#ДЕШАВАЊА
Explore tagged Tumblr posts
Text
05/12/2024Јер као што муња излази од истока и показује се до запада, таки ће бити долазак сина човјечијега. Матеј 24:27 У једном документарном филму, једна телевизијска станица у Канади је приказала други долазак Исуса Христа. Гледајући тај филм велики број Канађана је спопао прави страх и паника. Многи који су седели испред малих екрана, а посебно они који су се касније прикључили овом гледању, имали су утисак да се ради о правом догађају, а не о монтираном филму. Ова ТВ станица је у својим вестима објавила приказ многих катастрофа, земљотреса, поплава и других несрећа и то све као доказ свих пропратних дешавања у вези са другим Христовим доласком. Верни хришћани други Христов долазак виде управо онако како нам је то данашњи текст из Библије описао. Они знају да ће Исус доћи изненада и потпуно неочекивано као цар Израела у сили и слави. Он ће да успостави своје Хиљадугодишње царство мира на целој земљи. Али, пре тога ће са земље бити узети сви људи који су кроз Исусову крв откупљени и биће узети на небо. О овоме нас обавештава Нови завет. Посебно два битна детаља у вези овога процеса узимања верних или вазнесења у небо, људи не могу разликовати. Први од та два детаља нам говори о изненадном нестанку свих правих верника са земље (они се узимају у небо). Тиме се завршава раздобље милости на ��емљи. Сви они, који су своје спасење одлагали, то више никада неће ��оћи надокнадити, они су заувек закаснили! Зато још данас послушај глас милости свога Спаситеља, и моли га да ти опрости грехе. Он ће то врло радо урадити!
3 notes
·
View notes
Text
РАД НЕДЕЉОМ ЈЕ ПРОКЛЕТСТВО
Сећај се дана одмора да га светкујеш (одласком у Цркву). Шест дана ради и сврши све послове своје, а седми дан (недеља) је одмор Господу Богу твоме” (Четврта Божија заповест).
Сви који раде недељом нарушавају Божију заповест - дрско се противећи Богу; наносе проклетство на себе и своје породице. А плата за грех је - смрт. Прво долази духовна смрт као последица нарушавања воље Божије; а уколико не дође до покајања - онда долази и оно вечно умирање - неумирућом смрћу у паклу. Рад недељом је проклетство јер се противи Божијој заповести и Божијем благослову. А оно што се ради супротно Божијој вољи је - проклетство. Нажалост, многи то не схватају, или схвате сувише касно - да су лоша дешавања и лоше ствари у њиховим животима - директна последица нарушавања ове Божије заповести.
0 notes
Text
Из часа у час: Општинско такмичење из биологије 2023
Биологијакп према већ устаљеној пракси преноси Вам сва де��авања у вези општинског такмичења из биологије по систему из часа у час. На нашем сајту данас можете очекивати решења и анализу тестова, резултате и сл. Позивамо Вас да се прикључите групи “Такмичења из биологије” и укључите у дискусију о такмичењу. Своје утиске можете писати и у коментарима овог поста. СВИМ УЧЕСНИЦИМА ЖЕЛИМО ПУНО УСПЕХА…
View On WordPress
0 notes
Photo
http://www.rasen.rs/2018/08/povodom-cenzure-od-strane-fejsbuka-i-jutjuba/
Поводом цензуре од стране Фејсбука и Јутјуба
Због све већих и очигледнијих проблема са контролом и цензурисањем садржаја од стране Фејсбука, због њихових произвољних процена, нејасно образложених укидања садржаја, најављујемо могућност гашења свих страница и група Расена на друштвеној мрежи фејсбук.
фото: Србин Инфо
Сетимо се блокирања профила и страница због слика Радована Караџића, Ратка Младића, Амфилохија Радовића, Фреске Бели Анђео (Под заштитом УНИЦЕФ-а), Страдања Срба у Другом светксом рату, политичких и геополитичких садржаја историјских садржаја, уметничких дела као и бројних других примера у којима Фејсбук залази у цензуру корисника засновану на политичким, идеолошким, верским, националним и друштвеним разлозима.
Веома често су у питању била блокирања налога или са израженим патриотским карактером (када је у питању регионална цензура) или због садржаја који опонира западним глобалистичким, мултинационалним, политичким и другим организацијама (када је у питању глобална цензура).
При томе, цензура се не огледа само у уклањању садржаја и блокирању профила и страница, него и у фејсбуковој политици промовисања тј. непромовисања одређеног садржаја.
Недавно је једну вест из Вечерњих Новости која се односи на нови закон о заштити ћирилице фејсбук уклонио из групе Расен као непожељну. Шта има непожељно у тој вести можете да процените сами. Након уложене жалбе вест је враћена, али су чланови групе били одређено време ускраћени да виде и прочитају ову вест.
Није згорег по��енути да се регионална централа фејсбука налази у Загребу.
КО БРАНИ СРБЕ – ЛЕТИ СА ФЕЈСБУКА
Најновија „жртва“ цензуре постао познати аутор, новинар и борац за људска права, уједно и велики пријатељ Срба, Јирген Елзесер
У јануару ове године Фејсбук је најавио строжу цензуру вести чије резултате можете да видите у недавном догађају приказаном у прилогу који смо поставили на крају овог текста: Фејсбук, Јутјуб и Епл су угасили канале Алекса Џонса.
У јавним обраћањима представници Фејсбука цензуру скривају иза већ познатих флоскула борбе против лажних вести и говора мржње. Али могли смо и сами небројено пута да се уверимо да њихова селективност показује сасвим друге намере.
Недавно је са фејсбука избрисано 70 налога и 138 страница руске агенције за истраживање интернета ИРА, а нешто раније на удару Гугла били су руски медији Спутњик и Раша тудеј. Кремљ верује да мере Фејсбука којим је блокирано више руских медија на Фејсбуку представља цензуру, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.
Колике су размере цензуре данас, а какве ће бити ускоро најавили су недавно представници Фејсбука, Твитера и Јутјуба пред Комитетом за трговину, науку и транспорт Сената САД. Моника Бикерт, шеф Управе за глобалну политику Фејсбука, рекла је сенаторима да је Фејсбук запослио тим од 10 000 људи, од којих њих 7 500 „процењује потенцијално кршење Фејсбукове политике садржаја“, што је тим којег „ћемо до краја 2018. године више него удвостручити“. Фејсбуков „предан послу контратерористички тим“ је сачињен од „некадашњих обавештајаца, полицајаца и тужилаца који су радили у области контратероризма“.
Узгред да поменемо како је фејсбук друштвена мрежа која на основу корисника зарађује огромне своте новца, а да широком кругу корисника заузврат не нуди било какву озбиљнију могућност да учествују у расподели ове добити. Уместо тога ова друштвена мрежа прибегава цензури садржаја корисника, при чему се та цензура, према овде приложеним информацијама и реаговањима, показује као селективна.
Уколико се глобална и регионална цензура садржаја на фејсбуку настави бићемо принуђени да наше активности додатно преусмеримо на друге друштвене мреже, на којима и данас постојимо – пре свих на руске друштвене мреже ВКонтакте и Однокласники.
Расенове Фејсбук странице и група
Фејсбук страница Расен
Фејсбук страница Расен Београд
Фејсбук страница Расен Бањалука
Фејсбук страница Расен Расејање
Фејсбук страница Краткословље
Фејсбук страница Свет палиндрома
Фејсбук страница Сатирање
Расен група
Пратите објаве директно на сајту
Пре свега, позивамо вас да постанете читалац наше странице и тако директно, без посредника у виду друштвене мреже будете обавештавани о свим новим објавама. То можете да учините на два начина:
1. тако што ћете се регистровати као читалац интернет странице Расен у одељку – почетак
2. тако што ћете се регистровати за примање обавештења путем и-мејла смештеном при врху десне колоне на страници:
Примајте обавештења путем и-мејла
У вези са тим можете да прочитате и наша правила о приватности.
У наставку вам прилажемо адресе профила, страница и група он��х друштвених мрежа на којима делимо наше објаве. (Довољно је да притиснете сличицу мреже и бићете на њу преусмерени у новом прозору):
ВКонтакте страница и заједница
Вконтакте страница
Вконтакте група
Однокласники профил и заједница
Однокласники профил
Однокласники група
Твитер профил
Гугл Плус профил, страница и заједница
Гугл Плус профил
Гугл Плус страница
Гугл Плус заједница
Линкедин страница
Линкедин страница
Јутјуб канал
Јутјуб канал
Тамблер, Инстаграм и Пинтерест и Плурк
Тамблер
Инстаграм
Пинтерест
Плурк
Краткословље – Постаните читалац наше странице за кратке књижевне форме:
Интернет страница Краткословље
На основу свих информација до којих смо дошли (део њих смо вам представили у овом чланку) закључили смо да постоје намере да се заведе регионална и глобална цензура на друштвеној мрежи Фејсбук. Због тога вас позивамо да пратите наше објаве и на другим друштвеним мрежама, посебно на оним на којима још увек нема таквих назнака.
Уколико имате профил на некој од наведених друштвених мрежа почните да пратите Расенову страницу или се прикључите Расеновој заједници. Уколико још увек немате профил, размислите о томе да га отворите и тако избегнете цензуру коју фејсбук најављује још од јануара ове године. Притиском на било коју од горе постављених слика друштвених мрежа долазите на Расенове профиле, странице и групе на тим мрежама.
У прилогу који смо поставили можете да погледате како су и зашто Фејсбук, Јутјуб и Епл недавно угасили канале Алекса Џонса.
РАСЕН
0 notes
Text
Манифестацијa „Дани ФВМ“
Манифестацијом „Дани ФВМ“, Факултет ветеринарске медицине у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“ и Универзитетом уметности има за циљ популаризацију ветеринарске медицине кроз научни, уметнички и савремени приступ. Виртуелном презентацијом 3D модела срца и планираним изложбама представићемо широј публици историјат Факултета ветеринарске медицине, део сталне поставке Анатомског музеја, групну изложбу „Фантастична анатомија“ као и раритетне ветеринарске уџбенике и књиге.
Предвиђене су две поставке изложб��. Изложба „Трагом великана“ која представља историјат Факулетета и групна изложба „Фантастична анатомија“. Изложба „Трагом великана“ биће постављена у холу Библиотеке и представиће бисте еминентних професора који су заслужни за развој факултета и Српске академије наука и уметности. Бисте су дела академског вајара Светозара Миркова. Историјску поставку чини колекција састављена од раритетних издања стручних публикација из фонда Универзитетске библиотеке. Изложбу употпуњују лични предмети проф. др Реље Катића и проф. др Владете Симића, који изложби дају посебан лични печат.
„Фантастична анатомија“ је изложба која чини главни део програма манифестације „Дани ФВМ“ и трајаће од 01.-29. новембра 2019. у галерији Уметничког центра Библиотеке. Изложба „Фантастична анатомија“ представиће уметничке радове редовног професора у пензији Миодрага Миће Бајића, редовног професора Растка Ћирића, Крунослава Јовића, Дејана Мандића, ванр. проф. мр Ружице Бајић-Синкевић, Тибериу Беке, Иве Атоски, Милоша Славковића и Наташе Матовић. Звучну инсталацију „Sonor interioris“, која прати тематику изложбе, за ову прилику приредио је Бранислав Василић са Факултета драмских уметности у Београду. Радови аутора биће изложени у галеријском простору који ће употпунити поставка експоната (скелети, препарати) из Анатомског музеја као и први хирушки прибор са Катедре за хирургију, ортопедију и офтамологију Факултета ветеринарске медицине.
Посебна нам је част да најавимо да ће се у оквиру манифестације „Дани ФВМ“ по први пут од 19-21. новембра 2019. уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја Р. Србије, одржати први научни скуп младих истраживача „Знањем чувамо свет“ Факултета ветеринарске медицине.
За време трајања манифестације, групе и појединци који буду долазили да посете изложбе и остала дешавања имаће прилику да погледају и виртуелну презентацију „СРЦЕ“ у дигиталном окуружењу „Magic Box“-а који представља дипломски рад студенткиње са ITS академије.
1 note
·
View note
Text
Галицијски интелектуалци желе да лише Украјину ћириличког писма
Идеја замене ћириличког писма латиницом у украјинском језику зарад „евроинтеграција“ врло је блиска срцу галицијске интелигенције. Округли сто на ову тему ће бити одржан 9. новембра (2014.) у Лавову.
Пише: Мирослава Бердник Превод на енглески: Stanislavs.org Превод са енглеског: Сабо Таби
9. новембра, у чувеном култном кафеу „Џига“ у Лавову, биће одржана дискусија о томе да ли је могуће пребацити украјински језик са ћирилице на латиницу. Информативни програм „Факти“ украјинског ТВ канала ИЦТВ извештава о томе.
Главни аргумент који износе локални интелектуалци који се залажу за пребацивање на латиницу је питање цивилизација. Украјински народ, или, прецизније, западни Украјинци – су од „памтивека народ Европе. Као такви они се разликују од Руса и Малоруса (трансдњепарских Украјинаца – прим. прев.), који су у суштини Руси“. И латиничко писмо ће бити најподесније да нагласи приврженост западних Украјинаца породици централноевропских нација.
Пре или касније, десиће се такав прелазак са ћирилице на латиницу, претпоставља интелигенција из Лавова. Идеја „латинизације украјинског језика“ појавила се већ 90-их међу галицијским интелектуалцима који су активно заговарали независност Галиције. До 2000, норме за латинички правопис украјинског језика већ су биле направљене. Међу њиховим творцима био је најпознатији уметник и публициста Влодко Костирко. Почетком 2000, он је већ објављивао своје чланке на украјинском језику, писаном на латиници, у издањима културног алманаха „Ї“ из Лавова.
Костирко се одавно пребацио на латиницу у својим текстовима на украјинском. ��а тај начин он се нада да ће нагласити бескомпромисност па чак и непријатељску настројеност између две културе – „европске“ западно украјинске и „руске“ централно украјинске.
Он је чак насликао слику „Унијат убија Козака“. На тој слици пољски хусар са крилима пробија копљем Козака из Запорожја (називи „Козак“, „Хазар“ и „Хусар“ су истог порекла. Види овде за више информација, прм. прев.). То је подсетник да се у 17. веку десио рат између гркокатоличких Галицијанаца и православних Трансдњепрана, потомака Козака.
Гркокатолици су се, присећа се уметник, борили на страни Пољака католика. Временом је започета Украјинизација Галицијанаца, а посебно узим маха након 19. века, али до данас је прилично заборављена. Данас Влодко Костирко отворено супротставља становнике исто��а и запада Украјине, тврдећи да до културног и цивилизацијског помирења између њих не може доћи.
Да подсетим да је у марту, привремена специјална комисија за припрему нацрта закона „О развоју и употреби језика у Украјини“ разматрала постепено гашење употребе ћириличког писма на територији Украјине.
Још 2007. сам писала о покушајима за време владавине председника Јушченка да се прогура замена ћириличког писма са „абецадлом“ (изведено од пољске речи за абецеду, „abecadło“, прим. прев.). Тада су ти покушаји пропали.
Питања која су се тицала функционисања језика већ су имала политичку и цивилизацијску обојеност у XX и XXI веку. И недавно, у разним изворима на интернету, појавиле су се неке сензационалистичке информације – да је украјинском министарство спољњих послова, током више месеци, имало комисију која се бавила пребацивањем украјинског језика са ћирилице на латиницу, и да је на њеном челу био министар спољњих послова Врховне Раде Борис Тарасјук.
Судећи по интернет публикацијама, у тој комисији су били чиновници из украјинског министарства спољњих послова, министарства образовања и науке, министарства културе и туризма. Поред државних филолога и лингвиста, у развоју овог пројекта такође су учествовали и депутати Врховне Раде из фракције „Наша Украјина“, а пре свега Вјачеслав Ковал и Николај (Микола) Онишчук.
До идеје за стварања комисије наводно је дошло почетком 2005. и подржао ју је председник Јушченко. Али онда је то процурело у медије на нивоу гласина, и након низа критичких чланака у штампи, пројекат је постао „заборављен“. Ипак, научници су наставили да раде на том пројекту. Идеја комисије се поново појавила након парламентарних избора, на којима је „Наша Украјина“ доживела неуспех. И у августу 2006. ипак је креирана комисија. Молдавски националистички сајт Moldovatoday.net известио је да је комисија министарства спољњих послова провела редовне консултације за молдавским колегама, који су били ангажовани на пребацивању молдавског језика на латиницу. Такође је известио да је питање преласка украјинског језика на латиницу разматрано у закулисним разговорима украјинске и молдавске делегације на трећем састанку Парламентарне скупштине ГУАМ (Грузије, Украјине, Азербејџана и Молдавије, прим. прев.) у октобру 2006.
Мислим да се стално експериментисање са украјинским језиком врши не само због жеље неких индивидуалних „свідомих“ (украјински за „свесне ��лементе“, термин који користе националистички настројени Украјинци) чиновника да пузе и завреде наклоност западних патрона. То се ради да би се срушио заједнички културни и цивилизацијски простор два народа, који су блиски. Словенски народи су прилагодили писмо, зависно од хришћанског обреда који су усвојили – византијски или латински (католички). Ако је то био латински, то је одредило избор писања – Латини су за своја богослужења користили литургијску вулгату – верзију Библије, која готово никада није превођена на националне језике, зато што је то била политика западне цркве. Стога није било потребе да се писмо покатоличених Словена прилагоди потребама њихових језика.
Другачији приступ је имала Византија, па су мисионари Константин Филозоф (Ћирило) и његов брат Методије, који су превели јеванђеље на словенски (тачније, стари бугарски дијалект), креирали посебно писмо. Овај словенски превод је прихваћен од стране свих оних Словена који су исповедали православље. Тако да је наш садашњи систем писања одређен избором који смо некада учинили.
Ипак, напади на ћириличко писмо су настављени – у XIX веку у аустро-угарској Галицији и у XX веку, овог пута од стране … бољшевика.
Алфабет и абецадло
Још 1823, библиотекар бечког двора и филолог, Бартоломео Копитар – Словенац по националности, написао је у писмо чешком лингвисти Јозефу Добровском: „Мој идеал за све Словене – латиничка слова, и неколицина слова словенске ћирилице као додатак“. Он је предложио да се уведе фонетичка транскрипција у језичку праксу, која би довела до индивидуалних система писања за скоро свако село у Галицији. Сем тога, он је намеравао да замени ћириличко писмо латиницом.
Збирка етнографа и писца Вацлава Залеског „Piesni polskie i ruskie ludu galicyjskiego“ („Пољске и руске песме галицијског народа“) објављена је 1833. у Лембергу. Писмо које је користио није руско, већ пољско, што је избор који је објаснио следећим разлогом: „Пред собом сам поставио циљ да, што је могуће више, пишем онако како људи говоре, чак иако би то довело до било каквих граматичких грешака. А што се тиче чињенице да сам за то користио пољска слова, а не ћириличка или глагољична – па, сви ће ме за то касније похвалити. Ја сам сигуран да ће доћи време када ће сви словенски народи напустити та стара слова која највише спутавају увођење словенск�� књижевности у антологију европске књижевности.“
Њега је подржао колега Август Белевски – историчар, издавач и преводилац „Беседе о Игоровом пуку“. У рецензији збирке, он је написао: „Један од најважнијих момената, којих се дотакао издавач књиге, је [питање] која слова употребити и како изговарати песме руског народа, који још увек нема ни граматику ни речник за свој језик…“
Ипак, ни Залески ни Белевски нису имали никакве политичке циљеве приликом покушаја да уведу латинички алфабет за галицијске Рутенце (Русине). Они су само желели да га „подаре“ обичном народу. Нешто касније су започета дешавања, која су накнадно названа „азбучним ратом“.
Идеју латинизације је покупио млади галицијски свештеник Јозеф Лозински, који је у новинама из Лавова, „Розмаитосци“ (1834, №29) објавио чланак „O wprowadzeniu abecadla polskiego do pismiennictwa ruskiego“ („О увођењу пољске азбуке у руско писмо“), и наредне године објавио свој етнографски рад „Руско венчање“ користећи латиницу.
Процес националног препорода је био у јеку у Галицији 1830-их. Његово срце су били „галицијски следбеници“ – млади са Универзитета у Лавову, на челу са Маркијаном Шашкевичем, Иваном Вахилевичем и Јаковом Головатским, којима је на универзитету наденут надимак „руско тројство“. Они су били ти који су изнели најоштрије примедбе покушају увођења пољског „абецадла“, сматрајући то покушајем отцепљивања Галиције од својих древних историјских и културних корена. „То је егзистенцијално питање: бити или не бити за Русине (Рутенце) у Галицији“ – написао је Головацки пуно касније – „Да су 1830-их Галицијанци прихватили пољски абецадло, руска национална индивидуалност би ишчезла, руски дух би нестао, и Галицијски Рус би се претворио у другог Холмшчина.“ (Головацки Јаков, Белешке и прилози чланцима госн. Пујпина, штампане у „Гласнику Европе“ током 1885. и 1886, Виљна, 1888.). Као одговор, Маркијан Шашкевич је 1836. објавио памфлет „Азбука и абецадло“. У њему, он је јасно и разборито показао да је понуда Лозинског неутемељена, неприхватљива и директно штетна. Он је такође тврдио да одступање од ћириличке азбуке не би приближило Галицијанце европској култури, већ би их само отуђило од других Словена. Неко време је идеја увођења латинице била напуштена.
Следећи покушај бечких власти да пребаце галицијско-русински језик у латиницу је уследио 1859. У Бечу, ��устријски политичар и виши чиновник министарства образовања Јозеф Јиречек објавио је брошуру „Ueber den Vorschlag, das Ruthenische mit lateinischen Schriftzeishen zu schreiben“ („О предлогу да Русини пишу латиничким писмом“). Аутор је веома јасно скицирао сврху реформе правописа: „Здрав развој украјинске књижевности ће задобити веома снажну подршку за употребу латиничког писма. Док Русини буду писали и штампали на ћирилици, они ће показивати тенденцију да буду наклоњени црквено-словенизму и стога русизму, и дакле само постојање украјинске књижевности би било доведено у питање. Црквено словенски и руски утицај је толико велики да прети да потпуно истисне локални језик и локалну књижевност.“ И даље: „Осим одбацивања русизма, прелазак на латиницу би касније помогао галицијским Украјинцима приликом изучавања пољског и немачког језика, без којих не би могли да опстану.“
Људи који су веома утицајни у галицијско-русинској заједници, попут владике Литвиновича и филолога Јозефа Лозинског – који су се већ пребацили на русофилну позицију – гласали су против ове реформе у Сеиму. Они су тврдили да је ова реформа „погубна по нацију Руса, зато што ће са латиничким писмом, нестати дух вере украјинског народа“.
Већ током лета, Јиречек је требало да дође у Лемберг и стане на чело Комисије за алфабет, док су од октобра 1859. сва деца у Галицији требало да почну са учењем по новим букварима. Али обим народних демонстрација против реформе је уплашио централне власти. Становништво Галиције је изашло на спонтане митинге, објављивани су чланци у штампи, писали су петиције и слали делегације. И аустријске власти су, сећајући се добро мађарске револуције из 1848, одступиле.
„… књиге писане руским писмом, биће предмет историје“
У мартовском издању „Известје“ из 1919. објављен је чланак „О латиничком писму“ који је потписан неозбиљним псеудонимом „стари ђак“. Било је то писмо уреднику, враголасте форме, али у суштини са озбиљним питањем. У њему се тврдило: „Наша азбука је превише компликована и толико различита од оне у Западној Европи, да је се странци плаше. Ми би требало да пређемо на латиничко писмо, просто и елегантно, баш као што смо прешли са руског календара на паневропски, и на метрички систем са „фунти“ и „аршина“. И он објашњава како се могу пребацити специфични руски гласови у латинички алфабет. Тако је било референци на словенске народе, на пример Пољаке, који су одавно користили латиничко писмо.
Ко се крио иза тог псеудонима – савременици су лако закључили. Био је то или Луначарски, или Бухарин – главни црвени интелектуалци, који су касније постали активни промотери „нове азбуке“. Али какав је то ћеф – пребацити руски на латиницу? Све је, ипак, врло једноставно: ужарени револуционари су сматрали да је заједничко писмо једно од оруђа за изградњу нове трансетничке заједнице. Зашто латиница? Прво, нови лидери су својим духом били, наравно, људи западне цивилизације. И друго, зато што је након руске требало да уследи светска револуција! Ми одбацујемо старо и започињемо све од почетка.
Итако су они 1922. почели од нуле у Азербејџану. Председник азербејџанског Це-ка Самад Агамалиоглу, пошто је претходно причао са Лењином, направио је у Бакуу „Комитет за НТА (Нови туркијски алфабет)“. Лењин је, судећи по Луначарском, снажно одобравао идеју латинизације, премда је мислио да је неопходно то учинити „касније, пошто ојачамо“. Убрзо је латиница постала државно писмо у Азербејџану. Старо писмо је проглашено за „феудално-реакционарно“. Посебно након што је Кемал Ататурк, који је тада сматран за стратешког савезника, био у пуном замаху латинизације Турске. Замисао је била да се постепено латиница претвори у темељно писмо свих несловенских народа у СССР. 1927. креирана је ВЦКНА – Свесавезни Централни комитет за алфабет – под јурисдикцијом Президијума Централног извршног већа Савета народности. Почетком 30-их језици 17 муслиманских народа су пребачени на латиницу, а до 1936. – већ 68 различитих националности. Све ово се десило док се у позадини одвијала индигенизација [делатност или процес преузимања контроле, вршења доминације ули утицаја од стране староседелачког становништва, прим. срп. прев.] (у нашој земљи, украјинизација је спроведена под супервизијом Кагановича).
1930. на иницијативу Луначарског, покренуто је питање латинизације руске азбуке (како у Украјини тако и у Русији). У чланку „Латинизација руског писма“, који је објављен у часопису „Култура и књижевност Истока“, он је написао: „Од сада нас је наш руски алфабет отуђивао не само од Запада, већ и од Истока који се у великој мери пробудио захваљујући нашем труду… Постепено ће књиге, писане руском азбуком, постати предмет историје. Наравно да ће увек бити корисно изучавати руска слова да би нам била приступачна. Од тога ће осетну корист имати они који се баве историјом књижевности, али у сваком случају, биће све мање и мање неопходно за нову генерацију… Користи, представљене увођењем л��тиничког алфабета, су огромне. То нам даје највише од интернационализације, повезујући нас тако не само са Западом, већ такође и са обновљеним Истоком.“ (опаска преводиоца: Какав диван пример циркуларне логике: Прво латинизујте Исток, онда га употребите као аргумент да и Русија треба да буде латинизована. Такође обратите пажњу на акцент на „новој генерацији“, која треба да буде откинута од својих корена.)
Онда је основан подкомитет у Главнауци Наркомпроса (Главна дирекција за науку под јурисдикцијом Народног комесаријата образовања) за латинизацију руског писма, који је објавио да је руска азбука „облик графема, идеолошки стран социјалистичкој мисли“, „рекликт класних слика руских феудалних земљопоседника и буржоазије XVIII и XIX veka“, „слика аутократског тлачења, мисионарске пропаганде, велокоруског националистичког шовинизма и присилне русификације“.
Средином 1930-их, почело је зауздавање страствених латинизатора. Стаљин је био у стању да порази троцкистичке противнике, тако да идеја светске револуције више није била релевантна. Велики рат се надвијао над земљом, и било је неопходно да народи осећају да се налазе у заједничком културном простору.
1936. строго поверљиви извештај N ОБ-322 је поднет Секретаријату Централног комитета КПСС(б), у ком је, између осталог, наведено: „Непријатељи совјетске власти и КПСС(б) су покушали да употребе латинизацију зарад сегрегације радног народа тих република и области од укупне породице народа Совјетског Савеза. Док су се користили причом о „интернационалном карактеру“ латиничке основе као покрићем, они су бранили курс буржоаске културе Западне Европе, насупрот културе развоја, националне форме и социјалистичког садржаја… Као резултат активне елиминације руске азбуке, ВЦКНА и локални комитети су креирали 10 латинизованих алфабета за народе са руским писмом… Ситуација са терминолошком конструкцијом језика многих народа СССР је неповољна. Посебно је неповољна у овом погледу међу граничним народима и нацијама, где је „латинизација“ просто инструмент великих и малих империјалиста. На пример, током вишегодишњег периода романизација терминологије је отворено спроведена у Совјетској Молдавији, док је Совјетска Карелија (под старим руководством) – била случај најактивније финизације. И све ово се дешава упркос отпору широких народних маса.“
Данас, само нас фраза из књиге „Златно теле“ подсећа на та времена: „‘Херкулијанци‘, одговарајући на не��ије интриге, обећали су да ће одговорити масовном латинизацијом званичних докумената.“ Значење вица постаје јасно само ако се сетимо недовршене кампање латинизације. Али ствар ентузијаста за „прибилижавање Западу“ није изгубљена…
Зашто је мобилним оператерима потребна транслитерација?
Када читате програмски чланак за латинизацију украјинског језика „Укролатиница: просто и отмено“ у „Огледалу недеље“ (№28 (453), 26.07-1.08 ’03), стичете утисак да сте се нашли у далеким 30-им. Исти аргумент – „приближавање цивилизованом Западу“. Исти непријатељ – „великоруски шовинизам“ и православно хришћанство. Као и главна циљна група – млађа генерација: „… не у овој генерацији, него у оним које долазе. Зато што још од колевке, не схватајући шта значе те шкработине, беба ће се навићи на латинички алфабет. Исплатиће се када дође време да научи страни језик: мали Украјинци се неће ломити око фонта.“
Као што знамо, дечија уста често говоре истину. Моја ћерка ми је недавно поставила изненађујуће питање: „Мамо, чому оператори мобільного зв’язку надсилають SMS-повідомлення не українською мовою, але латинськими літерами?” („Мама, зашто мобилни оператери не шаљу СМС поруке на украјинском, него на латиници?“) Заиста, зашто? На крају крајева, свака тастатура има не само латиницу, него и ћириличко писмо. Али, као што се зна, већина корисника мобилних оператера су млади људи. И они се постепено навикавају на латинички алфабет.
Као што је претходно споменуто, онлајн издања су известила о консултацијама наших девелопера са молдавским колегама, који су почетком 90-их латинизовали молдавски језик, користећи рад комисије Луначарског као основу.vi Ступила сам у контакт са секретаром за штампу службе министарства спољњих послова Украјине, Наталијом Житарјук. Она је „механички“ оповргла ову информацију, додавши да „якщо газета «2000» претендує на те, щоб бути серйозною газетою, то вона не буде дезінформувати читачів і писати про те, що не відповідає дійсності“ („Ако лист ‚2000‘ претендује да буде озбиљан лист, он неће обмањивати своје читаоце пишући нешто што није истина“).
Премда прес служба министарства спољних послова пориче постојање Комисије за латиничку транслитерацију украјинског језика, забрињава чињеница да су током последњих неколико година, онлајн издања као и респектабилне новине константно „убризгавале“ ову тему у информативни простор. На форумима „наранџасте“ омладине ов�� тема је разматрана прилично агресивно. Овде се треба присетити да је увод у рат, којим је подељена бивша Молдавска Совјетска Социјалистичка Република на два непомирљива дела, управо била латинизација језика.
Мирослава Бердник је украјинска новинарка и блогерка. Овај текст је објавила на „Лајвџорналу“ (LiveJournal) 7. новембра 2014.
0 notes
Photo
ЛЕБ И СОЛ https://ift.tt/2ESYXAD Окупан сунцем у рано августовско јутро, Скопље ми се чинило као бљештави крајолик на мом транзитном путу ка другој дестинацији. Увек ме својом красотом изненади, тихом и ненаметљивом привлачношћу ме увек устави на пар тренутака кроз која продефилују сећања на познате скопљанце, на њихова достигнућа у култури, музици, спорту, науци… Остали уздигнути преко политичких дешавања … Nastaviti čitanje https://ift.tt/eA8V8J #СмедеревскаПаланка #Србија #вести #новости #Паланка #Serbia #news #Palanka
0 notes
Text
Скупштина града Крагујевца иницирала је израду мобилне апликације која ће корисницима омогућити једноставно праћење свих културних дешавања
Скупштина града Крагујевца иницирала је израду мобилне апликације која ће корисницима омогућити једноставно праћење свих културних дешавања
Преузмите мобилну апликацију на Google Play продавници
Скупштина града Крагујевца иницирала је израду мобилне апликације за уређаје са оперативним системом Андроид, која ће корисницима омогућити једноставно праћење свих културних дешавања у граду.
View On WordPress
0 notes
Text
23/05/2024Јер као што муња излази од истока и показује се до запада, таки ће бити долазак сина човјечијега. Матеј 24:27 У једном документарном филму, једна телевизијска станица у Канади је приказала други долазак Исуса Христа. Гледајући тај филм велики број Канађана је спопао прави страх и паника. Многи који су седели испред малих екрана, а посебно они који су се касније прикључили овом гледању, имали су утисак да се ради о правом догађају, а не о монтираном филму. Ова ТВ станица је у својим вестима објавила приказ многих катастрофа, земљотреса, поплава и других несрећа и то све као доказ свих пропратних дешавања у вези са другим Христовим доласком. Верни хришћани други Христов долазак виде управо онако како нам је то данашњи текст из Библије описао. Они знају да ће Исус доћи изненада и потпуно неочекивано као цар Израела у сили и слави. Он ће да успостави своје Хиљадугодишње царство мира на целој земљи. Али, пре тога ће са земље бити узети сви људи који су кроз Исусову крв откупљени и биће узети на небо. О овоме нас обавештава Нови завет. Посебно два битна детаља у вези овога процеса узимања верних или вазнесења у небо, људи не могу разликовати. Први од та два детаља нам говори о изненадном нестанку свих правих верника са земље (они се узимају у небо). Тиме се завршава раздобље милости на земљи. Сви они, који су своје спасење одлагали, то више никада неће моћи надокнадити, они су заувек закаснили! Зато још данас послушај глас милости свога Спаситеља, и моли га да ти опрости грехе. Он ће то врло радо урадити!
2 notes
·
View notes
Text
Нешто чудно се дешава испод леда на Антарктику
Нешто чудно се дешава испод леда на Антарктику http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/nesto-cudno-se-desava-ispod-leda-na-antarktiku/
0 notes
Text
Из часа у час: Општинско такмичење 2022
Из часа у час: Општинско такмичење 2022
Биологијакп према већ устаљеној пракси преноси Вам сва дешавања у вези општинског такмичења из биологије по систему из часа у час. На нашем сајту данас можете очекивати решења и анализу тестова, резултате и сл. Позивамо Вас да се прикључите групи “Такмичења из биологије” и укључите у дискусију о такмичењу. Своје утиске можете писати и у коментарима овог поста. СВИМ УЧЕСНИЦИМА ЖЕЛИМО ПУНО УСПЕХА…
View On WordPress
0 notes
Text
tdn !
...једном приликом, давно, речено је када један члан буде пао гарда се гаси. Све је било договарано 2 корака у напред, грабили смо и јурили ка циљу. Циљ није био ни слава, ни моћ, ни новац него првенствено осећај страха на улицама града који је завладао у супарничким таборима. Константно смо се борили на 2 фронта. Грабили смо ка том циљу великим корацима, правећи неколико грешака које су нам послужиле за отрежњење. Да не изгубимо правац. Сви добро знају како су стајале ствари на улици, о томе нема потребе ни писати. Све већа репресија полиције искључиво према нама, црвена секта све чешће за округлим столом полемише о томе како нам стати на пут. Тада долази до одређених дешавања на нашој трибини. Остали смо практично сами. Ми и још једна група људи. Наставили смо са редовним активностима уз још већи притисак 2 (другог) фронта. Зна се ко нам је вазда био приоритет. Тада долази до разних дешавања . Ко је требао да буде ту био је и чуо је како смо убеђивани веома великим спектром моћи од којих ни један није навијачки. Везаних руку, круг деловања се знатно смањио али није утихнуо. Један брод на пучини, сам, лака смо мета. На тренутак је изгледало да може тако да се функционише. И функционисали смо док се није... Десило то што се десило. Наша једра су пала, Милана више нема. Брод је стао. Иако није био тренутак морали смо да седнемо и одлучимо. Одлучили смо да сав наш труд, улагање, одрицање препустимо у његову славу и спокој душе. Јер је он био тај ветар који је гурао брод. Све што смо заједно стекли покушали су да погазе, омаловажавају и измишљају изнова нове приче и причице. А онда,зашто сте се угасили? Где да се вратимо? Коме? Због чега? Зашто сад кад нисмо онда? Ваши изрази лица и гримасе испред истока су показале колико смо добродошли. Није намера да се било ко увреди или прозива већ да се каже да је наш брат заслужио да се сећања добро урежу и не забораве. Јер је помагао и давао себе и када то није требао!А свако зна колико га је испоштовао на крају... Годину дана како га нема али га ми осећамо ту са нама, човек живи док живе и сећања.
МИЛАН ДРАГОШАНОВИЋ 1990 - 2016
До неких бољих времена браћо!
... И ДАЉЕ СЕ БОЈИТЕ МРАКА! 22.5.16.
4 notes
·
View notes
Video
youtube
Народни протест против мигрантског насиља у Београду
8.марта 2020 у Београду испред зграде владе Србије окупила се велика народна патрола.Преко хиљаду људи мирним шетњама кроз улице главног града желела је да скрене пажњу на дешавања и нападе на наше грађане од стране екстремних миграната.
0 notes
Text
Фебруарски утисци
Покрећем нову форму писања у форми бележака за мене. Изгледаће мало фрагментисано али ће боље пратити ток дешавања и утисака. (more…)
View On WordPress
#Горан Комар#Дража Михајловић документарац#загађен ваздух Београд#Интервју Нетокрација#крађе у музеју#пост и молитва#српски културни простор#хришћански рок#џокер#шетња на Ади
0 notes
Text
Отимање српског језика и српске културе уз аминовање Републике Србије
Недавно је Комитет Конгресне библиотеке из Вашингтона признао „црногорски језик“, чиме је Црна Гора добила међународни код за језик. Свесни смо да не можемо пресудно да утичемо на дешавања у Вашингтону, но поражавајућа је чињеница да је и Република Србија прихватила овај „језик“, и то још 2010. године када је у Малом Иђошу, због значајног удела црногорске популације, уведен овај измишљени језик.
View On WordPress
0 notes
Photo
Наслов: Re: ЗА ПОНОС И СУЗУ: Писмо СРПСКИХ војника породици убијеног АУСТРИЈАНЦА, Линк: http://ift.tt/2yUbRbP, Садржај:
Ако је истинито онда је ово пример витештва и части српских официра. Сигурно је и било сличних примера јер су српски војници били честити и витешки су се борили што се не може рећи за непријатеље Срба. Мада после анализе стила, презентираних чињеница и контекста дешавања вероватно је ово још један урадак у специјалној операцији која је у току преобраћања свести Срба поводом стогодишњице победе у Великом рату. Биће тога још јер је приметно да су припреме непријатеља Срба да достојно обележе свој пораз у Великом рату прилично одмакле. Па зар неко озбиљан мисли да је притисак на Србију да призна независно Косово случајни. Па то би био величанствени тренутак обележавања Великог рата од стране оних који га изгубише и заслугом Србије. Зар неко озбиљан мисли да потомци Угара, Аустријанаца и Немаца који су били на челу Аустроугарске и Немачке могу икада да опросте Србији безобразлук да се брани и то на крају успешно. То се никада неће десити.
0 notes