…“ Генерал ваздухопловства Француске у пензији Пјер-Мари Галоа је био блиским сарадником генерала Де Гола и иницијатором француских нуклеарних снага. У своје време је представљао једног од нејзначајнијих геополитичара. Позната је његова књига „Крв нафте“ (Le Sang du Pétrol – L’Age d’Homme, Lausanne, 1996). На омоту књиге је неколико реченица, које показују какав је садржај књиге. -„Тек што је био срушен Берлински зид у 1989.години, цела земља је постала лабораторијом за изградњу „Новог светског поретка“. Народи, ослобођени од јарма комунизма, чекали су од Запада правду, разумевање и помоћ. Али се убрзо појавило разочарење. Тиме, што су присвојиле улогу представника међународне заједнице, су Америка целом свету а Немачка Европи наметнуле своје амбиције, често и силом, али увек са изговором, да се шири правда.“ -„Ратови у Ираку и на Балкану су показали ефикасност њихових принудних средстава. Данас се зна, како створити услове за успешно вођење рата, како непријатеља оклеветати дезинформацијама, уз увеличавање његових грешака…И на крају како, без сопственог излагања опасности и без сопствених жртава, кажњавати, уништавати и убијати у име правде и права. Једно ново средство за изнуђавање је било додато оним досадашњим. А то је Међународни суд за ратне злочине, чијим циљем је утицати на ток догађаја кажњавањем вођа буна против Новог Светског Поретка. У том суду представљају тужиоци у исто време и судије а оптужбе имају значај доказа.“ Aли ту постоји још један догађај, који је можда могао не само да изазове, него и да јако повећа немачку мржњу и освету против Срба. У марту 1941 је скоро цела Европа била под Хитлеровом чизмом,. само се још Черчилова Британија храбро борила, уз делимичну материјалну помоћ Рузвелтове Америке. Бугарска, Мађарска и Румунија су пришле Тројном Пакту (Берлин+Рим+Токио) а Немачка је уз грубе претње терала Југославију, да и она приђе Тројном пакту. Почетком године је у Београду била војна мисија и Британије и САД, полу легално је био присутан (?) и Рузвелтов пријате1 ad hocпуковник Вилијам Донован, после уласка САД у рат шеф америчке ОSS (Office of Strategic Services, будућа CIA). Британија је Југославији, осим пара, обећавала брда и долине, ВВС је јављало о нереалним бројевима британских авиона, тенкова, војника у Грчкој, који би Југославији наводно могли помоћи. У то време сам то сам добро чуо (ВВС). Али, нажалост, се убрзо показало, да су то војнички гледано, били све сами нереални бројеви Британије, која се очајнички, али на крају успешно, борила. У то време, је Хитлер већ имао спремљен уништавајући напад на СССР, тако звани ПЛАН БАРБАРОСА. Уништење СССР (Русије) је требало да почне неочекиваним масовним нападом на свима фронтовима половимом маја 1941. Већ су се тајно спремале и концентрисале елитне јединице Хитлеровог Wehrmachta за овај напад, иако су иначе односи Немачка-СССР на први поглед били перфектни, према „пакту“ Хитлер-Сталин из августа 1939. У Немачку су стално стизале стотине теретних возова са рудама, нафтом, храном. Председник регентског савета, принц Павле, иначе велики анаглофил, за још увек непунолетног 17годишњег престолонаследника Петра (његовог оца, популарног краља Александра Карађорђевића су убили 9.октобра 1934 у Марсељу усташко-македонски терористи). је на крају пристао да Југославија приступи Тројном пакту, да би спасао Југославију од уништења. ИЈугославија је постала чланицом тога пакта 25. марта 1941. Ауторов отац је био заступник за Југославију великог Чехословачког концерна ЧКД, који је снадбевао југословенску војску са многим војним потребама. Некако половином марта 1941.је био службено код команданта Краљевског ваздухопловства генерала Душана Симовића, са којим је био у пријатељским односима. Када је генерала упитао, да ли је могуће, да би српска војска некако сарађивала са хитлеровском Немачком, генерал му је сасвим недвосмислено одговорио: -„Господине инжењеру, српска војска НИКАДА неће сарађивати са хитлеровском Немачком. Али ће то вероватно коштати много крви !“ У Београду смо становали у Бирчаниновој улици, прекопута Војне академије. Ујутру, 27.марта, два дана пошто је Југославија постала чланицом Тројног пакта, нас је око 6 сати ујутро пробудио тата: „Устајте! Војска је извршика државни удар. Доле, на ћошку булевара Кнеза Милоша, су тенкови. Радио је јавио, да су вође удара српски генерали Душан Симовић и Бора Мирковић. У Београду су војници шумадијске дивизије. Новим председником владе је генерал Душан Симовић. Млади престолонаследник је проглашен краљем, као Петар II Карађорђевић. Српски народ у Беогхраду је био одушевљен, да је српска војска у ствари омрзнути пакт укинула. Избиле су спонтане масовне манифестације подршке војсци и новој влади, младоме краљу. Хиљаде су клицале ЖИВЕО КРАЉ ПЕТАР! , БОЉЕ РАТ НЕГО ПАКТ ! чак и оно потмурно, али борбено БОЉЕ ГРОБ; НЕГО РОБ ! Сличне манифестације су се одигравале и у другим градовима Југославије, са српском већином. У Сарајеву је и део Муслимана манифестовао и клицао младом краљу. Хитлер се разбеснео и наредио је уништење Југославије а кажњавање Срба и Београда. Немачка, Италија, Бугарска и Мађарска су за нецеле две недеље 6.априла 1941.извршиле напад на Југославију. Београд и остали српски градови су били бомбардовани, Београд врло тешко и више дана. Хрватски градови нису били бомбардовани. У Београду је изгорело неколико хиљада кућа, било је много мртвих и огромна разарања. Престала је струја, није текла вода, радње су остале затворене, снадбевање је престало, телефон и радио су били мртви. Улице су биле пуне кратера од бомби. Нисмо имали никакве вести каква је ситуација на бојишту Ради државног удара који су извршили српски официри, морао је Хитлер да одгоди читав План Барбароса за више од месец дана. Није смео да изврши онај огроман напад на Русију (СССР) ради привремено нестабилне ситуације на Балкану, пошто су Срби одбили својим ударом сарадњу са Немачком а храбри Грци су успешно побеђивали Мусолинијеву војску, која је у јесен 1940 напала Грчку (И Мусолини је хтео да се покаже, пошто је видео Хитлерове успехе другде). Хитлер је морао, после догађаја у Београду, да привремено повуће више својих елитних дивизија из Плана Барбароса и ради тога губитка времена му није пошло за руком да дође до Москве и да у њу и „уђе“ пре почетка зиме, за коју немачка војска није била уопште спремна и тамо је доживела катастрофалан пораз, не само ради храбрости руске војске, ратне вештине њених генерала, али и ради делатности ГЕНЕРАЛА ЗИМЕ. Државни удар српских официра је свакако допринео томе, да је Хитлерова Немачка била поново побеђена, упрскос свих оних спектакуларних успеха њене војске у Европи током 1940-1942. Дали је то био један од разлога нове експлозије непријатељства, мржње званичне Немачке и дела мејнстрима њених медија, као и дела европске елите, против Срба? Дали би се, и како би евентуално изменила историја Југославије, Србије, Балкана, рата уопште, да није било 27.марта 1941? Проф др Рајко Долечек ВИДОВДАН

Проф др Рајко Долечек: Зашто званична Немачка мрзи Србију? | Видовдан Магазин

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Новости #Србија #Вести #Паланка на вези #S

0 notes

palankaonline · 7 years

Photo

Проф др Рајко Долечек: Зашто званична Немачка мрзи Србију? http://ift.tt/2vbIL3W, Проф др Рајко Долечек: Зашто званична Немачка мрзи Србију? У уништењу Југославије, у наношењу штете Србији, у њеном оцрњивању током ратова на Балкану крајем 20.века и све до сада, главну улогу је одиграла влада иначе демократске Немачке, данас предводнице Европске уније (ЕУ), као и медији њеног мејнстрима. Очевидно под њеним утицајем, своју прљаву улогу су током тога одиграле и иначе стварно демократске државе ЕУ а специјално Сједињене Америчке Државе (САД) и организација НАТО. Али упркос свега тога, немали број Немаца и Американаца, Европљана из ЕУ, као и део њихових медија, су свесни те неправде и дало би се рећи и те мржње, и храбро против тога недволично иступају, дало би се рећи бранећи и правдајући Србију. Како објаснити ову против српску активност данашње званичне Немачке и мејнстрима њених медија? Истина је, да су се Српска краљевина (1914-18) и Србијом предвођена Југославија (1941-45) два пута успешно бориле, уз страховите губитке, против немачког агресора, на страни западних савезника и Русије. Србија је у оба рата веома помогла, да Немачка изгуби рат. Србија – српски народ, су нарочито значајно допринели томе, да је Немачка и други пут изгубила овај најкрвавији до сада рат, који је изазвала Немачка и њен вођа Хитлер. НАТО је постало, дало би се рећи, криминалном организацијом, када је на основу измишљотима, чак и отворених лажи о геноциду косовских Албанаца, извршило агресију, без одобрења Савета безбедности ОУН, 24.марта 1999, против Савезне Републике Југославије („Мале Југославије“. против Србије+Црне Горе). НАТО авиони и ракете су 78 дана и ноћи убијали и уништавали и то највише по Србији. Чувени француски генерал Галоа (Pierre-Marie Gallois) ја на дан десете годишњице (2009) криминалне НАТО агресије против Србије, рекао: -„Данас се сећамо једне врло тужне годишњице, када су пре 10 година западне демократије, предвођене Немачком, Енглеском, Америком и Француском, бомбардовале државу Југославију, уз грубо нарушавање међународног права, повеље ОУН, хелсиншког акта и директива о неповредивости граница, када су без одлуке Савета безбедности и без конзултација са сопственим парламентима отпочеле рат. Речено укратко, ова серија насиља против међународног права је стварно црном мрљом на моралној слици западних земаља…Као тачка број један је тужеља Немачке да се освети Србима, који су ратовали током 1. и 2. светског рата на страни савезника против Немачке. Осим тога је Србима успело, да под командом генерала Михаиловића, а доцније Тита, вежу више немачких дивизија, веома потребних на фронту пред Москвом, доцније пред Ленинградом. Тако да је Берлин, у то време у ствари Бон, сматрао, да је српски отпор допринео томе, да је Немачка изгубила два светска рата. Требало је казнити народ….Као тачка број два било јенеопходно наградити Хрвате и Муслимане, који су се током рата придружили Немачкој…“ Генерал ваздухопловства Француске у пензији Пјер-Мари Галоа је био блиским сарадником генерала Де Гола и иницијатором француских нуклеарних снага. У своје време је представљао једног од нејзначајнијих геополитичара. Позната је његова књига „Крв нафте“ (Le Sang du Pétrol – L’Age d’Homme, Lausanne, 1996). На омоту књиге је неколико реченица, које показују какав је садржај књиге. -„Тек што је био срушен Берлински зид у 1989.години, цела земља је постала лабораторијом за изградњу „Новог светског поретка“. Народи, ослобођени од јарма комунизма, чекали су од Запада правду, разумевање и помоћ. Али се убрзо појавило разочарење. Тиме, што су присвојиле улогу представника међународне заједнице, су Америка целом свету а Немачка Европи наметнуле своје амбиције, често и силом, али увек са изговором, да се шири правда.“ -„Ратови у Ираку и на Балкану су показали ефикасност њихових принудних средстава. Данас се зна, како створити услове за успешно вођење рата, како непријатеља оклеветати дезинформацијама, уз увеличавање његових грешака…И на крају како, без сопственог излагања опасности и без сопствених жртава, кажњавати, уништавати и убијати у име правде и права. Једно ново средство за изнуђавање је било додато оним досадашњим. А то је Међународни суд за ратне злочине, чијим циљем је утицати на ток догађаја кажњавањем вођа буна против Новог Светског Поретка. У том суду представљају тужиоци у исто време и судије а оптужбе имају значај доказа.“ Aли ту постоји још један догађај, који је можда могао не само да изазове, него и да јако повећа немачку мржњу и освету против Срба. У марту 1941 је скоро цела Европа била под Хитлеровом чизмом,. само се још Черчилова Британија храбро борила, уз делимичну материјалну помоћ Рузвелтове Америке. Бугарска, Мађарска и Румунија су пришле Тројном Пакту (Берлин+Рим+Токио) а Немачка је уз грубе претње терала Југославију, да и она приђе Тројном пакту. Почетком године је у Београду била војна мисија и Британије и САД, полу легално је био присутан (?) и Рузвелтов пријате1 ad hocпуковник Вилијам Донован, после уласка САД у рат шеф америчке ОSS (Office of Strategic Services, будућа CIA). Британија је Југославији, осим пара, обећавала брда и долине, ВВС је јављало о нереалним бројевима британских авиона, тенкова, војника у Грчкој, који би Југославији наводно могли помоћи. У то време сам то сам добро чуо (ВВС). Али, нажалост, се убрзо показало, да су то војнички гледано, били све сами нереални бројеви Британије, која се очајнички, али на крају успешно, борила. У то време, је Хитлер већ има�� спремљен уништавајући напад на СССР, тако звани ПЛАН БАРБАРОСА. Уништење СССР (Русије) је требало да почне неочекиваним масовним нападом на свима фронтовима половимом маја 1941. Већ су се тајно спремале и концентрисале елитне јединице Хитлеровог Wehrmachta за овај напад, иако су иначе односи Немачка-СССР на први поглед били перфектни, према „пакту“ Хитлер-Сталин из августа 1939. У Немачку су стално стизале стотине теретних возова са рудама, нафтом, храном. Председник регентског савета, принц Павле, иначе велики анаглофил, за још увек непунолетног 17годишњег престолонаследника Петра (његовог оца, популарног краља Александра Карађорђевића су убили 9.октобра 1934 у Марсељу усташко-македонски терористи). је на крају пристао да Југославија приступи Тројном пакту, да би спасао Југославију од уништења. ИЈугославија је постала чланицом тога пакта 25. марта 1941. Ауторов отац је био заступник за Југославију великог Чехословачког концерна ЧКД, који је снадбевао југословенску војску са многим војним потребама. Некако половином марта 1941.је био службено код команданта Краљевског ваздухопловства генерала Душана Симовића, са којим је био у пријатељским односима. Када је генерала упитао, да ли је могуће, да би српска војска некако сарађивала са хитлеровском Немачком, генерал му је сасвим недвосмислено одговорио: -„Господине инжењеру, српска војска НИКАДА неће сарађивати са хитлеровском Немачком. Али ће то вероватно коштати много крви !“ У Београду смо становали у Бирчаниновој улици, прекопута Војне академије. Ујутру, 27.марта, два дана пошто је Југославија постала чланицом Тројног пакта, нас је око 6 сати ујутро пробудио тата: „Устајте! Војска је извршика државни удар. Доле, на ћошку булевара Кнеза Милоша, су тенкови. Радио је јавио, да су вође удара српски генерали Душан Симовић и Бора Мирковић. У Београду су војници шумадијске дивизије. Новим председником владе је генерал Душан Симовић. Млади престолонаследник је проглашен краљем, као Петар II Карађорђевић. Српски народ у Беогхраду је био одушевљен, да је српска војска у ствари омрзнути пакт укинула. Избиле су спонтане масовне манифестације подршке војсци и новој влади, младоме краљу. Хиљаде су клицале ЖИВЕО КРАЉ ПЕТАР! , БОЉЕ РАТ НЕГО ПАКТ ! чак и оно потмурно, али борбено БОЉЕ ГРОБ; НЕГО РОБ ! Сличне манифестације су се одигравале и у другим градовима Југославије, са српском већином. У Сарајеву је и део Муслимана манифестовао и клицао младом краљу. Хитлер се разбеснео и наредио је уништење Југославије а кажњавање Срба и Београда. Немачка, Италија, Бугарска и Мађарска су за нецеле две недеље 6.априла 1941.извршиле напад на Југославију. Београд и остали српски градови су били бомбардовани, Београд врло тешко и више дана. Хрватски градови нису били бомбардовани. У Београду је изгорело неколико хиљада кућа, било је много мртвих и огромна разарања. Престала је струја, није текла вода, радње су остале затворене, снадбевање је престало, телефон и радио су били мртви. Улице су биле пуне кратера од бомби. Нисмо имали никакве вести каква је ситуација на бојишту Ради државног удара који су извршили српски официри, морао је Хитлер да одгоди читав План Барбароса за више од месец дана. Није смео да изврши онај огроман напад на Русију (СССР) ради привремено нестабилне ситуације на Балкану, пошто су Срби одбили својим ударом сарадњу са Немачком а храбри Грци су успешно побеђивали Мусолинијеву војску, која је у јесен 1940 напала Грчку (И Мусолини је хтео да се покаже, пошто је видео Хитлерове успехе другде). Хитлер је морао, после догађаја у Београду, да привремено повуће више својих елитних дивизија из Плана Барбароса и ради тога губитка времена му није пошло за руком да дође до Москве и да у њу и „уђе“ пре почетка зиме, за коју немачка војска није била уопште спремна и тамо је доживела катастрофалан пораз, не само ради храбрости руске војске, ратне вештине њених генерала, али и ради делатности ГЕНЕРАЛА ЗИМЕ. Државни удар српских официра је свакако допринео томе, да је Хитлерова Немачка била поново побеђена, упрскос свих оних спектакуларних успеха њене војске у Европи током 1940-1942. Дали је то био један од разлога нове експлозије непријатељства, мржње званичне Немачке и дела мејнстрима њених медија, као и дела европске елите, против Срба? Дали би се, и како би евентуално изменила историја Југославије, Србије, Балкана, рата уопште, да није било 27.марта 1941? Проф др Рајко Долечек ВИДОВДАН

Проф др Рајко Долечек: Зашто званична Немачка мрзи Србију? | Видовдан Магазин

, http://ift.tt/1rMQyM6

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Вести #Новости #Србија #Serbia #World #New

0 notes