#Журило

[corruptioner-com]

Коррупционные схемы титановой отрасли Украины непобедимы

Коррупционные схемы титановой отрасли Украины непобедимы

Несмотря на санкции СНБО, сырье для производства титана уходит из Украины в Россию Борьба СБУ и ДБР с незаконным экспортом ильменитового концентрата в Крым и Россию все больше напоминает манипуляции с водой в ступе. Вроде бы какая-то работа выполняется, но результат нулевой, хотя и вполне ощутимый для крышевателей старых схем и их бенефициаров. Речь идёт о налаживании отгрузок судовых партий…

[we-politica-ua-news-love]

За Мартыненко взялись серьезно: суд продолжает арестовывать связанных с ним людей

За Мартыненко взялись серьезно: суд продолжает арестовывать связанных с ним людей

Экс-нардеп от «Народного фронта» Николай Мартыненко может стать первым из топ-политиков, кто получит реальный тюремный срок. Его обвиняют в махинациях с поставками урана государственному предприятию, а также в получении взятки от иностранной компании в обмен на крупный заказ от госпредприятия «Энергоатом». Ущерб государству САП оценивает в $17,28 млн.

22 октября Шевченковский суд Киева…

[konone-konone]

Московский Марафон 2017

1:25:57

Всю последнюю неделю у меня совершенно не было переживания о Московском Марафоне. Я была уверена в себе, как никогда. И даже самой удивительно. Всё пройдёт хорошо. Кипиш в общем обсуждении, что надо оставить пульсометр дома – навёл смуту. Но я всё равно была спокойна… Икры были не забиты и Сережа был со мной рядом) Главное – получить удовольствие!

Погода замечательно располагала!) Мы добрались до Дубровки, оставили там машину и двинулись по МЦК. У Сережи был первый опыт передвижения и ему понравилось).

Стоооолько людей. Действительно значимое событие. Ни одной заминки в организации мероприятия, за исключением процесса перехода над марафонской дистанцией. Но это мелочь. Мне повезло, что разминку проводила Оксана. Прям так это заряжает.

А ещё Вселенная распорядилась так, что я всё-таки забыла пульсометр. Ну и ладно.

Я стартовала в 10.30

Прям хорошо. На бегу меня обогнал Саша Веселов и Наташа Смирнова, последняя меня ещё и поцеловала на бегу)) Ещё встретились 2 девочки в футболке школы и сказали, что читают меня в инстаграмме. И я молодец!) это очень здорово)))

По пути встречались пункты болельщиков. И это воодушевляло. Я бежала комфортно, но немного тревожно без пульсометра. Перед МИДом базировались Журило с супругой. Это невероятно круто, что наша школа была почти на протяжении всей дистанции и поддерживала всех ребят. Я решила, что в следующем году также непременно буду в группе поддержки! Болеть за ребят! Особенно за марафонцев! А если ещё побежит кто-то свой – это прям Воу Воу Воу будет))

В горку я забралась хорошо. Больше нагнетали её) А вот после Крымского моста – когда начало несщадно палить солнце – я прям начала умирать. Жалко, что мне на том этапе не встретилась Оксана. Мне было ещё дичь как жарко в футболке ILR. Больше не буду её надевать в такую жару.

А параллельно мимо меня пробежали марафонцы. И прям – легче стало от осознания, что им гораздо тяжелее)).

Последние 2 км были адовыми. Я дико хотела пить и даже завидев финииш впереди – я не смогла ��ежать быстрее. Я очень сильно уговаривала себя не останавливаться, что я могу дойти до конца. Могу. Я ещё поняла, что не надо ожидать какое-нибудь время. Беги и всё. Вот так я надеялась уложиться в 80 минут. И начала расстраиваться, что не укладываю. Да ну и фиг с ним. Ближе к финишу я увидела Власа и Аню. Они болели за меня. Это было очень трогательно. Я вообще полюбила этих ребят за время программы) до финиша оставалось ну совсем чуть-чуть. А я всё замедлялась. И тут меня взяли под руку те самые девочки со школы, о которых я писала выше! Это было Таааааааааак по-семейному. Мы вместе пересекли финишную и как же я им благодарная!!! Меня так это спасло))))

Меня наградили медалькой и…..я всё равно расстроилась, что не уложилась в 80 минут. Хотя блин) я же улучшила результат на 14 минут и это прям отлично))) Это замечательно))) У меня есть очевидный прогресс. И пусть я среди последних в турнирной таблице. Я реально прозанималась хорошо!) я поставила технику, я поняла как правильно тренироваться. И я действительно получила огромное удовольствие, занимаясь в школе.

Оказалось, что меня случайно наградили марафонской медалью. Ну разве это не знак?)) Я не знаю…но моё внутреннее Я мне подсказывает, что я на верном пути. Что Бег это Моё и я попала в нужное место! Это очень здорово. И почему-то я уверена, что я действительно пробегу марафон и обязательно буду вспоминать Ту Самую Марафонскую Медаль, которую мне когда-то дали авансом.

А ещё я очень рада, что понимаю куда хочу двигаться. Какую вершину покорить.  И я рада, что Московский Марафон стал промежуточной целью, которую я достигла. Теперь это тоже в моей «беговой истории».

24/07/2017

[decadentpiratecollection]

Под Киевом раскольники «ПЦУ» избили соратников Филарета и захватили храм «Киевского патрирхата»

Под Киевом раскольники «ПЦУ» избили соратников Филарета и захватили храм «Киевского патрирхата»

В Киевской области, в селе Петухи представители «ПЦУ» напали на приход «УПЦ КП». Об этом сообщили в пресс-службе «Киевского патриархата».

Отмечается, что инцидент произошел 30 июля. Захваченным оказался прихода святого Иоанна Златоуста Украинской «Православной Церкви Киевского Патриархата».

«Инциденту предшествовало то, что бывший настоятель прихода священник Николай Журило начал…

[runandroll]

New post in Run&Roll: ​​Максим Журило и ещё несколько авантюристов переплыли с Корсики на Сар��инию. Это всего-то 15 км. Кстати, для Макса (если ты вдруг не знаешь, кто это, то он придумал школу бега I Love Running, чтобы похудеть, и стал одним из первых россиян, сделавших большую тройку экстремальных триатлонов Swissman - Celtman - Norseman, когда это ещё не было мейнстримом) не первый водный челлендж. Он переплывал Босфор (трижды) и Гибралтар (первым из россиян). https://ift.tt/2BAENGj

[rasen-rs]

Пишем ове редове желећи да широј јавности саопштим праву, и мало познату, истину о једном скромном а истовремено великом споменику. Скромном због тога што је по својим димензијама мали и некако скривен од очију људи. Великог због тога што га није подизала држава улажући велика средства већ народ, посебно народ подкосмајских села, удружен у добровољном раду, са жељом да ода пошту и сачува успомену на своје хероје који су, далеке 1914. године, пали за Краља и Отаџбину.

Као најбоља илустрација овог подухвата и начина изградње споменика може послужити извештај четворочланог Одбора који је поднет соколском друштву Соко X Београд – Вождовац и који цитирам:

Соко X код споменика; фото: Петар М. Илић, приватна архива

„СОКОЛСКОМ ДРУШТВУ БЕОГРАД – ВОЖДОВАЦ

У пролеће ове године боравећи у селу Неменикућама и на Космају, здравствени прочелник нашег друштва брат Др. Пера Илић, добио је обавештење од стране државног лугара г. Ђорђа Цветковића, да је нашао један гроб на Космају погинулог једног нашег артиљерца-брђанина, који је погинуо у јесен 1914. године крај свога топа, погођен зрном аустријског топа са положаја – Неменикућанска основна школа.

Брат Др. Илић предложио је нашем друштву, да Соко X оствари обележје овог гроба као захвалност изгинулим Србима у борби за своју Веру, Краља и Отаџбину, а у спомен Петрове Петолетнице. Судбину погинулог потврдио је свештеник села Неменикуће г. Милан Ракић и грађани истог села.

Соко X одушевљено је прихватио предлог брата Др. П. Илића.

По добивеном налогу и овлашћењу Соколског друштва X Београд – Вождовац, приступили смо остварењу споменика на Космају, који би служио као видни знак захвалности изгинулим 1914. године српским витезовима храбро павшим у одбрани Србије и изградњи Југославије.

Крајем јула месеца, у присуству свештеника г. М. Ракића, брата Др. П. Илића, коњичког капетана г. Милана Милојевића, шумара г. Ђ. Цветковића и неколицине грађана села Кораћице и села Неменикућа, отворен је сасвим плитак гроб и нађени су остаци погинулог који је био не��ијом брижном руком сахрањен, положен на леђа и скрштених руку, онако како је место дозвољавало, главом окренут на југ и ногама на север. Нађено је код покојног само једно парче његове капе-шајкаче и доста чаура и шаржера од руске пешачке муниције.

Кости смо сакупили у свилену мараму и положили у храстов ковчег, поклон г. Миливоја Савића сопственика предузећа „Конкордија“ из Београда. Затим је ковчег затворен и привезан српском тробојком. Ковчег са костима пренет је у Неменикућску цркву на чување до коначне сахране у крипту, која се имала изградити на истом месту погибије и изливене крви Незнаног Јунака.

Споменик је израђен по замисли и скицама, усвојеним од стране Соколског друштва X, здравственог начелника нашег друштва брата Др-а Пере Илића, под чијим је надзором изведено изграђивање споменика са криптом.

До половине септембра т.г. прикупљен је потребан материјал за изградњу споменика. Материјал је строго одабиран и био је првокласне вредности-квалитета. Потребни камен-гранит довучен је из каменолома  „Граб“ у селу Кораћици. Песак за бетон прибављен је у селу Влашко Поље и преко Кораћице изношен је на градилиште – Космај. Шодер је извучен из потока у селу Кораћица. Цемент, мермерни делови, гвожђе и други потребан материјал превучен је из Младеновца преко села Кораћица.

Овај припремни део рада био је најтежи а нарочито с обзиром да брдовит терен са слабим путевима, а на самом Космају био је један део терена уопште без пута до места на коме је погинуо наш Незнани Јунак и представник свију изгинулих Срба на Космају, а на коме је месту подигнут споменик.

Покупили смо у једну братску заједницу грађане села Кораћице и занели смо их замишљу Сокола X, а они загрејани, срдачни, одани, конструктивни и пожртвовани, вођени својим људима Влајом Илићем, Драгомиром Ивановићем, Драгованом Дачићем и Душаном Чокићем савладали су све препреке у овом привременом периоду рада.

#gallery-0-4 { margin: auto; } #gallery-0-4 .gallery-item { float: left; margin-top: 10px; text-align: center; width: 33%; } #gallery-0-4 img { border: 2px solid #cfcfcf; } #gallery-0-4 .gallery-caption { margin-left: 0; } /* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */

Споменик пре стављања ковчега; фото: Петар М. Илић, приватна архива

Др. Пера Илић са групом мештана код споменика на Космају; фото: Петар М. Илић

Др Илић ставља ковчег у крипту; фото: Петар М. Илић, приватна архива

Поменути грађани са друговима села Кораћице са још више топлине и пожртвовања прихватили су се изградње споменика, у сталном присуству нашег брата Др. Пере Илића који им је тумачио своју замисао и скице – нацрте за споменик.

У планини се није могло ноћивати, па је се свако јутро зором ранило и журило у Космај на рад, враћајући се касно у ноћ за село Кораћицу на одмор. Све је то рађено са великом радошћу и стрпљењем.

Око 20-тог септембра споменик је био готов. Својом замишљу, својом солидношћу и својом скромношћу, споменик је изазвао код градитеља и свију мештана побожну и дубоку захвалност према жртвама на Космају и понос на свој Космај.

Овакав начин рада и оданост са пожртвовањем наших грађана села Кораћице, омогућило нас је, да на оном, тако тешком приступачном месту подигнемо споменик ратницима саграђен њиховом љубављу и цементиран њиховом несаломљивом вољом уз најскромније материјалне издатке наших Сокола.

Према решењу Соко X на споменику је уклесано: „Српским витезовима изгинулим 1914 год. на Космају у одбрани Србије и изградњи Југославије“. „Захвални Соко X Београд – Вождовац“. „У спомен Петрове петолетнице 1938 год“.

Укупно смо издали за материјал и изградњу 4.325,50 динара, коју смо суму примили из касе Соко X, а коју суму правдамо признаницама – рачунима приложеним под Бр. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 и 11.

Деветог октобра на дан смрти Краља Мученика Александра I Ујединитеља требало је осветити споменик и положити у крипту ковчег са костима Незнаног Космајског Јунака.

Управа друштва Соко X узела је на себе, да позове званичне преставнике и госте на славље  –  сабор на Космају.

Ми, у одбору за изградњу споменика дошли смо у додир са црквом, школом и општином села Кораћице и села Неменикуће, а преко њих са среским начелником Младеновачким и Космајским. Сви у топлој заједници покренули смо наш побожан и благодаран народ из села Кораћице ка гробу на Космај а друга група после опела над костима чуваним у ковчегу до изградње споменика у Неменикућској цркви са свечаном пратњом кренула је гробници – споменику.

После помена на гробу, патриотских и дирљивих говора свештеника г. М. Ракића, постарешине брата Боре Јосимовића, брата Др. Пере Илића, просветара брата Милића Мајсторовића и управитеља Неменикућске школе г. Стојана Милосављевића, уз захвалност, славу и хвалу изгинулих Срба чије су кости избушиле цео Космај и тиме спречиле продирање непријатеља у Шумадију, брат Д. Пера Илић положио је ковчег у крипту и један део ковчега препокрио јогословенском тробојком, закључао на крипти врата и предао кључ подстарешини брату Бори Јовановићу.

Ми смо извршили свој задатак заветујући сестре и браћу Соколе да не забораве овај олтар са упаљеним кандилом наше благодарности браниоцима Србије и ствараоцима Југославије, да у будућа времена своје туристичке стопе управљају овоме светом месту и ту, крај овог светлог гроба да се напајају  примером љубави, оданости и пожртвовања у служби своме Краљу и Отаџбини.

З  Д  Р  А  В  О !

Београд, 1938 год.

Снаја и праунуци код споменика 2015-те; фото: Петар М. Илић, приватна архива

ЧЛАНОВИ ОДБОРА ЗА ИЗГРАДЊУ СПОМЕНИКА

Петар Мађарац, управ. основ. школе; Др. Пера Илић, лекар; Петар Тешић, арт. кап. I. класе; Јова Јовановић, учитељ.

Крај цитата.

Др Петар Илић у Соколској униформи; фото: Петар М. Илић, приватна архива

Др. Петар П. Илић, рођен у Чачку 1881. године, а пореклом из Кораћице, је студирао и дипломирао медицину у Русији, тамо се оженио Аном Јефремовном Метелев, и након тога су дошли у Србију. Учествовао је у оба балканска рата и Великом рату као пуковски лекар и управник неколико војних болница. Унапређиван је (од резервног санитетског поручника до санитетског мајора) и одликован нашим и страним одликовањима. По уваженој оставци на војну службу постављен је за лекара а затим и управника болнице у Крагујевцу, затим и управника ОДБ (Општа Државна Болница – данашњи КЦС) и пензионисан 1938. године са места управника болнице у Ковину. Бавио се интензивно друштвеним радом и васпитавањем народа и омладине као члан Сокола и других цивилних организација, био је и подпредседник удружења Албанске споменице. Умро је од срчаног удара непосредно након предавања које је држао војницима 26. фебруара 1941. године.

Споменик Незнаном Јунаку на Космају, споменик са душом Пишем ове редове желећи да широј јавности саопштим праву, и мало познату, истину о једном скромном а истовремено великом споменику.

[doctorvlad]

К чему приводит неправильная стрижка ногтей и как избежать проблем со здоровьем

К чему приводит неправильная стрижка ногтей и как избежать проблем со здоровьем

В хирургической клинике имени Н. Л. Куща (г. Донецк) до сих пор собирается статистика по случаям онихокриптоза — врастания ногтевой пластины. В 2010 году хирурги Иван Журило и Валерий Литовка провели исследование Проблема вросшего ногтя у детей , изучив истории болезней 329 пациентов клиники. Результаты заставляют задуматься.

Оказалось, что вросшие ногти — это…

[palankaonline]

Михаило Меденица: Писмо пензионера писму пензионерима Драги председниче, добио сам Ваше писмо па како ред налаже ваља и да Вам одговорим на њега. Најпре, и ја сам изузетно поносан на Вас, као и Ви на нас пензионере, што сте за “само” четири године успели да избавите Србију из беде отимајући од беде! Јесте да и данас живим једнако бедно као и јуче али поносно бедно јер данас имам Ваше писмо, а јуче нисам имао ручак и вечеру баш као што немам ни данас али имам писмо, рекох, па сам некако сит свега! Верујте, занет читањем писма нисам ни погледао у контејнер пролазећи поред њега, није то више за мене, некако је писмо учинило да се осетим као носилац “Албанске споменице” а носилац таквог знамења нема права да га укаља, како делима тако и јелима, односно остацима јела, мада су контејнери били крцати остацима славских трпеза и могло се ту пробрати ваљаног холестерола, али то је за оне којима писмо још није стигло, који би преко хлеба и погачу, а неретко и коју неоглодану кост ако пси нису баш гладни и у чопору па успемо нешто да им отмемо испред њушке! Но, ти проклети дани су за мном, сад имам писмо, тапију на живот, “јеванђеље” по Алеку па могу да ходам по води… Заиста могу! Пукла је нека цев у купатилу, подлива месецима а немам за мајстора па ходам по води, но то сад није мука већ библијска сцена јер, понављам, имам писмо! Писмо с којим могу да одем у апотеку и узмем све што ми треба од лекова, па и оне који ми не требају али како сам четири године пио неке бајате с бувљака ваљда сад могу да се почастим и попијем две шаке свакојаких, па још и да зовем “туру” за све у апотеци! Имам шест дијагноза али имам и писмо- сигуран сам да ће ми већ на следећем прегледу рећи да сам апсолутно здрав, ко писмом однешено, што се оно каже. Верујем и да ће бити следећег прегледа јер писмом скачем на листи чекања за десет места најмање, тако да ми остаје још само годину и по и ето ме следећег на реду за преглед и операцију која можда неће ни бити потребна, то је за оне без писма, они још болују од живота, несрећници. Журим да писмом укључим струју коју су душмани искључили због некаквог дуга, али сад могу само да ми пљуну под прозор, чим уместо њега ставим писмо да ветар више не јурца кроз прастару дрвенарију… Хтео сам да је заменим још ономад али си ми узео оно што си ми сад писмом и преплатио, тако да ћу средити читав стан, па чак и дечију собу у коју нисам ушао… Извини, тешко ми је, сад ћу да свијем писмо на груди па ће проћи… Нисам у ту собу ушао откад су деца отишла у иностранство, а супруга умрла јер никако по бувљацима нисам испевао да нађем тај проклети лек који јој је толико требао… Да је сирота жива сад би се и она радовала писму, али нажалост није имала снаге да сачека још мало- умрла ми је на рукама док сам плачући молио Хитну помоћ да дође али им се није журило кад су чули колико има година… Њу не могу да вратим, а тако ми недостаје, али ће се деца сад сигурно вратити чим им јавим да сам добио писмо! Поштени су то, паметни и школовани људи, нису успели да се снађу с толиким знањем овде па су покушали тамо негде, али сад имају разлога да се врате, сад ће све бити боље, сад више не морам да се плашим да ћу умрети сам, у собичку пуном воде, на промаји, крај празног фрижидера који иоако ничему не служи откад су ми искључили струју, но… Обући ћу оно најлепше одело из осамдесетих, још је као ново, једва да сам три пута у њему улазио у контејнер, па правац аеродром да сачекујем авионе, из неког ће изаћи деца и потрчати ми у сусрет, сигуран сам! И унуци, благо деки! Имали су по пет година кад су отишли, од суза и не памтим како су изгледали, а сад су момчине већ, чули смо се док ми је телефон још радио, нисам им рекао за баку, довољно је што је тог дана живот стао за мене, зашто и њихови да буду обојени црнилом самоће, беде и исчекивања да ме комшије пронађу на поду, истом оном месту где сам је држао у наручју док је покушавала да ми обрише сузе али није имала снаге да подигне руку до… Хвала Богу све је то за мнон, сад имам писмо! Писмо ће променити све! Писмо ће учинити да све буде како је некад било! Сви ћемо поново бити заједно у оној соби у коју нисам ушао откад… Насмејани, загрљени, пуни планова, вере, надања… У нашој топлој собици, ја ћу их чекати, на поду, у мраку, док комшијама не процури вода што непрестано…па љутито уђу у стан и пронађу ме где чврсто стискам писмо да ми га неко не отме као што су ми отели све што је живот чинило вредним живљења. Кад деца и унуци дођу само им не говорите за баку и мене, молим Вас! Реците да смо добили писмо и некуд отишли пуни живота, насмејани, држећи се за руке…док проклети ветар није истргао писма и однео их некуд… Некуд где смо постојали док још ниси био толико поносан на нас што смо бедом помогли да Србију “извучеш” из беде… (Два у један)

: Михаило Меденица: Писмо пензионера писму пензионерима Драги председниче, добио сам Ваше писмо па како ред налаже ваља и да Вам одговорим на њега. Најпре, и ја сам изузетно поносан на Вас, као и Ви на нас пензионере, што сте за “само” четири године успели да избавите

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[oi5]

“Табачный фронт”: как уклоняется от уплаты акцизных налогов контрафактный табак

“Табачный фронт”: как уклоняется от уплаты акцизных налогов контрафактный табак Масштабную коррупционную схему с табачными изделиями проворачивают люди, приближенные к партии “Народный Фронт”. Заместителем директора табачного завода ООО “Юнайтед табако” является Николай Журило, родной брат Руслана Журило, который фигурирует в деле НАБУ как организатор хищения госимущества “Восточного горно-обогатительного комбината” вместе с Николаем Мироненко, экс-депутатом от “Народного Фронта”. А в 2015 году Николай Жур... Читать дальше: https://oi5.ru/n188427486

[corruptioner-com]

Бочко и Домнич усиленно нарываются на антикоррупционные санкции СНБО

Бочко и Домнич усиленно нарываются на антикоррупционные санкции СНБО

Деятельность и.о. начальника Одесской таможни Алексея Бочко и его подчиненных снова вызывает критику и нарекания со стороны предпринимателей, отраслевых ассоциаций экспортеров и иностранных партнеров украинских компаний. Не успели утихнуть обвинения в коррупции от Ассоциации международных экспедиторов Украины (АМЭУ), как руководство Одесской таможни оказалось в центре нового скандала. Дирекция по…

[we-politica-ua-news-love]

Ахметову – всё, простым украинцам – ничего: Верховная Рада заберет из наших кошельков еще 23 млрд грн

Ахметову – всё, простым украинцам – ничего: Верховная Рада заберет из наших кошельков еще 23 млрд грн

В Украине на «зеленой энергии» вырастили коррупционную схему национального масштаба. Выращивали как обычно при помощи народных депутатов, в числе которых – владельцы солнечных панелей, ветряных мельниц и малых ГЭС. Но больше всех выиграл самый богатый олигарх Украины – Ринат Ахметов (программа BIHUS info, выпуск «Короли солнца и ветра: кто из политиков заработает на «зеленом тарифе»)

Изначально…

[tristyle]

Norseman #TriStyle #Триатлон #IronMan #Triathlon #articles@irontri В субботу 5 августа в Норвегии состоится один из самых экстремальных триатлонов в мире — Norseman. В 5 часов утра чуть менее 300 на редкость железных людей с паро��а нырнут в ледяную воду Эйдфьорда, чтобы начать свой 226-километровый маршрут. Оя Грицкова из Красноярска, которой Norseman не покорился, свои впечатления описала так: «Это мероприятие для таких суровых и крутых парней, которым обычный айрон — просто спринт!» Не согласиться с ней сложно, хотя среди участников около 15 процентов — женщины. Трудности здесь поджидают спортсменов на каждом шагу. Температура воды в среднем — 13-15°C, а бывает и холоднее. В 2015-м было 11°C, из-за чего плавательный этап сократили в два раза. Далее — практически со старта 30 км подъема на велосипеде и 60-70 км по горному плато Хардангервидда с ветрами и перепадом температур. После середины этапа очередные четыре подъема. Последние 30 км — спуск. Наконец, горный марафон и финиш на вершине Гаустатоппен (1883 м над уровнем моря). Общий набор высоты — около 5000 метров. Norseman придумали два норвежских триатлета — Паал Хорек Странхейм и Бент Олав Олсен. Первому принадлежит идея соревнований, второму — создания клуба. «Я хотел создать абсолютно другую, отличающуюся от всех гонку, — вспоминает Странхейм. — Суровую, но в то же время неповторимую. Гонку, где получение опыта значит больше, чем финишное время. И чтобы она заканчивалась на вершине горы, как еще одно доказательство самой сложной дистанции на Земле». Первый Norseman состоялся в 2003 году. Тогда в нем принял участие 21 человек. Сейчас желающих — несколько тысяч на 250-300 мест и слоты на участие разыгрываются в лотерею. По новым правилам, в случае, если не выигравший слот претендент в следующем году снова подаст заявку, у него будет уже не один шанс на участие, а два, еще через год — три и так далее. Упорство стоит проявлять не только на трассе — рано или поздно повезет. 250-300 человек — это требования безопасности. По этим же причинам к финишу на горе допускаются лишь первые 160 триатлетов. Остальные с 33-го километра бегут по плато ниже пика и получают белые футболки, тогда как горные финишеры — черные. Еще один важный момент: у каждого участника должна быть группа поддержки на автомобиле, а заключительные 5 километров марафона помощник сопровождает бегуна при подъеме в гору. Вот как описал свой финиш обладатель черной футболки 2015 года Сергей Медведев на geo.ru: «Пять километров среди альпийских лугов, и наконец заветная калитка, отмечающая выход на горную тропу к вершине. У нас проверяют рюкзаки, в которых обязателен набор для выживания — еда, питье, одежда, налобный фонарь, телефон, — и выпускают на маршрут. Эти заключительные пять километров с набором высоты 1000 метров даются мне тяжелее всего. Кажется, что дело сделано, и мотивация ослабевает, но надо карабкаться вверх, выталкивая тело с каждым шагом по скалам и каменистым осыпям. И вот каменные ступени перед вершиной, табло с цифрами 13 часов 16 минут, финальный писк электронного чипа — и я падаю на колени и прикладываюсь лбом к финишному коврику, как паломник к святыне». В той гонке Сергей стал 77-м. Среди финишеров были и другие россияне: Максим Журило (95), Александр Жуков (119), Евгений Бирин (120). Год спустя, в 2016-м норвежец Ларс Петтер Стормо установил новый рекорд трассы — 10:22:37. Женская запись с 2012-го принадлежит немке Аннет Фингер — 12:17:04. Пару лет назад Norseman подружился с более молодыми, но тоже очень интересными и сложными гонками Celtman и Swissman. Теперь эти три экстремальных триатлона объединены общим брендом allXtri. В субботу на старт Norseman выйдут 294 спортсмена, четверо из них — россияне. Удачи! Источник: http://ift.tt/2xXzmAH http://ift.tt/2xY2yqX

[konone-konone]

7/7 Done - О программе и в ожидании старта ММ

Как это получилось? Как каждому из нас пришло в голову, что надо пробежать 10 км на самом главном беговом событии Москвы? Как я прошла 7 недель подготовки с самым внимательным тренером на свете?

Я этого вообще не планировала. Ни морально, ни финансово. Я просто пришла послушать лекцию школы I Love Running в Таганском парке и поучаствовать в открытой тренировке с Аней Русских. Я помню даже как опоздала на электричку и как день не задался с самого утра. Но я услышала так много впечатляющей информации о мотивации, о технике бега,  а потом ещё пробежала круг босиком по стадиону, чтобы прочувствовать Ту Самую естественную суть бега. Тогда я ещё была поражена тем, что некоторые ребята меня уже знали по онлайн курсу и для многих я уже стала примером…Я реально находилась в состоянии невероятного аффекта и тут рядом оказалась Нина J. Дальше всё как в тумане….и в следующий момент я уже стою д��ма я в футболке I Love Running и не понимаю, как же так вышло, что 7 августа у меня начнётся настоящая подготовка.

Я ни на минуту не пожалела об этом решении. Учиться бегу нужно! Это безопасность, это здоровье и это открытие твоих собственных запредельных способностей. Это один из самых полезных опытов в моей жизни, и сегодня бег прочно овладел моим сердцем. Я никогда не думала, что способна на такие нагрузки. Никогда не думала, что буду так скурпулёзно анализировать свои тренировки. Никогда не думала, что буду так сладенько спать по ночам. Никогда не думала, что могу быть настолько энергичной и сконцентрированной на работе в самый хмурый день. Никогда не думала, что буду настолько любить людей и быть в таком единении с окружающим миром без какого либо музыкального сопровождения.

А ещё я поступила завету Максима Журило и не употребляла алкоголь всю программу подготовки. И, во-первых, я удивилась, на сколько же много я его употребляла раньше, а, во-вторых, я поняла, что и не слишком-то нуждаюсь в нём, чтобы поднять своё настроение. Очень полезный опыт. Но не переживай, винишко, скоро отпуск и мы обязательно встретимся на морском побережье Эгейского моря J

Каждая наша совместная тренировка была для меня очень особенной. Я не пропустила ни одной. Я ни разу не смотрела на часы с целью ожидания окончания (а это всегда показатель!). Я обожала узнавать своих однобегунов и шутить над ними)) Обожала смотреть как все делают вермешелевый бег (ну ладноооо..семенящий). Обожала мечтать вслух об эклерах (и какой же он невкусный в итоге оказался). Обожала танцевать победный танец в конце каждой тренировки, чтобы никто не чувствовал усталости, раз я её не чувствую)). Обожала, когда нам Оксана давала движимую отметку для беговых упражнений и она всегда загадочным образом исчезала. Обожала то, как кричит кхаласар регбийстов и, кстати, мы их сделали и они не появлялись больше. Да никто не появлялся вместе с нами, кроме нашей же параллельной группы))).

Все ребята - готовились ли они со мной в группе, в соседней или в онлайн – мои большие герои. В какой бы точке земного шара каждый из нас не находился - на другом конце Москвы, Ярославле, Санкт-Петербурге, Надыме, Черногор��и или Японии��.при любой погоде..мы бегали единой семьёй I LOVE RUNNING и я так счастлива, что я среди вас.

Пришло время выдать самый невероятный результат в наших гордых зелёных футболках! Давайте получим наши медальки и будем вспоминать эти недели упорных тренировок. И меня тоже вспоминайте. Я очень очень верю, что ещё не раз вас всех увижу на забегах, полумарафонах, марафонах, беговых завтраках, беговых маршрутах или хотя бы в сводках Stravы)))) В свою очередь, торжественно обещаю, что не брошу бег. Пробегу всю зиму, пробегу свою первую половинку в следующем году и когда-нибудь напишу книгу про то, как самой обычной девочке удалось стать невероятным бегуном и  покорить Бостонский марафон. Ребята, я вас очень очень люблю и ещё…ВЫ ВСЕ ОБЕЩАЛИ ЖДАТЬ МЕНЯ НА ФИНИШЕ)))))))

[we-politica-ua-news-love]

Наживаються на всьому: від Ахметова до радника Порошенка, схема «зеленого» енергобізнесу

Наживаються на всьому: від Ахметова до радника Порошенка, схема «зеленого» енергобізнесу

Альтернативна енергетика –  сучасний і менш шкідливий бізнес ніж традиційний. Саме тому держава і підтримує його фінансово. А от до розміру цієї підтримки питання є. Кожен може встановити сонячну батарею для власних потреб, але хіба що на даху.

Дніпропетровська область, поблизу Нікополя. Оці безкінечні ряди синіх панелей – це найбільша в Україні сонячна електростанція. Нікопольська СЕС.…

[we-politica-ua-news-love]

Как политики за патриотическими "речами" скрывают торговлю с врагом

Как политики за патриотическими “речами” скрывают торговлю с врагом

Пламенные патриотичные речи первых лиц государства давно уже стали неотъемлемой частью любого публичного официального мероприятия.

Чем ближе выборы — тем громче и эмоциональнее выступают президент, депутаты и министры. В их выступлениях часто звучат обещания дать отпор российской агрессии и навеки распрощаться с влиянием Москвы. Однако, действия  властей зачастую не только не соответствуют этим…