#Народни Покрет

[balkanskapravila1371]

Шест предлога за спречавање велеиздаје

Молим делите пријатељима: ШЕСТ ПРЕДЛОГА за спречавање ВЕЛЕИЗДАЈЕ СРПСКОГ КОСОВА и МЕТОХИЈЕ – усаглашених од три организације – Народни покрет Срба на КиМ отаџбина, Друштво српских домаћина и Покрет српске саборности ОТЕТО – БИЋЕ ПРОКЛЕТО. НЕ КЛОНИМО ДУХОМ! ПРЕДЛОЗИ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПРИЗНАВАЊА НЕЗАВИСНОСТИ АП КиМ Полазећи од Повеље УН, Устава Републике Србије и Резолуције Савета безбедности УН…

[vaseljenska]

Пожар подметнут на миг из Београда?

Пожар подметнут на миг из Београда? http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/pozar-podmetnut-na-mig-iz-beograda/

[catwoman-studio]

ЦАР ЈЕ ГО, ИЛИ, АПОЛИТИКА - "GO"

Срби су чудо, ал око 50 посто, пошто су остали — пелцовани! Тако бар каже — статистика! А статистика, наша дика — све што желиш — наслика! Па се и ја ту надам да нас је више — чудних!

А ја, као и увек, водим се оном народном — не слушај — шта, него — ко ти каже.

Зато, не ругам се (бар 50 посто) него:ПОЗИВАМ СВЕ, СВЕ - 'АЈМО У АПОЛИТИКУ, БРЕМа шта то значило – а значи! Бар 50 посто.

ПОЗИВАМ СВЕ, СВЕ - 'АЈМО У АПОЛИТИКУ, БРЕ

Ма шта то значило – а значи! Бар 50 посто.

Било би нетачно и дочекано на нож од зналаца лепе српске језике, да кажем да реч - аполитичност, не постоји. Међутим, има друга реч која помаља своје лажно лице уткано у сваком слову, а настала је из исте коренске речи и гласи – аполитика. Да су две речи – А и – Политика, то Знам шта Значи. Нарочито знаци интерпункције. Међутим, зашто се у нашем прастаром језику и истом таквом писму ( а Срби имају своје писмо – као реткост међу многобројним језицима – који га немају) употребљавају речи које немају – значењ��? Можда објашњење, ал' – не и значење.

Зато што неки и пишу на тараби – или чак цртају полне органе, нарочито мушке – иако то не може да се ухвати ... ни за крај ни за почетак. На значење мислим.

Можеш да објашњаваш и поетски и прозно, ал' слаба вајда! И многи су до сада видели да је непрофитно хватати маглу и не залећу се – на тарабу!

Осим у Србији. У Србији ових дана се не испушта ова кованица – из уста. Многи који је окрећу у својим устима као врућ кромпир, јер ни они не верују да то може да се прогута, ипак не одустају! Гутају слова – јер ни сами себи не верују шта трабуњају, ал' упорни – ко шта – веле - сто пута поновљена глупост – постаје наука!

А  ови кобајаги освешћени, не дају се заврнути (по стоти пут) - вришти се по читав дан : - Нећемо Политичаре, хоћемо (А)политичаре! Као и - Еве ти га - на - политико и политичари!

А - Политичар — је! Бошко!

И тако из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину – све кованице од речи Политика – улећу у изборну трку – па која победи.

Каче се по говорницама, друштвеним мрежама, улицама - и сви не ваде из уста оно што пише на тараби – а не значи ништа. Ал' уме да зазвучи.

Ево колико јуче, ал' по стоти пут изађоше ти (А)политичари за говорницу да преп... звиждају пароле за масе, јер други не умеју тако реско, тако громко (ови имају и по сто кила) да изрекламирају своју Аполитику. Ко још уме да прода рог за свећу, него они што је не пале ни у цркви, а рогове држе у задњем џепу?! У предњем би им се виде(л)о! Да имају!

Ко уме боље од доктора који су се ономад појавили са огромном килажом и још већим егом – да нам (не) објасни откуда се баш сад пред „спонтани народни протест" организован од Кју-анон- покрета (као и глобално на исти датум) – сетио да престане да ћути и да само ради свој посао?! Али ту је фора. Громада-Лекар није само ћутао и радио свој посао (?!) – но формирао свој Покрет. И представио га – на камиону као и сви лубеничари. Као на кванташкој, ал' пијаци! Па ко да више!

Ко уме боље од доктора који се први по речима водитеља (тужног скупа на камиону) - ПРВИ појавио у медијима (?!) да слободно и без длаке на језику – говори о „свему овоме“ (ма шта то било и ма колико то подсећало на неразумљив говор са РТС – огласне тарабе)?! Доктора, који јесте мало смањио килажу ( а бога ми и величину, ил' се то мени чини) од времена када нас је убеђивао да гостује и на националној ТВ само – да би пркосио властима. Говорио је да смо ми Срби нападнути бојним отровима и да зато не треба вакцина него противотров... И да га власт толико мрзи

да му буши гуме после сваког гостовања. Није било баш толико тужно као Тиодоровићево гребање (од стране терориста – српских) омиљене ауто – играчке, али довољно потресно да исти (у смањеној величини) изађе на камион јуче и да – најави свој Политички Покрет, али наравно - Аполитичан ( е ову реч препознајем, али не и значење)! Као што је и он постао – (А)политичар и као што је ипак за сваки случај – примио руску вакцину! Их, па зна и он за јадац и да тараба – трпи све.

Ко уме боље, опет, да води програм од водитеља (или можда народног вође) најгледанијег слободарског Јутут канала који је чак прешао на Телеграм колико га јуре нечастиви због слободарске пропаганде, а да га ни једном нису – истулили?! На Јутут каналу! Ко боље, гласније, а после заклињања да му је политика — огавна, може протурити — аполитичног политичара! А ко громаду од (новокомпонованог) истинољупца што га умало не истуче када је само поменуо да народ више не верује лекарима?! Ама, загрме на њега (јер ипак је тежи од водитеља) –

Мени верују!

- Добро, прошапута водитељ, истине и правде (кад год је то популарно и сврсисходно) и – позва „новопеченог лекара који (више) не ради само свој посао“ него прави Политичке Покрете у ово аполитичарско време- да се пропне на камион – да га сви (први пут) виде!

И зато:

Позивам – све, све: - 'Ајмо у – Аполитику, бре!!!

А шта на све каже доктор медицинских наука по старом нормалном, а «Ковид битанга» по новој научној мисли? Има ли ово што се дешава по протестима и уопште по Србији — бар 50 посто смисла?

[palankaonline]

ОПРЕ РОМА ТИМ ИЗ ПАЛАНКЕ ИЗГРАДИО ТЕРЕН ЗА ФУДБАЛ И КОШАРКУ https://ift.tt/36vOZ1v Опре Рома тим из Смедеревске Паланке је за време КОВИД-а покренуо своју заједницу на изградњи терена за фудбал и кошарку у насељу. Тим поводом тим из Смедеревске Паланке је похваљен за труд који улаже и доприносу заједници и њиховим примером подстичу друге да ураде нешто слично. Иначе, Опре Рома је народни покрет у Србији који … Nastaviti čitanje https://ift.tt/eA8V8J #СмедеревскаПаланка #Србија #вести #новости #Паланка #Serbia #news #Palanka

[rasen-rs]

У Европи постоји народ чији је језик сличан српском, а чија се престоница у средњем веку звала Београд. То су Кашуби, који живе на најлепшим обалама Балтичког мора – каже др Душан Пажђерски, научник из околине Гдањска.

Кашуби

Када као туриста дођете у Гдањск и околину, не треба да знате пољски да би сте се споразумевали са локалним становништвом. Овде већину житеља чине Кашуби, стари словенски народ, који одлично разуме српски. Доктор славистике Душан Пажђерски је човек за ког се данас говори да је први свету открио овај нови народ.

– Дошао сам 1999. године из Новог Сада у Пољску да докторирам и упознао сам људе који одлично разумеју српски језик. То ме је привукло да истражујем и откријем да су Кашуби аутохтони словенски народ, који живи на најлепшим обалама Балтичког мора. У свом речнику имају фонд српске говорне традиције. Уосталом, Кашуби на југу Балтика, имају Српско село и Српско језеро – открио нам је своју тајну везу са овим народом др Душан Пажђерски, који за себе каже да је Новосађанин.

Његова истраживања су показала да су Кашуби остатак средњовековног народа Поморјана, који је на просторе покрајине Помераније дошао пре Пољака.

Кашуби су били поморци, који су пословали са Бокељима. Приликом поделе интересних сфера на Версајској конференцији њихова област Померенија или Кашуба је додељена Пољској. За време Другог светског рата Кашуби су једини имали организовани партизански покрет. Данас их у Пољској има више од 5.000.

– Моје анализе су показале да се око 51.000 људи у Пољској изјаснило да говоре кашупским језиком. Сматра се да особа које су пореклом Кашуби у Пољској има око 300.000. Кашуби немају статус народа, већ регионалне етничке заједнице. Њихов језик као оргинална баштина има статус националног. Они су сачували своје етничке особине, јер вековима живе изоловано. Основали су град Гдањск. Увек су имали везе са српским народом. Једна од престоница кашупских кнезова у средњем веку звала се Београд. Тај град, нажалост, више не постоји – открива нам др Пажђерски.

Кашуби су, кажу сами Пољаци, једини прави западнословенски народ. Религиознији су од Пољака. Наталитет им је прилично висок, иако су подвргнути асимилацији и емиграцији. Баве се пољопривредом и рибарством. Највеће пољске фабрике за прераду рибе и најбољи пољски приморски туристички центри су на Кашубима.

Грб Кашуба

– По менталитету су слични Словенцима. Вредни су, предузетни, али су гостољубиви као Срби. Њихова народна ношња личи на нашу. Одликује је народни вез, који имају српске кошуље, кецеље и доламе. Уз то, имају велико разумевање за српску историју. Један од највећих кашупских песника Станислав Пестка је за време кризе око Космета, превео и објавио песму Стефана Лазаревића “Речи на мраморном стубу на Косову”. А, први научно уређени кашупско-пољски речник Стефана Рамулта, који је 1893. године издала Пољска академија наука из Кракова, рецензенти су упоредили са “Српским рјечником” Вука Караџића – казује Душан Пажђерски, иначе, велики пријатељ Кашуба.

Наш саговорник прећуткује да је тој вези Кашуба и Срба сам највише допринео. Пажђерски живи у градићу Вејхерову са Кашубама. Први је о овом народу написао стручне радове, а у Београду је, у издавачком предузећу “Алма” отворио Кашупску библиотеку. Уз помоћ Пројекта Растко 2004. године отворио је прву кашупску интернет библиотеку и тиме овај народ представио као своје научно откриће. За тај допринос народ Кашуби је др Душана Пажђерског наградио Медаљом Столема, коју је 2006. године добио и пољски премијер Доналд Туску, који је и сам Кашуб.

– Моји планови су да отворим прву катедру кашубистике на Гдањском универзитету и да припремимо Прву међународну конференцију о Кашуби, како би цео свет упознао овај народ. Како сам на последњем Сајму књига у Београду у госте довео издавача Јарослава Елварта, првог Кашуба који је посетио Србију, планирам да доведем још неколико важних представника овог народа – поверио нам се др Душан Пажђерски.

Средином маја 2011. године је са групом студената први пут у посету Србији дошла и мала група Кашуба. Делегацију је водили једини кашупски издавач и угледни пољопривредник, иначе сувласник једине кашупске приватне телевизије. Истовремено је одржана библиотечка конференција у граду Вејхерову, на којој су учествовали представници две српске библиотеке, из Чачка и Новог Сада.

Кашубија, топоними у 20. веку

Становништво кашуба у Кашубији 2005. године; фото: Википедија

ПОЉСКИ СРБИН

Др Душан Пажђерски је рођен у Зеници 1967. године у породици Леха Пажђерског, професора пољског језика. На рођењу је добио име Владислав.

Студирао је славистику у Београду, радио у новосадском Радију 100 и Матици српској. Отишао је у Пољску да изучава пољско-српски речник биљака. Ради на универзитету Гдањск, предаје граматику српског и пољског језика.

Истражује тајне кашупског језика. Објавио је “Антологија кашупске народне приповетке”, а ради први кашупско-српски речник.

Кашуби; фото: Візова підтримка

Германизација кашубских Срба

“Архива за словенску литературу, уметност и науку” [1], где ћемо наћи један потресан чланак о однарођавању древног сербског племена Кашуба, са обала Балтичког мора, текст који ћемо овде да цитирамо, тешка је оптужба бруталне и безобзирне германизације. 

“Кашуби – огранак великог словенског стабла, насељавали су у најстаријим временима целу низију дуж Балтичког мора, између Одре и Висле, све до Неце и Варте. Већ са увођењем хришћанства, појавили су се и први почеци страног језика и страних обичаја у (њиховој) земљи… Пре тога, они нису били никоме потчињени и господовали су … по својој сопственој вољи…… али, немачки службеници настојали су свим силама, да у погледу културе старе становнике потискују све ниже, да би потом

– духовно и материјално осиромашени народ могли да лакше германизују.

Због тога и службене власти не поступају ни мало мање окрутно против словенских душебрижника, од верског старешине… Непосредна последица тога је била, да су католички душебрижници немачког језика имали свуда предност и имали само они наклоност, не само код верских, већ и код државних власти… У окрузима Лауенбурга, Битова, Столпа, Румелбурга и Новог Штетина, где је живело најмање 40.000 Кашуба, исто тако као и у Данцишком округу, где су Немци представљали највише четврти деостановништва, у школским семинарима нема ни једног учитеља за словенски језик, управо као ни у богословском семинару у Пелпину, или у одговарајућим гимназијама…

Док се тако код омладине не негује никаква клица нечега бољег, док се угушује чак и сваки племенитији осећај настао сам од себе… дотле се ни старост не оставља недотакнута од разорних утицаја…

Тако се настоји још и данас свим могућим средствима, да се истребе остаци Кашуба на такав начин, да се не убијају више физички, већ духовно. И то се врши у ХIХ веку! Који циљ је довољно велики, да би могао такво једно средство да освешта? Али, већ се верује, да је дело потпуно извршенонемачки часописи и брошуре већ нам довикују с осећањем насладе: “Ви сте германизовани!

Крсто Крцун Драговић

Напомена:

 [1] Jahrbücher für slavische Literatur, Kunst und Wissenschaft. Hrsg. von J. P. Jordan.Том 1 књиге Jahrbücher für slavische Literatur, Kunst und Wissenschaft. Hrsg. von J. P. Jordan, Johann Ernst Schmaler, Johann-Paul Jordan, Johann Ernst Schmaler, Binder, 1843, sтранe 243,244,245,246,247

Извори: Вечерње Новости, weebly

  Кашуби су као Срби У Европи постоји народ чији је језик сличан српском, а чија се престоница у средњем веку звала Београд.

[prolazimulicomtvojom]

Маријана Грегоран

Маријана Грегоран (Ходошан, Међимурје, 24. јануар 1921 — Јајинци, код Београда, 19. септембар 1941), текстилна радница и учесница Народноослободилачке борбе.

Биографија Рођена је 24. јануара 1921. године у селу Ходошану, код Чаковца, у Међимурју. Дошла је у Београд неколико година пред рат и, још врло млада, запослила се у штофари Владе Илића. Одмах се укључила у напредни раднички покрет, те је 1938. учлањена у КПЈ. Узела је видног учешћа у организовању радника и активно учествовала у свим акцијама које је водила Партија. У 1939. и 1940. години штрајкови су све чешћи и масовнији и све више имају политички карактер. На Карабурми, радничком предграђу Београда, једно време је партијска организација развила најживљу активност међу текстилним радницима. Услови рада у штофари Владе Илића, а и у другим предузећима, били су све тежи, те је незадовољство међу радницима из дана у дан расло. На збору радника у штофари Владе Илића у јесен 1939. године, састављени су захтеви које је радница Маријана Грегоран поднела власнику фабрике. Осетивши јаку радничку организацију, власник је обећао да ће удовољити захтевима. Међутим, после два дана почео је са репресалијама. Маријана Грегоран је добила моментални отказ, мотивисан грешком у раду. У знак протеста цело њено одељење обуставило је рад, а њему су се придружила и друга одељења. Отказ је повучен. У јесен 1940. године постала је члан Месног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) за Београд, а затим и чланица Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. После окупације Краљевине Југославије, 1941. године, радила је на организовању борбених акција у окупираном Београду. Ухапшена је 25. августа 1941. године на уличном састанку скојеваца. После страховитог мучења у Специјалној полицији пребачена је у логор на Бањици и стрељана у првој групи жена, 19. септембра 1941.године. По њој је названа једна од улица у београдском насељу Карабурма, где јој је подигнут и споменик.

Литература Жене Србије у НОБ. „Нолит“ Београд, 1975. година Народни хероји Југославије „Младост“ Београд, 1975. година

[palankaonline]

Никола Варагић: Антифашистичка коалиција За почетак, нека се и десничари и левичари боре против фашиста у својим редовима, нека победе зло у себи Једна изјава председника Србије Александра Вучића изазвала је посебну пажњу аутора са сајта Пешчаник. То је ова Вучићева изјава: „Имамо ускоро изборе за европски парламент. А каква ће позиција Србије да буде ако се сви удруже против коалиције народњачких и десних конзервативних странака. Ако се удруже либерали, социјалдемократе, зелени, социјалисти, комунисти и остали. Каква ће нам онда позиција бити. Боље да не дајем одговор. Ако се ово деси, а ствари иду у овом смеру, шта ћемо онда?“. Ауторима Пешчаника Растиславу Динићу и Дејану Илићу ова Вучићева изјава је зани��љива зато што он помиње удруживање оних који су њима идеолошки блиски. Мени су занимљива њихова запажања. Растислав Динић, у тексту „Антинародни фронт“, пише да се Вучић боји стварања те тзв. „антифашистичке коалиције“. Да ли се боји? Зашто се боји? Савезници Вучића су управо у тој тзв. „антифашистичкој коалицији“, или „народном фронту“. Вучић је подржао левичаре Клинтонове, а не Трампа. Вучићу је саветник левичар Блер. Вучић има одличне односе са Макроном. Вучић има добре односе са Орбаном, али, много боље са левичарем Соросом. Вучић је за председника Владе Србије поставио неког ко има одличне односе са људима који су део Трилатералне комисије и геј лобија. Вучићу је главни савезник и највећи узор канцеларка Немачке. Међутим, колико је политика Ангеле Меркел конзервативна? Дејан Илић је, у тексту „Авет антифашизма“, добро приметио да је Демохришћанска унија Ангеле Меркел била „понајмање народњачка и конзервативна странка. У оном смислу у ком изгледа Вучић схвата конзервативност и народњаштво, ЦДУ то није ни данас (пример: политика ЦДУ према избеглицама). И управо зато трпи политичке поразе“. Овде је Илић погрешио што се тиче Вучића, јер ни Вучићева политика није конзервативна, и ако се прати пример са избеглицама, Вучић спроводи политику Меркелове и Сороса. Али је Илић добро приметио да „ЦДУ политичке поразе трпи у коалицији са социјалистима, а не са народњацима и конзервативцима. Ако се нечега треба плашити пред изборе за европски парламент – онда то свакако није успех либерала, социјалдемократа, зелених, социјалиста и комуниста“. Меркелова је помогла долазак на власт Вучића, и Орбана како примећује Илић, али је у свему томе своју улогу имао и Сорос (Меркелова и Сорос имају исту политику према избеглицама). Само што Вучић не може кренути Орбановим путем. Вучић и Орбан су две различите врсте људи. Вучић личи на Пленковића из ХДЗ-а и Карла Билта из Шведске. Вучић је пре шест година „променио свест“, зар мора опет да се покаје? Мислим да се Вучић уопште не боји стварања те тзв. „антифашистичке коалиције“. Вучић међу саветницима и сарадницима у својој странци и неким странкама владајуће коалиције, у неким стра��кама опозиције, у неким невладиним организацијама, у Влади Србије, међу саветницима из света, има довољно либерала и социјалиста, који имају добре односе са либералима и социјалистима из Европске уније и САД. Вучић се боји пораза „либерала, социјалдемократа, зелених, социјалиста, комуниста и осталих“. Он жели да се они удруже, и да победе, јер су тамо сви његови пријатељи и савезници. Вучић би волео да им се и Меркелова придружи. Ако се то не догоди, Вучић ће морати да пише писма Трампу сваки дан, мораће да измисли још неки орден од Путина, мораће да изда Сороса. Вучић је пре избора у САД подржао Клинтонове против Трампа. Тада је изјавио да је то урадио зато што је он „најпаметнији“. Вучић је за саветника узео и Блера. Колико је Блер утицајан показује овај пример: хрватски тајкун Ивица Тодорић је узео за адвоката Блерову супругу, а суд у Лондону је одлучио да се Тодорић депортује у Загреб. За пар година, нико се неће сећати да је Макрон био председник Француске. Орбан је отерао Сороса из Мађарске, а Вучић је правио договоре са Соросем и Ципрасом. Ципрас је пред поразом у Грчкој. Од европских народњака и конзервативаца, Вучић има најбоље односе са Пленковићем. Оно што Вучића највише плаши је то што је и политичка каријера Ангеле Меркел готова. А Меркелова „поразе трпи у коалицији са социјалистима“. Исто тако и Вучић. Вучић је за савезнике изабрао губитнике. Тек сада је схватио да ће сви његови савезници и пријатељи отићи са власти у својим државама и да су изгубили међународни углед и утицај. То га је уплашило и тога се он боји. Он је са њима направио договоре када је преузео политику Демократске странке да би дошао на власт. Добри односи са Путином њему су служили да превари русофиле међу гласачима на изборима, са Кином да дође до неких пара којих на Западу више нема толико, са Орбаном да би га подржавали Мађари из Војводине. Ипак, у Србији највећи утицај и највише новца улажу (и износе из Србије) ММФ, ЕБРД и банке и компаније које са њима сарађују. А иза њих не стоје Орбан, Марин ле Пен и Путин. Иза ММФ, ЕБРД, ФЕД и сличних институција стоје исти они који су довели Вучића на власт. Њима је Вучић обећао да ће признати тзв. државу Косово. Они раде на удруживању тих „либерала, социјалдемократа, зелених, социјалиста и комуниста“. Такође, они све чине да Велика Британија не напусти ЕУ. Они су и даље јаки, али питање је колико ће још имати снаге да подржавају квислинге попут Вучића, са периферије своје империје. Ако буду потпуно поражени, Вучић се нада да ће наћи савезнике међу Путином, Орбаном, Трампом и осталим конзервативцима. Али ни ту није све једноставно, јер САД воде непријатељску политику према Русији, постоји могућност да у неким државама ЕУ и Нато екстремисти дођу на власт (а такви десничари су расисти и непријатељи православних Словена), међу православцима је све више раскола, итд. Можда Вучић већ сада размишља да следеће године забрани одржавање парада поноса у Београду, шта ви мислите? Можда ће да забрани и избеглицама улазак у Србију? Да ли ће Вучић успети да нађе праве савезнике међу ��онзервативцима у Русији и на Западу? Ако у томе успе, да ли ће ��у то помоћи да остане на власти у Србији, имајући у виду колико лоше ради и колико је народ сиромашан и незадовољан? Да ли ће народ још дуго моћи да трпи напредњаке, само зато што су они променили страну? Да ли могу да им се опросте грешке у унутрашњој политици? Да ли треба да се забораве све криминалне радње и крађе државе и народа? Шта ће бити са Жељком Митровићем и Драганом Ј. Вучићевићем, а шта са Аном Брнабић, Зораном Михајловић и Соњом Лихт, или Небојшом Крстићем и Чедом Јовановићем? Шта ће бити са корумпираним полицајцима и судијама, са корумпираним и нестручним директорима јавних предузећа? Да ли ће они да остану са Вучићем, а Вучић на власти, и све да остане исто, само зато што је Вучић променио савезнике у свету? Према Динићу и Илићу, само поменути „либерали, социјалдемократи, зелени, социјалисти и комунисти“, који би се удружили у ту тзв. „антифашистичку коалицију“, или у „народни фронт“, јесу антифашисти, плуралисти, демократе, а сви који су против њих, без обзира на разлике међу њима, то нису и не могу да буду. Да ли једино „либерали, социјалдемократи, зелени, социјалисти и комунисти“ могу да буду „антифашисти“, а сви који се не слажу са њима, сви који не уђу у ту тзв. „антифашистичку коалицију“, могу да буду једино фашисти и антидемократе? Међу десничарима постоје екстремисти, то је неспорно, али није сваки верник и конзервативац фашиста. Фашиста има и међу левичарима и либералима. Толико је доказа да није све тако црно-бело, и ко има уши да чује и очи да види, њему то не треба доказивати. Међу хришћанима постоје такви и они неће рећи да су сви левичари фашисти. Бесне псе, као што је онај са спорне насловне стране Илустроване политике, пуштају и левичари и десничари на своје неистомишљенике. Левичари такве псе пуштају на сваког ко на било који начин доведе у питање догме „новог светског поретка“, од еволуције преко ЛГБТ права до вакцина, гуше слободу медија, забрањују критичко мишљење, итд. Није демократски и плуралистички све критичаре у скупштини називати антидемократама и антиплуралистима. Нама заиста прети фашизам, и са левице, и са деснице, и потребни су нам антифашисти, и са левице, и са деснице. Левичари желе да створе „Народни фронт“, али, они све раде против народа – подржавају неконтролисан улазак избеглица другачије културе, са једне стране, и подржавају све што је против породице и рађања деце у свом народу, са друге стране. Такав „народни фронт“ води народ у нестанак. Добро је што су мале шансе да ће да настане тај „народни“ фронт. Илић и Динић такође мисле да није реално да се то догоди. Међутим, левица је на Западу и даље јака – левичари контролишу систем образовања и већи део медија, има их међу банкарима, фармацеутским и осталим компанијама, у неким државама су на власти, свуда је више атеиста него хришћан�� који иду у цркву… Слично је и у православним државама. У свим европским народима више људи умире него што се рађа, а на младе више утичу левичари и либерали, они образују већину младих преко школа и медија које контролишу. За сада, левичари одбијају да буду део било каквог покрета, странке или коалиције заједно са десничарима, а у својим покретима, странкама и коалицијама немају, не зову и не желе да имају десничаре. Последњи пример је одлука професора Факултета политичких наука и посланика либерално-левичарског покрета Доста је било Душана Павловића да напусти тај покрет, зато што је, према мишљењу Душана Павловића, покрет ДЈБ почео да мења свој идеолошки профила „превише у десно“. Павловић је одлучио да остане посланик ДЈБ и да настави сарадњу на смени ове владе. Добро је да Павловић настави сарадњу са ДЈБ, а да странке и покрети са левице сарађују са десничарима који нису фашисти. На пример, то је позитивно у Савезу за Србију, али је питање колико је све то искрено и како ће чланови и гласачи да реагују ако странке левице крену „превише у десно“. Као што сам написао у претходним текстовима, има наде, није све тако црно, у свету може да се догоди конзервативна револуција, а у Србији може да настане православни блок. А тамо где су људи сабрани у име Христа, нема (не сме да буде) фашизма, расизма и осталих изама. Наравно, уколико међу либералима, социјалдемократама, зеленима, социјалистима и комунистима има искрених антифашиста (прави антифашисти имају културу дијалога и правну свест), добродошли су као савезници у борби против фашизма. За почетак, нека се и десничари и левичари боре против фашиста у својим редовима, нека победе зло у себи. Нису потребне антифашистичке коалиције да би се борили једино против зла у другима.

Никола Варагић: Антифашистичка коалиција За почетак, нека се и десничари и левичари боре против фашиста у својим редовима, нека победе зло у себи

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

Никола Варагић: Антифашистичка коалиција https://ift.tt/2Q5FEHV, Никола Варагић: Антифашистичка коалиција За почетак, нека се и десничари и левичари боре против фашиста у својим редовима, нека победе зло у себи Једна изјава председника Србије Александра Вучића изазвала је посебну пажњу аутора са сајта Пешчаник. То је ова Вучићева изјава: „Имамо ускоро изборе за европски парламент. А каква ће позиција Србије да буде ако се сви удруже против коалиције народњачких и десних конзервативних странака. Ако се удруже либерали, социјалдемократе, зелени, социјалисти, комунисти и остали. Каква ће нам онда позиција бити. Боље да не дајем одговор. Ако се ово деси, а ствари иду у овом смеру, шта ћемо онда?“. Ауторима Пешчаника Растиславу Динићу и Дејану Илићу ова Вучићева изјава је занимљива зато што он помиње удруживање оних који су њима идеолошки блиски. Мени су занимљива њихова запажања. Растислав Динић, у тексту „Антинародни фронт“, пише да се Вучић боји стварања те тзв. „антифашистичке коалиције“. Да ли се боји? Зашто се боји? Савезници Вучића су управо у тој тзв. „антифашистичкој коалицији“, или „народном фронту“. Вучић је подржао левичаре Клинтонове, а не Трампа. Вучићу је саветник левичар Блер. Вучић има одличне односе са Макроном. Вучић има добре односе са Орбаном, али, много боље са левичарем Соросом. Вучић је за председника Владе Србије поставио неког ко има одличне односе са људима који су део Трилатералне комисије и геј лобија. Вучићу је главни савезник и највећи узор канцеларка Немачке. Међутим, колико је политика Ангеле Меркел конзервативна? Дејан Илић је, у тексту „Авет антифашизма“, добро приметио да је Демохришћанска унија Ангеле Меркел била „понајмање народњачка и конзервативна странка. У оном смислу у ком изгледа Вучић схвата конзервативност и народњаштво, ЦДУ то није ни данас (пример: политика ЦДУ према избеглицама). И управо зато трпи политичке поразе“. Овде је Илић погрешио што се тиче Вучића, јер ни Вучићева политика није конзервативна, и ако се прати пример са избеглицама, Вучић спроводи политику Меркелове и Сороса. Али је Илић добро приметио да „ЦДУ политичке поразе трпи у коалицији са социјалистима, а не са народњацима и конзервативцима. Ако се нечега треба плашити пред изборе за европски парламент – онда то свакако није успех либерала, социјалдемократа, зелених, социјалиста и комуниста“. Меркелова је помогла долазак на власт Вучића, и Орбана како примећује Илић, али је у свему томе своју улогу имао и Сорос (Меркелова и Сорос имају исту политику према избеглицама). Само што Вучић не може кренути Орбановим путем. Вучић и Орбан су две различите врсте људи. Вучић личи на Пленковића из ХДЗ-а и Карла Билта из Шведске. Вучић је пре шест година „променио свест“, зар мора опет да се покаје? Мислим да се Вучић уопште не боји стварања те тзв. „антифашистичке коалиције“. Вучић међу саветницима и сарадницима у својој странци и неким странкама владајуће коалиције, у неким странкама опозиције, у неким невладиним организацијама, у Влади Србије, међу саветницима из света, има довољно либерала и социјалиста, који имају добре односе са либералима и социјалистима из Европске уније и САД. Вучић се боји пораза „либерала, социјалдемократа, зелених, социјалиста, комуниста и осталих“. Он жели да се они удруже, и да победе, јер су тамо сви његови пријатељи и савезници. Вучић би волео да им се и Меркелова придружи. Ако се то не догоди, Вучић ће морати да пише писма Трампу сваки дан, мораће да измисли још неки орден од Путина, мораће да изда Сороса. Вучић је пре избора у САД подржао Клинтонове против Трампа. Тада је изјавио да је то урадио зато што је он „најпаметнији“. Вучић је за саветника узео и Блера. Колико је Блер утицајан показује овај пример: хрватски тајкун Ивица Тодорић је узео за адвоката Блерову супругу, а суд у Лондону је одлучио да се Тодорић депортује у Загреб. За пар година, нико се неће сећати да је Макрон био председник Француске. Орбан је отерао Сороса из Мађарске, а Вучић је правио договоре са Соросем и Ципрасом. Ципрас је пред поразом у Грчкој. Од европских народњака и конзервативаца, Вучић има најбоље односе са Пленковићем. Оно што Вучића највише плаши је то што је и политичка каријера Ангеле Меркел готова. А Меркелова „поразе трпи у коалицији са социјалистима“. Исто тако и Вучић. Вучић је за савезнике изабрао губитнике. Тек сада је схватио да ће сви његови савезници и пријатељи отићи са власти у својим државама и да су изгубили међународни углед и утицај. То га је уплашило и тога се он боји. Он је са њима направио договоре када је преузео политику Демократске странке да би дошао на власт. Добри односи са Путином њему су служили да превари русофиле међу гласачима на изборима, са Кином да дође до неких пара којих на Западу више нема толико, са Орбаном да би га подржавали Мађари из Војводине. Ипак, у Србији највећи утицај и највише новца улажу (и износе из Србије) ММФ, ЕБРД и банке и компаније које са њима сарађују. А иза њих не стоје Орбан, Марин ле Пен и Путин. Иза ММФ, ЕБРД, ФЕД и сличних институција стоје исти они који су довели Вучића на власт. Њима је Вучић обећао да ће признати тзв. државу Косово. Они раде на удруживању тих „либерала, социјалдемократа, зелених, социјалиста и комуниста“. Такође, они све чине да Велика Британија не напусти ЕУ. Они су и даље јаки, али питање је колико ће још имати снаге да подржавају квислинге попут Вучића, са периферије своје империје. Ако буду потпуно поражени, Вучић се нада да ће наћи савезнике међу Путином, Орбаном, Трампом и осталим конзервативцима. Али ни ту није све једноставно, јер САД воде непријатељску политику према Русији, постоји могућност да у неким државама ЕУ и Нато екстремисти дођу на власт (а такви десничари су расисти и непријатељи православних Словена), међу православцима је све више раскола, итд. Можда Вучић већ сада размишља да следеће године забрани одржавање парада поноса у Београду, шта ви мислите? Можда ће да забрани и избеглицама улазак у Србију? Да ли ће Вучић успети да нађе праве савезнике међу конзервативцима у Русији и на Западу? Ако у томе успе, да ли ће му то помоћи да остане на власти у Србији, имајући у виду колико лоше ради и колико је народ сиромашан и незадовољан? Да ли ће народ још дуго моћи да трпи напредњаке, само зато што су они променили страну? Да ли могу да им се опросте грешке у унутрашњој политици? Да ли треба да се забораве све криминалне радње и крађе државе и народа? Шта ће бити са Жељком Митровићем и Драганом Ј. Вучићевићем, а шта са Аном Брнабић, Зораном Михајловић и Соњом Лихт, или Небојшом Крстићем и Чедом Јовановићем? Шта ће бити са корумпираним полицајцима и судијама, са корумпираним и нестручним директорима јавних предузећа? Да ли ће они да остану са Вучићем, а Вучић на власти, и све да остане исто, само зато што је Вучић променио савезнике у свету? Према Динићу и Илићу, само поменути „либерали, социјалдемократи, зелени, социјалисти и комунисти“, који би се удружили у ту тзв. „антифашистичку коалицију“, или у „народни фронт“, јесу антифашисти, плуралисти, демократе, а сви који су против њих, без обзира на разлике међу њима, то нису и не могу да буду. Да ли једино „либерали, социјалдемократи, зелени, социјалисти и комунисти“ могу да буду „антифашисти“, а сви који се не слажу са њима, сви који не уђу у ту тзв. „антифашистичку коалицију“, могу да буду једино фашисти и антидемократе? Међу десничарима постоје екстремисти, то је неспорно, али није сваки верник и конзервативац фашиста. Фашиста има и међу левичарима и либералима. Толико је доказа да није све тако црно-бело, и ко има уши да чује и очи да види, њему то не треба доказивати. Међу хришћанима постоје такви и они неће рећи да су сви левичари фашисти. Бесне псе, као што је онај са спорне насловне стране Илустроване политике, пуштају и левичари и десничари на своје неистомишљенике. Левичари такве псе пуштају на сваког ко на било који начин доведе у питање догме „новог светског поретка“, од еволуције преко ЛГБТ права до вакцина, гуше слободу медија, забрањују критичко мишљење, итд. Није демократски и плуралистички све критичаре у скупштини називати антидемократама и антиплуралистима. Нама заиста прети фашизам, и са левице, и са деснице, и потребни су нам антифашисти, и са левице, и са деснице. Левичари желе да створе „Народни фронт“, али, они све раде против народа – подржавају неконтролисан улазак избеглица другачије културе, са једне стране, и подржавају све што је против породице и рађања деце у свом народу, са друге стране. Такав „народни фронт“ води народ у нестанак. Добро је што су мале шансе да ће да настане тај „народни“ фронт. Илић и Динић такође мисле да није реално да се то догоди. Међутим, левица је на Западу и даље јака – левичари контролишу систем образовања и већи део медија, има их међу банкарима, фармацеутским и осталим компанијама, у неким државама су на власти, свуда је више атеиста него хришћана који иду у цркву… Слично је и у православним државама. У свим европским народима више људи умире него што се рађа, а на младе више утичу левичари и либерали, они образују већину младих преко школа и медија које контролишу. За сада, левичари одбијају да буду део било каквог покрета, странке или коалиције заједно са десничарима, а у својим покретима, странкама и коалицијама немају, не зову и не желе да имају десничаре. Последњи пример је одлука професора Факултета политичких наука и посланика либерално-левичарског покрета Доста је било Душана Павловића да напусти тај покрет, зато што је, према мишљењу Душана Павловића, покрет ДЈБ почео да мења свој идеолошки профила „превише у десно“. Павловић је одлучио да остане посланик ДЈБ и да настави сарадњу на смени ове владе. Добро је да Павловић настави сарадњу са ДЈБ, а да странке и покрети са левице сарађују са десничарима који нису фашисти. На пример, то је позитивно у Савезу за Србију, али је питање колико је све то искрено и како ће чланови и гласачи да реагују ако странке левице крену „превише у десно“. Као што сам написао у претходним текстовима, има наде, није све тако црно, у свету може да се догоди конзервативна револуција, а у Србији може да настане православни блок. А тамо где су људи сабрани у име Христа, нема (не сме да буде) фашизма, расизма и осталих изама. Наравно, уколико међу либералима, социјалдемократама, зеленима, социјалистима и комунистима има искрених антифашиста (прави антифашисти имају културу дијалога и правну свест), добродошли су као савезници у борби против фашизма. За почетак, нека се и десничари и левичари боре против фашиста у својим редовима, нека победе зло у себи. Нису потребне антифашистичке коалиције да би се борили једино против зла у другима.

Никола Варагић: Антифашистичка коалиција За почетак, нека се и десничари и левичари боре против фашиста у својим редовима, нека победе зло у себи

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

БЕЗ ЦЕНЗУРЕ - Рада Трајковић, Мишел Зубеница, Ђорђе Вукадиновић и Драган Петровић Тема емисије: Србија између Македоније и БиХ Гости емисије: - Рада Трајковић ( председница НВО Европски покрет ) - Мишел Зубеница ( политички аналитичар ) - Ђорђе Вукадиновић ( политички аналитичар, народни посланик ) - Драган Петровић ( научни саветник ) #БезЦензуре , via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

БЕЗ ЦЕНЗУРЕ - Рада Трајковић, Мишел Зубеница, Ђорђе Вукадиновић и Драган Петровић https://ift.tt/2KdnNJC, БЕЗ ЦЕНЗУРЕ - Рада Трајковић, Мишел Зубеница, Ђорђе Вукадиновић и Драган Петровић Тема емисије: Србија између Македоније и БиХ Гости емисије: - Рада Трајковић ( председница НВО Европски покрет ) - Мишел Зубеница ( политички аналитичар ) - Ђорђе Вукадиновић ( политички аналитичар, народни посланик ) - Драган Петровић ( научни саветник ) #БезЦензуре , https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Др Душан Дунђер - V део: ЗАВРШЕТАК ПРОЦЕСА ОСЛОБАЂАЊА СРБИЈЕ (30.08.2018.) Имали смо част да уваженом Др Душану Дунђеру – стручњаку за дипломатију и безбедност, поставимо питања везана за актуелне теме и дешавања у свету. Интервиу је водио Дејан Милошевић испред покрета „Достојни Србије“ и у име многих организација, покрета и појединаца који су се придружили „НАРОДНОМ ШТАБУ“!. „НАРОДНИ ШТАБ“ је нови модел окупљања народа, свих оних организација и удружења којима је циљ слободна Србија. „Народни штаб“ је израз народне снаге да слободно и непосредно бира своје представнике, као и да врши контролу над њиховим активностима. На тај начин се остварује нови систем управљања државом у којој ће народ истином и правдом бирати правичну власт. „НАРОДНИ ШТАБ“ чине сви представници из општина укључујући и представнике сеоских средина који ће представљати народ у ослобођеној Србији. Овом приликом, Покрет Достојни Србије позива све оне који су спремни да подрже идеју формирања „Народног штаба“ да одмах изаберу своје представнике на нивоу општина и то по два представника из града који ће касније одабрати и по два представника из сваког села из те општине. Ови представници ће бити будући носиоци власти и зато је најбитније да буду изабрани часни људи, који имају достојанство, без страначке обојености и који су својим претходним деловањем доказали да заслужују поверење свог народа. Изабрани представници имаће јасне смернице за своје будуће деловање. У наредним данима када се тренутак за ослобађање Србије сасвим приближио сви представници „Народног штаба“ ће понети на себи одговорност да будућу државу граде заједно са народом, поштујући вољу оних које представљају. ЗАТО НАРОДЕ, СЕТИМО СЕ ПОРУКЕ ДУШАНА СИЛНОГ – ЖИВОТ ВРЕДИ ЈЕДИНО АКО ГА ЖИВИ СЛОБОДАН ЧОВЕК! Са Вама и уз Вас до Слободе! Достојни Србије https://www.dostojnisrbije.com/sr/des... https://www.facebook.com/DostojniSrbije/ #достојниСрбије #Дунђер #dostojniSrbije , via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

ДОЂИТЕ – ВЕЛИКА ТРИБИНА У БЕОГРАДУ: Против издаје – за Косово и Метохију у Србији! https://ift.tt/2wxizBX, ДОЂИТЕ – ВЕЛИКА ТРИБИНА У БЕОГРАДУ: Против издаје – за Косово и Метохију у Србији! Трибина под називом ��Против издаје – за Косово и Метохију у Србији“ биће одржана у суботу, 1. септембра, у сали општине Стари град у Београду. На скупу, говоре, Марко Јакшић, Александар Ћорац, Слободан Самарџић, Слободан Антонић, Милош Ковић, игуман отац Хризостом. Проф. др Милош Ковић Проф. др Слободан Самарџић Проф. др Слободан Антонић Звонко Михајловић, последњи председник општине Штрпце у српском систему др Марко Јакшић- Народни покрет „Отаџбина“ Проф. др Александар Ћорац, Српски национални форум Грачаница- Косовска Митровица

ДОЂИТЕ – ВЕЛИКА ТРИБИНА У БЕОГРАДУ: Против издаје – за Косово и Метохију у Србији! Трибина под називом "Против издаје – за Косово и Метохију у Србији" биће одржана у суботу, 1. септембра, у сали општине Стари град у Београду.

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

РУСКИ ФУНКЦИОНЕР: Споразум Београда и Приштине личио би на минхенску капитулацију Чешке пред Хитлером... https://ift.tt/2IWSSio, РУСКИ ФУНКЦИОНЕР: Споразум Београда и Приштине личио би на минхенску капитулацију Чешке пред Хитлером 1938. године Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ у потпуности подржава изјаву Сергеја Железњака заменика генералног секретара Јединствене Русије и потпредседника одбора за спољну политику руске Думе. У својој изјави високи руски функционер каже да би свеобухватни споразум између Београда и Приштине за Србију личио на Минхенску капитулацију Чехословачке 1938. године. Наиме, те године Чехословачка се због жестоких претњи Адолфа Хитлера, а по саветима Велике Британије и Француске, одрекла Судетске области у корист Немачке јер је претила опасност да нацистичке трупе уђу у Чехословачку. Тако је Чехословачка за себе „обезбедила мир и стабилност“ како обично уме да каже председник Србије. Велико је чудо да су сви режимски медији прећутали једну овако значајну поруку руске администрације изречену на састанку Сергеја Железњака и Драгана Марковића Палме. Данас Србији не прети ни приближно таква претња као Чехословачкој али је на путу да се одрекне своје јужне покрајине јер је председник Србије разапет између две стране. Обећао је Западу да ће им препустити Косово и Метохију, од којих је и уцењен због својих мафијашко-криминално прњавих послова, са једне стране, а са друге је свестан да одрицањем од Косова и Метохје чини непроцењиву штету српским националним и државним интересима. Председник Србије од грађана крије још једну чињеницу, да потписивањем свеобухватног договора са Приштином Косово и Метохија одлази у НАТО пакт. Као што је НАТО пакту био потребан споразум Македоније и Грчке да би Македонија ушла у овај савез, сада му је потребан договор Београда и Приштине да би пригрлио Косово и Метохију. Посета председника парламентарне скупштине НАТО-а Приштини и договор Веса Мичела високог функционера Стејт Департмента са Хашимом Тачијем јасно говоре о томе. Александар Вучић о томе ћути изигравајући политичку наивну француску собарицу. У последње време од стране министра спољних послова Србије добијамо поруке да више од десетак земаља желе да повуку признање Косова. Не будимо политички наивни да је то успех српске дипломатије већ, напротив, то су заслуге министарства спољних послова Русије. Сироти српски министар спољних послова на географској карти не може ни да пронађе које су то државе. И док се са једне стране добар број земаља спрема да повуче признање Косова и Метохије Александар Вучић хоће да потпише свеобухватни споразум са Приштином којим се одриче своје јужне покрајине. То није само политички шамар српској јавности него и дипломатским напорима Русије која скоро двадесет година држи вето на Резолуцији 1244 којим се чува територијална целовитост Републике Србије. Председник Србије се хвали да се до сада тринаест пута сусрео са председником Руске Федерације Владимиром Путином. Чудо једно да приликом толиких сусрета ни трунка патриотизма са Владимира Путина није прешла на председника Србије. Ових дана смо сведоци невиђене хајке Александра Вучића и његових послушника на председника Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ Славишу Ристића. Они од њега који је херој са барикада, када је спречавао постављање граница и царине на северном делу Косова и Метохије, желе да направе издајника. А управо је Александар Вучић инсталирао границу између Косова и Метохије и остатка Србије. Своју издају хоће да припише патриотама а њихово родољубље да присвоји. Још кажу да је Славиша Ристић довео ЕУЛЕКС на Косово што је опет гола лаж јер је управо он испред зграде Председништва против тадашењег председника Србије Бориса Тадића организовао велики народни протест због доласка ЕУЛЕКС-а. Он лично је и организатор петиције којом се од диктаторског режима Александра Вучића тражи да се решавање статуса Косова одвија у Уједињеним нацијама а не у Бриселу. Ове петиције су организоване 2012. и 2016. године и обе су однешене Александру Вучићу под називом „ЕУЛЕКС одлази“. То срамно извртање чињеница и гебелсовско манипулисање њима је одлика владавине Александра Вучића. Председник Србије своје политичке противнике из Народног покрета „Отаџбина“ назива будалама и осталим погрдним именима, Народни покрет „Отаџбина“ не жели да се као председник служи тим уличарским вокабуларом јер држи до пристојности у комуникацији. Уосталом, српска народна пословица гласи „Према човеку и беседа“. intermagazin.rs, Вести-онлине

РУСКИ ФУНКЦИОНЕР: Споразум Београда и Приштине личио би на минхенску капитулацију Чешке пред Хитлером 1938. године Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ у потпуности подржава изјаву Сергеја Железњака заменика генералног секретара...

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

"Отаџбина": Отворено писмо Владимиру Путину - пријатељством Русије и сусретима са Вама режим Александра Вучића пред домаћом јавношћу прикрива своју косовску издају Повод да Вам се обратимо на овај свети дан за све Србе (Видовдан) је тешка политичка ситуација са којом се ми Срби са Косова и Метохије сусрећемо. Слободу да Вам пишемо налазимо у томе да сте Ви наш искрени пријатељ. Сигурно се сећате да смо ми Срби из јужне српске покрајине 15. марта 2011. године у присуству више од 500 народних представника у Дому културе у Зубином Потоку донели повељу у којој се проглашавате за нашег почасног грађанина. Повељу је примио ондашњи шеф руске канцеларије у Приштини Андреј Шогоров који је обећао да ће Вам 23. марта 2011. године приликом Ваше посете Београду и предати. Верујемо да је он то и учинио. У историји руско-српских односа Срби су се руским владарима жалили на бројне српске непријатеље. Од Млечана, Турака, Немаца, и др. Први пут у нашој историји Срби трпе од „претеране кооперативности“ сопствене власти. Вољом председника Републике Србије погашене су институције српске државе на Косову и Метохији. Сепаратистима су уступљени српски правосудни систем, полиција, цивилна заштита... Приштини је дозволом Београда омогућен посебан телефонски код као и пријем у Међународни олимпијски комитет. Српске судије полажу заклетву код председника самопроглашене републике Косово Хашима Тачија који се оправдано сумњичи за трговину људским органима Срба. У руској равни то би изгледало као да руске судије у Чеченији вољом Кремља полажу заклетву испред Шамила Басајева или Доке Умарова. Или можда да Руска Федерација дозволи Дагистану да има посебан телефонски код а Татарстану пријем у Међународни олимпијски комитет. Граница између Косова и Метохије и остатка Србије, постављена уз сагласност Београда, је тврђа и од оне између Русије и Украјине. Сада се председник Републике Србије спрема да потпише свеобухватни мировни споразум са сепаратистима из Приштне што би, и де факто и де јуре, значило одвајање Косова и Метохије од Србије. Већ споменути Хашим Тачи не кријући изјављује да после таквог споразума самопроглашена република Косово постаје члан НАТО пакта. Каже да им је то Запад чврсто обећао. Главни разлог за овакву „претерану кооперативност“ председника Србије лежи у томе јер је он то обећао Западу приликом доласка на власт. Трагична судбина покојног премијера Србије Зорана Ђинђића јасно упозорава Александра Вучића шта се дешава са онима који не испуне обећање. Грађанима Србије уступање Косова и Метохије власт правда бољим животом по пријему у Европску унију. Скоро сви прорежимски медији у Србији истичу русофилство Александра Вучића где се он сам хвали да се до сада тринаест пута састао са Вама. Пријатељским односима са Руском Федерацијом жели да покаже да за овакву политику према јужној српској покрајини има и Вашу подршку. Ми знамо да то није истина јер смо више пута од Вас чули да се статус Косова и Метохије мора решавати у складу са Резолуцијом 1244. Претерана кооперативност, да не употребимо неку другу реч, није у духу Резолуције 1244 СБ а супротна је и са важећим Уставом Републике Србије. Чудно делује да власт у Београду тражи од Руске Федерације да спречи улазак „Косова“ било да је то УНЕСКО или Интерпол док она сама омогућава „Косову“ да постане чланица бројних међународних институција и организација. Није наше да говоримо о руско-српским односима али примећујемо да се на перфидан начин спречава улазак руског капитала у Србију, да се хуманитарном центру у Нишу не даје дипломатски статус, а да власт у Београду стоји на становишту да је Крим Украјина а не Русија. То смо чули приликом сусрета Петра Порошенка и Александра Вучића у Турској. Ако Вам кажу да је то због Косова и Метохије, нису у праву, јер истина се крије у томе да не желе да се замере Западу. Поштовани господине Председниче, ми Срби са Косова и Метохије знамо да би Ваша мисија код актуелних власти у Београду била деликатна јер треба да их убедите у нешто што је свима јасно, да је боље да Србија буде већа него мања. Треба да им објасните да никакве евро интеграције не могу да компензирају губитак територије, и то онe којa je темељ српске духовности и државности као што је Косово и Метохија. Ово стога што је наш председник у одвајању Косова и Метохије далеко отишао. Оно што бисмо ми желели је да Вас замолимо да без обзира и ако Београд потпише свеобухватни мировни спразум са сепаратистима, а од Вас буде тражио да омогућите самопроглашеној републици Косово столицу у Уједињеним нацијама да на то не пристанете. Докле год постоји Резолуција 1244 у којој стоји да је Косово и Метохија Србија онда је оно и стварно Србија. Све власти су пролазне па и ова садашња у Београду. Надамо се да ће нека будућа власт у Србији да поништи све антиуставне и антидржавне споразуме које је ова потписала. До тада сте нам Ви једина нада да самопроглашена република Косово као држава никада неће бити међународно призната. Косовска Митровица, 28.06.2018. године Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“, Председник: Славиша Ристић

: "Отаџбина": Отворено писмо Владимиру Путину - пријатељством Русије и сусретима са Вама режим Александра Вучића пред домаћом јавношћу прикрива своју косовску издају Повод да Вам се обратимо на овај свети дан за све Србе (Видовдан) је тешка политичка ситуација са којом се ми Срби са Косова и Метохије сусрећемо. Слободу да Вам пишемо налазимо у томе да сте Ви наш искрени пријатељ.

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

"Отаџбина": Отворено писмо Владимиру Путину - пријатељством Русије и сусретима са Вама режим Александра... https://ift.tt/2IyghGQ, "Отаџбина": Отворено писмо Владимиру Путину - пријатељством Русије и сусретима са Вама режим Александра Вучића пред домаћом јавношћу прикрива своју косовску издају Повод да Вам се обратимо на овај свети дан за све Србе (Видовдан) је тешка политичка ситуација са којом се ми Срби са Косова и Метохије сусрећемо. Слободу да Вам пишемо налазимо у томе да сте Ви наш искрени пријатељ. Сигурно се сећате да смо ми Срби из јужне српс��е покрајине 15. марта 2011. године у присуству више од 500 народних представника у Дому културе у Зубином Потоку донели повељу у којој се проглашавате за нашег почасног грађанина. Повељу је примио ондашњи шеф руске канцеларије у Приштини Андреј Шогоров који је обећао да ће Вам 23. марта 2011. године приликом Ваше посете Београду и предати. Верујемо да је он то и учинио. У историји руско-српских односа Срби су се руским владарима жалили на бројне српске непријатеље. Од Млечана, Турака, Немаца, и др. Први пут у нашој историји Срби трпе од „претеране кооперативности“ сопствене власти. Вољом председника Републике Србије погашене су институције српске државе на Косову и Метохији. Сепаратистима су уступљени српски правосудни систем, полиција, цивилна заштита... Приштини је дозволом Београда омогућен посебан телефонски код као и пријем у Међународни олимпијски комитет. Српске судије полажу заклетву код председника самопроглашене републике Косово Хашима Тачија који се оправдано сумњичи за трговину људским органима Срба. У руској равни то би изгледало као да руске судије у Чеченији вољом Кремља полажу заклетву испред Шамила Басајева или Доке Умарова. Или можда да Руска Федерација дозволи Дагистану да има посебан телефонски код а Татарстану пријем у Међународни олимпијски комитет. Граница између Косова и Метохије и остатка Србије, постављена уз сагласност Београда, је тврђа и од оне између Русије и Украјине. Сада се председник Републике Србије спрема да потпише свеобухватни мировни споразум са сепаратистима из Приштне што би, и де факто и де јуре, значило одвајање Косова и Метохије од Србије. Већ споменути Хашим Тачи не кријући изјављује да после таквог споразума самопроглашена република Косово постаје члан НАТО пакта. Каже да им је то Запад чврсто обећао. Главни разлог за овакву „претерану кооперативност“ председника Србије лежи у томе јер је он то обећао Западу приликом доласка на власт. Трагична судбина покојног премијера Србије Зорана Ђинђића јасно упозорава Александра Вучића шта се дешава са онима који не испуне обећање. Грађанима Србије уступање Косова и Метохије власт правда бољим животом по пријему у Европску унију. Скоро сви прорежимски медији у Србији истичу русофилство Александра Вучића где се он сам хвали да се до сада тринаест пута састао са Вама. Пријатељским односима са Руском Федерацијом жели да покаже да за овакву политику према јужној српској покрајини има и Вашу подршку. Ми знамо да то није истина јер смо више пута од Вас чули да се статус Косова и Метохије мора решавати у складу са Резолуцијом 1244. Претерана кооперативност, да не употребимо неку другу реч, није у духу Резолуције 1244 СБ а супротна је и са важећим Уставом Републике Србије. Чудно делује да власт у Београду тражи од Руске Федерације да спречи улазак „Косова“ било да је то УНЕСКО или Интерпол док она сама омогућава „Косову“ да постане чланица бројних међународних институција и организација. Није наше да говоримо о руско-српским односима али примећујемо да се на перфидан начин спречава улазак руског капитала у Србију, да се хуманитарном центру у Нишу не даје дипломатски статус, а да власт у Београду стоји на становишту да је Крим Украјина а не Русија. То смо чули приликом сусрета Петра Порошенка и Александра Вучића у Турској. Ако Вам кажу да је то због Косова и Метохије, нису у праву, јер истина се крије у томе да не желе да се замере Западу. Поштовани господине Председниче, ми Срби са Косова и Метохије знамо да би Ваша мисија код актуелних власти у Београду била деликатна јер треба да их убедите у нешто што је свима јасно, да је боље да Србија буде већа него мања. Треба да им објасните да никакве евро интеграције не могу да компензирају губитак територије, и то онe којa je темељ српске духовности и државности као што је Косово и Метохија. Ово стога што је наш председник у одвајању Косова и Метохије далеко отишао. Оно што бисмо ми желели је да Вас замолимо да без обзира и ако Београд потпише свеобухватни мировни спразум са сепаратистима, а од Вас буде тражио да омогућите самопроглашеној републици Косово столицу у Уједињеним нацијама да на то не пристанете. Докле год постоји Резолуција 1244 у којој стоји да је Косово и Метохија Србија онда је оно и стварно Србија. Све власти су пролазне па и ова садашња у Београду. Надамо се да ће нека будућа власт у Србији да поништи све антиуставне и антидржавне споразуме које је ова потписала. До тада сте нам Ви једина нада да самопроглашена република Косово као држава никада неће бити међународно призната. Косовска Митровица, 28.06.2018. године Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“, Председник: Славиша Ристић

: "Отаџбина": Отворено писмо Владимиру Путину - пријатељством Русије и сусретима са Вама режим Александра Вучића пред домаћом јавношћу прикрива своју косовску издају Повод да Вам се обратимо на овај свети дан за све Србе (Видовдан) је тешка политичка ситуација са којом се ми Срби са Косова и Метохије сусрећемо. Слободу да Вам пишемо налазимо у томе да сте Ви наш искрени пријатељ.

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

ВУЧИЋУ ЗНАМО ЗА ТВОЈЕ ДОГОВОРЕ СА ШИПТАРИМА – Издаја неће проћи! Српски народни покрет “Наши” најоштрије осуђује најаву расписивања референдума око Косова и Метохије од стране Александра Вучића, чији једини смисао јесте легализација кривичних дела које су представници српске власти починили почевши од потписивања велеиздајничког бриселског споразума па све до најновијих преговора који требају да донесу коначно признавање лажне државе “Косово”. Вучић, Брнабић, Дачић као и сви остали политички актери умешани у издају и више него јасно показују да су свесни своје кривичне одговорности и да су њихови потези потпуно незаконити, што се најбоље види у самим њиховим изјавама које нису ништа друго до покушаји личног оправдавања због бесрамног гажења Устава и предаје Космета у руке Хашима Тачија. Потпуно се одметнувши од Устава и закона, Александар Вучић и камарила око њега су свесни да их чекају судски процеси, зато и настављају да омаловажавају значај Космета за српски народ, измишљају непостојеће добробити преговора �� да српски народ не желе више да увлаче у рат. СНП “Наши” опомињу Александра Вучића да знају за његове договоре и сарадњу са шиптарским терористима Хашимом Тачијем и Рамушом Харадинајем и да све активности око Косова и Метохије спроводе у договору и под патронатом запада. Никакви фингирани сукоби и изазивање панике неће бити оправдање за издају. ИЗДАЈА НЕЋЕ ПРОЋИ!

ВУЧИЋУ ЗНАМО ЗА ТВОЈЕ ДОГОВОРЕ СА ШИПТАРИМА – Издаја неће проћи! | НАШИ

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts