#Власништво Србије

[vaseljenska]

Све су нам отели: Можемо ли ишта да вратимо од опљачкане српске имовине на Космету

Све су нам отели: Можемо ли ишта да вратимо од опљачкане српске имовине на Космету http://www.vaseljenska.com/vesti/sve-su-nam-oteli-mozemo-li-ista-da-vratimo-od-opljackane-srpske-imovine-na-kosmetu/

[palankaonline]

ПИСМО МАКРОНУ: Француска је окаљала своју част Отворено писмо бившег шефа француске контраобавештајне службе ДСТ председнику Француске Емануелу Макрону: Господине председниче, Узимам себи за слободу, после дуге прошлости високог државног чиновника, да вам се обратим, као што су то некад чинили поданици краља Француске свом монарху, било да ли су племићи или су из обичног народа као што је мој случај. Прочитао сам ваше изјаве о људима који су изашли на улице како би изразили своје разочарање вашом политиком, као што су њихови преци учинили кроз белешке притужби припремане за Генерални сазив, далеке 1789. године. Рекли сте, између осталог, да вас је срамота због онога што се могло ту и тамо догодити, заборављајући да су вас ти демонстранти изабрали и поставили тамо где се налазите, заборављајући и да нисте одржали своја изборна обећања о стабилности пензија и одржавању куповне моћи. Заборављајући посебно да је ваш први задатак да обезбедите јавни ред на целој територији државе, без обзира на околности. Али постоји и нешто важније, важније јер се ради о части Француске. Неколико дана раније, 11. новембра, током церемоније одавања почасти мртвима из Великог рата, видео сам са чуђењем различите третмане резервисане за госте Француске: на почасном месту, уз вас, шефови држава или влада земаља које су тада били наши непријатељи или које су напустиле борбу, Немачка, Хрватска, Аустрија, Русија, па чак и оспорена држава Косово, и, пребачен у анекс, председник Републике Србије. Србија је земља за коју сте морали знати да је била, са Великом Британијом, наш највернији савезник и да је највише страдала од свих зараћених страна у Првом светском рату. Онај ко вам то пише чврсто подржава пројекат Сједињених држава Европе и није чекао да ви дођете на свет да би се активно залагао за ЦЕД (ЕОЗ – Европска од��рамбена заједница), иницијативу која је ишла корак даље од ваших предлога о заједничкој војсци, које свакако поздрављам. Та интеграција никада није била неопходнија, и дати Европској унији војску која је смештена под политички ауторитет праве демократски изабране извршне власти јесте велики корак ка уједињењу Европе. Далека ми је идеја да се немачки народ не сматра за оно што јесте: наш пријатељ. Иако убеђени германофил, ипак ми не би пало на памет да, у наведеним околностима, одам почаст царској Немачкој пре него овом другом пријатељском народу, Србима. Постоје околности где мало историјског сећања није наодмет. Дакле, мене је било срамота и сетио сам се импозантног споменика са Калемегдана у Београду који носи два натписа, један на француском, други на српском: „Волимо Француску као што нас је Она волела.“ Такође сам се сетио и француског гробља у Београду, побожно одржаваног а тако ретко посећиваног… Слободе које узимате са историјским наследством о коме сте преузели старатељство нису прихватљиве. То наследство не поседујете ви, и не можете мењати његове вековне тековине. Оно није ваше власништво, оно вам је, за време вашег мандата, само дато на управљање. Морате бити свесни тога. Уверавам вас, господине председниче Републике, у моја осећања вечне оданости Републици и мојој посвећености Сједињеним државама Европе. (Печат/Ив Боне)

ПИСМО МАКРОНУ: Француска је окаљала своју част - Видовдан Магазин

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[geto-srbija]

ДИЈАЛОГОВАЊЕ КАО ЗАМЕНA ЗА РЕФЕРЕНДУМ О САГЛАСНОСТИ ЗА ФОРМИРАЊЕ ДРУГЕ АЛБАНСКЕ ДРЖАВЕ НА БАЛКАНУ!??   Да је стварно желео да поштује заклетву дату над Уставом државе на чијем је челу, Вучић Александар из Чипуљића, сада на функцији Председника Србије, по доласку из Америке, више пажње би обратио на чињеницу да Резолуцијом 1244 УН нису повукле сувереност Србије над територијом Косова и Метохије, па то значи да решење о статусу Косова не може бити изнад тога и мимо тога, јер је и Уставом и Резолуцијом тако одлучено!!! У члану 2. још важећег Устава Србије, између осталог пише и: "…. Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана." То важи и за Председника наше Отаџбине!!! А и платформа владајуће странке СНС, у делу који се односи на Косово и Метохију, такође је предвидела референдум; осим ако Председник те странке не одлучи другачије!?? Референдумско питање би требало да гласи: „Сматрате ли Косово и Метохију територијом Републике Србије, и да ли сте против признања независности названу Република Косово“ ??       У таквом референдумском питању, био би садржан и став српског народа, да ли је сагласан да своју територију разгради, како би део територије Србије (заједно са нашим народом на којој живи, рудним богатством, имовину Србије и власништво над њом, међу које спадају и зграде пошта, школа, општина, путеви, мостови, високонапонски далеководи и репетиторски објекти, спортски објекти, станови, шуме,.. као и културну баштину, верске објекте СПЦ, итд, итд... ) поклони национално�� мањини Албанаца на КиМ (као националној мањини у Републици Србији по Уставу (чл.75. до 81.) и Резолуцији 1244, иако постоји држава Албанија као матична држава Албанаца)!!??? Одговором НЕ (на горње питање) у случају да се бројањем установи да је то став већине оних бирача који су изашли на референдум, значио би да је и та већина (у име и оних који нису изашли на референдум) сагласна и својом вољом одлучила да буде формирана и друга држава Албанаца на Балкану! Таквим одговором би смо ми као грађани опрали и скинули одговорност са Вучић Александра, и легализовали сваки (по питањима КиМ) досадашњи губитнички потез њега као Председника Отаџбине (и ранијих власти), а своје име сврстали у срамни део српске издаје коју ће касније с гнушањем помињати и њихови (и наши??) потомци!!!!??? У таквом случају да НАРОД једне државе (без обзира на излазност) пристане да се својевољно одрекне дела своје територије зарад формирања друге државе у корист НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ, био би невиђен међународни преседан са несагледивим последицама по Србију (имајући у виду скривене жеље и аспирације осталих националних мањина-Мађара, Бошњака, Бугара, Румуна…), светски мир и поредак!!!!! Такав преседан би се могао користити и на светском нивоу за правдање деловања сепаратистичких покрета, комадања држава и изазвање нових ратова!!? А ако разуман део бирача буде одлучио да на референдумско питање одговори, (и бројањем се установи резултат) већином гласова „ДА“, онда треба одлуком Уставног суда све радње Власти после 2000-те год. прогласити неуставним!! Затим затражити расправу у УН са темом да мисија УНМИК није испунила мандат у потпуности и тражити замену снага у промењеном саставу (Кина, Индија, Швајцарска...). После одбрамбеног рата против побуњеника на КиМ и агресора НАТО пакта, успело се обезбедити Резолуцијом 1244 СБ УН да се Косово и Метохија стави под управу УН и не отцепи!! Од тада па на овамо, све Власти у Србији су садејствовале Западу и Албанцима у продуженој агресији у успостављању независног „РКС-Косова без звездице“!!! Сада се дошло пред завршни чин успостављања добросуседских односа, између осталог и због тога што, уз подршку власти у Србији, у Скупштину и Владу „Републике Косово без звездице“ улази Српска листа!? А према Статуту "Политичка странка Грађанска иницијатива Српска листа ће деловати у складу са ��ринципима политичког и правног деловања ГИ Српска Листа и преузеће сва права и обавезе проистекле из њеног досадашњег начина и облика деловања. Политичка странка Грађанска иницијатива Српска листа се региструје у складу са Законом о општим изборима бр. 03- Л/073 Републике Косово." Такав статут и учешће Српске листе на последњим изборима у организацији косовских власти, има пуну подршку владајуће већине Скупштине и читавог државног руководства Србије, са циљем да се дā легитимитет властима косовских Албанаца, а супротно већ четири године изгласаној Резолуцији Народне Скупштине о принципима за политички разговор са институцијама Приштине! Члан 112. Устава Србије показује да је Председник Србије изашао из своје надлежности!!! То Вучић (док је обављао дужност Председника Владе) ни Томи није дозволио, па су га зато навукли на крају да се слика у Бриселу, јер је, вероватно то спремао (Александар) за себе кад` буде постао Председник!!? Па нису за џабе сви медији раније наглашавали: "Бриселски дијалог подиже се на председнички ниво: Све чешће се чују идеје да би дијалог Београда и Приштине требало да пређе на ниво председника. Управо у том формату замишљен је и сваки бриселски сусрет српске и “косовске” делегације. То отвара питање шта тај ниво разговора доноси у односу на досадашње преговоре делегација, односно треба ли очекивати брже доношење тешких одлука.", због овога је, Вучић водио својевремено и Тому у Брисел, (мада није хтео ни његову кроки платформу да му сагледа у целости и извуче корисне елемене по нашу Отаџбину), да би омогућио вођење дијалога! Зна Председник да је покретање референдума дефинисано чланом 108. Устава Србије, при чему је иницијално довољно да свега 100 хиљада бирача може да покрене његово расписивање (где чак и Бели Прелетачевић може сам да сакупи толико потписа док си рек`о пиксла) , а да не причамо о моћи и снази нашег народа (кад` то стварно жели) и патриотске, просрпске опозиције ван Парламента!!?? Зато је Председнику свих грађана и требала надмоћ у Скупштини како би онемогућио било какву расправу против његовог самовољног плана!!! Зна он да у члану 118. Устава пише: „Председник Републике разрешава се због повреде Устава, одлуком Народне скупштине, гласовима најмање две трећине народних посланика. Поступак за разрешење може да покрене Народна скупштина, на предлог најмање једне трећине народних посланика. Уставни суд је дужан да по покренутом поступку за разрешење, најкасније у року од 45 дана, одлучи о постојању повреде Устава.“ Заборавља се да је задњим ставом члана 182. Устава РС прописано да се територија А�� не може мењати без сагласности њених грађана на референдуму!!! Морамо да подсетимо да „Српски“ (??)државници после `99-те, на жалост воде продужену агресију кроз дијалог по бриселским ходницима и на маргинама скупова марионета, и сад` му се (Председнику Србије) упалила „Блер сијалица“ да пита Србију кроз дијалог, (у циљу добијања легитимитета за своје унапред донето (туђе или своје??) решење), а нема довољно велике мошнице да распише референдум!?? А резултати референдума као добитак или губитак, јесу када се освоји 50% плус 1 глас од укупног броја изашлих бирача (чл.203. Устава Србије)!!???? „... Председник Србије позвао на дијалоговање, а приметно је да редом оцрњује и оне које није није позвао!!? Наш народ каже да је паметном човеку и комарац музика, па би заклетва над Уставом Србије и дословно поштовање одредби садржане у њему, био једини и најважнији задатак Вучић Александра на функцији коју обавља!!! Управо зато се Александар Вучић (тренутно „најбољи лидер у региону Западног Балкана“ како му то умилно титрају бриселски мрсомуди), одлучио да баш он буде позван и тај који ће да скине њему страшан "терет" са Србије на путу без алтернативе, на кога се недавно и заклео пред народом!!????? А можда му је једна од скривених жеља да се и он, као Вили Брант својевремено, окити и Нобеловом наградом за преседан у издаји отаџбине, па би му можда ту радосну сцену покварила заједничка слика са Тачијем окићеног Нобелом због „доприноса за мир“ у региону, и усхићеног због добитка за бриселским столом !!? И на крају завршеног посла по жељама Запада, у знак захвалности косовских Албанаца што им је помогао да учврсте своју државу, није искључено да можа и по Вучићу назову неку аутостраду попут оне на правцу Урошевац-Гњилане!???   ©Гето Србија

[rasen-rs]

Најстарија метеоролошка служба у свету основана је у Београду у Краљевини Србији, у доба Краља Милана Обреновића 1887. године.

Иако су и у другим земљама света постојале сличне службе и опсерваторије које су пратиле временске параметре и водиле евиденцију о њима, оне су радиле при универзитетима и факултетима, и ниједној од њих није дат државни значај као што је то по први пут установљено у Београду, у Србији.

This slideshow requires JavaScript.

Оснивање ове службе иницирао је Краљ Милан Обреновић лично, док је указ о оснивању потписао Др Владан Ђорђевић, тадашњи министар просвете и црквених дела, стручњак познат и по томе што је основао Медицински факултет у Београду и Црвени Крст Србије. Ову метеоролошку организацију чинила је мрежа од око 20 основних метеоролошких станица. Професионалци који су у њима радили и водили евиденцију о променама времена били су државни службеници, који су за свој стручни посао примали плат��, што у то доба још нигде није било уведено ни у Европи ни у свету.

Само је у Србији то био државни пројекат иза кога је стао сам Краљ Милан. У дневницима које су водили метеоролошки осматрачи у станицама широм Србије с краја XIX века, на свакој страни стајала је јасна одредница ко располаже тим подацима: „Овај дневник је власништво Краљевине Србије“.

Извор: Растемо

Прва професионална метеоролошка служба у свету основана је у Београду Најстарија метеоролошка служба у свету основана је у Београду у Краљевини Србији, у доба Краља Милана Обреновића 1887. године. Иако су и у другим земљама света постојале сличне службе и опсерваторије које су пратиле временске параметре и водиле евиденцију о њима, оне су радиле при универзитетима и факултетима, и ниједној од њих није дат државни значај као што је то по први пут установљено у Београду, у Србији. Оснивање ове службе иницирао је Краљ Милан Обреновић лично, док је указ о оснивању потписао Др Владан Ђорђевић, тадашњи министар просвете и црквених дела, стручњак познат и по томе што је основао Медицински факултет у Београду и Црвени Крст Србије. Ову метеоролошку организацију чинила је мрежа од око 20 основних метеоролошких станица. Професионалци који су у њима радили и водили евиденцију о променама времена били су државни службеници, који су за свој стручни посао примали плату, што у то доба још нигде није било уведено ни у Европи ни у свету. Само је у Србији то био државни пројекат иза кога је стао сам Краљ Милан. У дневницима које су водили метеоролошки осматрачи у станицама широм Србије с краја XIX века, на свакој страни стајала је јасна одредница ко располаже тим подацима: „Овај дневник је власништво Краљевине Србије“. Извор: Растемо

[palankaonline]

ПИСМО МАКРОНУ: Француска је окаљала своју част https://ift.tt/2EcrRcb, ПИСМО МАКРОНУ: Француска је окаљала своју част Отворено писмо бившег шефа француске контраобавештајне службе ДСТ председнику Француске Емануелу Макрону: Господине председниче, Узимам себи за слободу, после дуге прошлости високог државног чиновника, да вам се обратим, као што су то некад чинили поданици краља Француске свом монарху, било да ли су племићи или су из обичног народа као што је мој случај. Прочитао сам ваше изјаве о људима који су изашли на улице како би изразили своје разочарање вашом политиком, као што су њихови преци учинили кроз белешке притужби припремане за Генерални сазив, далеке 1789. године. Рекли сте, између осталог, да вас је срамота због онога што се могло ту и тамо догодити, заборављајући да су вас ти демонстранти изабрали и поставили тамо где се налазите, заборављајући и да нисте одржали своја изборна обећања о стабилности пензија и одржавању куповне моћи. Заборављајући посебно да је ваш први задатак да обезбедите јавни ред на целој територији државе, без обзира на околности. Али постоји и нешто важније, важније јер се ради о части Француске. Неколико дана раније, 11. новембра, током церемоније одавања почасти мртвима из Великог рата, видео сам са чуђењем различите третмане резервисане за госте Француске: на почасном месту, уз вас, шефови држава или влада земаља које су тада били наши непријатељи или које су напустиле борбу, Немачка, Хрватска, Аустрија, Русија, па чак и оспорена држава Косово, и, пребачен у анекс, председник Републике Србије. Србија је земља за коју сте морали знати да је била, са Великом Британијом, наш највернији савезник и да је највише страдала од свих зараћених страна у Првом светском рату. Онај ко вам то пише чврсто подржава пројекат Сједињених држава Европе и није чекао да ви дођете на свет да би се активно залагао за ЦЕД (ЕОЗ – Европска одбрамбена заједница), иницијативу која је ишла корак даље од ваших предлога о заједничкој војсци, које свакако поздрављам. Та интеграција никада није била неопходнија, и дати Европској унији војску која је смештена под политички ауторитет праве демократски изабране извршне власти јесте велики корак ка уједињењу Европе. Далека ми је идеја да се немачки народ не сматра за оно што јесте: наш пријатељ. Иако убеђени германофил, ипак ми не би пало на памет да, у наведеним околностима, одам почаст царској Немачкој пре него овом другом пријатељском народу, Србима. Постоје околности где мало историјског сећања није наодмет. Дакле, мене је било срамота и сетио сам се импозантног споменика са Калемегдана у Београду који носи два натписа, један на француском, други на српском: „Волимо Француску као што нас је Она волела.“ Такође сам се сетио и француског гробља у Београду, побожно одржаваног а тако ретко посећиваног… Слободе које узимате са историјским наследством о коме сте преузели старатељство нису прихватљиве. То наследство не поседујете ви, и не можете мењати његове вековне тековине. Оно није ваше власништво, оно вам је, за време вашег мандата, само дато на управљање. Морате бити свесни тога. Уверавам вас, господине председниче Републике, у моја осећања вечне оданости Републици и мојој посвећености Сједињеним државама Европе. (Печат/Ив Боне)

ПИСМО МАКРОНУ: Француска је окаљала своју част - Видовдан Магазин

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Драган Милашиновић: Шта то Вучић не разуме или Територија и власт https://ift.tt/2qaev83, Драган Милашиновић: Шта то Вучић не разуме или Територија и власт И не заборавите да смо власт на Косову, кроз векове, више пута губили и враћали, али да је ово први пут у нашој историји да један српски владар каже да Косово није наше и да на њему ништа немамо Александар Вучић и Хашим Тачи (Фото: Цеопом-истина) Уместо увода или хидра и њен мутант Баш им се жури. Свима који би, из неког разлога, радо видели независно Косово, са столицом у УН и другим атрибутима праве државе. Жури се Вучићу, Тачију и великој црној хидри званој „дубока држава“. Али не она „америчка“, како се обично мисли и говори, јер феномен „дубоке државе“ није сконцентрисан на једну земљу или континент. Начин на који делује, интереси за које се залаже и методи које користи јасно показују да се ради о светском феномену, рецидиву поражене идеје „униполарног света“, који покушава да, користећи постојеће ресурсе, мрежу тајних служби, тајних друштава и тајног новца, опстане у новим геополитичким условима. Да преживи пораз који су јој нанеле Русија и Кина својим концептом мултикултуларизма. То што се данас феномен „дубоке државе“ највише испољава као „амерички“ последица је избора Доналда Трампа, човека који би јој могао истргнути „мач“ из руку. А то што ми у Европи и остатку света не сагледавамо да се не ради о америчком већ светском феномену само показује да њихова пропагандна машинерија и даље савршено ради свој посао. Али, „дубока држава“ је и даље она иста глобалистичка хидра која има главу у Лондону, мач у Вашингтону, а дух у Ватикану, односно његовој испостави „Цариградској патријаршији“. Хидра која и даље сања о владању светом, свим људима и ресурсима. Хидра која би српске земље желела без Срба. Која нас је гађала уранијумским бомбама. Која нас је, једног 5. Октобра, засула квислинзима најгоре врсте… И која нам, још увек, није успел�� отргнути Косово из недара. Сада се вратила да посао заврши, јер време јој истиче. Заставица само што јој није пала. После предстојећих избора за Европски парламент пипци ће јој бити још мањи, а мач тањи. И зато она није наш проблем. Има ко се бави њом, врло озбиљно. Наш проблем је хидрин политички мутант, Александар Вучић, који душом свог народа покушава да нахрани умирућу хидру. Користећи све ресурсе манипулативног арсенала светске „дубоке државе“ он, бездушно газећи по националној свести и сећањима српског народа, покушава да нас убеди да „Косово није наше“, да тамо „ништа немамо“, да је оно „симбол пораза“, да Црква није пријатељ народа итд., припремајући нас за коначну предају српског Космета. Нема лажи коју у том циљу није изговорио, нема подвале којој није прибегао. Али, узалуд. Народ српски, светосавски, то одбија. С гнушањем. Но, он не одустаје. Кренуо је у нову офанзиву… Вучић и нови путеви издаје Као што сам и најавио у тексту „Српски Мефисто и косовске поруке из Сава Центра“ (1), Вучићево вајкање – Моја косовска политика доживела је пораз… – није значило најаву одустајања од политике коначне предаје Космета коју су одбили и народ, и Црква и интелектуалци, већ само улазак у њену нову манипулативну фазу, односно окретање новим путевима издаје које су мапирали његови евро-атлантски ментори. Свестан обавеза према онима који су му омогућили да преузме власт, а који сада делују из сенке светске „дубоке државе“, Вучић купује време упорно покушавајући да спроведе њихове налоге и тзв. „држави Косово“ обезбеди столицу у УН, на политички легалан начин. У основи то се крије иза свих његових идеја и иницијатива од „унутрашњег дијалога“, преко „историјског помирења“ и „добијања нечега“, до ове најновије сулудности о „разграничењу“. Иза свих његових лажи и обмана. Иза његове наводне љутње на Тачија у Бриселу, иза комичн��г јуначења на Газиводама, иза посете Русији и свега осталог што ради лебди сенка његовог „дубоког циља“ – косовске столице у УН. Чак ни фијаско који је са том идејом доживео код Путина и јасна порука да Русија неће на тако нешто уложити „вето“ само ако Србија званично призна Косово, чиме је зец истеран на чистину, није га навела да застане или бар мало прикочи у свом издајничком науму. Напротив. Убрзао је. Одмах након што се вратио из Москве и што је објављено да ће следећи сусрет са Тачијем имати на маргинама обележава��а стогодишњице завршетка I светског рата, 11. Новембра у Паризу, као и да би се тамо могло озбиљно разговарати „о разграничењу“, његов манипулативни воз директно је погурала добро позната сила. Америка. И то по свим правилима вештачког наметања криза. Прво је амерички амбасадор у Београду, Кајл Скот, као гост у Влади Србије исправио новинара који је у свом питању употребио израз „тзв. Влада Косова“. „Није такозвана влада Косова већ влада Косова. Ми посматрамо Косово као независну и суверену државу. Они су изабрани представници Косова и са њима имамо контакте као са било којим представницима неке државе у региону“ (2) – рекао је Скот у присуству Зоране Михајловић која ничим није одреаговала на недипломатско изражавање искусног америчког дипломате. Случајно? Никако. Нова медијска прашина полетела је ка очима српског народа. Од Вучићевог Информера, преко разгоропађеног Вулина, до намрштеног Вучића, сви су углас прозивали што Скота, што Зорану, протурајући нам у позадини поруку да је за „Америку Косово готова ствар“ . Затим је Ники Хејли, америчка амбасадорка у УН, практично паралелно уз објављивање своје оставке на ову дужност, генералном секретару упутила писмо у коме тражи „излазну стратегију за мисију УМНИК на Косову“ што је у дипломатским круговима протумачено као прилично јасан позив на окончање ове мисије. Наравно, то је немогуће без одлуке Савета безбедности где о томе имају шта да кажу и Русија и Кина, али ето крупних наслова за медије. Онда је уследила заједничка вежба са НАТО-ом у Младеновцу, највећа до сада. И визуелни спектакл, са јасном политичком поруком. Приликом заједничког обраћања Вучића и Столтенберга јавности, уз бљештаве симболе и заставе Алијансе и њених чланица, игра боја која лого НАТО-а, изведен из нацистичке свастике, претапа у заставу Србије. Страшно. Затим је Харaдинајева влада, која већину у косовском парламенту иначе одржава гласовима Вучићеве „Српске листе“, послала, да просте господин Скот и госпођа Михајловић, тзв. „Скупштини Косова“ предлог за формирање „Војске Косова“ који заобилази процедуру сопственог квази-устава и она је то изгласала. Свиђа им се војска. А тада се, као у свим холивудским филмским бљувотинама, појавила „америчка коњица“ да стави тачку на „И“. Овога пута имала је лик Метју Палмера, заменика помоћника државног секретара САД, који је слетео у Београд, говорио на, за светску „дубоку државу“, важном регионалном скупу „Београдски безбедносни форум“, а затим нам након састанка са Вучићем поручио да САД подржавају трансформацију косовских безбедносних снага али да је то процес коме ће требати времена. Истовремено, казао је и то да Београд и Приштина треба да искористе „историјску шансу“ и да су САД спремне да прихвате сваки договор две стране. Александар Вучић (Фото: Цеопом-истина) Све то одједном. Изнебуха. Након Вучићеве објаве „неуспеха косовске политике“ и повратка из Москве, где се сигурно није провео онако како се хвалио. Порука је јасна. И већ позната. Срби, држите се Вучића и узмите то његово „бар нешто“. Наравно, сво то време Вучић декламује у јавности мало нападајући Америку и Запад (по оној народној „Да се Власи не досете“), нешто више Шиптаре, још више некакву имагинарну „опозицију“ која „је“ или „би“ дала „све“, али највише свој неразумни народ… Но, мени као типичном представнику свог народа чини се да је он, Вучић, неразуман. Шта то вучић не разуме и зашто? Почећемо од давно утврђене дефиниције да су кључни атрибути сваке државе – територија, становништво и власт. То да је Космет територија Србије потврђено је свим актима међународног права, рачунајући и Резолуцију 1244., последњи документ који је ово питање третирао на релевантан начин и у легитимном поступку. Сецесионистички акти шиптарских терориста, политичка „признања“, позиви на „уважавање реалности“, фамозни Ахтисаријев план који се базира на сулудом постулату да је „Србија изгубила право на Косово јер се Милошевић лоше понашао према Албанцима“ и сличне опсене, не могу избрисати ову чињеницу, посебно након реакција на проглашење тзв. „независности Каталоније“. Такође, неспорно је да Србија на Косову има свој народ. Истина, део тог народа јесте протеран, али то не умањује чињеницу да је Космет његова земља. Уосталом, према катастарским књигама преко 1,1 милион хектара обрадивих површина на Космету власништво су Срба. То што Албанаца има бројчано више не мења ову чињеницу, тим пре што већина тих Албанаца до разбијања СФРЈ нису спорили да су грађани Србије и Југославије. Оно што Србија, данас, неспорно на Космету нема јесте власт. Ту власт, након међународног насиља коме је била изложена Србија је, сходно Резолуцији 1244., пренела на мисију Уједињених Нација. Она је, ни једним актом, није предала Шиптарима, односно њиховим сецесионистима. Отуда је свако проглашење „независности“ које се одиграло под влашћу међународне мисије пр��вно нелегитимно, јер међународна мисија није имала мандат да тако нешто дозволи. Отуда је спонзорима овог чина толико важно да га Србија призна, јер никако другачије он не може постати правно валидан. Вучић, очигледно, из неразумевања или неког другог разлога, подређује друге државне атрибуте вршењу власти, па говори да на Косову немамо ништа зато што немамо власт. То је бесмислица. У светској историји много пута се дешавало да једна држава привремено изгуби власт на делу своје територије, рецимо услед окупације, али то окупатору не доноси право на територију, нити на становништво. Дакле, питање није „да ли ми имамо нешто на Косову“, већ зашто Вучић не жели да разуме шта тамо имамо, односно зашто нас, мешајући власт и остале државне атрибуте, обмањује да тамо ништа немамо зато што тренутно не вршимо власт? Одговора на ово питање потражите у Себи, учењу наше Свете Цркве и историји нашег народа. И не заборавите да смо власт на Косову, кроз векове, више пута губили и враћали, али да је ово први пут у нашој историји да један српски владар каже да Косово није наше и да на њему ништа немамо … Као да није чуо за Клетву Кнежеву … Наслов и опрема: Стање ствари

Драган Милашиновић: Шта то Вучић не разуме или Територија и власт И не заборавите да смо власт на Косову, кроз векове, више пута губили и враћали, али да је ово први пут у нашој историји да један српски владар каже да Косово није наше и да на њему ништа немамо…

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Српске "ратне репарације" или како је Запад издао Ђинђића https://ift.tt/2AfgSMD, Српске "ратне репарације" или како је Запад издао Ђинђића Ђорђе #Стојковић Убрзо по преузимању места председника Владе Републике Србије, Зоран Ђинђић је схватио да су му западни савезници окренули леђа. Инсистирали су да #Југославија призна већину дуга бивше државе међународним кредиторима, иако су камате неправедно ишле све време 1990-их, а сва средства и имовина у иностранству су нам били блокирани и нису нам били на располагању, услед економских санкција и ембарга на извоз робе, као и на увоз стратешких сировина. Ђинђић је ту ситуацију желео да реши банкротом државе и да се почне од нуле, али крупан капитал то није дозвољавао. Зашто би се нама дозволило да се уопште извучемо, када свака држава која изгуби рат мора да буде кажњена? Немачкој су после Првог светског рата наметнуте високе репарације у сировинама угљу и коксу, као и новцу, које није могла да издржи, па су Француска и Белгија окупирале Рурску област (1923-1925), која је највећа зона рудника у Немачкој, како би несметано ескплоатисале ресурсе. Немачки радници су пружили пасиван отпор окупацији, што је паралисало индустрију и довело до хиперинфлације. Антанта је из Немачке цедила суву дреновину. Почетком 1930-их Брунингова дефлаторна монетарна политика довела је до хаоса у друштву и успона Хитлера на власт, који је обећао и спровео стабилност цена и упосленост радника. После Другог светског рата су се Савезници опаметили па су Немачку привредно обновили како би платила репарације у роби и то извозећи производе не по комерцијалним ценама, него по цени коштања. ��емачка јесте тако исплатила репарације, али је то за последицу имало да постане најјача привреда у западној Европи, јер је себи отворила тржишта у све земље где је масовно извозила своје производе по повлашћеним ценама, на име репарација. Тим производима су требали резервни делови, касније замене за новије моделе, дакле радило се углавном о технологији Да је Запад пружио Србији такву шансу 2000. године, данас бисмо били привреда у рангу источноевропских чланица Европске Уније, пре свега мислим на Чешку. Међутим, неко је одлучио да ћемо ми наше ратне репарације платити растакањем државне имовине, дакле трошењем супстанце. Прво су бачене у стечај 4 најзначајније српске банке, које су могле да буду саниране и да покрену српску привреду. Тиме је „Сартид“ растерећен дуговања као највећи њихов појединачни дужник, а онда је „Сартид“ поклоњен „УС Стеел“-у и тиме смо платили ратну репарацију Американцима. Затим, продајом цементаре у Беочину, француском „Лафарге“[1] смо платили ратне репарације Французима. Осталим НАТО чланицама смо платили ратне репарације тако што смо на место 4 најзначајније банке уступили простор за тридесетак франшиза страних банака на тржишту. И тако смо створили финансијско тржиште зависно само од банака. Без берзе као основног тржишта капитализма, нисмо имали шансе да развијамо привреду. Незаинтересованост за покретањем Београдске берзе говори да Запад није имао намеру да уводи капитализам у Србији, већ само преко банкарског тржишта, које капитал пласира по високим каматама, да супстанцу извлачи из земље. Није нам дозвољен капитализам и тржишна економија, како бисмо развијали економију, него смо се задуживали по високим каматама, које ни привреда ни грађани нису могли да сервисирају, без трошења супстанце. Предузећа нису могла да дишу без свежег капитала, који никако из иностранства није долазио, а који је Ђинђићу био обећан пре демократских промена, да ће ући у Србији да се њена привреда обнови. Укинута је Служба друштвеног књиговодства, па није било контроле кретања капитала, а предузећа су отварала рачуне код пословних банака. Пошто је било велики број предузећа, укупни депозити су били огромни, чиме су банке акумулирале од већ посрнуле привреде велику количину капитала, која их ништа није коштала, а који су могли да пласирају по високим каматама истој тој привреди. Тако угушена предузећа су спремана за приватизацију да би се што брже продала, по ценама јефтинијим од цене њихових основних средстава. То се зове систем приватизације путем шок-терапије. Држава ће приватизованим предузећима опраштати дугове за порезе и доприносе, тако да купац неће имати реално неких великих обавеза да сервисира. Уместо да се из тих предузећа покрене производња, њихова имовина ће се продавати у комерцијалне сврхе – земљиште за изградњу зграда, машине за производњу у секундарне сировине... Запад је из Србије цедио суву дреновину. Пошто су се изјаловила обећања Запада о уласку великог капитала у Србију, који ће покренути њену привреду, предеседнику Владе Ђинђићу је преостало само да иде по Европи да их подсећа на обећања дата пре 5. октобра 2000. године. Све што је добијао тамо су неке „донације“, као једнократну помоћ српском буџету или у виду неких пројеката за неке ствари које би биле применљиве у Африци, али не у некада полу-развијеној земљи југоисточне Европе (типа: едукација народа о користи прања руку, ради спречавања заразе). Прави шамар од западних савезника, Ђинђић је доживео у Немачкој, када му је током службене посете једна новинарка тутнула миркофон у лице и питала га: „Како вас није срамота да идете по Европи и просите паре за Србију“? Ђинђић се тада зацрвенео и схватио да западни савезници не само да неће да пошаљу капитал у Србију, који су обећали, него ће га отерати сваки пут када их буде подсећао на та обећања. Немци су га прозивали да иде по Европи да проси за Србију, али то јесте ишло са послом премијера Србије. Није се кандидовао за бундес-канцелара, него за премијера једне разорене и напаћене Србије, за њу се ваљало и понизити. Дошао је у Србију и објаснио нам да се Запад не осећа одговорним ни за санкције, ни за бомбардовање Србије, које нам је уништило инфрастрктуру и доста производних погона, већ да за све то криве наш народ и Милошевића. Рекао нам је да од Запада можемо да добијемо само донације како бисмо обнављали инфраструктуру, али да су то стварно занемарљиви износи у поређењу са оним што је уништено у бомбардовању и да ћемо углавном то све морати да обнављамо сами из својих средстава. Све ово што је Ђинђић видео, то је народ осећао у својим стомацима и видео у својим фрижидерима, да пара у држави није било! Ђинђић је постао најомраженија личност у том моменту у држави. Он је био лидер који свом народу није могао да обезбеди услове за живот. Ово је кратка скица ситуације у којој се српски премијер Ђинђић нашао: држава са уништеном инфраструктуром у бомбардовању 1999. године, привреда без обртних средстава за рад, тржиште капитала на којем постоје само стране банке које пласирају капитал по високим каматама, нема покретања Београдске берзе, држава не сме да улаже у покретање привреде, него да је приватизује, а Запад не даје обећану инфузију капитала. Шта је Ђинђићу преостало у том тренутку него да се ухвати Макса Вебера? Тако је Ђинђић кренуо да прича о томе како смо ми лењ народ, да све зависи од нас, да све ми можемо ако будемо хтели да радимо, али паре са Запада више није помињао. Скроз је окренуо ону причу о социјалдемократи патриоти, који се залаже за државно власништво, коју је изградио о себи деведесетих и на којој је победио Шешеља у дебати у Биосопу „Реx“. Ђинђић је по вокацији био филозоф левичар, али је за потребе реалитета, у ситуацији када је издан од Запада, почео српском народу да прича капиталистичку филозофију, у коју он сам није ни најмање веровао. Једноставно причао нам је оно што су њему причали на Западу, када су одбијали да му дају обећани капитал за покретање српске привреде. Нас је комунизам оставио наивне и простодушне за XXИ век. Имали смо јак систем државне власти у коме си испрва када је уведен морао беспоговорно да слушаш власт да ти се не би десило стрељање или тешка робија. Касније је тај систем како је растао и развијао се у држави почео да примењује мање бруталне методе, али опет репресивне, тако су и генерације училе како треба веровати држави и државницима шта причају и да је све што држава ради за наше добро. Казне од државе су попуштале и нису се више делиле за тривијалности, али су свакако остајале бруталне за приговарање на рад државних органа. Расле су генерације слепо послушних и наивних грађана, који су учили да треба веровати држави, а учили су их управо родитељи који су видели бруталности. И тако како су се бруталности заборављале, наставиле су генерације да преносе следећим како треба веровати држави. И онда Ђинђић долази са позиције моћи и почиње да прича таквој генерацији да су лењи и да су они криви. Такви простодушни људи бивају у шоку и не знају како да реагују на ту причу, сем да ћуте и да се преиспитују. Он иде тако на турнеју „Србија на добром путу“ покушавајући да шокира народ Веберовом филозофијом, да купи себи време за опстанак на власти, како би средио неке ствари са Западом и пробао да уради нешто. И то је цела позадина Ђинђићевог Вебера. Морао је да нас шокира и пацификује, јер је ситуација у држави била пред пуцање. Пара заиста није било у привреди, ни код грађана. Лоше се живело, а подршка радикалима је све више расла и то само пар година како су пали са власти, заједно са Милошевићем. Ђинђићев глас је из критике наше колективне лењости, све више постајао глас који говори да ћемо све морати сами да урадимо. Технику негативне мотивације је почео да смењује са позитивном мотивацијом. Истина је полако допирала до нас - да нам Запад неће помоћи да станемо на ноге и да ћемо нашу економију морати да обнављамо сопственим снагама. Да ли би премијер Ђинђић успео да ослањањем на сопствену акумулацију капитала државе покрене српску привреду, делимичном приватизацијом државних предузећа, а затим тај капитал улагао у стварање нових државних предузећа и оздрављење старих? Или би наставио да слуша Запад и да заврши шок-терапију, чиме би у кратком року приватизовао све што се приватизовати може и чекао да невидљива рука Адама Смита покрене капитализам, коме је хронично недостајало једно од три генеричка тржишта – берза као тржиште капитала? Никада нећемо добити одговор на та питања. Живот премијера Ђинђића је насилно прекинут злочиначким атентатом. Запад је касно схватио да се огрешио о Зорана Ђинђића, јер му није дао ама баш никакву подршку да нормализује стање у српској економији после десет година рата, санкција, ембарга и апсолутне међународне изолације државе. После њ убиства на Западу су се попалиле црвене лапмпице, да би Србија могла да склизне у револуцију и да би крхка демократија, коју је он освојио могла лако да буде смењена револуционарним хаосом, који би покренуле најрадикалније снаге у друштву. Запад воли само оне револуције, које он спонзорише. Нестабилна Србија би лако могла да пренесе свој унутрашњи сукоб на простор бивше Југославије и то је била реална опасност. Зато је Запад решио да ублажи доктрину шок-терапије, те су радници предузећа на тендерској продаји добијали социјални програм: отпремнине по годинама радног стажа, док су у неким предузећима радници поседовали акције, те су имали приходе од њ продаје. Ти једнократни приходи радника од социјалног програма и акција су ишли директно у потрошњу, што је за кратко релаксирало стање у друштву. Пошто завршних рачуна државе нема, не зна се како су евидентирани и како су трошени приватизациони приходи државе. Како би изгледале српска економија и српска држава да је премијер Ђинђић остао жив, то не можемо да знамо, али знамо једно – Ђинђића је издао Запад, јер га је оставио самог без обећаних новчаних средстава за покретање економије. [1] https://www.vreme.com/cms/view.php?id=305298 #НСПМ #Ђинђић #Србија #Запад

Ђорђе Стојковић: Српске "ратне репарације" или како је Запад издао Ђинђића Убрзо по преузимању места председника Владе Републике Србије, Зоран Ђинђић је схватио да су му западни савезници окренули леђа. Инсистирали су да Југославија призна већину дуга бивше државе међународним

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Комплетно небо изнад Србије поклоњено је странцима за нешто мало пара и богати награду властодршцима... https://ift.tt/2vFE46l, Комплетно небо изнад Србије поклоњено је странцима за нешто мало пара и богати награду властодршцима, а сви дугови остају на терет буџета Од доласка на власт Александар Вучић разара суверенитет Србије и најважније ресурсе поклања странцима. Пре��азак нишког аеродрома „Константин Велики“ из градског у републичко власништво, последњи је догађај који је свима разјаснио шта се заправо крије иза предаје националног авио-превозника Арапима и давања у концесију београдског аеродрома. Све је одавно испланирано и сада се само реализује, показује анализа ранијих догађаја и изјава највиших државних функционера. Комплетно небо изнад Србије поклоњено је странцима за нешто мало пара и богати награду властодршцима, а сви дугови остају на терет буџета. Актуелна власт је од 2012. па до данас успела да прода, или потпуно уништи, један од најважнијих природних ресурса које има свака земља – своје небо. По међународном праву, сав ваздушни простор изнад територије неке државе спада под њен суверенитет, тако да је одузимање дела неба исто као и окупација дела територије. Србија је све мање господар свог ваздушног простора који није изгубила у рату, већ за ситне паре предала странцима. Некадашњи ЈАТ (данас „Аир Сербиа“ – АС), београдски Аеродром „Никола Тесла“ (АНТ) и нишки „Константин Велики“ (АКВ) су три увезане приче, које не могу да се раздвоје, а да се разуме о чему је реч. Наравно, ту су још и аеродроми „Морава“ код Краљева и „Поникве“ код Ужица, обухваћени фантомским предузећем „Аеродроми Србије“. Већина људи већ сада губи преглед целе ситуације, а управо то је и био циљ властодржаца – да у колоплету предузећа, већинских и мањинских власника и различитих интереса нико не може да спозна о чему се ту, заправо, ради. Цела прича је почела наводном „продајом“ ЈАТ-а, односно здравог дела фирме (оног који је од старог ЈАТ-а наследио имовину) арапском „инвеститору“, „Етихаду“. Ако нас сећање не вара, то је био први од неколико „послова столећа“, како је изјавио Александар Вучић (после су дошли, са истим епитетом, „Београд на води“, Коридор 11, завршетак Коридора 10, руски кредит за железницу, кинески кредит за пруге, долазак Тениса, сада концесија за АНТ…). Ни до данас јавност није до краја упозната са тим на шта се наша држава обавезала и шта је све предала арапском „партнеру“, јер основни уговор (који је, истини за вољу, доступан јавности) има мање чланова и страница од уговора којим се, рецимо, продаје пашњак у некој забити. Све је решено на тај начин што је у основном уговору предвиђено да ће детаљи бити регулисани анексима, а колико истих има јавност не зна, па тако не може да зна ни њихову садржину. Оно што сви знамо, јесте да се Србија обавезала не само да ће покрити старе дугове ЈАТ-а, већ и да ће прве три године субвенционисати пословање АС-а. Како је то изгледало, види се од како су те субвенције престале, бар у уговореном обиму: на почетку су у авионима АС-а служени национални специјалитети који су улазили у цену карте, а од како су субвенције престале наплаћује се и чаша обичне воде. АС, чије руководство по уговору поставља „Етихад“ (иако је мањински власник), радо се приказивао великодушним док су то плаћали српски грађани кроз порезе или наши пензионери кроз умањење пензија. Да би оправдао своју лаж како се овде ради о „послу столећа“ (пре ће бити да је то још један банкрот столећа) Александар Вучић је јавност бомбардовао бесмисленим статистичким подацима о броју превезених путника, новоотворених линија или сатова лета. Све ово звучи лепо, али посао „Етихада“ (због чега је је он без икаквог улагања на управу добио нашег националног авио-превозника) јесте да повећа приходе и некадашњи ЈАТ, а садашњи АС, пословно доведе на зелену грану. Када се анализира пословање АС-а види се да су приходи комплетно преливени у фирме које су на неки начин пословно повезане са „Етихадом“, односно да је АС (бивши ЈАТ) за „Етихад“ био кока са златним јајима. Због тога не треба да нас брине да ли ће компанија из Уједињених Арапских Емирата да се повуче из овог посла. На нашу општу жалост – неће. Побољшање пословних прихода је остварено драконским уштедама на услугама (наплаћивање свега, чак и чаше воде или основног пртљага који пуштају и лоу-кост компаније), отпуштањем радника и затварањем свих пословница (осим оне чувене код цркве Светог Марка у Београду). Опет богати Арапи профитирају преко леђа сиромашних Срба. Не треба заборавити ни дугорочне обавезе од којих је већина према компанијама повезаним или са „Етихадом“ или са владарском породицом некада по гусарењу и пљачки познатог Абу Дабија. Шема је изузетно једноставна. Роба (на првом месту авиони и делови за њих) набављају се на дугогодишњи лизинг или кредит, где су прве године обавезни грејс период, а завршетак отплате је годинама после истека уговора о јавно-приватном партнерству Србије и „Етихада“. Лизинг, кредит, али и роба добијају се од правног лица у коме „Етихад“ или династија ел Нахјан има удела, тако да испада да су се шеици задужили код самих себе за паре које ће да исплати српски буџет. Ова превара је на скоро истоветан начин изведена у немачкој компанији „Аир Берлин“ и у некадашњем националном авио-превознику „Ал Италиа“. Постоји једна, извесна, разлика: Немачка је озбиљн�� држава, а „Аир Берлин“ озбиљна компанија са већим бројем акционара, па је „Етихад“, за разлику од посла са „Аир Сербиа“-е, ту морао и да уложи извесна средства. Новац је, међутим, по поменутој шеми ишао са њим повезаним лицима. У једном тренутку прошле године „Етихад“, као највећи власник акција, објавио је да не жели више да врши докапитализацију „Аир Берлин“-а, чији је менаџмент постављао на сличан начин као и онај у „Аир Сербиа“. Одмах за њим су и остали велики акционари објавили своје повлачење, па је компанија прогласила банкрот. Део флоте и дестинације, купила је „Луфтханса“. Стечајни управник је, међутим, открио пословање преко повезаних лица, као и да је на тај начин капитал извлачен из једне од до тада највећих европски лоу-кост авио компанија, пресавио табак и тужио „Етихад“ за накнаду штете процењене, за сада, на суму између две и четири милијарди евра. Осим тога, овакво пословање се сматра преваром, а Немачка је озбиљна, правна држава, тако да лако може да се деси да у затвору заврши неки од шеика са којима се Вучић љубио у уста. У Србији је све исто, осим завршнице, јер нема разлога да се посумња да ли постоји неки тајни, приватни договор о подели плена између господара Србије и господара Абу Дабија који обухвата и кривичну неодговорност. Оно што мора стално да нам буде пред очима је чињеница како АС, односно бивши ЈАТ, није било каква авио-компанија, већ једини национални авио-превозник који има Србија. Национална авио-компанија није и не може да буде лоу-кост, поготово што је АС лоу-кост само тамо где Арапима одговара, што показује колико је менаџмент неспособан. На крају ове за нас жалосне приче „Етихад“ ће се преименовати (као раније ЈАТ у „здраву“ и „задужену“ компанију), а дугове АС-а ће морати да исплати већински власник, Република Србија, која нема могућности да се на исти начин подели и преименује. Српски аеро-бизнис се не ограничава само на АС – ту су још и аеродроми, као и наплата такси за прелетање (што је прича за себе). Стручњаци сматрају да све то вреди најмање пет милијарди евра, под условом да се доведе на нешто виши ниво, односно три милијарде евра „у виђеном стању“, а за сада се од тога очекује 500 милиона евра од чега треба одбити казне и губитке које ћемо да покривамо. Давање аеродрома „Никола Тесла“ (АНТ) под концесију не само да је један од најгорих послова ове пљачкашке власти, већ је и круцијални доказ како Александар Вучић служи својој отаџбини – самопроглашеној републици Косово. Уговор о овој концесији у Србији је познат само најужем кругу људи које је одредио сам Вучић. До његовог потписивања о садржају није била упозната ни наводна председница владе Ана Брнабић. Она је 17. марта, у ��реме када су се сви питали шта се дешава са потписивањем уговора о концесији са француским „Винци“-јем, у дневнику РТС-а, где се расправљала ова тема, била потпуно збуњена. Гледала је у страну, као да одатле очекује нечију помоћ, кратко и неодеређено давала одговоре на постављено питање, па одмах прелазила на причу о дигиталним фармама, затим је збуњено казала како очекује (не и када) потписивање уговора о концесији, па почела да прича о „Магнохрому“…?!? Као да јој је неко пре емисије сипао алкохол у вотку. Само три дана касније, исти тај РТС објављује како ће уговор о концесији бити потписан за два дана. Преговоре је, очигледно, све време водио лично Александар Вучић. Једини је он знао шта се договара и када ће шта да се деси, док су остали били само статисти. Исто је било и када је поклањан ЈАТ Арапима, када је и тадашњи директор признао да не зна ни о чему се преговара, нити докле су преговори стигли. Овог пута ни председница владе, али ни ресорна министарка нису ништа знали, нити је Вучић уопште имао намеру да им било шта саопштава. Чак ни дан уочи потписивања Брнабићева није знала текст уговора, што је Вучић прокоментарисао: „Није њено да се у то меша, већ нека вежба потпис“. Уочи самог потписивања њој су из Председништва доставили допис у коме је стајало шта ће рећи на конференцији за новинаре. Са друге стране, иако ресорни министар, Зорана Михаиловић није ни толико била обавештена, па је на конференцији за новинаре после потписивања уговора неопрезно рекла како се на овом уговору радило годинама, признајући тако, оно што већ и птице на грани знају, да је целокупни тендер намештен за од почетка познатог победника. Не треба сметнути са ума да је прошле јесени специјализовани сајт „Танго 6″, који прати дешавања у аеро-индустрији, најавио победу „Винци“-а у Београду. Иако ни сама није имала појма о чему се ради, Брнабићева је овај посао прогласила најтранспарентнијим тендером у историји, тако да је, сигурности ради (да се не претера са транспарентношћу) 14. марта организација „Транспарентност Србија“ саопштила да је од Владе добила одговор да је све у вези са концесијом Аеродрома „Никола Тесла“ проглашено тајном и да ништа од документације не може да им буде достављено. Тако је и данас, мада је од стране премијерке обећано како ће уговор јавности бити дат на увид пошто концесионар, француска компанија „Винци“, уплати концесиону цену, што се очекује у септембру. Већ се овде појављује један велики правни проблем: АНТ је акционарско друштво, а Република Србија јесте највећи акционар, али не и једини. Пошто се давање под концесију сматра располагањем средствима веће вредности, закон предвиђа да се о свему на Скупштини акционара обавесте и остали власници акција, макар то, као у овом случају (због односа снага), била и чиста формалност. Београдски аеродром „Никола Тесла“ а.д. је 20. марта 2018. одржао 19. ванредну скупштину акционара, којој су присуствовала само представници два нејвећа акционара (Владимир Димитријевић, представник Владе, и Драган Карановић испред фонда КЈК ФУНД СИЦАВ СИФ), али на дневном реду није било давање концесије. Директор Саша Влаисављевић, дакле, није имао легитимитет да потпише уговор 22. марта, посебно јер је редовна скупштина одржана у септембру 2017. када се још нису ни знали услови концесије, тако да о истој није ни могло да се гласа. Држави је проблем у вези изгласавања пристанка за давање АНТ-а у концесију представљало то што би тада морао акционарима на увид да се да компле��ан предуговор (односно уговор који ће касније бити потписан), а то власт из неког разлога не жели да учини пре септембра. За септембар не само да је предвиђено објављивање уговора, већ и исплата концесионе цене, што на први поглед нема везе једно са другим, али може да има. Познајући преварантске и лоповске манире ове власти, све је могуће, па и то да мали акционари буду прескочени када се буду делиле паре добијене од „Винци“-а. У свим, али буквално свим и званичним и полузваничним извештајима Владе у вези давања АНТ-а под концесију говори се како ће се у буџет слити концесиона цена у висини од 501 милиона евра, чиме ће се значајно побољшати солвентност државе. Република Србија, међутим, има 83,14691 одсто акција АНТ-а, док остатак имају мали акционари, од којих је највећи мистериозни фонд из Луксембурга „КЈК ФУНД ИИ СИЦАВ СИФ“ са 1,28651 одсто. Постоје, међутим, две могућности давања у концесију. Једна је да се „Винци“-у препусти управљање (не и власништво) свих 100 одсто акција, тако да сви акционари деле поменут 501 милион евра сходно свом уделу (израчунато је да би за сваку акцију било плаћено преко 30 евра). У том случају би на исти начин акционари делили и годишњи концесиони закуп. Друга могућност је да држава концесионару преда само свој пакет акција (што је овоме довољно да несметано управља аеродромом) и да убире годишњи концесиони закуп, док би мали акционари добијали дивиденду, под условом да буде било каквог прихода за поделу. Да ли је Вучић склопио уговор по овој другој могућности, па по свом обичају, да лоше вести одлаже док може, све пролонгира до септембра? Иако неком неупућеном може на први поглед да изгледа како прича о концесији за АНТ отвара више питања него што даје одговора, када се загребе по површини стиже се до истине. Тако је 30. јануара 2016. изгледало потпуно ��есмислено оснивање предузећа „Аеродроми Србије“ д.о.о, али оно данас има важно место у овој компикованој слагалици. Оснивач и власник „Аеродрома Србије“, Република Србија уплатила је 10.150.000 динара оснивачког капитала и предузеће је са радом почело 2. фебруара 2016 и било је планирано да постане власник и оператер свих аеродрома у Србији. Под тим су се тада, како је рекла министарка Зорана Михаиловић, подразумевали, поред АНТ-а, нишки „Константин Велики“ и два виртуелна која постоје само на папиру и у нечијој машти: „Поникве“ код Ужица и „Морава“ код Краљева. Предузеће те 2016. није почело са радом, што се види из „Изјаве о неактивности“ коју је в.д. директора и једини запослени Предраг Бабић непознатог датума предао Агенцији за привредне регистре. Држава је, на први поглед, уложила 100.000 евра да би се негде ухлебио бескорисни партијски кадар?!? Није све онако како изгледа, јер су, из перспективе Вучића и његовог клана, то добро уложене паре… Из изјаве министарке Михаиловићеве, али и самог Александра Вучића, као и из низа званичних докумената види се да су „Аеродроми Србије“ д.о.о. требали да управљају и нишким аеродромом, који је, међутим, у то време био у власништву локалне самоуправе. Како то Република располаже туђом имовином? Из овога се јасно види да је Вучић још почетком 2016. имао јасан план да потпуно уништи све ваздушне луке у Србији, под условом да нађе концесионара за АНТ који би био спреман да „испод жита“ то адекватно и награди, а то је потврдила и Михаиловићка својом неопрезном изјавом. Наиме, Александар Вучић је још 16. јануара 2018. (у склопу оне чувене изјаве како су аеродроми „заштићени тиме што им је ограничен број путника“?!?) на РТС-у рекао да ће у следећих 12 година Ниш, „Поникве“ и „Морава“ смети да имају максимално милион путника годишње. Цела Србија сме, по слову уговора, да има само 10 одсто путника Аеродрома „Никола Тесла“, иначе држава „Винци“-у плаћа казнене пенале. Питање свих питања је, међутим, шта се дешава ако АНТ не досегне планираних 10 милиона путника годишње? Одговор је веома јасан: оваквом концесијом „Винци“ је фактички стекао потпуну контролу над свим аеродромима у Србији, јер одобрених милион путника за преостала три аеродрома могу да дођу само ако АНТ има 10 милиона или више путника годишње. „Винци“, који је посредно сувласник аеродрома „Фрањо Туђман“ у Загребу, а планира и куповину бугарских ваздушних лука, може намерно да редукује број путника преко Београда и да тиме не само у запећак гурне Србију као ваздушну раскрсницу, већ и да зарађује од пенала исплаћиваних из нашег буџета. Посао столећа, нема шта, али не за Србију. Нишки аеродром, међутим, није неки конкурент АНТ-у. Далеко је опаснији као конкуренција аеродрому у Приштини. Ако се „Константин Велики“ не развија, чему ће нам, онда, аутопут Ниш – Приштина, осим да бисмо омогућили лакше досељавање нових албанских сепаратиста, што и јесте идеја водиља Александра Вучића. Скоро цела југозападна Србија (Рашка област) и добар део централне Србије и данас, због лоших путева и непостојеће железнице, користи услуге аеродрома у Приштини. Уместо да се развојем „Константина Великог“ и завршетком „Поникви“ они задрже у Србији, и да се додатно привуку путници из БиХ, Македоније, Црне Горе, Бугарске, па и са Косова актуелна власт их буквално тера на стране аеродроме. При томе, „Поникве“ су скоро потпуно готове и недостаје још само неколико милиона евра, па да аеродром могу да користе и већи путнички авиони (за неке је и сада приступачан). Међутим, ако би „Поникве“ прорадиле, то би био додатни удар за „Константина“, јер цела Србија, са изузетком АНТ-а, годишње сме да прими више од милион путника, а само нишки данас прихвата 330.000 путника годишње. Коначно, као најважнија индиција да се заиста од раније договарало са Французима да им се препусти монопол над српским небом служи чињеница како је републичка Влада „препоруку“ Нишу да јој преда свој аеродром донела само један дан пошто је потписан уговор са „Винци“-ем о преузимању Аеродрома „Никола Тесла“. Оно што је на церемонији потписивања овог уговора свима било уочљиво, било је одсуство Александра Вучића који, иначе, у рад пушта и наплатне рампе на ауто-путу. И небеса су продали у бесцење Само онај ко никада није био у Нишу и није упознао ни једног правог Нишлију не зна колико ти људи воле и поштују не само традицију свог града, већ и целе Србије. Београд, престоница Србије, нема тако величанствене споменике великанима прошлости, какве има Ниш. У Београду се млади окупљају „код коња“ (на коме је кнез Михаило, кога нико више не помиње), а у Нишу „код краља Александра“ (који је, такође, на коњу). Сваки прави Нишлија познаје сваку стопу у свом граду, сваки камен старе калдрме која се љубоморно и са изузетном пажњом чува. Коначно, Ниш је последњи царски град у Србији, јер је у њему рођен цар свих Ромеја и владар Византије и целе васељене, Константин Велики, по коме аеродром и носи име. Зато је само онај ко не зна те људе могао да помисли како ће они без отпора дозволити да им се одузме ваздушна лука. Њихови протести, међутим, више нису догађај само од локалног значаја, већ се тичу свих нас. За шаку евра, Александар Вучић не само да је уз АНТ „Винци“-у продао и „Константина Великог“ (кога под овим условима нико нормалан неће узети у концесију), већ и целокупно небо изнад Србије. Ср��ско небо, дакле, вреди пола милијарде евра, не рачунајући казне које ћемо морати да плаћамо за сваког путника вишка. Због тога, сви у Србији морају да се дигну против ове срамне одлуке која нас претвара у француску колонију. Доказано глупи Годину дана је трајала оперета са потрагом за концесионаром, иако се знало да ће то бити „Винци“. Скоро 30 компанија је преузело тендерску документацију, али се на крају само њих четири јавило са конкретним понудама. После неколико добро изрежираних продужетака рокова уговор је потписан 22. марта, иако је последњи рок истекао дан раније. Уговор о концесији на 25 година обухвата финансирање, управљање инфраструктуром аеродрома, одржавање, развој кроз изградњу и реконструкцију и даљу модернизацију аеродрома. Обећана капитална улагања су санација и реконструкција главне полетно-слетне стазе, изградња уметнуте полетно-слетне стазе, помоћних рулних стаза и брзих излаза са писте. Према најавама, очекује се развој простора терминала, подизање броја гејтова и додатни развој карго стендова. „Винци“-у је приде дато још око 30 хектара земље у близини аеродрома. Већ се и у свету рашчуло како су Срби наиван народ, па је на конференцији за медије после потписивања уговора директор „Винци“-а Никола Нотбар обећао како ће увести нове линије за Лисабон и према Чилеу. Изгледа да овај Француз не зна да су за отварање путничких линија задужени авио-превозници, а не аеродроми. Предраг Вујовић, бивши директор ЈАТ-а за Н1 Тужити Етихад због губитака Ер Србије Када су Влада Републике Србије и националне авио компаније Уједињених Арапских Емирата и Србије, Етихад Аирwаyс и Јат аирwаyс, потписале уговор о формирању нове компаније „Аир Сербиа“ деловало је ће бити решени сви проблеми које је Србија годинама имала са пословањем свог националног авио превозника. Очекивања су додатно подизали представници државе. Најављивале су се многе ствари, као што су национални специјалитети на менију авио компанија. У прве три године држава је покривала губитке компаније у којој има 51 одсто власништва, а након тога, почела је рационализација пословања тако да су бројне пословнице широм Србије затворене, а најављени луксуз и комфор замењен је много скромнијом понудом. Каква је будућност компаније „Аир Сербиа“, колико тога се променило у авио саобраћају од тренутка потписивања уговора и да ли су ефекти тога све оно што се дешава у тој компанији или је то могло да се предвиди? Овако је бивши директор ЈАТ-а, Предраг Вујовић, описао шта је претходило криминалном давању Аеродрома Београд у концесију Некадашњи директор ЈАТ ервејза Предраг Вујовић изјавио је за ТВ Н1 да би министар финансија Душан Вујовић требало да направи тим и да, у име Владе Србије, тужи Етихад за губитке који су настали у пословању Ер Србије. „Јер, нити се Влада Србије или неко са стране мешао у начин пословања Ер Србије, Етихад је сам водио компанију пет година. Овако како сад постоји, ова компанија нема перспективу опстанка. Уопште. Она само може да прави губитке“, оценио је Вујовић. Он сматра да је компанија Ер Србија од почетка погрешно постављена, али да Етихад нема разлога да се повуче, јер нема трошак. „Компанија није имала перспективу да опстане у тој варијанти, из простог разлога што мултинационална компанија као што је Етихад никад не може да направи националну компанију. То су две потпуно различите концепције“, сматра он. Сад кад држава не даје паре сетимо се да будемо штедљиви – некада национални специјалитети, а данас нема ни воде. Према његовом мишљењу, амбиције које су постављене нису биле реалне, јер је тржиште Западног Балкана ограничено. „С друге стране, остале компаније су се у међувремену развиле. Од 2000. до 2010. настало је 180 нових компанија. Није то више ера ЈАТ-а из осамдесетих година кад смо били 14. у Европи, сад је конкуренција много већа“, каже Вујовић. Он додаје да Етихад нема ниједан трошак што се тиче Ер Србије и да Етихад није преузео никакав ризик на себе, а да је истовремено апсолутна контрола вођења компаније у њиховим рукама. „Јако је битно било да се спреми ЈАТ да неко дође и уложи паре. Ми нисмо ту компанију спремили, а онда смо донели одлуку 2013. да је угасимо. Потпуно непотребно по мом мишљењу“, рекао је он. Говорећи о томе иде ли Ер Србија у правцу „low cost“, Вујовић каже да не можете сами себе да прогласите и да не постоји државна компанија нити она са већинским државним власништвом да је „low cost“. „Јесте порастао број путника, али по драстично нижим тарифама, па прихода нема. Национална компанија може да вози и без прихода, али не може држава да плаћа цех свих идеја – концепт „моја идеја, ваше паре“ не може дуго да траје“, сматра Вујовић. Он оцењује и да до најављене испоруке авиона неће доћи јер за то нема пара. „То кошта милијарду евра“, истиче Вујовић. Милан Маленовић / Магазин Таблоид

Комплетно небо изнад Србије поклоњено је странцима за нешто мало пара и богати награду властодршцима, а сви дугови остају на терет буџета – Аналитички форум Аналитички форум · Published 24/04/2018 · Updated 23/04/2018. Од доласка на власт Александар Вучић разара суверенитет Србије и најважније ресурсе поклања странцима. Прелазак нишког аеродрома „Константин Велики“ из градског у републичко власништво, последњи је догађај ...

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Коме то и зашто смета аеродром у Нишу? Прије 15 мјесеци писао сам чланак о Нишу и, искрено, нисам мислио да ће ми ова зрачна лука, успркос чудноватом и невјеројатном успјеху, бити тема тако скоро. Но, посљедњи догађаји око Ниша свакако су изазвали забринутост у струковним круговима и исфорсирали данашњи чланак. Данашња анализа неће се превише освртати на политику, о томе је изузетно квалитетно писао наш уредник прије пар дана, она ће се темељити на штети која је настала новим догађајима, те на реалној будућности Ниша сукладно премисама које су нам сада познате. Наравно, политику нећу моћи избјећи, но она ће бити предмет интереса само у оном обујму у којем ће бити нужна ради претходног циља. Овдје желим и нагласити да сам прије три мјесеца писао о могућности да Србија преузме Нишки аеродром, те сам рекао: „Но, власник Нишког аеродрома није Република Србија, него град Ниш. Како нетко тко није власник аеродрома не може ограничавати туђе власништво, поставља се питање значи ли то да ће држава национализирати нишки аеродром и инволвирати га у компанију Аеродроми Србије?“ Зашто је Ниш постигао невјеројатно? Оно што је Ниш забиљежио у посљедњих двије године није забиљежено на овим просторима. Наравно, има зрачних лука у регији које су постигле неуспоредиво боље резултате у реалним бројкама повећања путника, но Ниш је из нуле у екстремно кратком времену дошао на завидне бројке. И да одмах анулирамо фаму да то и није тако бајковит успјех, за оно што је Нишу требало двије и пола године другима је требало 10, па и 20 година. Задру је примјерице за 330.000 нових путника требало чак 11 година. Пули је требало чак 20 година. Иако је тих 330.000 нових путника Пула достигла након 11 година (што је једнако „лоше“ као и код Задра, а неуспоредиво спорије него Ниш), потом су осцилације промета биле толике да је тек претпрошле године Пула прескочила ту границу од 330.000 нових путника у успоредби са предалеком 1996. Ни Охрид, а ни Ријека 2017. нису успјела прећи 160.000 путника, дакле нити половицу путника Ниша. У свих горњих 4 случаја говоримо о зрачним лукама које живе на туризму, а коју срећу Ниш нема. Једнако тако ради се о зрачним лукама које имају или мање или једнак број великих зрачних лука у непосредном окружењу, које им одузимају путнике, него што их има Ниш. Наравно Ниш не треба успоређивати са туристичким зрачним лукама. Да би установили колики је заправо невјеројатан успјех Ниша, требамо га успоређивати са једнаким окружењем. Дакле, говоримо о готово једнаким градовима, при чему су Осијек, Марибор и Ријека мањи, али имају битно бољи БДП, а Мостар и Ријека имају развијен туризам (не као остале јадранске луке, но ипак је туризам који гравитира тим аеродромима битна грана господарства). И све те зрачне луке, осим Тузле, су далеко од броја путника Ниша. Чак и Тузла, која има више путника од Ниша, а коју стручњаци истичу као вртоглаву експанзију, требала је дупло више времена него Нишу, чак 5 година да пређе 330.000 нових путника. И управо Тузла показ��је како би се Ниш могао развијати, уз базирање бар једног од два велика ЛЦЦ (Wizz Aira ili Ryanaira), што је више него реално. Манагемент аеродрома не крије да му тренутни број путника не доноси профит, управо супротно, да на редовним линијама имају губитак, но, да му позитиву у пословању доноси царго. И овдје су подаци више него фасцинантни. Ниш има екстремно јако окружење, број великих аеродрома који су унутар 250 км од Ниша, тј. одузимају потенцијалне путнике аеродрому, је врло велик. Чак већи него код било које друге зрачне луке у регији. Ниш данас има 11 линија, 3 пријевозника: Swiss (Zurich), Ryanair (Bergamo, Berlin, Bratislava, Stockholm, Weeze) i Wizz Air (Basel/Mulhause, Dortmund, Malmö, Memmingen и Беч од 15.11.). Тједно Ниш има 22 лета, неке дане у тједну чак и четири дневна лета. У прва три мјесеца ове године број путника је и даље у расту и то за фасцинантних 28,2%. Више је него јасно да развој аеродрома креће са 2015. годином, како у путничком промету, тако и у царгу. Године 2014. промета дословце било није (1335 путника цијеле године). Нови манагемент, предвођен директором Владицом Ђурђановићем, се поставља у листопаду (октобру) 2014, а већ у липњу (јуну) 2015. Wizz Air креће са прве двије линије за Басел и Малмо. Убрзо и Рyанаир креће са првим летовима. И након тога нови манагемент чини дословце чудо. Нешто што није виђено у овим просторима. Критичари који умањују вриједност успјеха Ђурђановић-Аврамовић истичући да су само искористили тренутак у којем Wizz Air смањује капацитете у Београду, изокрећу тезе. Управо то и јест одлика доброг манагемента, јер добра управа ће чинити управо то, искористити ће тренутак, прилику, позицију. Они су препознали три битне чињенице те 2014. године. Због Аир Сербије аеродром Београд је промијенио цјеновну политику, Wizz Air повлачи један базирани авион – прилика коју би сваки одговорни манагемент искористио и покуцао Wizz Airu на врата те им објасни да на само два сата вожње постоји алтернатива. Други момент је продукт озбиљне анализе коју је Аврамовић направио прије уласка у ову авантуру, а то је истраживање тржишта. И установио је да нишки путници путују првенствено из Софије и Скопја, али и из Београда и Приштине, те их одлучио привући на свој аеродром. Свакако прихватљивије за потенцијалне путнике, посебно дијаспору, туристе и пословњаке. Наравно, Аврамовић је анализом установио да ће ЛЦЦ, али и Swiss, привући и путнике који су до тада користили аутобус, влак и ��ластите аутомобиле. И то је видљиво. Број аутобусних полазака из Ниша за иноземство се смањио. Трећи момент је и најбитнији, те је он и далеко највише придонио развоју Ниша, битно више од претходна два. Наиме, манагемент је препознао Рyанаир рат који је управо започео са Визом у Софији, Буцхаресту, Темисоари и других десетак аеродрома, те исто успио пребацити и на Ниш, наравно у мањем обујму. И ту је Ниш одрадио одличан посао. Данас знамо да је након довлачења Виза двојац Ђурђановић-Аврамовић покуцао на Рyанаир и рекао „Код нас Wizz Air покреће линије (тада тек двије, и трећа у најави), нудимо Вам 3 ЕУР и једнаку могућност.“ И Ниш је приграбио ову прилику по оној народној „док се мачке туку мишеви коло воде“. Прилику која је била на столу само пар мјесеци, јер је већ у коловозу (аугусту) 2017. Рyанаир битно смањио ратовање са Wizz Airom ради властитих унутарњих проблема, те ударца од стране Норwегиана који је промијенио страну и кренуо сурађивати са еасyЈетом, о чему сам писао прије пола године. На исти начин манагемент је добио Swiss. Прво су привукли Германиу, а потом покуцали на врата Swissu који је одлучио хитно реагирати и отворио летове три мјесеца прије Германие. Свима је било јасно да Германиа неће опстати у директној конкуренцији са Свисом, но питање је би ли манагемент уопће добио Swiss да није одиграо игру са Германиом. И да се разумијемо, успјех аеродрома није продукт само смањења путничких такси на 3 ЕУР и преговарања са компанијама, која нису била нити једноставна, нити угодна, већ говоримо о врло озбиљном и свеобухватном пројекту који је отворио могућност развоја, али и опстојности аеродрома. И, према ријечима Бојана Аврамовића, директора Развојне агенције Југ, који је био главни актер и пословног плана, али и тешких преговора са авио-компанијама, аеродром је ове године пословао профитабилно. Неоспорно је да је град Ниш уложио 2 милијуна ЕУР у аеродром, дио тога је исплаћен прошле године, но исто је, према његовим ријечима, утрошено у набаву опреме, а не у хладни погон аеродрома. Посјетио сам аеродром Ниш 11.3. и установио да уз стару опрему, аеродром има и завидан број нове, тек набављене опреме. Што је и разумљиво јер без те опреме никако не би могли опслуживати и по три авиона одједном. У пословном моделу који је манагемент поставио аеродром се ријешио неких послова који су му били наметнути, а нису имали везе са самим аеродромом, но истовремено је придодао свом бусинессу цестовни царго. И ово је један од бољих потеза које сам видио у регији. Искориштена ницха. Царго центар за цестовни промет се налази на самом аеродрому. И манагемент је само искористио ту чињеницу, те спојио два царго бусинесса, онај цестовни и онај зрачни. Те профитирао на синергији та два бусинесса. У том свјетлу треба и гледати повећање зракопловног царго промета који је скоро 10 пута већи него 2014. (повећан са 288 на чак 2.543 тона годишње). На овај начин далеко више профитирају и зракопловни, али и цестовни царго. Аврамовић је на мом панелу на Суммиту у Беогаду јавно изјавио да је промет цестовног царго терминала повећан за дупло. Па зар то није најбољи доказ синергије, зракопловни царго је повећан 10 пута, цестовни дупло. Истиме профитира и локална заједница. Наравно, зрачна лука жели и искористити пругу која дословце пролази на пар метара од царго терминала те повезати сва три аспекта царго бусинесса. Колики би то бенефит донијело и царго бусинессу, али и локалној заједници не треба ни говорити. Уз сам аеродром и царго центар неколико подузећа има своје огромне пословне просторе. Увјерен сам да би даљи развој комбинираног царго промета мултиплицирао ову складишно-дистрибутивно-производну господарствену зону. Синергија у овом случају озбиљно повећава могућности. Браво манагемент. И стога не могу прешутјети изјаву министрице Зоране Михајловић како аеродром „присваја“ новац који није његов. Побогу?! Па управо би министрица требала бити та која би требала честитати на томе како је манагемент аеродрома Ниш у складу са сувременим трендовима повезивања и комбинирања различитих видова транспорта. Мултимодални пријевоз није само тренд транспорта робе у развијеном свијету, он је данас реалност, свакодневница. А мултимодални пријевоз је готово немогућ, или барем далеко тежи и скупљи без повезивања царга. За мултимодални пријевоз потребно је бар два различита пријевозна средства, тј. двије различите гране промета, да се исти темељи на једном уговору о пријевозу, да за исти постоји једна исправа и да све организира један оператор (шпедитер). Надам се да министрица зна да чак и комбинирани и интермодални пријевоз далеко теже пролази ако је царго инфраструктура разбацана и удаљена, а мултимодални је без тога готово немогућ. Искрено Србија ни изблиза не прати трендове мултимодалног пријевоза, па је то чуднија реакција министрице која својом изјавом демотивира аеродром Ниш који се управо труди то постићи са својим јединственим царго центром. То је толико контра сувременог пословања да нема ријечи којима бих окарактеризирао ову министричину изјаву. Коначно, синергије ова два (у будућности и три) бусинесса су више него видљиви. Како је онда могуће исте критизирати, умјесто да их се мотивира и тиме покаже пут и осталима у Србији. Иновативност манагемента је видљива и у томе што су максимално повећали нелетачке приход��. И овдје сам био угодно изненађен ониме што сам видио у самој зрачној луци. Ресторан, на првом кату, је пун, цијене врло прихватљиве, храна укусна, понуда изузетно велика (далеко већа него на Београду или Загребу), домаћа кава дефинитивно најбоља коју сам пио на и једном аеродрому. Увијек сам се питао зашто на свим аеродромима свијета, па у регији, морамо јести конфекцијску, једнообразну и неукусну храну. Тако сам и на београдском аеродрому поставио питање зашто не могу појести лесковачки роштиљ, ужички кајмак, карађорђеву шницлу, сармице, грах (пасуљ), жито са шлагом и остале делиције, обзиром да је Србија толико позната по својим делицијама. У Нишу тако што можете. И не треба чудити да је онда ресторан препун и да на готово сваком столу стоји хрпа роштиља и других делиција. Дијаспора, туристи и остали путници користе задњу шансу да се наједу ове укусне хране прије него што се врате у своју унифицирану „стиропор“ свакодневницу из микровалне пећнице. Истина ресторан није у власништву аеродрома, него је изнајмљен приватнику, но квалитетна услуга мотивира путнике на веће кориштење зрачне луке, а аеродрому омогућава већу наплату најма. Ресторан у сурадњи са зрачном луком нуди још једну погодност, која је истинска ницха. За возаче камиона, шпедитере, раднике аеродрома, складишта, царга и околних подузећа нуде услуге ужине (габлеца) са врло прихватљивим цијенама и неколико менија. Кажу да је ово озбиљан додатан приход. За тако минијатуран аеродром изненадила ме и количина рент’а’цар пословница. Чак 7 рент’а’цар компанија пружа услуге са аеродрома. Сам аеродром има и своју пословницу за продају карата гдје продаје за све три компаније, па чак и ЛЦЦ Рyанаир и Wizz Air, и то свих седам дана у тједну. Све то доноси озбиљан приход аеродрому од изнајмљивања простора. У главној згради квадратни метар пословног простора наплаћује се, за Ниш врло високих, 50 ЕУР. Коначно ту је и дутy фрее, мален првенствено ради недостатка простора, али манагемент наглашава да доноси велик ��овац. У самом главном холу, али и на другим локацијама у аеродрому завидан је број реклама. Квадратни метар рекламе наплаћује се 9 ЕУР на мјесец. Постоји низ рекламних облика, а користе се баш сви простори, укључујући интернет страницу, колица за пртљагу, боардинг пасс, па чак и ограда аеродрома. Иновативност се очитује и у чињеници да је аеродром франшизерски дао приватном цестовном пријевознику да обнаша конекције аутобусима за веће градове у широј околици. Пријевозник путнике пријевози минибусима и то према Јагодини и Београду. Путовање из Београда траје 3 сата и 15 минута, а из ��агодине само 70 минута. Shuttle се идеално надовезује на све летове из и за Ниш, без непотребног чекања на аеродрому. Уз то могућ је пријевоз по наруџби од кућних врата до аеродрома из свих околних градова (VIP shuttle express). Ова услуга је могућа и из Београда уз гарантирано вријеме вожње од само 2 и пол сата. Сва возила су брендирана као „Трансфер аирпорт Ниш“. Након што се повећа и број линија из нишког аеродрома, темељем франшизерског уговора, пријевозник ће повећати број трансфер линија и то према Приштини, Скопју, Новом Саду, Краљеву, Зајечару, Пироту, Врању… У овом послу аеродром нема никаквог ризика, ни инвестиција, већ сав ризик преузима франшизер, а аеродром има додатне путнике, те приходе. Тако је малени аеродром Ниш направио оно што ја већ 10 година упорно наглашавам да су морали направити Загреб, Београд и остали далеко већи аеродроми. Изненадио сам се и да је нишки аеродром успио дисциплинирати своје таxи возаче. Позиција таxи возила је дислоцирана лијево на истоварној платформи, потенцијалне путнике се не повлачи за рукав, а таxисти су у јединственој колони. Аеродром је уложио новац града Ниша и у проширењу паркиралишног простора, отворивши нови дио паркиралишта. До љетне сезоне сам промет ће се реорганизирати, како на улазно-излазној рампи, тако и унутар паркиралишта, чиме ће се добити битно већа проточност, брзина промета унутар аеродрома и већи капацитет паркиралишних и искрцајних површина. Паркирање је једно од битних прихода аеродрома, а овиме су омогућили повећање истих. И овдје сам примијетио врло професионалну гесту, дјелатници, па и највиши манагемент се паркира на најудаљенијем дијелу паркиралишта, док мјеста ближа терминалу остављају путницима. Неуобичајена геста професионализма, за истинске честитке. И гдје је онда проблем? И сада долазимо на основни проблем који се од стране српске власти износи посљедњих пар мјесеци. Прво је предсједник Вучић у емисији РТС-а у сијечњу (јануару) ове године критизирао манагемент нишког аеродрома рекавши „пустили смо Ниш (да се развија) успркос чињеници да манагемент тог аеродрома није схватио да тако смањује бројке раста Николе Тесле“. И ова реченица је врло индикативна. На страну то да је власт „пустила“ Ниш. Апсолутно је неприхватљиво да власт „пушта“ неки аеродром, што значи да га је, да је хтјела, могла и зауставити. Не могу ни помислити како би у Хрватској неко могао изјавити да је „пустио Сплит (или Дубровник, Пулу, Задар…) да се развија иако то штети Загребу“. Или да тако нешто изјави предсједник Француске за Ницу, Лyон, Тоулоусе, а због Париза, или Њемачке за Берлин, Хамбурга, Дуселфорфа или Муницха, а због Франкфурта, или пак британска политика за Манчестер, Бирмингхам или Станстед због Лондон Heathrowa. Замислите да нетко „дозволи“ Геневи спрам Цириха или Милану спрам Рима, или Барселони спрам Мадрида. Био би то првокласни политички скандал у тим земљама. Но, још више брине чињеница да је предсједник уопће поменуо Ниш у контексту Београда. Ниш је своје путнике првенствено отео Скопју, Софији, Приштини и аутобусним путницима. Тек врло мален дио путника путовао је преко Београда. Најоптимистичније процјене говоре да се ради о 15% путника. Сто је пак 49.500 путника или 0,9% путника Аеродрома Београд. И овдје бих цитирао г. Тончија Пеовића, једног од највећих зракопловних експерта регије (водио аеродроме Загреб, Дубровник и Брач) који је рекао: „Тих 100-200.000 путника (колико би Брач могао имати) неће значити пуно Сплиту (7% тренутног промета-оп.аут), а значит ће пуно средњедалматинским отоцима, њиховом развоју“. И управо то је истина, тих 7% потенцијалних путника Сплита егзистенцијално је за развој отока. Једнако као што је 0,9% путника Ниша егзистенцијално за развој нишког краја, а Београду стварно не представља баш ништа, занемарива статистичка „погрешка“. У једном другом, недавном, интервјуу Саша Влаисављевић, в.д. директор Аеродрома Београд, изјавио је да ће Винци подићи број путника Николе Тесле на 15 милијуна у само пет година. Не улазивши сада у расправу колико је та бројка нерационална и нереална у идућих пет година, но ако је то точно, а он тврди да је то изрекао јел је упознат са плановима Винциа, онда би у то вријеме реалан раст Ниша значио да би то било тек 0,4% путника београдског аеродрома. Па јел стварно нетко треба опће трошити вријеме и енергију на 0,4% путника. Путника који су егзистенцијално важни за развој нишке регије. И овдје и јест главни проблем који се провлачи посљедњих пар мјесеци. Прво је предсједник Србије рекао да ће лимитирати аеродроме Ниш, Мораву и Поникве на милијун путника годишње. Потом је министрица Михајловић демантирала ову предсједникову изјаву и рекла да се остали аеродроми неће лимитирати, да би предсједник изјаву о лимитираности на милијун путника поновио прије пар дана. Код ове изјаве брину два проблема. Први је што је предсједник Вучић нагласио да ће аеродром, ако ће њиме управљати држава, нарасти до 2027. на 774.068 путника. Но, осим ове симпатично духовите цртице у десетогодишњим предвиђањима на прецизних „68 путника“, заправо право питање је зашто је држава одлучила екстремно успорити раст Ниша. Сам Ниш у овом моменту и даље расте преко 28%, пројекције за ову годину су 430.000 путника, што је реално у контексту тренутног раста, али и нове линије од студеног (новембра). Сам аеродром је направио пројекцију о�� 600.000 путника у 2020. А сва њихова предвиђања и пројекције до сада су се оствариле, првенствено јер се темеље на знанственим и струковним израчунима. И онда се струка и те како мора питати, зашто би након тога нетко смањио раст за толико много. У доњем графу најбоље се види колико би то успоравање раста заправо било. То би значило и да је предсједник предвидио раст путника мањи од 4% годишње након 2020. године. Далеко испод просјека регије у посљедњих пар година. Чему толико успоравање раста? Признаје ли држава да није способна наставити раст какав има садашњи манагемент, па ако је тако, зашто се онда прима тог посла? Или држава има неки други разлог зашто успорава раст. И сада се присјетимо оног лимита од милијун путника које је предсједник већ два пута споменуо. Јесу ли предвиђања садашњег манагемента нереална? Наравно да нису. Wizz Air је већ најавио заинтересираност за отварање базе у Нишу. И то је уобичајен образац понашања Wizz Airа. У Тузли Wizz Air је 2013. кренуо са првим летовима, да би 2015. базирао први авион, а већ 2017. други авион. Стога је за очекивати у врло скоро вријеме и базирање Wizz Airovog авиона у Нишу. А то би пак значило повећање броја линија, али и броја тједних летова Wizz Aira са садашњих 9 летова тједно, на бар 25, а можда чак и више, те повећање броја путника за бар 250.000 путника, само због базираног авиона. Наравно, то значи и далеко веће приходе аеродрому, како за стационирања авиона, таксама на већи број путника (750.000 ЕУР), тако и за чишћење, опскрбу горивом, цатерингом, одржавањем идр. То је и приход држави кроз веће запошљавање (један авион значи бар 10 пилота и 40 стјуардеса, а што са механичарима, пратећим особљем и индиректно везаним радницима, значи бар 100 ново запослених особа), тако и кроз порезе на плаћу, али и услуге и робу везане уз авион. Наравно овдје треба додати и линије других потенцијалних пријевозника. А аеродром је лоцирао још 10 линија које је процијенио као високопрофитабилне и нискоризичне по потенцијалног пријевозника. И управо у том свјетлу видим и други проблем ове изјаве предсједника Вучића. Наиме, како лимитирати аеродром који има реалне шансе добити базу барем једног ЛЦЦ, те бројне линије осталих пријевозника и који би тиме милијун путника могао остварити у врло кратком периоду, свакако унутар идућих десет година, ако не и битно прије? У овом контексту треба гледати и покушаје власти да повећа таксе нишког аеродрома за 100% тј. на 6 ЕУР. Ради овог циља актуална власт је послала два документа у којима прво „предлаже“ наведено повећање такси, а потом покреће и иницијативу за заједничко радно тијело које би имало ингеренције над овим питањем, а које би осим манагемента аеродрома и локалне власти имао и представнике државне власти, а који би према приједлогу били у већини. Ово би нишки аеродром учинило мање конкурентним, а код ЛЦЦ вјеројатно и неконкурентним. Након оваквих изјава и догађаја у прошлих три мјесеца неовисни проматрач не може се отети дојму да најновија иницијатива да се Аеродром Ниш пребаци у државно власништво није резултирана истинском вољом за помоћи, већ првенствено потребом да се контролира Аеродром Ниш. Зашто одједном државна власт показуј�� толики интерес за Ниш, након што га је годинама игнорирала? Док сам анализирао потписивање уговора са Винцием рекао сам да ће бити јако много „ако“ у уговору тешком пола милијарде ЕУР готовине + више од 700 милијуна ЕУР инвестиције. За толики износ новаца концесионар тражи низ заштита и гаранција. Тада сам нагласио да сам сигуран како ће дијелови уговора бити тајни, управо ти „ако“, неовисно о томе што је премијерка Србије дала јавне гаранције да ће уговор са свим анеxима бити потпуно јаван. Прије пар дана премијерка је изјавила да цјелокупан уговор ипак неће бити јаван, а исти, иако је потписан, ни у мањем дјелу није познат јавности, па ни струковној. Био сам изненађен да су „гаранције“ тако олако одбачене, но то је још више говорило у прилог мојим тврдњама о бројним и врло неугодним „ако“. Бојим се да је Нишки аеродром једна од првих „ако“ које су откривене. Овдје се треба осврнут и на једну велику нелогичност. У неколико интервјуа предсједник Вучић је изјавио да држава не зна управљати аеродромом Никола Тесла, те да нема довољно способне људе за то. Иако се не слажем са овом изјавом, хајмо претпоставити да је она точна. Па тко боље зна своје стручњаке и потенцијале него бивши премијер и садашњи предсједник? Стога ако је то точно, како то да држава нема стручњаке за Београд, а има за Ниш? Значи ли то да ће Аеродромом Ниш управљати нестручњаци? У свему томе не могу не примијетити да је српска највиша политика изузетно брзоплета и нервозна у вези Ниша у посљедњих три мјесеца. Изаћи са таквом бомбом без претходне озбиљне и вишемјесечне политичке припреме, направити толико елементарних политичких погрешака, те коначно тако брзо и непромишљено иступати свакако доказује да се власти озбиљно жури. А зашто јој се жури? Ако је лимит од милијун путника стварно разлог, политика има неких 10 година времена да то полако и припремљено ријеши. Једини разуман одговор је да концесионар тражи од државе да то ријеши прије него уплати новац, тј. да уплату увјетује рјешењем овог „проблема“. Овдје долазимо и до идућег проблема. И предсједник Вучић и министрица Михајловић изјавили су да град Ниш нема потенцијала за финанцирање развоја инфраструктуре Аеродрома Ниш. Хајмо прво анализирати требају ли Аеродрому Ниш толике инвестиције? Петнаест милијуна ЕУР? Наравно бројке се непотребно напухавају, нажалост са обије стране и оне министрице, али и оне Аврамовића. Аеродром је у врло лошем стању. Зграда је пуно премалена, дословце сам остао фрапиран у којем минијатурном простору се тренутно ради и како овдје може стати толико путника одједном. Вриједни радници аеродрома дословце раде у немогућим увјетима пуно премаленог простора. Особно сам свједочио да првенствено проводе сигурносне мјере, па сам прошао цјеловиту и детаљну сигурносну процедуру иако сам био у пратњи директора. Исто тако сам свједочио како радници стоје на станд-бy при доласку Swissova авиона, да га могу у рекордном року опслужити. Њих мала војска ради око авиона, сви који су тада на диспозицији, нема незапослених. Но то је једини начин да се исхендла један од пет авиона те недјеље и да се не створи непотребан застој, јел за 25 минута од одласка Swissa долази Рyанаир из Берлина. Да би смањили гужве манагемент је повећао број цхецк-ин шалтера са 2 на 4 и увијек је свих 4 отворено да се што прије исхендла авион који је у доласку. Због тога је манагемент одлучио отворити још једну линију за контролу путника, са другим рендгеном. Због тога је помакнуо полицијски уред у саму чекаоницу, а тиме отворио простор за још једну линију контроле. Но, након контроле долазимо до пуно премалене чекаонице. Овдје уз пуно креативности може стати 150 путника за један авион, а Ниш их зна имати два, па чак и три одједном. Стога је манагемент аеродрома направио двије привремене монтажне надстрешнице. Свака од њих рјешава проблем стационирања путника једног авиона на 10-15 минута док се ослободи простор чекаонице за додатни авион (трећи). Под овим пластичним надстрешницама зими је врло хладно, а љети паклено вруче. Манагемент је стога изнашао рјешење повећања овог простора у максималним габаритима које му дозвољава сама зграда терминала и то до далеко квалитетнијих монтажних плоча које су од истог материјала као и нова фасада аеродрома уз изолацију која ће спријечити екстремне климатске утјецаје на путнике. Истиме ће се простор повећати за адекватно смјештање путника до три авиона одједном. Ефикасно, брзо, не баш естетски лијепо и за путнике угодно рјешење, али достатно да се одржи промет од до 500.000 путника годишње. И да, потребан је новац да се обнови врло застарјела унутрашњост аеродрома који је запео у седамдесетима (иако је направљен у осамдесетима) али и да се прошири сама зграда терминала. Ово је више него потребно и хитно. Но, 15 милијуна ЕУР? За што? Према мојим изворима у тој инвестицији је и контролни торањ од око 7,5 милијуна ЕУР. Ако је то тако онда говоримо о тоталном нонсенсу. Контролни торањ не гради ни држава, ни аеродром, него његов корисник, СМАТСА, која се не финанцира од државе него од корисника зрачног простора. Коначно СМАТСА ће у „свој“ контролни торањ, своје средство за рад и приходе, инвестирати и тко год је власник аеродрома. То држава не може својатати. Тако смо износ преполовили. Чуле су се и ноторне глупости да је аеродрому потребна дужа писта. Ниш има писту од 2.500 метара. Једнаку какву има и велика већина аеродрома регије. И далеко већих од Ниша, као што су Сплит (2,8 милијуна путника), Приштина (1,9 милијуна), Подгорица (1,1 милијун), Тиват (1,1 милијуна), Задар (0,6 милијуна), Тузла (0,5 милијуна), али и Ријека, Бања Лука, Охрид идр. Искрено, за даљи раст аеродрома Ниш, потребно је 4 до 5 милијуна ЕУР у првој фази развоја, што би било достатно за промет од милијун путника, а потом би даљи развој и сам аеродром морао моћи финанцирати од својих повећаних прихода и профита. И да се разумијемо истина је да Ниш нема средства за инвестицију у аеродром. Прорачун Ниша је 9,5 милијарди динара (само 82,6 милијуна ЕУР). Пуно премало за икакву озбиљну инвестицију у терминал или опрему, уз бројне потребе овог града. Но, једнако тако зачуђује како је држава одлучила евентуалну инвестицију претворити у власништво. У Хрватској, примјерице, држава је инвестирала стотине милијуна ЕУР у обнову или доградњу зрачних лука Осијек, Задар, Дубровник, Сплит и Ријеку, но није притом увећала своје власништво у тим зрачним лукама. Локална заједница је и даље остала на постоцима које је имала и прије. Овдје бих се осврнуо на 3,6 милијуна ЕУР које је власт, према министрици Михајловић, инвестирала у Аеродром Ниш од 2014. до 2017. С друге стране низ компетентних особа демантира ове бројке. На концу и наш уредник је у свом ауторском чланку на ову тему јасно нагласио како су бивше али и будуће инвестиције Директората или СМАТСА-е неовисне о држави, да нису државни новац, те да би их ове институције инвестирале неовисно о томе тко је власник аеродрома. СМАТСА инвестира и на друге аеродроме, па и у Црној Гори, зар би еквивалентно томе могли рећи да тиме Србија инвестира у Аеродроме Црне Горе? Нажалост министрица није јасно навела који је то новац и за што конкретно дат, а из финанцијских извјештаја Аеродрома такав износ се не може ишчитати. Надаље министрица говори о опреми коју је Аеродром Београд дао Аеродрому Ниш. Највећи дио те опреме дат је пуно прије доласка новог манагемента. Но, друга страна говори како се ради о старој опреми, произведеној од 1968-1986, дакле неки произведени и прије 50 година, која нема никакве књиговодствене вриједности. Притом нитко не спори велику помоћ коју је Аеродром Београд дао Аеродрому Ниш кроз школовање кадрова, што је и сам Аврамовић потврдио тијеком Суммита у Београду. Потом се и лицитарило и са земљом коју је војска уступила граду Нишу везано уз Аеродром, да би новинари и опозиција објавили документе да тај уговор није везан уз сам Аеродром и не може бити разлог преузимања Аеродрома од стране државе. И поново, сам бог зна што је ту истина. Но, не улазивши у полемику је ли и колико је држава дала новаца, пошто се о томе очито не могу сложити ни сами актери, остаје отворено питање логичности инвестирања државе у све своје дијелове. Коначно, па и сви дијелови државе судјелују у пуњењу тог истог буџета. Какви су модели власништва малих регионалних аеродрома у Еуропи? У Еуропи има различитих модела управљања малих регионалних аеродрома. Дио их је под концесијама, дио у приватном власништву. Тек мали дио тих аеродрома је у државном власништву. Добар дио малих регионалних аеродрома Еуропе је у власништву локалне заједнице. Ово је пракса у Француској (нпр. Toulouse, Marseille, Rodez, La Rochelle, Ajaccio, Castres), Великој Британији (нпр. Cardiff, Inverness, Kirkwall, Stornoway), Аустрији(нпр. Граз Беч, Salzburgh, Klagenfurt), Швицарској (нпр.Basel-Mulhouse, Geneva, Lugano, Zurich), Белгији (нпр. Antwerp, Ostend, Charleroi Brussels South, Liege), Шведској (нпр. Hemavan, Jönk!oping, Arvidsjaur, Gällivare, Hagfors, Kalmar, Liköping, Norrköping, Sundsvall), Данској (нпр. . Aarhus, Billund), Немачкој (Frankfurt, Munich, Bremen, Cologne/Bonn, Dortmund, Dusseldorf, Berlin Tegel, Berlin Shönefeld, Hamburg, Stuttgart и велика већина осталих њемачких аеродрома), Италији (Милано Малпенса, Милано Линате, Ламезио Терме, Реггио Цалабриа, Трист и већина талијанских аеродрома), Румуњској (већину аеродрома држе локалне власти попут Цлуј, Арад, Бацау, Иаси, Сату Маре, Сибиу), Мађарској (Дебрецин), Чешкој(Брно, Острава, Карловy-Варy, тј. сви осим Прага који је у државном власништву), Пољској (већина пољских аеродрома је у власништву локалне власти попут Гданск, Катоице, Вроцлав) и Украјини (Крyвyи Рих). Локалне заједнице имају велик постотак удјела и у аеродромима у којима су сувласници држава или приватне компаније попут Рима ФЦО, Амстердама, Кијева, Бологне идр. Но, исто тако велику већину или чак све аеродроме у Норвешкој, Шведској, Финској, Шпањолској, Грчкој (власник држава, оперира Фрапорт или државна компанија ХЦАА), Ирској и Словачкој држе компаније у власништву државе. Ипак када погледамо цијелу Еуропу велика већина малих регионалних аеродрома у власништву је или већинском сувласништву локалне заједнице (градова, регија, покрајина, департмана). У нашој регији различита је структура аеродрома. У Словенији аеродроми су или продани или под концесијом. У Хрватској Загреб је под концесијом, Брач и Лошињ су приватни аеродроми, док су сви остали аеродроми у 55% власништву државе и 45% власништву локалне заједнице и то градова и жупанија (био је то и Загреб прије концесије). У БиХ власник Аеродрома Сарајево је Федерација БиХ, Аеродрома Тузла Кантон Тузла, власник Зрачне луке Мостар је Град Мостар (88%) и Зрачна лука Загреб (12%), док су власници Бањалучког аеродрома институције Републике Српске у различитим постоцима. Власник аеродрома у Црној Гори је држава, док аеродромима Скопје, Охрид и Приштина управља концесионар. У Србији Аеродром Београд преузима концесионар, нишким аеродромом управља град Ниш, Пониквама управља град Ужице, док је Морава у власништву војске. Куда би Ниш требао ићи у будућности? Врло је вјеројатно повећање линија и Виза и Рyанаира из Ниша, а у скорој будућности и базирање авиона једног или чак оба ова ЛЦЦ у Нишу, што би значило даљу експанзију линија и фреквенција. Као што сам већ рекао један базирани авион неког од ЛЦЦ у Нишу значио би повећање од 250.000 путника у годину дана, а сваки наредни авион до чак 400.000 путника по авиону Тренутни манагемент је студиозном анализом тржишта установио које су му најперспективније линије које недостају, те је лоцирао компаније на којима треба интензивирати притисак и покушати их довући у Ниш. Са бројним компанијама је започео овај поступак, па с и резултати очекују у догледној будућности. Особно сматрам да потенцијал Ниша нису само линије према њиховој дијаспори и туристима, већ и оне које недостају околним већим зрачним лукама. У том контексту сматрам да би аеродром требао темељити свој труд на довођењу Победе (Москва), Pegasusa или Turkish (Истанбул), Eurowingsa (Colognea, Stuttgarta i Dusseldorf), Lufthanse (Munich), Transavie (Paris), Vuelinga (Rim) i Norwegiana (Copenhagen). Као што сам већ рекао манагемент контактира и преговара са низом потенцијалних пријевозника, а интензивне преговоре води са Тукисхем који је исказао врло озбиљан интерес. Ова линија нема само потенцијале у путницима (туристи, конекције, дијаспора), већ и у царгу који је врло важан сегмент нишког промета. Ово је то вјеројатније након што је Директорат одбио упорабу Туркисхевог А330 на линији Београд-Истанбул. Наравно, уз претпоставку да Директорат неће и у овом случају неразумно одбити толико битног легацy пријевозника за Ниш. Долазак и касније повећање броја фреквенција Swissа је показало да Ниш има и путника за легацy царриере. Нишу првенствени циљ мора бити повећање Сwиссове линије на бар 5 пута тједно, са интенцијом на свакодневне летове, да би потенцијални путници могли максимализирати конектираност преко хуба. Уз Сwисс Ниш би свакако могао успоставити легацy линију за Истанбул (Туркисх), Муницх (Луфтханса или Адриа), Атену (Аегеан), а није невјеројатна и линија Адрије за Љубљану, иако би иста смањила потенцијале линија Приштина-Љубљана и Скопје-Љубљана, па је упитно има ли потенцијала за три такве линије на само 200 км удаљености. Ниш би морао имати и сезонску линију за Тиват, првенствено намијењену туристима, уз покоју конекцију на Монтенегрове летове из Тивта, те неку цхартер или леисуре линију за Грчку, Тунис или Анталyу. Нажалост манагемент се сада више бави свакодневном комуникацијом са локалним и државним властима везаном уз преузимање аеродрома, него са потенцијалним пријевозницима. А што је ненадокнадив губитак, поглавито кроз стагнацију у експанзији која је са промотивних разлога врло штетна, али и кроз чињеницу да непосредна конкуренција зрачних лука у окружењу не стоји. Већ сада Ниш је одузео путнике аеродромима из околице првенствено на начин да је задржао своје путнике у Нишу, тј. да они више не путују из околних аеродрома, али покретањем линија пријевозника које околни аеродроми немају (првенствено Рyанаир) преузео је и путнике тих самих аеродрома. У сваком случају Ниш првенствено мора даљи развој тражити управо у таквим компанијама и постати алтернативни аеродром за пријевознике којима су околни аеродроми прескупи или из других разлога неприхватљиви. Ово се у првом реду односи на Београд, којем Ниш може постати истинска ЛЦЦ алтернатива, као што је Цхерлерои Бриселу, Хахн Франкфурту или Беауваис Паризу. И ту и је главни проблем који је, очито, лоцирао и сам Винци, те који је основа притиска државе на Ниш и главни разлог жеље за преузимањем Ниша од стране државне власти. Још једном наглашавам да је евидентно да је то један од бројних „ако“, тј. гаранција које ће у будућности испливати из концесијског уговора београдског аеродрома. Што ако држава преузме аеродром? Да одмах разјаснимо, ја нисам априорно негативан према државном преузимању аеродрома. Сустав одлично фукционира у Шпањолској, Норвешкој, Финској, Шведској и Ирској. Држава као већински власник инвестира и у хрватске аеродроме и притом не повећава своје удјеле у власништву аеродрома. Но, управо у хрватском примјеру треба гледати опасност која се намеће овом моделу. У посљедњих пар мјесеци Хрватска је смијенила три директора зрачних лука. У два случаја говоримо о изузетно успјешним директорима успјешних зрачних лука, ЗЛ Задар и ЗЛ Дубровник. Како смјена није исфорсирана лошим резултатима директора или доказаним макинацијама, остају једино политички разлози. У Задру је Ирену Чосић замијенио Јосип Кишманић, директор локалне финанцијске институције ФИНА-е који нема ни дана искуства у зракопловству. У Дубровнику је пак Франо Луетић замијенио легендарног директора Року Толића, који је у седам година свог мандата подигао број путника за 107%, довео бројне нове линије и пријевознике, завидно повећао приходе зрачне луке, него је успио добити мултимилијунске фондове за изградњу зрачне луке од стране Еуропске уније, и то као задњи пројект прије одлуке ЕУ да више неће финанцирати развој зрачних лука. Роко, какав већ је, није хтио коментирати своју смјену него је скромно и професионално рекао „Процјена је таква. Некад није лоша промјена кад је у питању искуство. Ми смо направили једну рошаду у свом тиму и апсолутно поштујемо одлуку Владе и Скупштине зрачне луке.“ Но, ако икога у Хрватској није требало мицати са мјеста директора зрачне луке онда је то Роко Толић. Управо у овим случајевима видимо колико се политика може и жели мијешати у рад зрачне луке. Искуство је показало да је то изражајније када се ради о државној разини, док локални политичари ипак више бриге посвећују професионалности и успјеху. И ту је сад питање свих питања који је стварни разлог преузимања Ниша од државе. Давно сам прерастао младеначку наивност да вјерујем како је држави једини интерес даљи развој Аеродрома Ниш и жеља за огромним инвестицијама. Да је тако, држава би рекла „ви сте дио Србије, пуните прорачун и ми ћемо безрезервно помоћи“. А држава заузврат тражи контролу над Аеродромом Ниш. И то након свих информација о лимитима на милијун путника, те покушаја повећања такси на 6 ЕУР, а све након потписивања концесијског уговора са Винцием. Да се разумијемо и ја бих, да сам Винци, тражио гаранције за аеродром који ми је на тек 230 км. Десеци су аеродрома на тој удаљености у Еуропи који су „јефтинија“ алтернатива скупим великим аеродромима и тиме магнет за ЛЦЦ, цхартере, леисуре и друге компаније. Но, као што је природно да Винци тако што тражи, а посебно након што даје преко 1,2 милијарде ЕУР, једнако је природно да нишка власт и путници желе управо супротно, тј. привући што више компанија и путника са скупог Београда. Посебно што ће Београд постати још битно скупљи након што га преузме Винци који мора вратити своју огромну инвестицију и профитирати на аеродрому. Ово је нишка велика шанса која се може зауздати само од стране власништва самог Винциа у Нишу (као што Фрапорт јест власник концесије и Варне и Бургаса, а опако се труди постати и власник Софије, те као што је ТАВ власник концесије и Скопја и Охрида), или пак од стране државе ако то мора направити ради гаранција из необјављеног концесијског уговора. Но, ако држава преузме Аеродром Ниш, онда можемо очекивати да ће иста брзо и обилно инвестирати у проширење терминала и осувремењивање опрема. Врло брзо ће багери нахрупити на нишки аеродром и радови ће бити велики и врло скупи. Терминал ће бити изузетно лијеп, функционалан и велик. Неће то бити инвестиција од 15 милијуна ЕУР, сви радови ће, као и увијек када је држава инволвирана, бити напухани и далеко „скупљи“ него када исто ради приватник за себе, но помак у инфраструктури и опреми бити ће огроман. Једнако тако у прво вријеме ће се нагло повећати и број путника, линија и пријевозника. И то можете бити сигурни. Власт, ради будућих избора, мора показати да је то направила „са добром намјером“ и да води аеродром боље него локална власт. У том контексту је и најава могућности отварања летова Аир Сербије из Ниша. Предвидљив потез државне власти. Немало пута сам у задњих два мјесеца на јавним мјестима понављао да је сигурно да ако држава преузме Ниш да ће Аир Сербија летјети из Ниша, и то првенствено на линији Београд-Ниш. Прво, Србија има утјецаја на Аир Сербију и то јој је лако направити, један телефонски позив и ствар је ријешена. Друго, Србија на тај начин може додатно упумпати новац у Аир Сербију, која финанцијски не стоји добро, јер за ову линију може осигурати велик ПСО. Два дневна поласка на овој линији могла би, по правилима ЕУ, оправдати и до 2 милијуна ЕУР годишње. А дизајнирати ПСО тако да се елиминирају сви потенцијални конкуренти, те да то добије управо Аир Сербија, је врло лако. Нпр. у натјечају се напише да пријевозник мора у флоти имати авион од до 70 сједала (оправдање: фреквенције летења), да уз тај авион мора имати још бар и авионе од 130 мјеста у својој флоти (оправдање: тренутно реагирање на повећану потражњу), да мора имати бар 15 авиона базираних у Републици Србији (оправдање: хитно реагирање на проблеме и испадање авиона из промета), да сва посада мора течно говорити српски језик (оправдање: комуникација са локалним становништвом, посебно оним неуким старијим становништвом који не говори стране језике, а везан је уз дијаспору), да компанија мора осигурати конекције преко свог хуба на најмање 30 дестинација, међу којима и они изван Еуропе. И на тај начин сте елиминирали Wizz Air, али и све остале потенцијалне пријевознике. Треће, на овај начин ће се елиминирати потенцијална легацy конкуренција у Нишу. Swiss је већ ту, уз Аир Сербију нема довољно тржишта још и за трећег легацy царриера. А ни Аир Сербији, ни Београду не треба повезаност Ниша са више великих еуропских хубова. И на крају, четврто, на овај начин повећао би се број путника Ниша, али и Београда, јер би исти ти путници једнако тако повећали број и Београдских путника. Чак штовише повећали би га и више него Ниш, јер на тој линији би у првом реду били конектирани путници, који купују два лета. А тако што и те како би волио Винци. Wин-wин комбинација. У ствари wин-wин-wин јел добива државна власт која доказује да добро ради за Ниш и повећава број путника и „квалитетних“ пријевозника, добива Аир Сербија којој се више неће калемити да је „Аир Београд“, те добива додатне путнике и феединг линију, али добива и Винци који је битно повећао број путника са овом линијом (како из Ниша, тако и даље преко Београда на треће дестинације). Ово Аир Сербија може направити властитим АТР-ом, било кроз смањење фреквенција на неким другим линијама и преусмјеравањем истих на Ниш, било набавком додатног АТР-а. Но, могућ је и аранжман какав постоји у Хрватској у којој Траде Аир са мањим авионом (20 мјеста) лети на ПСО линији Осијек-Загреб, 6 пута тједно, у цоде-схаре и синкронизирано са валовима Цроатие Аирлинес. Ово Србија може направити са Аирпинком, Еагле Еxпрессом или Принце Авиатионом (ни Траде Аир се прије ПСО није бавио редовним линијама него само цхартерима), или може ангажирати трећу компанију, зашто не и сам Траде Аир који има искуства и потенцијала и воље за тако што. Не би ме зачудило да државна власт докаже своју „позитивност“ и отварањем неке популарне линије Аир Сербије из Ниша за дијаспору попут Муницха, Дусселдорфа, Париза, па чак и да конкурира Wизз Аиру за Беч или Сwиссу за Зурицх. Аир Сербија може летјети из Ниша и за Бања Луку, те искористити двоструке могућности суфинанцирања линије (ПСО Србије и ПСО Републике Српске). Коначно, Аир Сербија има и сваког резона дио својих цхартер летова Авиолета пребацити у Ниш. Не говорим да у Нишу има много потенцијала за летове према туристичким одредиштима, али пар тједних летова на 2-3 линије према Турској и Грчкој, те према Тивту свакако нису спорни. Коначно, Аир Сербија крече са леисуре летовима Авиолета из Бања Луке, која ипак има мање потенцијала од Ниша. Но, као што је јасно да би држава одмах инвестирала у терминал, да би довела Аир Сербију и неке друге пријевознике и линије, јасно је да би све то било бајковито све до оног лимита који си је Србија задала због Винциа. А Ниш има реалне шансе достићи милијун путника у идућих 10 година, а вјеројатно и прије. Што потом у идућих 15 година. Стагнација? То значи непоправљиву штету у зракопловној будућности Ниша. Стагнација у зракопловству значи убрзано пропадање и нагли пад броја путника. Нема те компаније која ће покретати линије и још мање која ће базирати авион ако зна да ће бити лимитирана бројем путника. Има ли алтернативе? Алтернатива постоји. Прва опција је да аеродром остане у садашњем облику без икаквих додатних инвестиција. Исто значи да би аеродром, због лимитираности капацитета, морао увести слотове, тј. дисперзирати промет кроз цијели дан. Ово је далеко теже, демотивирајуће је за потенцијалне компаније, те манагементу ствара далеко тежи посао са мање маневарског простора у будућем преговарању са потенцијалним пријевозницима. Но, исто рационализира пословање, само пословање је далеко јефтиније по свакој јединици опслуживања, боља је искористивост радника, технике и инфраструктуре, задовољније су друге муштерије зрачне луке (рент’а’царови, таxији, аутобусни пријевозници, ресторан, мјењачница…). На овај начин аеродром би реално могао нарасти на 600.000 путника без додатних инвестиција и проширења капацитета. А потом би пословање морало бити профитабилно у тој мјери да би аеродром сам могао инвестирати проширење капацитета. Друга опција је да Ниш вјерује у своје потенцијале и способност свог манагемента. А ако је то тако онда Ниш може дати гаранцију банци за кредит којим би се проширио терминал. Наравно у мањем обујму, без мегаломанштине. Јел ако манагемент настави овако успјешно радити повећат ће промет и сам моћи врачати кредит. Но, ако се манагемент и не покаже способним, град Ниш увијек може аеродром дати концесионару који ће тада, за разлику од државе, уговором се обвезати на конкретан развој, број путника, даље инвестирање у инфраструктуру. Ово град Ниш може направити и ако манагемент не успије врачати кредит, па је дио тог концесијског уговора и кредитно задужење. На крају, Ниш може понудити држави сувласништво у аеродрому у висини инвестиције коју би дала, но не и контролу над њиме. Ако се Ниш и одлучи на пребацивање власништва држави, морао би дефинирати развојни модел и поставити своје увјете. Аеродром је стратешки битан за град, сам град је већ установио колике бенефите има од успјешно вођеног аеродрома и никако не смије олако пустити овако важан објект без врло јасних одредби и гаранција развоја. Уосталом ако држава преузме Аеродром Ниш, онда јој град Ниш сигурно неће поклонити и свој цестовни царго комплекс који је сада дио Аеродрома Ниш. А у том случају Аеродром неће бити на нули, јер ће му фалити озбиљан приход који овај терминал доноси. То значи да ће држава морати трошити знатна средства за пословање аеродрома како би накнадила тај минус. А изгубити ће и сам град Ниш, пошто сам цестовни царго терминал више неће имати бенефите синергије које је поставио садашњи манагемент. У сваком случају овај манагемент је показао да се може, зачепио је уста свима онима који су тврдили да Аеродром Ниш нема потенцијала и путника, доказао је да постоји одржив пословни модел. Овај модел уз смањење свих расхода, при чему се сваки динар окрене неколико пута прије него се потроши, а непотребни трошкови, попут репрезентације, су минимализирани, морао је донијети резултата. Морам признати да сам остао фасциниран када сам видио да директор Ђурђановић вози минијатурни Фиат 5000. Тако што нисам видио на другим аеродромима, гдје директори и битно мањих аеродрома возикају огромне лимузине. Уколико држава и преузме Аеродром Ниш, било би крајње деструктивно смијенити или лимитирати садашњу успјешну управу. То не би било политичко, него пословно силовање. Које не би имало баш никаквог пословног резона, а показало би да држава нема добре намјере са Аеродромом Ниш. Владица Ђурђановић није хтио коментирати посљедње догађаје и јавно износи како је он професионалац и како ће поступити сукладно жељи власника, бивших или будућих. Увјерен сам да би Владица свој посао једнако добро радио под паском државе као што га ради и сада. Ако ће добити прилику за тако што и ако му неће бити постављени лимити аеродромских такси и броја путника Аеродрома Ниш. Како год, на потезу је сам предсједник Вучић који је обећао ријешити ситуацију у идућих пар дана. Како год да је ријеши, пресудно му мора бити добробит Аеродрома Ниш, његових путника и цијеле нишке регије. Јел то је неоспорно и добробит Србије у цјелини. Ако Аеродром и оде у државне руке, а што није смак свијета, може бити чак и позитивно, предсједник мора оставити гаранције слободе даљег развоја нишког аеродрома. Сви читатељима православне вјероисповијести желим благословљен Ускрс. Христос васкрсе. Ален Шћурић (tangosix.rs)

"Танго сикс": Коме то и зашто смета аеродром у Нишу? Прије 15 мјесеци писао сам чланак о Нишу и, искрено, нисам мислио да ће ми ова зрачна лука, успркос чудноватом и невјеројатном успјеху, бити тема тако скоро. Но, посљедњи догађаји око Ниша свакако су изазвали

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

Кључне поруке и ставови са научне конференције „Последице НАТО агресије на СРЈ“ https://ift.tt/2G3fDEC, Кључне поруке и ставови са научне конференције „Последице НАТО агресије на СРЈ“ У организацији Евроазијског безбедносног форума 22. 03. 2018. године у Институту за међународну политику и привреду, у Београду, одржана је научна конференција под називом: „Последице НАТО агресије на СРЈ“. Конференцијом је председавао директор Евроазијског безбедносног форума проф. др Митар Ковач. На Конференцији своје радове су изложили: Проф. др Божидар Форца, начелник Катедре безбедности, Универзитет “УНИОН – Никола Тесла” у Београду Др Радомир Ковачевић, Центар за радиолошку заштиту Института за медицину рада Србије Професор др Светлана Жунић, Центар за нуклеарну медицину КЦ Србије Слободан Петковић, генерал у пензији Пофесор др Бранка Ђуровић, Институт за медицину рада, ВМА Др Бранислав Блажић, државни секретар у Министарству заштите животне средине Др Зорка Вукмировић, научни саветник у пензији Института за физику Проф. др Владан Јончић, професр у пензији Правног факултета Универзитета у Београду Др Мирјана Анђелковић Лукић, виши научни сарадник у пензији Др Драгана Николић, Институт за нуклеарне науке „ВИНЧА“ Мр Милорад Којић, директор Републичког Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске Др Срђан Алексић, адвокат Александар Живановић, удружење студената „БАСТИОН“, ФПН Универзитета у Београду Проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума Конференцији су присуствовали представници државних органа, стручних институција, амбасада пријатељских држава, представници медија и многи други. На конференцији су изнесени кључни ставови и поруке: агресија на СРЈ је била нелегалан и нелегитиман чин напада на суверену државу и њен народ; током агресије су почињени злочини из све три области међународног права: злочин против мира, ратни злочини и злочин против човечности; приватним, правним лицима и држави је причињена огромна директна и последична материјална и нематеријална штета; последице нанете агресијом су далекосежне и осећаће се јако дуго; држава још увек није утврдила ни у којим областима и које врсте штете су нанесене, а самим тим није исказала ни приближну величину нанесене штете; према досадашњим сазнањима штете су нанесене у области: убиства, погибије, рањавање, физичке и психичке трауме становништва; протеривање око 230 000 становника материјалне штете причињене уништавањем имовине приватних, правних лица и државе, немогућношћу кориштења имовине, отимањем имовине („приватизација“, …) уништавање културних материјалних и нематеријалних добара; загађење животне средине (ваздух, вода и тло) и угрожавање живота, здравља и опстанка свих живих организама и то по најмање два основа: директно загађење због кориштених забрањених убојних средстава (осиромашени уранијум и друге хемикалије) и последице настале дејством на објекте чијим уништавањем се ослобађају материје опасне по живот и околину; оболевање људи и појава дегенеративних промене код потомства; … узурпирање и немогућност кориштења материјалних добара и природних ресурса власништво приватних, правних лица и државе; потребно је прикупити доказе и међунардну подршку за покретање тужбе за грађанску одговорност земаља чланица НАТО пакта пред властима тих држава За наставак поступања у овој области, а ради свеобухватног утврђивања насталих материјалних штета и утврђивања насталих штетних последица, налажење одговарајућег начина за ублажавање и отклањање последица и примену изабраних решења потребно је институцинално – државно организвање и подршка ради формирања научних тимова, организационе и материјалне подршке и усклађивања поступања према јединственом плану и циљевима. За такав приступ постоје научни потенцијали у нашој држави, постоји изражена жеља појединаца и организација, као и подршка дела међународне стручне и научне јавности, а сврха таквог рада је да се дође до свеобухватне спознаје насталог стања да би се на основу тога осмислила и пронашла најповољнија решења проблема који су очигледно присутни. Ову замисао је могуће најлакше и најбрже остварити кроз организациону и материјалну подршку државе и њено преузимање водеће улоге у читавом послу. #НАТО #бомбардовање #агресија #геноцид #Југославија #Србија #рат #NATO #bombing #злочин #Yugoslavia #Serbia #war #aggression #genocide #Bombardierung #Jugoslawien #Serbien

Кључне поруке и ставови са научне конференције "Последице НАТО агресије н�� СРЈ" | Evroazijski bezbednosni forum У организацији Евроазијског безбедносног форума 22. 03. 2018. године у Институту за међународну политику и привреду, у Београду, одржана је научна конференција под називом: "Последице НАТО агресије на СРЈ". Конференцијом је председавао директор Евроазијског безбедносног форума проф. др Митар Ковач. На Конференцији

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Бранко Драгаш: СЛОБОДАН ЈАРЧЕВИЋ – „ИЛИЈАДА“ Борба за наш опстанак је са животом скопчана и нема ништа светлије у овом тренутку наше трагедије него да се сваки Србин пробуди, побуни, одупре и ��а, на сваком месту и у сваком тренутку, у свакој области људског деловања и при сваком јавном наступању, устане у одбрану српског становишта, јер само таквим заједничким, просветитељским и духовним деловањима, светом и праведном борбом за Слободу, Истину и Правду, можемо да покажемо да смо заиста потомци наших храбрих и мудрих предака Бранко ДРАГАШ Када смо у гимназији читали, као обавезну лектиру, делове ИЛИЈАДЕ и када сам одлучио да је, ипак, прочитам у целости, пошто је Хомеров еп о тројанском рату уврштен у основе наше европске цивилизације, која је почела, како су нас учили, од античких Грка, јер су нам, наводно, управо стари Грци подарили ту прву цивилизацију, свим европским народима, па и нама Србима који смо, како су нас званични историчари подучавали, дошли на Балкан у седмом веку, када смо, као нека дивља, варварска племена прешли Карпате, напустили блатњаве мочваре и досељавањем на туђу територију, међу цивилизовани народ, почели да примамо европску културу, онда сам у том мом младалачком мукотрпном ишчитавању претешке за мене и гигантске ИЛИЈАДЕ, постављао сам себи нека логична питања, на која нико није знао да ми одговори: Тројански рат је био 1.182 године старе ере, док су се Грци населили на полуострво Хелм у VIII веку старе ере, па ко је онда учествовао у том Тројанском рату? Како су могли да учествују Грци када њих ту није ни било? Када су се Грци доселили, ко је већ живео на полуострву Хелм? Како се звао тај народ који је ту живео и којим је језиком говорио? Да ли је тај стари народ имао своју културу и писмо? Где се налазила та чувена Троја? Ако је у Пизистратово, време негде око 560 год.старе ере, преведена први пут ИЛИЈАДА на грчки, са ког је језика преведена? Ако је Хомер, како тврде, старогрчки песник, зашто је еп о ИЛИЈАДИ тако касно преведен на грчки језик? На ком је језику онда Хомер певао? Да ли је Хомер уопште био Грк? Ако је ИЛИЈАДА и ОДИСЕЈА национални еп Грка, зашто имају само та два Хомерова епа, зашто немају, у својој дугој традицији, још неке такве епске народне песме? Читање ИЛИЈАДЕ у препеву Милоша Ђурића ми је ишло тешко, јер грчки народни еп је доста рогобатан, напоран за читање, не „клизи“, не „лепи“ се за уво, не тече, стиснут је, укочен, није ритмичан и тешко ми је било је у таквом грчу пратим обиље ликова и све те њихове борбе и сучељавања, док су, рецимо, српске народне песме много питкије и пријамчивије, лакше за читање, ближе нашем народном духу, па ме је интересовало каква је ИЛИЈАДА била на том језику са кога је преведена? Скоро педесет година је требало да прође учења, читања и истраживања, размишљања и анализирања, самоуког трагања и повезивања историјских чињеница, да бих, захваљујући проучавању забрањених историчара и наше скривене историје, дошао до сазнања да је фабрикована лаж германске историјске школе – да су Словени дошли на Балкан у VII веку, прешавши Карпате. Склонили су – да су наши древни преци аутохтони народ на Балкану, да су они вечито живели ту, да су се са Балкана селили по читавом свету, да су створили прву европску цивилизацију Лепенаца и Винчанаца, да су створили прво писмо, религију, културу, прве грађевине у Подунављу, да су у својим кућама имали грејање, да су развили прву металургију, да су донели прве законе, да су њихове богове и обичаје преузели други народи и да су сву ту нашу цивилизацију прихватили други народи као своју, да су изградили своју цивилизацију на темељима Подунавске цивилизације и да су, скривајући праву истину, сами себе прогласили творцима европске цивилизације, прво стари Грци, који су мудро, тихо, без велике халабуке, да нико не примети и да се нико не досети, преузели све вредности развијене цивилизације и културе Лепенаца и Винчанаца, наших предака, древног прасловенског, србског народа, да су је приказали као своју цивилизацију, преко критско-микенске културе до архајске и класичне античке, па су потом то исто урадили и разбојници и бандити Римљани, који су брутално, насилно и сурово, како то иначе раде примитивни и дивљи оснивачи западне римске цивилизације, све до данас, украли, отели, преузели и присвојили нашу винчанску цивилизацију, побивши и искоренивши наше рођаке Етрурце, Рашане, затрвши им семе и сваки траг, свако сећање на њих, како би се сами наметнули као једини, развијени, цивилизовани народ, који има историјско право да пороби, освоји и управља осталим, примитивним, варварским и дивљим народима, који су се доселили на њихове територије, у њихову кућу, убијајући све оне који се противе или који не прихватају то покоравање и служење староседеоцима, који се буне против наметнуте, империјалне политике Светог римског царства. Велики инквизитори Светог римског царства су убедили себе да они имају природно право да покоравају, убијају, отимају и присвајају све што припада другим народима, јер су себе прогласили за изабрани народ, који свету доноси једину праву и моћну цивилизацију и та њихова надобудност, самопроглашена изузетност, изабраност и предодређеност траје, ево, већ два миленијума без прекида, ништа се не мења од онога тренутка када је Ромул заорао прву бразду око брдашца Палатина и прогласио земљу на којој стоји за своје лично власништво, убивши завидног брата Рема, који се усудио да пређе забрањену линију личне својине, показујући тим крвавим чином да се изнад братске крвне везе и љубави налази институција поседовања, да је материјални свет једино мерило вредности и да се римски човек налази у средишту тог света. Тако је западна цивилизација у своме настанку била осуђена на пропаст и то што се два миленијума уздигла и што је толико трајала, данас живимо у времену распада и пропасти такве посесивно-материјалистичке, егоцентричне цивилизације – последица је само чињенице да је живела на рачун других народа, да је поробљавала друге народе на планети, да је вампирски пила њихову свежу крв и да је паразитирала на историјским лажима, преварама и фалсификатима. Све је, дакле, била једна велика превара. Превара која, нажалост, данас још увек траје, јер се поробљени савремени конзумент потрошачке цивилизације у распродаји плаши да се побуни и да скине, баци са себе, тешке робовске окове са врата, које су му ставили ти, наводно, цивилизовани и развијени народи, плаши се да узме оно што му је отето и што му припада, све се надајући да ће окови некако сами да попуцај�� и да се разлабаве, да падну и да ће се тако, мирно и без сукобљавања, експлоатисано, опљачкано и преварено човечанство докопати, напокон, неке своје изгубљене слободе. То се сигурно неће догодити само од себе. Сваки народ и сваки човек је дужан да се сам избори за себе. Нико нам неће донети слободу. Нико нам неће ништа поклонити. Морамо сами да се изборимо за ту одузету и узурпирану слободу. А можемо се изборити једино уколико знамо ко смо, од кога смо настали, ко су нам преци, шта су они били и каква је права повест нашег народа и каква је улога била нашег народа у том уздизању човечанства ка звездама. Не желимо да присвајамо туђе, али не смемо да дамо никоме да нам на превару или насилно одузима оно што припада само нашем народу. То што данас већина нашег народа, задојена будалаштинама и глупостима индивидуалне комерцијалне цивилизације, не зна ништа о нашој древној историји, не зна одакле смо потекли и чију древну цивилизацију баштинимо, то што се аутошовинисти и снобови без покрића стиде наше српске повести и што клече у кникс поклону пред полуделим Великим Инквизитором Светог римског царства у растројству, што естрадне салонско-славске, професионалне патриЈоте бране српско становиште само док из њега могу да вуку монополске ренте, то је најбоље објашњење наше пропасти, несреће и трагедије која нам се догодила и која, ако се наставе све досадашње негативне тенденције, ако и даље будемо имали издајнички тоталитарни режим – који је добио задатак да уништи Србе као реметилачки фактор на Балкану, ако се народ буде предао равнодушности, апатији и баналностима које нам се намећу, ако будемо поводљиви, лаковерни и поткупљиви, ако будемо више умирали него што се будемо рађали и ако се геометријском прогресијом будемо овако брзо исељавали из Србије, онда можемо математички да израчунамо за колико времена Срба више неће бити у Србији, за које време ћемо нестати, што је хиљадугодишњи сан наших вечитих непријатеља, који у нашем коначном уништавању виде једину могућност да се ослободе опасних сведока своје лажне, наметнуте и фалсификоване историје. Борба за наш опстанак је са животом скопчана и нема ништа светлије у овом тренутку наше трагедије него да се сваки Србин пробуди, побуни, одупре и да, на сваком месту и у сваком тренутку, у свакој области људског деловања и при сваком јавном наступању, устане у одбрану српског становишта, јер само таквим заједничким, просветитељским и духовним деловањима, светом и праведном борбом за Слободу, Истину и Правду, можемо да покажемо да смо заиста потомци наших храбрих и мудрих предака, који су успели, у ових 7526 српских година пркоса, да се изборе за своју државу и свој језик, за свој поглед на свет, који су успели да подаре свету прву цивилизацију и велике умне људе далеке будућности и ми, њихови потомци, немамо права да тај стечени историјски капитал уништавамо, раскућимо, распродамо, прокоцкамо или проћердамо, него морамо, свако од нас, да наставимо да се непрекидно и енергично боримо и да нашим потомцима оставимо макар мало више него што смо ми наследили од наших предака. После више од 2.500 година лажи, обмана и превара, присвајања и фалсификата, појавила се ИЛИЈАДА у препеву храброг Слободана Јарчевића, дивна игра речи, слободног старосрпског бога рата са Крита по имену Јаро, Јарило, Јаре, Јарац и Јарчевић, који се осмелио, усудио и побунио да прекорачи забрањену границу, да погази све досадашње постављене норме и конвенције, да превод нашег чувеног хеленисте проф. др Милоша Ђурића изванредно препева на српски десетерац, односно, боље рећи, који је први имао куражи, после кратког покушаја Његоша, да врати ИЛИЈАДУ у њено природно извориште, у време када је настала на древном језику наших предака, када је еп о Тројанском рату имао своју десетерачку форму. Читање овако препеване ИЛИЈАДЕ нам открива сву лепоту овог дела и мени је данас, када сам у грозничавом налету прогутао препев Јарчевића, потпуно разумљиво зашто су стари песници у далеким временима иза нас могли уз гусле, јер из ИЛИЈАДЕ видимо да је и Ахил певао уз гусле, које су се одржале једино у српској духовној традицији певања народних епских песама, да певају народу, да их народ разуме и да преносе епску песму неколико стотина година на нове генерације, да су потомци преузимали лепоту, једноставност, ритмичност, музикалност и динамичност десетерачке форме, да су такав начин народног певања прихватали и преносила на своја покољења, све док се у времену Пизистрата није ИЛИЈАДА превела на грчки језик, касније на све светске језике, па и на српски језик, што је довело до тога да се изгубила она једноставност и пријемчивост десетерачке форме и ИЛИЈАДА је временом постајала штиво за све образованије и стручније људе, док се њено изучавање није затворила у досадне академске кругове надобудних и умишљених професора, кругове који су далеко били удаљени од сопственог народа, тако да није ни чудно било зашто се изгубила некадашња популарност и жеља да се чита ИЛИЈАДА и зашто је, ако хоће искрено да признају, један мали, уски број људи заиста прочитао ИЛИЈАДУ. Тако је ИЛИЈАДА допала у академске кругове, који су препотентно чували њену екслузивност само за себе, тиме су се одвајали од обичног и простог народа, који је некада на улицама и трговима градова или на вечерњим прелима по селима отворених уста слушао опеване догађаје у ИЛИЈАДИ, академских кругова који су исцедили све животне и земаљске сокове из овог народног епа, оголили га и очерупали за своје академске форме анализа и научних објашњавања, стварајући тако од ИЛИЈАДЕ ноћну мору за ученике и студенте, градиво због кога су губљене године учења и студирања, јер се тешком муком младога бића могло пробијати кроз те замршене реченице и сложене догађаје и односе, па је младим људима, у страсној жељи да сазнају што више о древној цивилизацији, постало потпуно нејасно коју вредност има та ИЛИЈАДА из академских уџбеника, зашто се она мора да учи, шта је песник хтео да каже овим делом, која је поука тог опеваног ратовања и да ли је ИЛИЈАДА преведена само због тога да би била ноћна мора ученика и студената, који је нису читали зато што заиста желе да је прочитају и нешто сазнају и науче, него су морали, ради испуњавања форме академске образованости и стицања научних титула и звања, само неке делове епа да читају и више су ресавски преписивали и плагирали из написаних академских студија професора са Олимпа, њихових скрипти и приручника, поговора у књигама и написа у енциклопедијама, академског света, којима је ИЛИЈАДА служила за потпуно покоравање и поробљавање несташног и слободарског духа младих људи. Хомерова ИЛИЈАДА и ОДИСЕЈА, превод Милоша Ђурића, 1963 У мом личном примеру одрастања, учења, сазнавања и сазревања, никада нисам имао потребу да узмем поново ИЛИЈАДУ и да је, као искусан дугогодишњи читалац и човек који промишља, почнем опет да читам, као што сам имао потребу да се поново, у неким десетогодишњим преиспитивањима и животним етапама промишљања нових идеја, враћам српским народним песмама, откривајући свакога пута сву њихову духовност, лепоту, дубину, склад, мисаоност, речитост и оригиналост. Не могу да замислим да је неки обичан грађанин, без великог читалачког искуства и књижевног знања, без доброг познавања историје, узео да чита ИЛИЈАДУ, јер га је то заинтересовало и привукло, нити могу, пак, да замислим да је неки талентовани гуслар почео, на неком скупу одабраних пријатеља, да пева ИЛИЈАДУ, јер су то његови слушаоци тражили, као што је то било у временима када се ИЛИЈАДА певала и када је имала велику популарност. Тако је ИЛИЈАДА отргнута од народа и остала је да живи у дебелим професорским уџбеницима, затворена у тајнама и олимпијским висинама академског света и недоступна обичном народу за кога је некада певана. Враћањем ИЛИЈАДЕ на српски десетерац, Јарчевић разбија те тешке, недоступне тројанске подигнуте миленијумске тврђаве неразумевања и неприхватања, руши те вековне предрасуде, заблуде и страхове, ослобађа заробљену ИЛИЈАДУ из тешких окова грчког превода, Хекторовом снагом отвара замандаљена академска врата уображености и самодовољности и Ахиловом енергијом подиже свест и вољу пораженог, покореног и изгубљеног савременог човека, даје му снагу да истраје, да се бори за више идеале, јер није све тако, како се намерно приказује, изгубљено за човечанство, да има у том последњем човеку још увек снаге и воље да се узвиси ка духовним олимпијским висинама и да своме напаћеном и промашеном животу подари неки виши смисао и сврху. Читајући данас десетерачку форму овога древнога епа, наш савременик може без великих тешкоћа и напрезања да прати судбине и сукобе јунака, може лакше и приступачније да доживи тих 51 дан у десетогодишњој опсади Троје, који започињу Ахиловом срџбом и који се завршава спаљивањем мртвог Хекторовог тела на ломачи и гозбом код Пријама у част погибије Хектора, али изван тих оквира, срџбе Ахилове на отету лепу робињу, крвавог рата око жена, борби чија ће сујета да надвлада, мешањем богова у људске односе и надобудног понашања јунака, уздизање и истицање значаја сопствене личности у свим опеваним догађајима, ако изузмемо мудрост Терсита и његов презир и оштре речи упућене актерима ове бесмислене ратне папазјаније, овај народни еп, преко 2.500 година стегнут у тешки и крути грчки језички оклоп, тек са његовим враћањем у српску десетерачку форму је оживео и добио ону неопходно потребну народну изворност, оригиналост, снагу и непосредност, гипкост, врцавост, динамичност и покретљивост, добио је све што је некада вероватно имао и што му је донело изузетну одрживост и жилавост у народном предању и сећању. Ево мог малог избора, да вас уверим у лепоту и грандиозност Јарчевићевог препева и његово хомеровско надахнуће: „ Чуј Атрејев ти преславни сине, Лаком јеси, таквог више није, Как��ог дара хоћеш да уграбиш, Од Ахејца каквог блага тражиш? …………………………………………… Незасит си, али право није Да то благо народ откупљује И у дворце твоје отпремљује“. Поређење, ево један стих у Ђурићевом преводу са грчког: „Воде вам мешала са вином,кад срце вас гонило пити, пре но мени што млад сам јој војно, поносно кажем“. Погледајте како то изгледа у препеву Јарчевића: „И вино вам мешала са водом, Кад вас срце гонило ка пићу, Доносила прије него мени, Што млад сам је лепотицу срео, Све вам ово поносно говорим“. Или, Ђурићев превод: „Тако му рече, и двоје у души Тидејић стане мислити: треба ли коње окренут′ и с њим се борит′, Трипут је намеру своју претрес′о у срцу и души“. И Јарчевићев препев у десетерцу: „Кад то чуо синчина Тидејев, Две одлуке душу му спопале – Да окрене коње ка Хектору И да борбу са њим заподене, Ил да бежи како Нестор рече. Три пута је претресао мис′о. Прометао кроз срце и душу- Да се врне и започне борбу“. Или Ђурићев превод: „Рече, али га не чу Одисеј, многозналац дивни, него брзо отрчи до пространих ахејских лађа“. И Јарчевићев препев : „ Тако рече али узалудно, Јер Одисеј њега чуо није, Не чу њега многозналац дивни, Него брзо трчи до лађа, До пространих лађа Ахејаца“. Или Ђурићев превод : „Конопац згоди крај ноге, где везана бејаше птица, Оштра стрела сасвим пресече конопац онај, Плашљива грлица тада одлети небу, и одмах Конопац на земљу падне…“ Наведени стих је појмовно потпуно нелогичан. Ако је оштра стрела погодила конопац везане птице крај ноге и ако га је пресекла, онда је немогуће да птица одлети и да конопац на земљу падне, јер је конопац већ на земљи. Ако је,пак,оштра стрела пресекла конопац код катарке, грлица би одлетела са конопцем и он, опет, не би пао на земљу. У Јарчевићевом препеву овај стих гласи: „Конопац је само погодио, Згодио га тици поред ноге, Где је она била завезана, Стрела оштра конац пресекла је, А грлица плашљива одлети, Она лети небу под облаке, А конопац пао је на земљу“. Слободан ЈАРЧЕВИЋ Лепота десетерачког израза омогућава песнику да се лакше изрази и да сликовитије, маштовитије и тачније опише шта се све догађа, док народ, који слуша еп о великом рату и борби јунака, може лакше да прати песника и отуда моје уверење да је Хомер народни еп певао у српском десетерцу и да је велика заслуга Јарчевића што је, први пут у историји, после превода ИЛИЈАДЕ на грчки језик, поново вратио еп у његову природну десетерачку форму израза. Посебну пажњу желим да посветим одговору на вечито неразјашњено питање – где је била Троја и ко се, заправо, сукобио у том рату код Троје, јер сада пажљивим читањем ИЛИЈАДЕ можемо да, детаљним описима из епа, оборимо фалсификовану германску историју да је Троја била у Малој Азији, где је немачки археолог Хајнрих Шлиман, наводно, пронашао 1868. године Троју, испод брежуљака Хисарика, древни град, користећи се описима из ИЛИЈАДЕ. Јарчевић у свом препеву, у фуснотама на дну странице, наводи места која оповргавају Шлиманову теорију да је Троја била у Малој Азији и цитира и подржава ауторе који сматрају да је Троја била на месту данашњег града Скадра, некадашње старе српске престонице. Ради лакшег праћења овог великог народног епа, таксативно набрајам само неке необориве чињенице које говоре у прилог томе да је Троја била на Балкану – Хелму и да је овај еп испевао наш древни народ, док су га Грци, попут свега другог из Подунавске цивилизације, преко цивилизације Крита и Микене, само преузели и превели на свој језик. Троја се налазила на језеру, у Малој Азији нема језера, док град Скадар има језеро – Скадарско језеро, Описује се да је језеро препуно јегуља и да се оне мресте у језеру, Скадарско језеро је и данас познато по томе, Две велике и бујне реке, које носе коње и јунаке, које носе Хектора, уливају се у море, у Малој Азији постоји само један мали поточић који лети пресуши, Једна река тече из самог језера, рачва се и улива се у море са два слива, Бојана баш тако тече из Скадарског језера и улива се у Јадранско море са два слива, Та река са другом реком прави речни рукавац, Дрим и Бојана то имају, Између Троје и мора се налазио један град у коме су живели, како еп каже, културан народ, што је једино могуће код Скадра, који је удаљен 25 км од морске обале и могао је да постоји још један град, док је у Малој Азији Троја удаљена од мора свега 6 км и мала је вероватноћа да је на такој малој раздаљини постојао неки град, Према легенди оснивачи Троје су били илирско-трачки народ Дардани који је живео на територији данашње југоисточне Србије и говорили су и писали старосрбско писмо винчаницу, Троја се звала ИЛИЈ и њен оснивач је ИЛ, који је био праунук Дардана оснивача Дарданије, у српским народним именима постоји име Илија, Дарданци су живели на Балкану, подигли град на мору где им је најближе било – Скадар, зашто би ишли у далеку Малу Азију да подижу град на мору, Главна врата на улазу у Троју су се звала Дарданска врата, Ликејци и Лидијци живе западно од Троје и они долазе коњима да помогну Тројанцима, док званична историја Ликејце и Лидијце смешта у Малу Азију и они су источно од Троје и морали би лађама да дођу под Троју, Пелазги јуре коњима из данашње Македоније и Бугарске да помогну Тројанцима, јер им је Троја била у суседству, Трачани живе на Балкану и коњима су дошли до Троје, Племена које живе на Сави и Дунаву долазе коњима, Енеја је рођен на реци Марици, Јадран се помиње, река која се налази северно од Троје, то је данас река Јадар која се улива у Дрину, што је северно од Скадра, Планина ИДА се спомиње да се налази изнад Троје, то је Шар-планина са које богови гледају град Троју, а иза града се види море, то се може видети само са Шар планине град Скадар и Јадранско море, тога нема у Малој Азији, Планине изнад Троје имају снежне врхове, што нема ниједна планина у Малој Азији, Проклетије су се све до 1907. године звале Тројанске планине, али их је Јован Цвијић записао у картама као Проклетије, Сунце када се рађа иде преко трачких планина и обасјава источна врата Троје, што је једино могуће ако је то Скадар, Описана је река Зета која има много зелених алги у води и која је због тога тамна, такве реке нема у Малој Азији, Дрво запис је свето дрво код Срба и налази се у Троји, дрво запис се из српске традиције описује у ИЛИЈАДИ на исти начин: моли се под њим Богу, носи се ракија, храна и пази се на то свето дрво, не сме се ломити, не сме му се кора вређати јер ко то повреди доживеће несрећу, Први свештеник Троје је узео копље и исекао коре светог дрвета записа, Бог се разљутио и послао је две змије и оне су дошле до Троје и убиле свештеника и два његова сина и казна је била да Троја мора да изгуби рат, Зидине Троје окружују око 2 ха, док је Троја у Азији била на 60 ари површине, Обичај Тројанаца је да госте дочекују житом и вином или ракијом, што је и данас обичај код Срба, Када се сахрањује умрли, онда се на гробљу пола чашице ракије попије, а пола проспе за покој душе, Ахил јаши шареног коња и бори се топузом, то предање се пренело на Краљевића Марка, Ахил пева уз гусле, Огњиште је централно место у кући; и Тројанци и Срби употребљавају исти израз када кажу да се боре да сачувају своје огњиште, Ношња у многим деловима данашњег Балкана је иста као код Тројанаца, женска капа КИТАРА је ношена у Хомеровој домовини Бригији и у читавом динарском појасу. Ево, навео сам само неке, изабране детаље који оповргавају лажну званичну историју о Троји и вама, драги читаоци, остављам да уживате у овом древном српском епу, кога је тако успешно превео ингениозни Слободан Јарчевић, наш Хомер, који баштини храброст слободног старосрпског бога рата са Крита по имену Јаро, Јарило, Јаре, Јарац и Јарчевић, који нам је приредио да сваки Србин и сваки Словен може читати народни еп који припада нашој древној традицији коју никада не смемо да заборавимо. Срби се, напокон, враћају својим коренима. ИЛИЈАДА је добила своје српско уточиште. Београд, 10. март 2018. Божидар Митровић ПОГОВОР „Илијада“ у десетерцу Слободана Јарчевића се не може назвати препевом Хомера. То није самосталан уметни��ки рад одвојен од трага који нам је оставио Хомер. Ја се надам да ће се књижевници и филолози о томе ускоро изјашњавати и дати праву оцену учињеног. У том смислу моје одушевљење прочитаним није компетентно у књижевн��м делу – осим као читаоца. Али са сигурношћу могу рећи да се Слободан Јарчевић овим радом сврстао у раме са великим Туром Хејердалом. Наиме Јарчевићев текст „Илијаде“ ја могу само да оценим као једну величанствену реконструкцију, са огромном очигледношћу да је древни еп „Илијада“ управо таквим стилом, стихом и десетерцем био састављен у изворнику а затим препеван на Грчки језик, а онда на све остале језике, чиме се све више одвајао од свог изворника, којем га је вратио својом реконструкцијом Слободан Јарчевић. Управо реконструкција бродова које је састављао Тур Хејердал је постао значајан модел научно-истраживачком раду у превазилажењу научних догми и заблуда. То што његови бродови нису досезали до обала Јужне Америке и других одредишта само потврђује да је он био у праву али да је и Алфред Вегенер био у праву да су континенталне плоче биле некада једна целина али су данас удаљене више него у време које је реконструисао Тур. Тако да свако ко би нашао какву замерку научно-истраживачкој ремек реконструкцији Јарчевића, мора имати управо у виду узајамност истраживања Тура Хејердала и Алфреда Вегенера, па и нашег Милутина Миланковића о климатским променама и померању Екватора, када су у питању несумњиво успеле реконструкције Хејердала. Реконструкција Слободана Јарчевића има потврду и у предлогу представнице Румуније на Међународном скупу одржаном од 12. до 14. маја 2011. године у Етнографском музеју у Београду (под називом „Примена и резултати примене Међународне конвенције о нематеријалном културном благу у Југо-Источној Европи“ у организацији УНЕСКО, Венеција и Комисије УНЕСКО Републике Србије, која ради у оквиру Министарства иностраних послова Србије) која је препоручила да се предузму хитне и опсежне мере за очување „српских херојских/јуначких песама“ које су по структури и садржају уникалне и препознатљиве у целом свету. Зато бих молио да се обратите и званичним институцијама у Србији да се реконструкција коју је учинио Слободан Јарчевић заштити објављивањем могуће и са предивним сликама „Српске Илијаде“ како се званично зове део „ЛетоОписног Лицевојег Свода“/„Илустроване историје света по годинама и историјским личностима“ коју је наложио да се ослика и састави Иван IV Велики (немачки Große, одакле је изведен назив Грозни), који је и по мајчиној и по очевој женској линији био пореклом Србин. Ја ћу у томе покушати да помогнем колико је то у мојој моћи. Још једном примите моје изразе пуног дивљења за Ваш предан рад Српском народу и за огроман успех Слободана Јарчевића у реконструкцији српске древне књижевности и историје која је била КолоВенска али је преко Хел(В)енске неосновано приписана у знатном делу Грчкој како и ова реконструкција показује. „Из грмена Великога, лаву трудно изаћ није“. (Изглед, коректура и опрема текста Словенски вѣсник)

СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Бранко Драгаш: СЛОБОДАН ЈАРЧЕВИЋ – „ИЛИЈАДА“ Борба за наш опстанак је са животом скопчана и нема ништа светлије у овом тренутку наше трагедије него да се сваки Србин пробуди, побуни, одупре и да, на сваком месту и у сваком тренутку, у свакој области људског деловања и при сваком јавном наступању, устане у одбрану ...

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

Стево Мрђен: (Не)пристрасни за шаку долара http://ift.tt/2HOwVmb, Стево Мрђен: (Не)пристрасни за шаку долара На вријеме су рођени и, драги моји који сте се родили послије, нема више! Нема шта да се распродаје, тај систем нас је довео до руба, још само да владајућа камарила прода нашу постојбину и да више не размишљате шта сте ви ту добри. * Био је 20. фебруар 2018. Било је то у Србији. Било је тачно 10 сати прије подне и на пун сат кратке вијести са „Радио С“: „У ратном сукобу у Сирији авиони Сиријске армије бомбардовали су положаје „побуњеника“ у предграђу Дамаска и погинуло је деведесетосам особа, међу којима је двадесеторо деце и петнаест жена“. Шта значи овако конципирана вијест, све и да је тачна?! Овако пласирана информација недвосмислено потврђује да је уређивачку политику информативних садржаја најслушаније Србске радио станице преузела нека од америчких информативних агенција. Зашто? По правилу, кад извјештавају западни медији, онда кад регуларне снаге државе Сирије нападају одмах су ту и цивилне жртве (жене и дијеца обавезно) као ударни дио информације, кад напад врше терористи Исламске државе онда је легално изабрани председник Башар Ел Асад диктатор и проузрокује ратне сукобе јер неће да се склони са власти. Затим, ко је аутор информације указује нам и дио који детерминише другу страну у сукобу, а то су терористи Исламске државе. Овај пут су они названи побуњеници (од милоште, то су они крволоци које смо гледали како заробљеницима одсијецају главе мачетама и отетим особама изнуђујући новац за откуп). Изненађен сам како Запад није кренуо са причом како су им ти снимци подметнути, но то сада није тема! Не бих сада да пишем о томе ко је најодговорнији за настанак Исламске државе, довољно је знати да је Америка главни њихов савезник, исто као што је Русија највећи савезник Сирије и легално изабраног им председника. То Руси нису крили ни једног тренутка. Руски војници гину на ратиштима широм Сирије и пласирање информација оријентисаних из угла једне од страна у сукобу нас опредељује да се сврстамо на ту страну. Годинама уназад нас домаћи медији и властодршци затрпавају говорима о војној неутралности и неопредељености, али је у пракси ситуација добила сасвим нови карактер �� о томе мора да се јавно свједочи, нарочито кад је то на штету наших традиционалних пријатеља и савезника Руса. Додуше, званична Москва активно подржава Нато лобисте оличену у Влади Србије, али на то не можемо да утичемо, осим да саосјећамо са великим Руским народом и молимо се Богу да ће да се ослободе коначно црвене куге. Онако конципирана информација ми није дала мира и желио сам да је сними и реемитујем путем друштвених мрежа, али је на вијестима у 12 више није било. Потражио сам је на сајту „Радиа С“, али је није било у писаној форми, али ме тамо чекало ново изненађење: Дан касније, кад сам сабрао све утиске и информације, сигуран сам да овај лапсус у наслову уопште није случајан (недостаје податак да је Косовка девојка улица у Нишу), просто смо у машини и мељу нас, имају србска имена и презимена (не разликују се изгледом или униформом) и за новац, небитно колики износ био спремни ��у да нас крчме до задњега. Да, да пропаганда! Овај пут о вакцинама, замислите умрла је једна особа од богиња јер није била вакцинисана! А колико нас умире у сату, заражених осиромашеним уранијом, дарованим „Милосрдним анђелом“, никад неће бити емитовано ни на једном медију са националном фреквенцијом, будите сигурни! Ако још не знате, Институт за вирусологију, вирусе и серуме Торлак, произвођача вакцина преузела је америчка компанија. Не постоји боља реклама од овако конципиране у информативном садржају! Позвао сам „Радио С“, јавио се љубазни главни и одговорни уредник Предраг Петровић, који ми је потврдио да он селектује информативне садржаје, да не могу да добијем аудио запис емитоване вијести јер то није пракса, а да апсолутно влада ситуацијом о сукобу у Сирији, ко против кога ратује и ко је чији савезник… Послушајте разговор: Такође, у разговору ми је открио, да они нису емитовали писану форму поменуте ратне вијести из Сирије на сајту, али да могу исту пронаћи на сајту РТС-а, нестрпљиво сам журио да прочитам форму у коју је упаковао то јавни сервис Србије, финансиран директно од грађана и пореских обвезника. Скоро све исто, само што за РТС терористи Исламске државе нису „побуњеници“ као за „Радио С“, него „опозициони активисти“, све са фотографијом рањеног дечака која доминира на страници објаве! Да ли је за вас РТС јавни сервис? Исти дан, кратке вијести у 21, „Радио С“: „Председник Украјине Петар Порошенко потписао је закон којим се подручје Донбаса враћа у састав Украјине уз дозволу употребе оружане силе, које је окупирано од стране Русије!“ Због сврставања на страну Америке и њезиних савезника да ли треба да трпимо косеквенце од стране Русије?! Хипотетички, да су у позицији као за вријеме избора тзв „републике Косово“ у чланство УНЕСКО, да ли би било легитимно да Русија не уложи вето као онда и да ли је можда овакав приступ медијских кућа у Србији увертира за неке нове односе и губитак јединог традиционалног савезника? А чека нас врело прољеће. Владајућа камарила и њихови сателити увелико најављују издају свете Србске земље. Знамо да је РТС власништво владајуће странке, а чији је „Радио С“ и зашто му уређивачку политику кроје исти они који су нам искасапили државу и не престају да нас пустоше?! Породица Зорана Анђелковића, истакнутог комунисте, касније члана СПС-а је власник поменутог медија – Биографија⇗ И сад смо, хтјели или не, опет дошли на почетак нашег страдања. Превара коју су инсталирали комунисти, пресвучени у разнобојне политичке странке и организације почетком деведесетих прошлог вијека, нудећи нам националну државу у име сопствене пљачке и распродаје дијелова народа и територија, постала је систем преживљавања. Остаје ми нејасно, како је неко тада, у зрелим годинама, мислио да ће обезбожени комуњарски накот, навикнут на отимање и пљачку народног стварања дозволити да се формира држава и систем у којем ће се знати ред, у којем ће морати да се привређује и личним квалитетом и ангажовањем обезбеђује егзистенција и придоноси заједници. Колико је само то наивно било! А комунистички монструми су национални занос каналисали тако што су изазвали ратне сукобе и приграбили позиције вођа у то вријеме новог страдања, вођени Рокфелеровом мисли: Најбоље се зарађује док теку потоци крви! Након амнестије невиђених злочина, отимања и пљачке по завршетка Другог свјетског рата над својим сународницима кроз пресвлаку у лажне националне одоре легализовали су отето поновном трансформацијом у приватну својину. Имућни сељаци су тада били „опасност“ система и ваљало је кулацима разграбити све што су генерацијама стицали, а данашњи тајкуни су носиоци друштвено политичког живота, елита! И наравно, успјешни привредници као Зоран Анђелковић Баки из Варварина, на вријеме су рођени и драги моји који сте се родили послије, нема више! Нема шта да се распродаје, тај систем нас је довео до руба, још само да владајућа камарила прода нашу постојбину и да више не размишљате шта сте ви ту добри, јер од нације постадосмо номади, четрдесет хиљада годишње нас тражи неко друго сунце, јер ово наше грије само њих који су се родили на вријеме. Баки је 1998. добио мјесто првог човјека Привременог вијећа за Косово и Метохију. Знате ли колико смо данас далеко од Косова и Метохије, колико је Срба унакажено, колико унесрећено од 1998?! А он, радник Робне куће из Варварина зарађује милион евра годишње пласирајући лажи са свог радија, емитујући аморалне садржаје и афирмишући музику из региона, без обзира што је Србска музика неприхватљива за јавно емитовање код сусједних држава. Нажалост, добро га се сјећам са почетка његове политичке каријере. Iсто као и Васил Тупурковски (његов друг из Македоније) имали су сличан модни стил, само су Бакијеви инстамбулски џемперчићи имали више шара. Прегледао сам интернет, све је почистио, не може да се пронађе ни једна његова фотографија из тог периода, сигуран сам да би све те шаре најбоље оцртале карактер особе која се овако игра са нама. Колико је само он улога имао у животу?! Зоран Анђелковић (лево) и Александар Вучић / Младост, а народ луд. Фото: Време.ком На свом Фејсбук профилу дијели активности СПС-а, видим главу Дачића скоро на свакој објави… Прије неки дан је Путин одликовао Дачића за значајан допринос јачању пријатељства и сарадње са Русијом. Надам се да Путин не слуша „Радио С“ и не гледа РТС, а ми у нашем преживљавању имамо преча посла! Баки има информације из прве руке, рекао му Дачић, то је вјерватно одговор на питање зашто Амери уређују његове информативне садржаје! Камелеон само мјења боју! Извор: КМ Новине

Стево Мрђен: (Не)пристрасни за шаку долара Баки је 1998. добио мјесто првог човјека Привременог вијећа за Косово и Метохију. Знате ли колико смо данас далеко од Косова и Метохије, колико је Срба унакажено, колико унесрећено од 1998?! А он, …

, http://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Проф. др Љубомир Т. Грујић: Ако Уставни суд не би оценио уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића значило би да је Александар Вучић изнад и изван Устава Пише: Проф. др Љубомир Т. Грујић 2.2.2018. * УСТАВНИ СУД И ЊЕГОВ ПРЕДСЕДНИК ВЕСНА ИЛИЋ ПРЕЛИЋ Булевар Kраља Александра 15 11000 Б Е О Г Р А Д Доставља се: НАРОДНА СКУПШТИНА Председник Маја Гојковић Генерални секретар магистар Светлана Булајић: за сваког народног посланика се доставља у ПДФ-у преко епоште Трг Николе Пашића 13, 11000 Београд, sekretar@parlament.rs ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ Андрићев венац бр. 1, 11000 Београд predstavkegradjana@predsednik.rs Држављанима Републике Србије, институцијама, странкама и медијима у њој Предмет: Устав, Уставни суд и иницијатива Уставном суду за покретање поступка за оцену уставности и законитости инаугурисања и деловања председника Републике Александра ВУЧИЋА На основу: члана 1 Устава, који утврђује да је Република Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима, члана 2 Устава, који утврђује да: – сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника. – ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана, члана 3 Устава, који гарантује да је владавина права основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима и да се владавина права остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону, става члана 168 Устава, који гарантује да свако правно или физичко лице има право на иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости, 2. става члана 4 Устава, који утврђује да: Уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску. става члана 4 Устава, који захтева да се однос три гране власти заснива на равнотежи и међусобној контроли, надлежности и обавезe Уставног суда да штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе (1. став члана 166 Устава), права и обавезе Уставног суда да Уставни суд обавља и друге послове предвиђене Уставом (последњи став члана 167 Устава), права Уставног суда да и сам може покренути поступак за оцену уставности и законитости (2. став члана 168 Устава), члана Закона о Уставном суду да Уставни суд одлучује о питањима из своје надлежности утврђене Уставом Републике Србије (у даљем тексту: Устав) и врши друге послове одређене Уставом и законом, заклетве сваког судије Уставног суда да ће се у свом раду придржавати Устава и закона и да ће своју дужност обављати часно, савесно и непристрасно (3. став члана 11 Закона о Уставном суду), следи да је право, обавеза и надлежност Уставног суда да у складу с Уставом оцени уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Србије. Овде се излажу детаљније образложење те уставне обавезе Уставног суда и нови разлози и докази који потврђују неопходност да Уставни суд оцени уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Србије Александра ВУЧИЋА /2/-/4/. Они такође потврђују оправданост уставне жалбе /5/ поднете Уставном суду пре десет месеци, у току изборног процеса. Темељ Устава и државе Републике Србије С обзиром да Преамбула Устава гласи: „Полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији, полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани Србије доносе УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ“ и с обзиром да су грађани Србије донели Устав полазећи од ставова и чињеница записаних у Преамбули, следи да су и Устав и Република Србија засновани на преамбули Устава (даље: Преамбула). Преамбулу нису створиле садашње генерације. Оне су је написале, а стварале су је србске генерације кроз векове /6/. Србску државност нису створиле сада постојеће генерације. Наследили смо је. Родитељи и преци су нам је пренели да бисмо је и ми пренели нашој деци и потомству. Србска државност и србска држава нису власништво само постојећих генерација или власти или политичких странака. Оне су богатство свих србских генерација: прошлих, садашњих и будућих. /6/ Преамбула је темељ Устава и наше државе сада под именом Република Србија с монархистичким грбом. Преамбула је ослобођена идеолошког карактера, идеолошких одредница. Она има трајну вредност за србски народ и његову државу, без обзира на државно уређење. Њено поштовање обезбеђује непрекидност србске државности, државе, слободе, и омогућава напредак србског народа и свих држављана Републике Србије других националности који живе у њој. Одбацивање Преамбуле, непоштовање Преамбуле, деловање супротно Преамбули значи одбацивање, непоштовање, деловање супротно Уставу, рушење Устава и на њему конституисане Републике Србије, уништавање србске државности и државе. Омаловажавање Преамбуле је и омаловажавање родољубља наших предака и њихове љубави према својим потомцима за које су се борили и изборили да ми данас, после практично целог века, поново имамо државу српског народа и свих грађана који у њој живе (1. члан Устава). Уставна основа за остваривање грађанске демократије, људских права и слобода, владавине права и да Републике Србија извршава своје обавезе Устав утврђује да су поједине уставне одредбе од посебног значаја и важности: Народна скупштина је дужна да акт о промени Устава стави на републички референдум ради потврђивања, ако се промена Устава односи на преамбулу Устава, начела Устава, људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању или поступак за промену Устав. 7. став члана 203 Устава Међу тим уставним одредбама је право и обавеза све три гране власти: законодавне, извршне и судске, да се њихов однос заснива на равнотежи и да су у међусобној контроли (2. и 3. став члана 4 Устава). Сваки члан сваког органа власти од те три гране власти је положио заклетву да ће да поштује Устав и закон (2. став члана 17 Закона о Народној скупштини, 4. став члана 114 Устава, 2 став члана 5 Закона о изменама и допунама Закона о Влади, и 3. став члана 11 Закона о Уставном суду). Уставна одредба (2. и 3. став члана 4 Устава) по нашем важећем Уставу из 2006. године о међусобној контроли власти није постојала ни у Уставу ФНРЈ из 1946. г., ни у Уставу СФРЈ из 1964. г. или из 1974. г., ни у Уставу Републике Србије из 1990. године. Та уставна одредба, 2. и 3. став члана 4 Устава чини суштинску разлику између држава које су водиле КПЈ/СКЈ/СПС (уз подршку СРС и ЈУЛ) и садашње Републике Србије (1. члан Устава). Она власт Републике Србије изабрана и конституисана по сада важећем Уставу Републике Србије из 2006. г. која не спроводи ту уставну одредбу, која не поштује, која игнорише, ту уставну одредбу, враћа државу у доба пре 1946. године. Уназађује Републику Србију најмање за више од 70 година! Краљевина Србија се одликовала једном од највиших степена остварења демократије у Европи у то доба, почетак 20. века! Пре више од једног века! Међусобна контрола све три гране власти је провера рада, деловања, аката, да ли су у складу с Уставом и законом. Он�� треба да обезбеди да сви државни органи све три гране власти делују на основу и у оквиру Устава и закона и да испуњавају своје уставне и законске обавезе. Да делују хармонично, да остварују равнотежу својих радњи. Међусобна контрола све три гране власти је уставна основа за остваривање демократије, људских права и слобода, владавине права и да Републике Србија извршава своје уставне обавезе одређене чланом 97 Устава. Међусобна контрола све три гране власти је једна од суштинских разлика између ранијих Република Србије (Народне Републике Србије, Социјалистичке Републике Србије и Републике Србије конституисане по Уставу из 1990. године) и Републике Србије основане по важећем Уставу. Међусобна контрола све три гране власти је истовремено уставна основа да се спречи да било који орган власти спроводи своју самовољу, да делује супротно Уставу или закону, или да не извршава своје уставне или законске обавезе. Правилним, добрим, остваривањем међусобне контроле све три гране власти се успостављају међусобна повратна дејства између све три гране власти ради доброг и ефикасног извршавања њихових уставних и законских дужности, ради стабилног управљања државе и оптималног, или бар задовољавајућег, вођења народа и то у често непредвидљивим страним дејствима на државу и народ и/или неочекиваним унутрашњим (државним, друштвеним, економским, привредним) тешкоћама и/или непредвиђеним временским непогодама. Неостваривањем међусобне контроле органа власти све три гране власти се омогућава успостављање неправа, самовоље, диктатуре, тираније, власти; уништавање људских права и слобода; прихватање окупације, растурање државе. Њеним неостваривањем органи власти добијају могућност да без одговорности распродају сва природна, државна /народна, културна, добра; све природне сировине и изворе, речне токове, језера, ваздушни простор над Србијом, земљу /7/, шуме, државну/народну територију, руднике, фабрике заједно с радницима; аеродроме који имају посебан друштвени, економски, финансијски и војни значај (када је предат аеро��ром у Сарајеву дошло је до кључне промене односа снага у грађанском рату у БиХ, када је предат аеродром у Приштини значајно се променила војна ситуација у току НАТО бомбардовања), …. , да продају школство, образовање, …. , па да продају чак и децу /8/-/30/! Властима се тако отварају могућност и прилика да све то продају без одговорности народу, без сагласности народа; могућност и прилика да земљом и народом владају распикуће без одговорности. Неизвршавањем те кључне уставне обавезе органи власти омогућавају успостављање владавине једне политичке групације, или политичке странке, да непосредно врше власт супротно Уставу (супротно последњем ставу члана 5 Устава), супротно народној вољи (Устав су донели грађани Србије), без икакве одговорности и без обзира на последице. 2. и 3. став члана 4 Устава утврђују кључне државотворне уставне обавезе, дужности и права органа власти за успостављање и остваривање демократије, људских права и слобода у пуном обиму и у суштинском смислу, за фунционисање Републике Србије у складу с Уставом. Државни органи који имају право и обавезу за међусобну контролу органа власти са становишта Устава и закона Међусобну контролу рада, деловања, (не)извршавања уставних и законских обавеза, контролу аката органа власти све три гране власти, да ли су у складу са Уставом и законом и да ли су на основу Устава и закона, имају као посебно право, обавезу и дужност: – Народна скупштина као носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији (члан 98 и члан 99 Устава), као државни орган надлежан да контролише рад извршне и судске власти (2. и 3. став члана 4 и последњи став члана 99 Устава) и као институција надлежна за разрешење председника Републике (1. и 2. став члана 118 Устава), – председник Републике као једини појединац који има право и обавезу да се посвети, између осталог, остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона (4. став члана 114 Устава), и са тог становишта да контролише рад законодавне, остале извршне и судске власти (2. и 3. став члана 4 и тачка 8 члана 112 Устава), – Уставни суд који који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе (1. став члана 166) и са тог становишта да контролише рад законодавне, извршне и остале судске власти (2. и 3. став члана 4 и последњи став члана 167 Устава). Однос Народне скупштине према тој уставној основи Народна скупштина није почела да извршава своју дужност из 2. и 3. става члана 4 Устава. Народна скупштина до сада није спровела контролу рада, деловања и (не)извршавања оба-веза председника Републике Александра Вучића. Она није покренула поступак за његово разрешење упркос датим јој доказима у /31/-/33/ да је неопходно и да је обавезна да то учини. Народна скупштина је паралисана у поштовању Устава и закона када треба да изврши ту своју уставну обавезу. Српска напредна странка има 104 посланика што са 22 посланика њеног верног коалиционог партнера Социјалистичке партије Србије чини 126 посланика. То је већина народних посланика: 50% од укупно 250 народних посланика је 125 посланика. Српска напредна странка и народни посланици из ње, заједно са Социјалистичком партијом Србије и народним посланицима из ње, су одбацили Уставне обавезе да Нико не може вршити државну или јавну функцију која је у сукобу са његовим другим функцијама, пословима или приватним интересима (1. став члана 6 Устава) и да Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност (члан 115 Устава). Српска напредна странка противуставно прихвата и спроводи да је председник Републике Александар Вучић истовремено и њен председник. Паралисан је демократски, самосталан, рад Народне скупштине. Не може да извршава своје кључне уставне обавезе. Александар Вучић је успоставио непосредно вршење власти две политичке странке супротно Уставу, а преко њих и своје лично Председник Републике Александар Вучић се јавно заклео, на Уставу и Мирослављевом јеванђељу, снажније и обавезније него народни посланик, него члан Владе или судија Уставног суда, тј. дао је свечану изјаву, чије поштовање и извршавање гарантује својом чашћу, под пуном моралном и материјалном одговорношћу, да ће све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности. Та права, те обавезе и одговорности председника Републике нема ни један други држављанин Републике Србије. Он има посебне привилегије и према њему критеријуми за оцену његовог деловања треба да буду најстрожији /34/. Обратно упропашћује државу и народ, а њему омогућава самовољу. Александар Вучић је веома ратоборно бусаџијски иступао, без позивања на тада важећи Устав, деведесетих година 20. века и почетком овог века критикујући власти САД и других западних држава. Његови говори су били пламени, запаљујућим родољубљем, до поновног доласка на власт 2012./2014. године ка потпредседник/председник Владе и 2017. као председник Републике. Александар Вучић је у својству председника Владе Републике Србије обећао у Немачкој њеном канцелару Ангели Меркел да ће Република Србија да испуни све што се од ње тражи, био је ангажовао Тони Блера за саветника у Влади, потом друге странце и јавно се извинио некадашњем председнику САД Уилијаму Билу Клинтону за та своја бусаџијска иступања. Србији, Србском народу и народу Србије се није извинио. Да би доказивао странцима да је његова промена суштинска, искрена и потпуна, и да би од њих био подржаван да влада Србијом, Александар Вучић спроводи што се од њега захтева упркос томе што је то супротно Уставу Републике Србије. У томе је његов приватни интерес. Председник Републике Александар Вучић, између осталих кршења Устава и противуставних деловања /2/-/4/, /и видети даље/, задржавајући потпуну председничку власт у Српској напредној странци као њен председник, супротно напред наведеним уставним одредбама (1. став члана 6 и члан 115 Устава), не врши самоконтролу свог рада и деловања са становишта Устава и закона већ чини забрањену радњу: Функционер је дужан да јавну функцију врши тако да јавни интерес не подреди приватном, нити међу њима изазове сукоб. Сукоб јавног и приватног интереса постоји кад функционер има приватни интерес који утиче или може утицати на вршење његове јавне функције. Члан 1. Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција. Функционеру је забрањено да јавну функцију користи да би утицањем на одлуку законодавне, извршне или судске власти остварио корист себи или другом, стекао неко право или погодност, закључио правни посао или на било који начин интересно погодовао себи или другом. 1. став члана 6. Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција. Паралисао је, преко народних посланика Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије, као двоструки председник, као председник политичке странке и као председник Републике, рад Народне скупштине по питању покретања уставног поступка за његово разрешење. Не само што је успоставио да две политичке странке непосредно врше власт и потчињавају је себи, већ у крајњој линији постиже да он, Александар Вучић, непосредно врши власт и потчињава је себи. То је све забрањено последњим ставом члана 5 Устава, и 2. ставом члана 1, првим ставом и тачком 2) члана 6 Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција. Председник Републике Александар Вучић враћа државно устројство седам деценија уназад! Не треба да се заборави како је Републичка изборна комисија одбила да разматра приговор на кандидатуру Александра Вучића за председника Републике, што је нажалост одобрио и Управни суд. Аутора приговора су тиме приморали да упути уставну жалбу Уставном суду одмах, у току изборног процеса, 14. марта о.г. /5/. Повезујући све наведено, закључује се да је Александар Вучић успоставио неограничену власт мимо слободно изражене воље грађана. То је забрањено 2. ставом члана 2 Устава. Уставни суд још увек може да изврши своје кључне уставне обавезе Народна скупштина и председник Републике Александар Вучић нису извршавали уставну ��бавезу одређену 2. и 3. ставом члана 4 Устава. Они се понашају као да је на снази Устав Републике Србије из 1990. године, тј. као да је садашња државност Републике Србије иста као што је била до 8. новембра 2006. године. Закључује се да једино још Уставни суд може да одговори својим уставним дужностима. У овом случају то значи да изврши своје уставне обавезе одређене 2. и 3. ставом члана 4, 1. ставом члана 166 и последњим ставом члана 167 Устава. Истовремено се овиме председник Уставног суда, на основу тачака 3) и 8) члана 8 Пословника о раду Уставног суда, обавештава или подсећа да је секретар Уставног суда својим актом IIР-77/2017 од 17.01.2017. обавестио потписника овог поднеска: …. „да се, обзиром да је уводно наведени поднесак допуна поднеска од 16. јуна 2017. године, наводи дати у допису секретара У��тавног суда IIР-43/2017, као одговору на поменути поднесак од 16. јуна 2017. године, једнако односе и на Ваш поднесак од 17. октобра 2017. године. С обзиром на претходно наведено, као и то да Ваш поднесак од 17. октобра 2017. године не садржи нове околности, наводе или захтеве који би могли иницирати поступање Уставног суда, обавештавамо Вас да Уставни суд, овим поводом и по овим питањима, окончава преписку.“ Из 26. члана Закона о Уставном суду и 21. члана Пословника о раду Уставног суда следи да секретар Уставног суда није овлашћен да упути такав акт. Уставни суд доноси одлуке, решења и закључке (44. члан Закона о Уставном суду), а не став, како пише у том допису секретара Уставног суда. У допуни иницијативе од 17. октобра 2017. године су изложене радње настале после подношења иницијативе 16. јуна 2017. године. Оне не могу да буду понављања и не представљају понављање онога што је изложено у поднеску од 16. јуна 2017. године. Те радње потврђују доказе противуставних деловања председника Републике Александра Вучића изложених у образложењу иницијативе од 16. јуна 2017. године. На допис секретара Уставног суда IIР-43/2017 је Уставном суду била поднета уставна жалба у законском року. Њу секретар Уставног суда игнорише у свом обавештењу IIР-77/2017 од 17.01.2017. године и тако је елиминише! На основу 3. става члана 168 Устава и 44. члана Закона о Уставном суду следи да је Уставни суд дужан да донесе одлуку или решење или закључак по иницијативи изложеној у /2/, /3/ и овде за покретање поступка за оцену уставности и законитости инаугурисања и деловања председника Републике Србије Александра ВУЧИЋА, као и по уставнм жалбама /4/ и /5/. На Уставном суду је да својим примером покаже поштовање и извршавање уставне дужности одређене 2. и 3. ставом члана 4 Устава повезане с уставним обавезама Уставног суда утврђених још и 1. ставом члана 166 Устава и последњим ставом члана 167 Устава. Став председника Републике о насилном учлањавању Републике Србије у Европску Унију Тадашњи председник Републике Борис Тадић и председник Владе др Мирко Цветковић су самовољно, без референдумске сагласности народа, поднели у име Републике Србије пријаву за њено учлањење у Европску Унију /35/. Уставни суд није потврдио уставност и законтост тог акта /36/. Медији су обавестили о ставу председника Републике Александра Вучића о њиховој пријави у име Републике Србије за њено учлањење у ЕУ: „On je naglasio da se Srbija jasno nalazi na svom evropskom putu,“ /37/, /38/ «Председник је обећао да ће „припремити Србију за улазак у ЕУ до почетка следеће деценије одржавајући добре односе са Русијом“.»/39/ «„Srpska napredna stranka je jasno opredeljena za evropski put Srbije, ali Srbija i srpski narod hoće, žele i mogu u Evropu ponosno i uzdignuta čela da uđu. Primenjujući različite aršine prema osumnjičenima za činjenje zločina, to, svakako neće postići.“» /40/ Цитира се коментар из народа на наметнуто нам недискутабилно учлањење Републике Србије у ЕУ; наметнуто јер се народу није омогућило да се о томе референдумски изјасни (2. члан Устава): „Кад Срби исправе криву Дрину, Европска Унија ће имати још два услова.“ Председник Републике Александар Вучић је прихватио неуставну пријаву за учлањење Републике Србије и продубљује њено увлачење у Европску Унију без народне сагласности. На тај начин спроводи захтеве западних Влада и Европске Уније. То је насилно укључивање Републике Србије у Европску Унију. Ако Европска Унија прихвата такву пријаву супротну демократији, владавини права и људским правима (1. члан Устава) онда је то само за себе већ довљан разлог да Република Србија не треба да буде члан Европске Уније. Прихватањем и спровођењем те противуставне пријаве за учлањење Републике Србије у Европску Унију председник Републике Александар Вучић делује супротно 1.-3. члану и 7. ставу члана 203. Устава. Председник Републике Александар Вучић: Треба да се ослободимо митова Председник Републике Александар Вучић је јавно изјавио: „Mi više volimo da imamo mitske projekcije prošlosti i ne volimo racionalan odnos prema Srbiji.“/37/ Хашим Тачи, командант УЧК и противуставно проглашени противуставно прокламоване шћиптарске државе под изопаћеним србским именом „Косова“, јасно изказује своје циљеве: “ „Zapravo verujemo da će Rusija učiniti najveću uslugu Srbiji, priznajući Kosovo i pomažući Srbiji da se oslobodi mita o Kosovu“, naveo je Tači odgovarajući na pitanje da li postoji mogućnost da Rusija prizna kosovsku nezavisnost“./41/ Проглашени председник Републике Србије Александар Вучић није навео митове и њихове „пројекције“ о којима говори, док је Тачи јасно навео да говори о „mitu o Kosovu“. Зар је непоклек сваког србског војника и старешине, целе србске војске, на Косову пољу 1389. године у одбрани слободе Србског народа, независности и целине србске државе пред агресијом најмоћније војске тог доба такав мит који треба да одбацимо, а не историјска чињеница, историјски догађај на коме се заснивала вековна борба Срба за ослобођење, чији је резултат и постојање данашње Републике Србије? Ако јесте, зашто то Александар Вучић није рекао народу пре избора 2012. године или пред касније изборе? Ни сада то не каже отворено, већ је отворио „Унутрашњи дијалог по питању Косова и Метохије“. Он не објашњава које је то питање јер је јасно да се односи на целу територију Косова и Метохије. Ако би објашњавао требало би да објасни не само зашто је Косовски бој мит који треба да се заборави, а не историјски догађај који треба да се поштује, већ и зашто Косово и Метохија није србска земља. Тако би морао отворено јавно да призна да су све његове заклетве биле неискрене, неистините, неверне, неодане, неверодостојне; признао би да не може да буде председник Републике Србије. Пошто председник Републике Александар Вучић није рекао на које митове мисли већ је рекао на митове у множини онда је то супротно почетку Преамбуле: „Полазећи од државне традиције српског народа” …. Председник Републике Александар Вучић: Нећемо да живимо у прошлости Председник Републике Александар Вучић је изјавио: „Od povratka u prošlost i života u prošlosti gubimo mnogo dragocjenog vremena.” /42/ Председник Шћиптарије /Албаније Рама недвосмилено је обавестио: „„Snažno verujem da je Kosovo poslednja velika prepreka za Srbiju da se konačno i zauvek oslobodi sopstvene prošlosti, jednom za svagda„tvrdi Rama.” /43/ „Možda nisam u pravu, ali, verujem da za obične ljude to ne bi bio skandal, oni bi to prihvatili”, /43/ „Međutim, to se koristi kao mamac za raspirivanje nacionalizma, negativnih osećanja, koja nisu dobra za dve zemlje,” /43/ И даље: „Рама Александру Вучићу: „Slušaj, jako je dobro ovo što danas radimo, ali moramo da obezbedimo da ono što je danas napisano na papiru, u ugovoru, da bude sprovedeno. Jer, naposletku, suština nije u sporazumima, zakonima ili formulacijama, već u tome da se stvari urade„“ /43/ Став председника Републике Александра Вучића да «не треба да живимо у прошлости» је у потпуној сагласности са цитираним ставом шћиптарских вођа /41/, /43/. Он га спроводи. Његов став значи да треба да одбацимо Преамбулу Устава, јер је немогуће живети у прошлости, што и он добро зна да је немогуће. Смисао његове изјаве је да треба да заборавимо прошлост, и зато говори, као и шћиптарски окупатори /41/, /43/, да треба да се ослободимо митова и прошлости. Све то говори у контексту «Проблем Косова» и односи се на србску државну традицију и на неодвојивост Косова и Метохије од осталог дела Републике Србије (Преамбула). Он делује у складу с тиме супротно Уставу. Председник Републике Александар Вучић је противуставно отворио против-уставни „унутрашњи дијалог по питању Косова и Метохије“ Председник Републике Александар Вучић је изјавио: „On je, međutim, poručio da će dati sve od sebe da mi racionalno sagledamo šta najviše možemo da dobijemo, a najmanje da izgubimo… /37/ „Daću sve od sebe, iako ću znati da bi mi to bio kraj političke karijere.“ /37/ “ ‘Da li sam veliki optimista po pitanju rešenja kosovskog čvora…?’, zapitao je predsednik Vučić i odgovorio da nije preterani optimista, jer, kako je primetio, pre svega u Prištini ne postoji nikakva volja za kompromisom, ali isto tako ni u velikom delu srpske javnosti.“/37/ „Mislim da nije moguće rešenje u kojem jedna strana sve dobija, a druga sve gubi. Ovo je jedna od poslednjih šansi da prevaziđemo jedan od najvećih problema u ovom regionu, za sva vremena“/44/ „Bez dogovora sa Srbijom nema stolice za Kosovo u UN“ /37/ „Svi imaju pravo da se izjasne i kažu svoj stav. Neću bežati od dogovornosti za najteža pitanja koja muče Srbiju, neću bežati od toga da kažem šta je moj stav i mišljenje, kada sve ljude budemo saslušali do kraja godine“ /45/ „Svoj stav izneću na kraju, kada budem saslušao sve učesnike. Možda ću ga dopuniti, možda delimično promeniti pod uticajem dijaloga. Samo mislim da treba da imamo realan, racionalan i pametan pristup koji nas vodi u budućnost, a ne sukobe“ /45/ Председник Републике има право да Народној скупштини предложи промену Устава (1. став члана 203 Устава). Председник Републике Александар Вучић то није урадио. Председник Републике Александар Вучић је отворио политичку расправу. Одредио јој је име: „Унутрашњи дијалог по питању Косова и Метохије“ (у даљем тексту: „унутрашњи дијалог“). Одредио јој је време трајања (до марта/априла о.г.). Одредио је ко може да учествује у расправи. Свима нам је одобрио Председник Републике Александар Вучић /45/. Он отвара „унутрашњи дијалог“. Он утврђује и закључује. Нико није одговоран за последице. Док се Устав не промени уставним поступком дотле смо сви обавезни да га поштујемо и примењујемо. Посебно /34/ председник Републике (4. став члана 114 Устава). Председник Републике Александар Вучић је донео политичку одлуку да отвори „унутрашњи дијалог“. Он се односи на Косово и Метохију, тиме и на Прембулу. То је истовремено и уставотворна тема (7. став члана 203 Устава). Председник Републике није надлежан и нема право да води политику Републике Србије (члан 112 Устава) нити да отвори и води уставотворну расправу. Та права имају искључиво Влада (члан 122 и тачка 1 члана 123 Устава) и Народна скупштина (чланови 98 и 99 Устава), следствено. Прекршио је 1. став члана 6 и члан 115 Устава. Отварањем „унутрашњег дијалога“ он је вишеструко прекршио и своју свету обавезу да ће све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона (4. став члана 114 Устава). Његово отварање „унутрашњег дијалога“ је супротно још и Преамбули и првом делу 2. става члана 182 Устава. Председник Републике Александар Вучић је још дубље и вишеструко прекршио, ипак и још увек, важећи Устав из 2006. године. Председник Републике Александар Вучић прихвата и покушава да нам „унутрашњим дијалогом“ наметне „проблем Косова и Метохије“ који за Србски народ и Републику Србију не постоји /2/, /3/, /6/. То је јасно, изричито и недвосмислено исказано у Преамбули и поновљено у председничкој заклетви (4. став члана 114 Устава), у заклетви сваког народног посланика (2. став члана 17 и 1 став члана 45 Закона о Народној скупштини), сваког члана Владе (2. став члана 4 Закона о изменама и допунама Закона о Влади) и сваког судије Уставног суда (3. став члана 11 Закона о Уставном суду). То је веома тешка повреда и Преамбуле и 2. става члана 182 Устава. Председник Републике Александар Вучић све дубље и драстичније одбацује Устав, растура државу и омаловажава народну вољу записану у Уставу. Ставови председника Републике Александра Вучића да су Косово и Метохија проблем, да су потребни (нови, додатни) «компромиси» око Косова и Метохије, да Косово и Метохија не могу да постану члан УН док Србија нешто не добије значе начелно прихватање одбацивања државне традиције Србског народа и начелно прихватање да се Косово и Метохија издвоје ван Републике Србије. Суштински је то недозвољено трговање са делом Републике Србије и то са њеним посебно значајним делом – Косовом и Метохијом. То је супротно 1. ставу члана 8 Устава и кривично дело према члану 307 Кривичног законика. Ти ставови председника Републике Александра Вучића су супротни још и Преамбули. Они руше темељ Устава и државе Републике Србије. Његов „унутрашњи дијалог“ је уништавајући по нашу државу, по наше државно и национално наследство и јединство, по све што су претходне генерације стварале, чувале, неговале и бориле се да нам пренесу и што смо ми обавезни да пренесемо нашој деци и потомству. Он то све игнорише. Која самовоља, колико је то непоштовање државне традиције и самог бића Србског народа! За то добија похвале и подршку из иностранства (нпр. најновије из Немачке /46/). Противуставним отварањем „унутрашњег дијалога“ председник Републике Александар Вучић је изгубио право да представља Републику Србију у земљи и иностранству (тачка 1 члана 112 Устава) и не може да изражава државно јединство Републике Србије (члан 111 Устава). Истовремено је погазио своју председничку заклетву (4 став члана 114 Устава). Доказао је потпуну оправданост и приговора Републичкој изборној комисији на прихватање његове кандидатуре и подношења иницијативе започете у /2/ и настављене у /3/, /4/ и овде. Доказао је и оправданост подношења уставне жалбе на пресуду Управног суда /5/. Проблем Косова и Метохије постоји /41/, /43/ за шћиптарске терористе, освајаче, окупаторе, непријатеље Србског народа и Републике Србије, како да их отму и да из њих потпуно или прогнају или поробе или претопе Србски народ или да га масакрирају /47/, да живим Србима ваде органе ради продаје /48/-/50/. Зато на Косову и Метохији, у целој Србији и за цео Србски народ постоји проблем на Косову и Метохији: проблем како да се искорени шћиптарски терор, тиранија, окупација, отимачина Косова и Метохије, да се не дозволи њено ширење на остале делове Србије, да се заузда и такође искорени поробљавање, протеривање Србског народа, како Срби да се врате у своје домове, како да мирно живе, раде, стварају, да се слободно крећу, да слободно негују србске националне вредности, обрађују своју земљу, да слободно школују србску децу у духу србске културе и традиције,…., на Косову и Метохији, али и у осталим деловима Србије; како да се васпостави пуни суверенитет Републике Србије на Косову и Метохији, те и у целој држави. То су стварни проблеми. Председник Републике Александар Вучић њих не спомиње, већ понавља шћиптарско-НАТО фразу: „Проблем Косова“. Његово понављање да морају да се учине „компромиси“, да не може неко све да добије, а неко да не добије ништа, да морамо да чувамо мир као да су Србски народ и Србија били агресор и као да очување мира зато зависи од нас а не од стварног агресора; да је последњи тренутак да се учини „историјски потез“ који ће „Проблем Косова“ да реши за сва времена како тврде шћиптарски руководиоци /41/, /43/ и потврђује председник Републике Србије Александар Вучић. То доказује да он прихвата шћиптарску окупацију Косова и Метохије, што је кривично дело (члан 306. Кривичног законика), и да не може да буде председник Републике Србије јер је то супротно 1. ставу члана 8 Устава. „Проблем Косова“ постоји не само за шћиптарске окупаторе већ и за стране Владе (које су шириле и шире пропаганду против Србског народа и Србије, које су спроводиле неоправдиве вишегодишње санкције против Србије и Црне Горе – СРЈ, чије су оружане снаге учествовале у 78о дневно-ноћним неоправдивим бомбардовањима Србије 1999., које су прихватиле да се шћиптарска окупација Србског народа на Косову и Метохији претвори у посебну државу названу „Косова“) и постоји за НАТО. Јасно је да су за њих следеће (али не и крајње) „решење“ и „компромис“, на пример, (као нови „компромис“), „столица за „Косова“ у УН. О томе говори и за то се залаже председник Републике Александар Вучић ако Србија нешто добије /37/, /38/, што је супротно и Преамбули Устава и 2. ставу члана 182 Устава и Резолуцији СБ УН 1244. Тиме он исказује своју спремност да и званично призна одвајање Косова и Метохије од Републике Србије, што је опет супротно 1. ставу члана 8 Устава и представља кривично дело према члану 305. Кривичног законика. Председник Републике Александар Вучић не само да се не позива на Устав, већ га и веома, веома ретко и спомиње. Устав не дозвољава никакав компромис по питању припадности Косова и Метохије Србском народу и његове неодвојивости од осталог дела Србије као што не дозвољава никакав компромис ни о слободи Србског народа ни о и људским правима Срба и свих осталих држављана Републике Србије (Преамбула, чланови 1, 3, 18, 19, 21-74 Устава). Он је обавезан да их штити (4 став члана 114 Устава) што он не чини. Свим тим својим ставовима, иступањима, деловањима , отварањем „унутрашњег дијалога“ о Косову и Метохији, председник Републике Александар Вучић понижава, гази, одбацује своју председничку заклетву и доказује тачност да он није могао да положи, и да није положио, истиниту, верну, одану, веродостојну председничку заклетву. Уставни суд је био на време упозорен на то /2/, /5/. Председник Републике Александар Вучић говори да треба да поштујемо и прихватимо «реалност» на Косову и Метохији. То што он назива «реалност» на Косову и Метохији је само део стварног стања на Косову и Метохији. Други део ретко спомиње. Истину о шћиптарском терору над Србским народом, о протеривању Срба, хапшењима и убиствима Срба, о противуставној предаји власти шћиптарским терористима, о признавању Хашима Тачија за председника «Косова», о подршци Рамушу Харадинају да буде председник Владе «Косова», о противуставном стварању гета за Србе под називом «Заједница српских општина», о прихватању границе усред Србије, … , о шћиптарском терору и злочинима над Србима повратницима на Косово и Метохију, о свему оном што је започео и хоће да заврши, он не говори и не разматра са становишта Устава. То стварно стање о коме не говори и ту «реалност» о којој говори је он својим противуставним деловањима и актима /31//33/, /51/, /50/, /54//58/ великим делом стварао, створио или омогућио да се створе. Сада тражи од нас појединачно и у целини од народа да то прихватимо уместо да је већ поднео оставку /59/, /60/. Председник Републике Александар Вучић је био, и сада је, обавезан (последња реченица члана 16, члан 111, 1. тачка члана 112, 4. став члана 114, 2. и 3. став члана 194 Устава) да заустави све противуставне радње, да их стави ван снаге и да тражи од Народне скупштине да их поништи као и сва противуставна акта и ��адићеве (2008.-2012.) и Николић-Дачић-Вучић-еве владавине (2012. – данас). Он је био, с правом, громогласно, чак опет и бусаџијски, против свега што су претходне власти под Тадићевим председништвом урадиле противуставно /61/. Народ му је веровао да ће се трудити да се то заустави и поништи. По доласку на власт Александар Вучић је почео да наставља па потом да продубљује све те противуставне радње, деловања, и акте претходне власти. Разлика између тадашњости на Косову и Метохији под претходном влашћу до избора 2012. године и садашњости од тада до данас је више од 50%, вероватно 70-75%, резултат рада и деловања Александра Вучића као (пот)председника Владе и председника Републике. Последице су трагичне и катастрофалне по Србски народ и Републику Србију. То је прошлост и о њој не треба да говоримо, да не губимо драгоцено време како нам одређује председник Републике Александар Вучић /42/. На основу чега се оцењује деловање неког човека ако не на основу прошлог рада, прошлих иступања, ранијих ставова? Оно што сад мислимо, говоримо, пишемо, радимо је сад већ прошлост. Колико је њему лично важна прошлост показује и његово извињавање ранијем председнику САД Уилијаму Билу Клинтону /62/. Не треба да се заборави колики је битан удео Александра Вучића и као (пот)председника Владе и као председника Републике у стварању садашње ситуације на Косову и Метохији, а и у целој Србији. Он о томе не говори нити подноси оставку /59/, /60/. Напротив, отворио је противуставни «унутрашњи дијалог» од кога очекује подршку за његов историјски потез. Од народа кроз «унутрашњи дијалог» тражи подршку да учини нови противуставан поклон, тј. «компромис» са, окупаторима. Он ће да објави резултат «унутрашњег дијалога». Његова посланичка већина СНС-СПС у паралисаној Народној скупштини ће то одушевљено да прихвати. Јер је то нови «историјски потез» у нашој новијој историји. Све политичке одлуке од 1918. године до сада, које су истовремено проглашаване за историјске, јесу имале далекосежне негативне и трагичне, чак и катастрофалне, историјске последице по Србски народ и Србију. То се овде ипак спомиње упркос томе што је то прошлост, историја. На основу свега што се догађало од 2012. године до сада несумњиво је да ће тако опет бити ако Уставни суд не изврши, и то пре завршетака «унутрашњег дијалога», своју уставну обавезу да оцени уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића. Текуће одвијање наше ситуације захтева да Уставни суд без даљег одлагања прихвати иницијативу да оцени уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића. Председник Републике Александар Вучић: Да завршим посао Председник Републике Александар Вучић је изјавио: «-Моја идеја је да завршим посао у овој канцеларији у следеће четири и по године, и то је то,» /39/, /63/-/67/ „Daću sve od sebe, iako ću znati da bi mi to bio kraj političke karijere“ /37/ «- Хоћу ли бити председник 2025. године? Нећу. Склонићу се 99%…Моја идеја је да завршим посао у овој канцеларији у наредне четири и по године и то је то – казао је и додао да се неће враћати на место премијера.» /63/ Александар Вучић има уставни мандат председника Републике на 5 година, тј. до 31. маја 2022. године закључно (1. став члана 116 Устава), условно по Уставу, ако извршава своје уставне обавезе и не делује противуставно (4. став члана 114 и 1. став члана 118 Устава). Увођење Републике Србије у Европску Унију отвара могућност нашим властодршцима и политичарима да као представници Републике Србије буду чланови неке од институција Европске Уније и да у њој даље развијају своје политичке каријере /68/. Тако би и Александар Вучић могао с 99% вероватноће да се «склони» у Брисел. Зар да се прекине или заустави такав даљи развој сталног форумског каријеријског успона Александра Вучића? Ко то може да учини? Може лично Александар Вучић. Већ је све услове за то убедљиво испунио својим противуставним деловањима и неизвршавањем својих светих уставних обавеза. Државни органи: Народна скупштина (2. и 3. став члана 4, последњи став члана 99, 1. и 2. став члана 118 Устава) и Уставни суд (2. и 3. став члана 4, 1. став члана 166 и последњи став члана 167 Устава) су обавезни да то констатују и да делују у складу с Уставом. Председник Републике Александар Вучић је изјавио у интервјуу 14.01.2018.г. /69/: „Ја нисам спреман да гинемо.“ …. „нећу да бринем за будућност Ваше деце тако што ћу да кажем мораш да идеш да се сукобљаваш и да идеш да ратујеш. Хоћу да им чувам мир и да им обезбедим другачију будућност. А да видимо резултате на Косову и Метохији.„ …. „Хоћу да грађани Србије ово чују. У претходних пет година и ми сваки дан инсистирамо и захвалан сам Вам што је то вечерас показала и Ваша телевизија. Спаљују стогове сена нашим људима. Посебно им у Метохију не дају да се врате. Посебно у Метохију, Исток, Клину, Пећ, не дају им да се врате. Ђаковицу. По сваку цену хоће да их спрече. Ајде људи да видимо резултате. У последњих 5 година немамо ни једно убиство Србина етнички мотивисано на Косову и Метохији од кад имамо Бриселски споразум. “ У вези с тим се цитира Зоран Влашковић: „Ове, 2017. године, од јануара до новембра, евидентирана су 23 убиства, од којих је 17 расветљено. Прошле године на Косову је убијено 26 особа, 2015. убијено је 25, а 2014. живот је изгубило 10 људи. Подаци полиције показују да се од 1999. до 2014. године највећи број убистава догодио у Приштини и Пећи. Мотиви су различити, кажу у полицији и оцењују да се ради о забрињавајућим подацима.“ /70/ Србски политичар Оливер Ивановић је био посвећен мирнодопском решавању ситуације и развијању мирнодпоског односа и сарадње с Шћиптарима. Није хтео, а није ни био спреман, да гине. Иако је говорио да му је живот у опасности, веровао је, надао се, да неће бити убијен јер је тврдио да није ништа лоше учинио. Али то није зависило од њега. Убијен је 16.01.2018.г. Био је човек који је одбијао савете да с породицом напусти Косово и Метохију. Борио се на свој начин за опстанак Срба тамо и хтео је својим примером и примером своје породице да охрабри Србе да не одлазе с Косова и Метохије. Слава му! Председник Републике Александар Вучић је опет прекршио Устав када каже „нећу да бринем за будућност Ваше деце тако што ћу да кажем мораш да идеш да се сукобљаваш и да идеш да ратујеш“. Није он надлежан да објављује ратно стање и мобилизацију (члан 112 Устава и члан 17 Закона о Војсци Србије). Народна скупштина је надлежна да објави ратно стање (тачка 5 члана 99 и члан 101 Устава). Ни по Уставу ни по Закону о војсци нити је по војној традицији Србског народа да се деца мобилишу, да се шаљу у рат. Зна се које генерације преузимају оружану одбрану земље и народа: пунолетни држављани Републике Србије не старији од 60 година који чине активан резервни састав (5. став члана 5 Закона о Војсци Србије) и стални војни састав чији припадници су пунолетни (2 став члана 5, 1 став члана 7 и члан 9 Закона о Војсци Србије). Зато је недозвољено да председник Републике и врховни командант наше Војске Александар Вучић спомиње децу када говори о ратовању и слању у рат. Недозвољено је да то користи за политичку кампању коју је почео да води пред изборе за Скупштину града Београда с изборном листом под његовим именом. Изборна листа носи назив: „Александар Вучић – Зато што волимо Београд“! /71/ Углед, ауторитет, моћ над средствима јавног обавештавања (медиима), коју има као председник Републике и као председник владајуће Српске напредне странке, Александар Вучић је ставио у службу изборне листе за локалне изборе. То није дозвољено председнику Републике (1. став члана 6 и члан 115 Устава, 1. члан и 1. став члана 6 Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција). Он је тиме доказао да не може да изражава државно јединство Републике Србије (члан 111 Устава). Он не може да извршава ту основну функцију председника Републике. Зар и после тога он може и даље да буде председник Републике Србије? Александар Вучић је започео и спроводи следећи противуставни посао који хоће као председник Републике да доведе до краја /39/, /63/-/67/: Припремање и организовање спровођења у дело свих противуставних одредби противуставне Резолуције Народне скупштине од 12.13.01.2013. године (Уставни суд није утврдио њену уставност /51//53/) уместо да је прогласи неважећом и ништавном на основу 4. става члана 114 и 2. и 3. става члана 194 Устава. Резолуцијом је омаловажена уставна одредба 2. става члана 182 Устава: Суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава. Следи да је обавезно да та суштинска аутономија буде у оквиру Устава Републике Србије. Резолуција је то одбацила. Зато председник Републике Александар Вучић може једино да тражи од Народне скупштине да поништи своју Резолуцију. То не чини. Уместо тога он се одлучио за „историјско решење“ за које се не позива на Устав /69/. Једноставно, за њега Устав не важи. Усвајање и спровођење у дело свих „обавезујућих“ по Републику Србију противуставних одредби противуставног Бриселског споразума (Уставни суд није утврдио његову уставност, „Гласник“, бр. 13 од 9. фебруара 2015. године, стране 9 – 31 – 39) заснованог на противуставној Резолуцији Народне скупштине од 13.01.2013. године, уместо да га прогласи неважећим и ништавним на основу 4. става члана 114 и 2. , 3. и другог дела 4. става члана 194 Устава. Потом да се ситуација реши по Уставу и закону. Под знацима навода је „обавезујућих“ зато што нису обавезујуће нити је Бриселски споразум обавезујући пошто нису и није у складу с Уставом (последња реченица члана 16 Устава). Прихватање противуставне одлуке Високог савета судства засноване на противуставном Бриселском споразуму, уместо да је прогласи неважећом и ништавном на основу 4. става члана 114, 2. и 3. става и другог дела 4. става члана 194 Устава и да се потом ситуација реши по Уставу и закону. То не чини. Прихватање да се укине судство Републике Србије на Косову и Метохији, као пос��едица противуставне одлуке Високог савета судства и да наше судије под притиском погазе своју судијску заклетву дату у Народнјој скупштини Републике Србије да би се заветовали у вршењу судијске службе преко Хашима Тачија тзв. „држави Косова“. Све супротно 1. и 2. ставу члана 4, 1. ставу члана 142, 1. ставу члана 146, члану 149, и 1. ставу члана 150 Устава. Насилно спровођење противуставне Тадић – Цветковићеве пријаве за учлањење Републике Србије у Европску Унију (Уставни суд није утврдио њену уставност /72/). Њоме је одузета сувереност народу супротно члану 2 Устава. Уместо да је или прогласи на основу 4. става члана 114 Устава неважећом и ништавном на основу 2. и 3. става члана 194 Устава или замрзне док народ референдумски не прихвати учлањење Републике Србије у Европску Унију. То не чини. Он учлањење Републике Србије у Европску Унију поставља као нашу недискутабилну императивну обавезу и да смо у име те обавезе морали да испуњавамо све што је Европска Унија тражила од нас. Сада изјављује да неће Европска Унија да одређује договор између Београда (њега) и Приштине (Хашима Тачија). Чињеница да он као председник Републике Србије прихвата да преговара, и преговара, с Хашимом Тачијем као председником противуставно прокламоване „државе Косова“ је супротна нашем Уставу и државности Србског народа (Преамбула, 1.члан, члан 8, 1. и 2. став члана 26, 1. став члана 27, 1. став члана 39, члан 47, тачке 1 – 13 члана 97, 1. и 2. став члана 182 Устава). Све што је до сада „компромисно“ препустио Шћиптарима је све потпуније одвајање Косова и Метохије од осталог дела Србије. Прекршио је управо цитиране чланове Устава. Члан 307 Кривичног законика то оцењује као кривично дело. Све то важи и за насилно укључивање Републике Србије у Европску Унију. Признавање и подржавање противуставно успостављене шћиптарске терористичке окупацијске власти на Косову и Метохији (кривично дело према члану 305 Кривичног законика) уместо то да прекине на основу Преамбуле, 4. става члана 114 и 2. , 3. и другог дела 4. става члана 194 Устава. Потом да тражи од Савета безбедности да обезбеди поштовање суверенитета Републике Србије на Косову и Метохији на основу Устава и Резолуције СБ УН 1244. То не чини. Настављање приморавања држављана Србије да признају окупаторску власт (кривично дело према члану 305 Кривичног законика) уместо да то прекине и да се бори за њихову слободу и људска права на основу Преамбуле, 4. става члана 114 и 2. , 3. и другог дела 4. става члана 194 Устава. Истовремено да тражи од Савета безбедности да обезбеди поштовање слободе и људских права свих држављана Републике Србије на Косову и Метохији на основу Устава и Резолуције СБ УН 1244. То не чини. Прихватање да нашим држављанима шћиптарска полиција не дозвољава слободан улазак на Косово и Метохију (кривично дело према члановима 305 – 307 Кривичног законика) уместо да захтева од Савета безбедности распуштање шћиптарске полиције на основу Преамбуле, 4. става члана 114 и 2. , 3. и другог дела 4. става члана 194 Устава и Резолуције СБ УН 1244. Прекршио је члан 25, 1. став члана 27 и члан 39 Устава. Прихватање да држављани Републике Србије морају да узимају држављанство шћиптарске власти да би могли да решавају текуће основне животне проблеме што је тежак прекршај 2. става члана 38 Устава. Настављање продубљивања расцепа и међу Србима на Косову и Метохији чиме је изгубио право да представља Републику Србију у земљи и иностранству јер је супротно члану 1, члану 111, тачки 8 члана 112 и 4. ставу члана 114 Устава. Прихватање да са шћиптарским терористима и ратним злочинцима разговара као с представницима независне шћиптарске државе на Косову и Метохији. То је супротно Преамбули, члану 111 и 4. ставу члана 114 Устава. То је кривично дело према члановима 305 и 306 Кривичног законика. Подржавање шћиптарске окупацијске власти под руководством Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја на Косову и Метохији. То је супротно Преамбули, члану 111 и 4. ставу члана 114 Устава. То је кривично дело према члановима 305 и 306 Кривичног законика. Прихватање насилног претварања Срба на Косову и Метохији у „Косоваре“ супротно 2. ставу члана 38 Устава. Рушење територијалне целине, суверенитета, јединствог правног и судског, економског, тржишног, катастарског, информацијског, телекомуникацијског, енергетског, царинског, просветног, здравственог система Републике Србије. Делује супротно члановима 97 и 111 Устава. То су кривична дела према члановима 305 – 307 Кривичног законика. Прихватање државне границе успостављене од шћиптарске окупаторске терористичке власти у сред Републике Србије. Руши Устав делујући супротно његовом члану 8. То је кривично дело према члановима 305 – 307 Кривичног законика. Председник Републике Александар Вучић: Руководи распродајом природних и државних добара супротно 1. ставу члана 87 Устава. Доводи стране инвеститоре који не омогућавају домаћи развој наше индустрије, а који држе раднике у изузетно тешким радним условима и с врло малим платама супротно 3. и ставу члана 60 Устава, који могу чак и да отпуштају групно породиље с посла /73/ супротно члановима 63 и 66 Устава. Наставља да води политику државе супротно 1. ставу члана 6 и члану 115 Устава. Отворио је „унутрашњи дијалог“ да би задовољио захтеве страних Влада и шћиптарских окупатора, а све у име насилног учлањавања Републике Србије у Европску Унију и у име очувања насилног окупаторског „мира“ у „региону“ уместо да се од првог трена преузимања дужности председника Републике потпуно посветио испуњењу своје председничке заклетве, поштовању и одбрани Устава, људских права и слобода, заустављању растурања државе и губљења људских права и слободе Срба; уместо да је сву своју велику енергију, све своје способности, како се заклео на Уставу и Мирослављевом јеванђељу, посветио, да се ангажовао на, ослобађању Србског народа и васпостављ��њу суверености Републике Србије на Косову и Метохији. Деловао је супротно Преамбули, члановима 1 – 3, члану 111, ставу члана 114, 2. ставу члана 182 Устава и супротно Резолуцији СБ УН 1244. Доказао је да одбацује важећи Устав који недвосмислено и изричито јасно (Преамбула и 2. став члана 182 Устава) утврђује неодвојивост /6/ Косова и Метохије од осталог дела Републике Србије (што су и ранији устави утврђивали). Он сматра да није реално да се тражи поштовање и испуњење уставних одредби (јер сматра да их је немогуће остварити /69/) о Косову и Метохији /69/. „Унутрашњи дијалог“ је покушај да се на противуставан начин отцепе Косово и Меотхија од Републике Србије, заправо да се доведе до краја тај процес њиховог отцепљења. То је и кривично дело (члан 307 Кривичног законика). Зато је он противуставно и протизаконито отворио противуставни и противзаконити „унутрашњи дијалог“ с циљем да се учине нови противуставни и противзаконити „компромиси“ и постигне „историјско решење“ (он већ иступа у име историје која се не бави предвиђањем већ прошлошћу; он већ говори у име будућих генерација и саопштава нам њихову оцену његових досадашњих и нових деловања и „компромиса“!)! Јавно показује спремност да Косово и Метохија постану члан Уједињених Нација ако Србија нешто добије! На основу тачака 1, 4 и 6 члана 2, као и чланова 3 и 4 Повеље Уједињених Нација то значи признавање шћиптарске противуставно организоване и прокламоване државе „Косова“ за суверену државу. Он својим деловањима и неизвршавањем уставних обавеза јасно и изричито свима поручује да он не може да буде председник Републике Србије по важећем Уставу. Другим речима: или Устав или он као председник Републике. Потпуно игнорише и Резолуцију СБ УН 1244 која је део правног система Републике Србије (2. став члана 16 Устава), уместо да се посветио и енергично захтевао остваривање свих одредби Резолуције СБ УН 1244 и од стране Шћиптара и од међународних оружаних снага; уместо да је захтевао и да захтева испуњење свих одредби Резолуције СБ УН 1244 на основу Преамбуле, 4. става члана 114 и 2. , 3. и првог дела 4. става члана 194 Устава. Не захтева да се Републици Србији поврати сувереност на Косову и Метохији гарантована Преамбулом, 2. ставом члана 182 Устава и Резолуцијом СБ УН 1244. Тако делује против тих одредби. Прихвата и спроводи самовољну одлуку ранијег председника Републике Бориса Тадића да Европска Унија надгледа одвијање процеса на Косову и Метохији уместо да захтева да се то врати у надлежност Савета Безбедности на основу Повеље УН и Резолуције СБ УН 1244. Не захтева да се све шћиптарске оружане снаге демилитаризују као што је утврђено Резолуцијом СБ УН 1244. Делује супротно Резолуцији СБ УН 1244. Не захтева од Савета безбедности да се обезбеди сигуран повратак, слободан живот и слободно кретање Срба и свих осталих држављана Републике Србије по Косову и Метохији као што је утврђено 2. ставом члана 39 Устава и Резолуцијом СБ УН 1244. Не захтева да Војска Републике Србије обезбеђује њену границу (2. став члана 8 и члан 139 Устава) према Албанији с наше стране. Делује супротно тим уставним одредбама и Резолуцији СБ УН 1244. Председник Републике Александар Вучић јасно објављује да хоће да настави и заврши започети посао. Значи да хоће да настави своја противуставна деловања док их не заврши. Хоће ли Уставни суд да му својом пасивношћу, неизвршавањем наведених својих уставних обавеза, то омогући? Председник Републике Александар Вучић на Косову Председник Републике Александар Вучић је, поводом убиства Оливера Ивановића, био на Косову 20. јануара о.г. /74/-/84/. Срби мораjу да остану. Мир по сваку цену Председник Републике Александар Вучић: «’Држава Србиjа наставиће да помаже Србима на Kосову и Mетохиjи, да обезбеђуjе њихов економски напредак и наћи ће нове механизме да се обезбеди њихова безбедност и да се обрачуна са криминалом и корупциjом. Срби мораjу да остану и опстану на своjим огњиштима на Kосову и Mетохиjи. Не сме да нас буде мање на земљи на коjоj смо увек живели. Зато ћемо се као држава борити не све начине’, поручио jе председник Вучић из манастира Бањска, » /74/ „Srbi moraju da ostanu i opstanu na svojim ognjištima, a država Srbije je pomagala i pomagaće više u budućnosti. Došao sam da razgovaram o bezbednosti Srba, o tome koji organi su tu da im tu bezbednost garantuju.“, /75/ „Tri stvari su najvažnije u ovom momentu, a prva je da Srbi moraju da ostanu i opstanu na Kosovu i Metohiji, a država mora da obezbedi njihov ekonomski napredak, da obezbedi njihovu bezbednost i da se obračuna sa kriminalom i korupcijom“, /76/ «“Najviši interes Srba je mir i ništa drugo sem toga nam nije potrebnije u ovom trenutku. Mir i opstanak i ostanak na vašim ognjištima“, „Ja znam da vi to ne želite, ali ja vas molim da nas pustite da ne koristimo nikakvo oružje. Bolje da ja razgovaram sa Tačijem, da ne znam ko razgovara milion puta sa Haradinajem, nego da i jedan metak bude ispaljen bilo gde“, rekao je Vučić, dodavši da politika Srbije „mora da bude politika mira sa Albancima“./77/ „Došao sam da poručim Albancima da, iako neretko imamo različite interese, Srbija želi mir i da ćemo učiniti sve da rešimo viševekovne razmirice i da obezbedimo bezbednost za svaku srpsku i svaku albansku porodicu“, /77/ Из овога следи или да су Срби реметилац мира на Косову и Метохији и да им зато то он наглашава, и/или да утиша гнев сваког поштеног човека због убиства Оливера Ивановића и/или да је унапред оправдавао оно што у разговорима с Хашимом Тачијем буде договорио и прихватио супротно Уставу Републике Србије. Србски народ није ничим реметио нити ремети мир ни на Косову и Метохији нити било где у СФРЈ. Најновије: «“Непознате особе разбиле су прозоре и исписала на објекту Основне школе Угљаре код Косова Поља графите са националистичким порукама и порукама мржње према Србима”, рекао је Срни директор ове школе Горан Јовић.» /78/ То што је Александар Вучић ратоборно бусаџијски иступао раније (због чега се извињавао Уилијаму Билу Клинтону) то је његова лична одлика и одговорност и то не може да пребаци на цео Србски народ нити цео Србски народ треба и даље да испашта због тога. Србима на Косову је јасно рекао да ће да настави да признаје Хашима Тачија за председника противуставно отетих Косова и Метохије и да Срби у тој окупаторској творевини треба да буду мирни, значи послушни и покорни, и да остану на Косову и Метохији без икаквог наговештаја да ће он као председник Републике Србије да тражи поштовање Устава Републике Србије на Косову и Метохији и Резолуције СБ УН 1244! Јединство и поверење Председник Републике Александар Вучић, који је створио велики раздор међу Србима на Косову и Метохији, који је по доласку на власт 2012./2014. радио и делује супротно својим ставовима и обећањима пре тога, истиче: «„Поручио сам политичким лидерима Срба са Косова и Метохије да је неопходно јединство, веће поверење и поштовање међу Србима“ рекао је између осталог председник Вучић том приликом. »! /79/ Милосрдни анђео Председник Републике Александар Вучић је показао своју хуманост: «MIlanu iz Suvog grla kod Srbice je preneo poruku da će nekoliko građana iz Bačkog Brestovca da mu pošalju pet ženskih jarića, a takođe i da će gledati da dobije nekoliko grla stoke i od ministarstva poljoprivrede. Mladić je ispričao da su mu Albanci ubili oca koji je čuvao stoku dok je bio dete, imao je, kaže, sedam godina. „Da vam odmah rešimo taj prolem, neću kasnije stići. Naš legendarni fudbaler Dejan Stanković i suvlasnik njegove firme Dragan Ruvarac hoće da vam kupe džip i to bolji do ovih što sam ja predlagao„.» /80/ Тако Председник Републике Александар Вучић отклања последице својих противуставних деловања и неизвршавања уставних обавеза. «Рударски инжењер М.Р, који је некада радио у „Трепчи“, у телефонском разговору са новинаром Магазина Таблоид, објаснио је смисао и циљ Вучићеве „мисије“ у Лапљем селу: „…Дошао је на Косово и Метохију да части српску сиротињу. А, којим поводом, ви процените. Делио је човек овце, јариће, зечеве, кокошке…Чак и трактор. Ако сте добро пратили шта се збивало, нико се није жалио на комшије Албанце, нико није ни споменуо да је угрожен од истих, да се плаши за своју безбедност. Чему служи Марко Ђурић и за шта га плаћамо сви ми, све ове године ако Вучић овде долази да решава личне проблеме грађана и неке њихове елементарне потребе – превоз, лечење тешко болесне деце, подела државних станова, случај дуплих плата из буџета Србије док други немају ни за хлеб…Ко смо ми, коме припадамо? Вучићу и његовој мафији или Албанцима и њиховој лажној држави?“» /81/ Тежак живот на Косову и Метохији У /82/ пише за председника Републике Александра Вучића: «On je ukazao da se Srbi, na žalost, i dalje iseljavaju, zbog političke nestabilnosti, nerešenog statusa Kosova i pritisaka na njih, ali je velika stvar, prema njegovoj oceni, što većina želi da ostane i da živi na Kosovu i Metohiji, a država mora da učini da im pomogne u tome.» Својим противуставним деловањима он је народ на Косову и Метохији довео у то стање. Граница «Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavo je da pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, bez kojeg Srbija neće moći da uđe u EU, podrazumeva jasno rešenje pitanja granica.“ „Neće dozvoliti ulaz Srbije u EU bez jasno rešenog pitanja granica. Kako ćemo da ga rešimo, videćemo, narod će na nekom referendumu morati da kaže šta misli o tome“, rekao je Vučić.» /83/ «Вучић је, у емисјији „Ћирилица„ на ТВ Хепи, говорећи о евроинтеграцијама, рекао да Србији „неће дозволити улазак у Европску унију без јасно решеног питања граница“.» /84/ при томе није рекао да Устав утврђује у свом члану 8: Граница Републике Србије је неповредива, а мења се по поступку предвиђеном за промену Устава. и да је и то довољан разлог да Република Србија не може да разговара о свом укључењу у Европску Унију по важећем Уставу. У својим разговорима са изабраним људима с Косова и Метохије ниједном, према извештајима медиа, није споменуо Устав нити шта ће да учини за Косово и Метохију и слободу и права људи на Косову и Метохији у складу с Уставом и Резолуцијом СБ УН 1244. Разговор с одабраним људима Чињеница да је разговарао само са изабраним људима опет показује да он не може да извршава своју основну функцију одређену чланом 111 Устава: Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије. Будућност коју Александар Вучић припрема за нашу децу, унучад и потомство Цитира се један коментар из народа о нашој будућности: „Борећи се за срећну будућност изборили се за своју срећну садашњост.“ /85/ Што се тиче обећања председника Републике Александра Вучића о бољој будућности треба да се присетимо да нам је таква обећања давао с неприкосновеним ауторитетом Јосип Броз Тито (1892-1980). Имао је ореол ослободиоца од Хитлерове окупације. Његови следбеници му се диве као безгрешном, али не и цео народ /86/. Светла будућност коју је Тито обећавао је садашњост која траје последњих деценија. Александар Вучић је политички васпитаван у том духу. Он га је изграђивао и утврђивао док је био непоколебљиви следбеник професора др Војислава Шешеља, председника Српске радикалне странке, до његовог одласка у Хаг, и док је био министар у доба председника Слободана Милошевића. Они су политички одгајани и образовани у младости у духу КПЈ/СКЈ. Последњих година покушава да се отргне од тога. Погледајте како и упоредите: /62/, /87/, /88/. Народна изрека: Обећање лудом радовање. Деловања, одлуке и акта, а не његова обећања, показују да председник Републике Александар Вучић нашој деци, унучадима и потомству (свесно или несвесно), као резултат његовог завршетка послова које је започео, као наставак садашњег стварног стања на Косову и Метохији, припрема да створи следећу будућност: Срби са Косова и Метохије ће моћи да телефонирају својима у осталом делу Србије, док их још и буде, само преко међународног позива јер је сада шћиптарска власт, уз сагласност председника Александра Вучића, укинула на Косову и Метохији директну везу за позивни телефонски број 381 Србије. /89/ Хаотично стање са здрављем Срба на Косову и Метохији ће прерасти у њихово губилиште. /90/ Србе повратнике, ако их још буде, ће прогонити још жешће него до сада. /78/, /91/ Странци ће бити власници водних извора и токова, рудника, земље, шума, здравства и образовања не само на Косову и Метохији већ широм целе Србије. Срби ће у својој земљи бити најамни радници и имигранти. Странци ће бити власници обрадиве земље, прехрамбених организација и продаје хране и воде. Срби ће бити беземљаши, приморани да раде за минималну надницу. Срби и Србија ће бити третирани као геноцидни народ и држава, које је добро стално и неизмерно кажњавати, понижавати и обезвређивати. Срби ће бити мирни, док не ишчезну, у ропском положају под влашћу шћиптарских терориста. Доказ је текуће стање Срба на Косову и Метохији и у Шћиптарији/Албанији. Срби, док не ишчезну, неће смети да се слободно крећу по многим деловима Србије и за улазак у њих ће морати да пролазе кроз посебне процедуре и да испуњавају посебне услове. Срби ће живети у гетима. Доказ је текуће стање Срба на Косову и Метохији. Срби, док не ишчезну, ће морати да се одрекну своје прошлости које су обавезни да се стиде и да самосвесно и добровољно себе називају сакати Срби – Сакаби, или у „б��љем случају“, ако то „заслуже“ на пример, „Косовари“ (што се сада насилно спроводи на Косову и Метохији) или Шћиптари (што је потпуно насилно спроведено над Србима у Шћиптарији/Албанији). Срби морају да се образују и школују по диктату странаца и да се стиде своје националне културе, предања, традиције, историје, све док се њих не одрекну. Тај процес се већ интензивно одвија на Косову и Метохији, а спорије, за сада, и у осталом делу Србије. Срби, док не ишчезну, ће морати да прихвате да су уљези у Србију и да су национална мањина чија права одређују странци који владају Србима и Србијом. Стварно стање, „реалност“, на Косову и Меохији то доказује. Децу ће Србима слободно одузимати. Процес је већ започет и у развија се. /8/-/30/ Срби неће смети да стварају породице. Срби, док не ишчезну, ће морати да се задовоље бедним надницама да би отплаћивали у недоглед дугове које су садашње (а и претходне) власти направиле. То ће бити нераскидиви ропски окови. Срби, поражени и проглашени за геноцидан народ, ће морати трајно да буду кажњавани док се потпуно не искорене или претопе у окупаторски народ или у имигранте. Закључак о раду и актима председника Републике Александра Вучића „Не можете да идете увек ни против емоције и сопственог народа. Ја сам то безброј пута радио, али овде не постоји никакав ни рационалан разлог да то радим. То сам радио када сам сматрао да постоје боље ствари које за будућност наше земље па сам ишао директно против народне воље па се показало после да сам бар неку од тих одлука веома добро доносио.“ /92/ Овом својом изјавом председник Републике Александар Вучић потврђује да је свесно деловао супротно народној вољи, значи супротно Уставу. Не спомиње далекосежне тешке трагичне последице те своје самовоље. Доказао је да себи дозвољава да свесно крши Устав, да свесно уништава државу, људска права и слободе, и да је уверен да он за то не може да одговара ни народу ни Суду Републике Србије нити да Народна скупштина може због тога да га разреши дужности председника Републике. Нити да Уставни суд може да оцени уставност и законитост његовог инаугурисања и деловања. Показује да је уверен да не може ни народ да га смени. Он тврди и хвали се да је добио подршку народа са 29,9336% гласова од укупног броја бирача! То је његово схватање демократије и ко чини народ. Зар он може да представља Републику Србију (тачка 1 члана 112 Устава) и да изражава државно јединство (члан 111 Устава) када 70.0664 % од укупног броја бирача за њега нису део народа Републике Србије?! Председник Републике Александар Вучић нас обавештава да намерава да настави започети посао док га не заврши! /39/, /63/-/67/ То обавезује Уставни суд да без даљег одлагања одлучи по поднетој иницијативи /2/, /3/, по овој њеној допуни-наставку и по уставним жалбама /4/ и /5/. Претходно излагање је допунило иницијативу /2/, /3/. Показало је значај уставне дужности Уставног суда да контролише и оцени уставност и законитост деловања председника Републике. Показало је и да проглашени председник Републике Александар Вучић наставља да делује супротно Уставу Републике Србије и Резолуцији СБ УН 1244 и да хоће тако да настави. Он делује на уништавању државе Републике Србије, почевши од уништавања њене територијалне целовитости и њених државних граница (супротно члану 8 Устава) до паралисања државе да извршава своје обавезе одређене чланом 97 Устава. Он истовремено доказује, што потврђује и у /66/, да је његова председничка заклетва била неодана, неверна, неискрена, неверодостојна и неистинита, на шта је Уставном суду /2/, /5/ и Народној скупштини /31/-/33/ било доказима показано на време. Он ју је погазио, одбацио и уништио поверење које сте му до сада пружали, не само у своје име већ и у име народа у чије име и доносите закључке, решења, одлуке Уставног суда. Ни Председник Републике (члан 112 Устава) ни Народна скупштина (чланови 98 и 99 Устава) ни Уставни суд (чланови 166 и 167 Устава) нису надлежни, немају право, да воде политику Републике Србије. Влада је надлежна да води политику Републике Србије (тачка 1 члана 123 Устава). Међутим, Председник Републике, Народна скупштина и Уставни суд јесу обавезни да контролишу (2. и 3. став члана 4 Устав) рад и политику Владе (4. став члана 114, последњи став члана 99 и последњи став члана 167 Устава) да ли су у складу с Уставом и законом. Врховни командант Војске Србије Александар Вучић је изјавио: „Ја нисам спреман да гинемо.!“ /91/ Зар човек који то изјави може да буде врховни командант Војске Србије чији је сваки војник, сваки официр и сваки генерал положио војну заклетву: Ја ( име и презиме), заклињем се својом чашћу да ћу чувати и бранити независност, суве-реност и територијалну целовитост Републике Србије . члан 15 Закона о војсци Србије Задатак Војске Србије је да брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе. (члан 139 Устава). Како она може да извршава овај свој задатак ако није спремна да гине да би одбранила земљу и народ? Задатак врховног команда је да са што мање обогаљених и убијених војника и официра, и цивила, војска одбије нападача. Непријатељу који оружано напада земљу и народ највише одговара војска која са својим врховним командантом није спремна да гине ради одбране своје земље и свог народа. Александар Вучић не може да буде врховни командант Војске Србије јер није спреман да погине ради одбране Републике Србије и народа. Та његова изјава доказује да је његова председничка заклетва била неверна, неистинита, неискрена, неверодостојна. Онај ко се кандидује за председника Републике Србије тиме се кандидује и за врховног команданта Војске Србије. То лице пре свог кандидовања треба са собом да рашчисти да ли је спремно или није да погине у одбрани Републике Србије и њеног народа. Својим кандидовањем он тврди да је спреман. Својом изјавом Александар Вучић је згазио, одбацио, своју председничку заклетву. Вишеструким одбацивањем своје председничке заклетве (4. став члана 114 Устава) председник Републике Александар Вучић: је изгубио право да тражи од војника, официра и генерала да поштују своју војну заклетву те он не може да буде командант Војске Србије (последњи став члана 112 Устава), и изгубио је право да контролише рад других органа власти (2. и 3. став члана 4 Устав) те не може да испуњава ту једну од кључних дужности председника Републике. Председник Републике Александар Вучић противуставно (1. став члана 6 и члан 115 Устава) наставља да води државну политику (коју је развијао као потпредседник и председник Владе) Републике Србије. Таква узурпација власти Александра Вучића руши демократију у Републици Србији супротно члану 1 Устава. Признање, без покајања и без извињења народу, Председника Републике Александра Вучића да је безброј пута радио против сопственог народа, да је ишао директно против народне воље је само за себе и по себи необорив доказ да он не може да буде, не само председник Републике већ и на било ком државном руководећем положају. То је Уставном суду било благовремено предочено још 2013. и 2014. године /55/, /56/ и поново указано Уставном суду да Александар Вучић не може да буде на врховном државном положају 2016. године /57/. Да је Уставни суд био прихватио тај захтев многе штетне последице његовог противуставног рада би се избегле. Ово је поука прошлости да Уставни суд треба приоритетно да оцени уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића. Да би председник Републике Александар Вучић могао да врши контролу друга два државна органа са становишта Устава он је посебно обавезан (4. став члана 114 Устава) да личним примером свог деловања и својих аката показује поштовање и оживотворење Уставних одредби, да их делом, а не у обећањима, остварује. Сво његово (не)извршавање врховних државних функција (првог потпредседника Владе, председника Владе и председника Републике) карактерише потпуно омаловажавање Устава /2//4/, /55//57/, /93/, /94/. Зато он не може да извршава ту кључну уставну одредбу (2. и 3. став члана 4 Устава). Овде је доказано да он не може да представља Републику Србију (тачка 1 члана 112 Устава) и да изражава државно јединство (члан 111 Устава). Значај оцене Уставног суда уставности и законитости инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића Оцена Уставног суда уставности и законитости инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића је значајна за: заустављање противуставног деловања председника Републике Александра Вучића, председника Републике Александра Вучића да се суочи с последицама својих противуставних деловања те кршења председничке заклетве и да учини оно што је по Уставу – да поднесе оставку (4. и 5. став члана 116 и члан 117 Устава), разрешење председника Републике Александра Вучића уставним поступком (члан 118 Устава), ако он не поднесе оставку, због његових противуставних деловања и кршења председничке заклетве, што би било јасно позитивно упозорење сваком будућем Председнику да не сме да крши Устав, Резолуцију СБ УН 1244 и председничку заклетву, да не сме да понижава човека, народ и Републику Србију, већ је обавезан да буде пример њиховог поштовања, Народну скупштину да без одлагања покрене уставни процес разрешења председника Републике Александра Вучића због повреде Устава ако он не поднесе оставку (члан 118 Устава), заустављање растурања државе и постепено васпостављање свих надлежности и суверенитета Републике Србије на целој њеној територији (члан 97 Устава), заустављање окупације и за ослобађање Косова и Метохије и Србског народа као и свих других потлачених од шћиптарске терористичке окупације на Косову и Метохији (Преамбула, 1. члан Устава), враћање суверености држављанима Републике Србије (1. став члана 2 Устава) и за успостављање владавине права (1. став члана 3 Устава), поништавање свих противуставних аката и обавеза које је донео или прихватио председник Републике: Александар Вучић, Томислав Николић и Борис Тадић или било који орган власти у време њихових председниковања (члан 194 Устава), заустављање противуставног деловања било ког будућег председника Републике Србије или председника Владе или било ког другог државног органа власти (4. став члана 114 Устава), заустављање нелегалног и нелегитимног досељавања у Србију, мирнодопско и добровољно заустављање исељавања из Србије (из које није било масовног исељавања пре Другог светског рата, а које је 2017. године поставило рекорд), све држављане Републике Србије као путоказ и пример поштовања Устава и закона и као суочавање с истином о инаугурисању и деловању Александра Вучића, Владе страних држава које одржавају дипломатске односе са Републиком Србијом и имају своје амбасаде у Београду да треба да поштују суверенитет Републике Србије и слободу њених држављана на целој њеној територији. Уставни суд још није заузео став о уставности и законитости кандидатуре Александра Вучића за председника Републике те и изборног процеса /5/. То је омогућило Александру Вучићу да као председник Републике настави (/2//4/) своја противуставна деловања која је спроводио као (пот)председник Владе /51/, /52/, /55/, /93//95/ и за која он јасно објављује да хоће да их доведе до завршетка /39/, /63/-/67/. Следи да што касније Уставни суд испуни своју уставну обавезу да оцени уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића то ће последице његовог противуставног деловања, те кршења његове председничке заклетве, бити све теже да се отклоне. Оне би биле трагично и катастрофално непоправљиве, неотклоњиве, ако би он завршио посао који је започео у канцеларији председника Републике /39/, /63//67/, а то је посао настављања његових противуставних деловања као (пот)председника Владе /51/, /52/, /55/, /93//95/. Зато је важно да Уставни суд у свом даљем раду дa потпуни приоритет оцени уставности и законитости инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића. Дужност Уставног суда, сувереност народа, председник Републике и Народна скупштина На Уставном суду је да одлучи да ли ће извршити своју дужност да покрене и спроведе поступак оцене уставности и законитости инаугурисања и деловања председника Републике Србије Александра Вучића или неће. Ако Уставни суд не би извршио своје уставне обавезе (утврђене 2. и 3. ставом члана 4, 1. ставом члана 166 и последњим ставом члана 167 Устава) зато што не би оценио уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића значило би да је Александар Вучић изнад и изван Устава. Учврстила би се његова владавина без Устава. То би била потпуно вазалска владавина над, у целости окупираном, „Републиком Србијом“ (Република Србије би престала да постоји.). Не бисмо се вратили ни у 29. јуни 1389. године ни у почетак фербуара 1804. године. Отишли бисмо у неповрат из непостојања. /58/. Подношење ове иницијативе и уставних жалби /2/-/5/ изражава наду и уверење да ће Уставни суд да изврши те своје (нове) уставне обавезе и дужности: да ће Уставни суд да оцени уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића. Желим Вам судијо Уставног суда да од народа и државе добијете све оно, онако и онолико, што сте, како и колико заслужили, по важећем Уставу и закону. ____________________ Литература /1/ Немања Миљковић: „ПРАВДА“, 03. децембар 2017 /2/ Уставном суду – Иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости инаугурисања и деловања председника Републике Србије Александра ВУЧИЋА /3/ Уставном суду, Нови разлози за иницијативу /1/ за покретање поступка за оцену уставности и законитости инаугурисања и деловања председника Републике Србије Александра ВУЧИЋА /4/ Уставном суду, УСТАВНА ЖАЛБА на одбијање секретара Уставног суда да Уставни суд прихвати иницијативу /1/ /5/ Уставна жалба бр. Уж. 2108/2017 од 14.03.2017.г. Уставном суду на Пресуду Управног суда бр. 22 Уж. 8/17 од 09.03.2017.- Додатак 9: Допуњено Образложење Приговора на Решење Републичке изборне комисије 02 Број 013-76/17 од 5. и 7.03.2017. године о проглашењу Александра Вучића за кандидата за председника Републике на изборима расписаним за 2. април 2017. године /6/ Аманет Србском народу /7/ «Приватизација и располагање пољопривредним земљиш-тем у јавној својини Републике Србије», Република Србија, Влада Републике Србије, Савет за борбу против корупције, 72 Број: 023-13035/2017, стране 1 – 53, 27.12.2017. године: /8/ „BRAVO: Zrenjanin na nogama, narod ne da strancima dečaka na usvajanje!“ /9/ „Do nestalih beba vode naši geni u Škotima“: novosti.rs /10/ „АГОНИЈА! Градски центар за социјални рад ОДУЗЕО ДЕТЕ РОДИТЕЉИМА! – Дан двадесети… „ /11/ УДРУЖЕЊЕ „ЗА ИСТИНУ И ПРАВДУ О БЕБАМА“: Зашто комисија још није почела са радом? /12/ «ПОТРЕСНО: Родитељи у ТВ студију плачу, држава им отела дете и не да им да га виде! (видео)» /13/ «АГОНИЈА ПОРОДИЦЕ ТРКУЉА – Ко и због чега одузима децу у Србији, без судског налога?» /14/ «Крађа беба: Милан Лакић, продуцент филма „Рођени отети“ (видео) /15/ «ПРАВОСЛАВНА ПОРОДИЦА: Случај отетог детета – документи» /16/ «Инфоратници: Како је центар за социјални рад бесправно и без основа отео дете породици Тркуља» /17/ «ВАЖНО! Центри за социјални рад и разарање породице у Србији» /18/ «Фински стручњак: Одузимање деце од породица је врло уносан посао» /19/ «Конференција за новинаре – Ко и зашто Мили Алечковић отима дете?» /20/ «РЕАГОВАЊЕ: ПАТРИОТСКИ БЛОК – Легализација ОТИМАЊА ДЕЦЕ у Србији!» /21/ «Легализовано отимање деце у Србији – Србијом је завладао страх» /22/ «Отмица детета Миле Алечковић: Како се борити против сатанистичког Новог светског поретка (видео)» /23/ «Насртај „родних идеолога“ на нашу децу се наставља – „секс пакетићи“ проналазе нови пут» /24/ «Центар за социјални рад Звездара – Породица Тркуља – Дан 94. – ОБРАЋАЊЕ РОДИТЕЉА“ /25/ «Као некада витлејемску, данас србску децу приносе на сатански жртвеник» /26/ «Одговор Миле Алечковић – „Ја да ти кажем, министре Ђорђевићу!“» /27/ „ЗА ИСТИНУ И ПРАВДУ О БЕБАМА“: КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ ЗА НАДЛЕЖНЕ, ЗАХТЕВ ЗА НЕЗАВИСНУ ИСТРАГУ О ЗЛОЧИНУ ПРЕМА РОДИТЕЉИМА И СРОДНИЦИМА КОЈИ НЕКО У ИМЕ ДРЖАВЕ ЗАТАШКАВА ДЕЦЕНИЈАМА (ВИДЕО)» https://facebookreporter.org/2016/04/13/за-истину-и-правду-о-бебама-кривичне-п/ /28/ Проф др Мила Алечковић: „КО И ГДЕ П Р О Д А Ј Е С Р П С К У Д Е Ц У?“ /29/ “УВОД У ПОРОДИЦЕ ДУГИНИХ БОЈА – РОДНА РАВНОПРАВНОСТ (део први)” /30/ “Istrebljenje. I srpska deca na pijaci roblja. Danak u krvi.” /31/ Петиција Народној скупштини да покрене поступак разрешења Председника Вучића: http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_06_18LTGpeticija.16863922.pdf https://facebookreporter.org/2017/06/19/ljubomir-t-grujic/ /32/ Петиција Народној скупштини да прихвати петицију /4/ или да јавно одговори на питање: „Шта проглашени председник Републике Александар Вучић треба још противуставно да учини па да Народна скупштина без одлагања покрене уставни поступак његовог разрешења?“: http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_10_18LTGpeticijaURL.29025230.pdf https://dijaspora.wordpress.com/2017/11/20/нови-разлози-за-разрешење-проглашено/ http://srbinaokup.info/?p=88814 https://facebookreporter.org/2017/11/27/ljubomir-grujic/ /33/ Петиција Народној скупштини да без даљег одлагања покрене уставни поступак за разрешење председника Републике Србије Александра Вучића /34/ Председнику Републике, председнику Владе, потпредседнику Владе, председнику САНУ: `»Критеријум, положај, привилегија и одговорност: последице по народ, образовне институције и државу. Ваше оставке“ /35/ Уставном суду да оцени уставност и законитост пријаве за учлањење Републике Србије у Европску Унију: http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2010_02_06LTG_US_EUsve.29144630.pdf /36/ Закључак Уставног суда по предлогу /35/: http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2010_05_25US.3332323.jpg /37/ Интервју Александра Вучића на ТВ Happy, ПОЛИТИКА/СПУТЊИК СРБИЈА, 05.12.2017: https://sptnkne.ws/ggjR, https://rs-lat.sputniknews.com/politika/201712051113681367-vucic-kosovo/ /38/ Интервју Александра Вучића РТСу у емисији „УПИТНИК“ коју је водила Оливера Јовићевић, 48.011.40111г.: http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/111/rts-1/41010411110/upitnik-aleksandar-vucic-.html, https://youtu.be/sB6cu200Gyg, https://www.youtube.com/watch?v=sB6cu200Gyg&feature=youtu.be /39/ “Blic”, subota 23. decembar, 2017, strana 4. /40/ Александар Вучић прочитао saopštenje za javnost Predsedništva SNS на Конференцији за новинаре, 27.05.2011: http://www.pecat.co.rs/2011/05/konferencija-za-novinare-aleksandra-vucica/ /41/ „Tači: S Vučićem fer i konstruktivna komunikacija“: http://mondo.rs/a1016341/Info/Srbija/Hasim-Taci-Aleksandar-Vucic-komunikacija-odnosi.html /42/ Коментар предсједника Србије, Дневно ХР: http://www.dnevno.ba/vijesti/vucic-od-povratka-u-proslost-i-zivota-u-proslosti-gubimo-mnogo-dragocjenog-vremena-112737/ /43/ Šta je Rama rekao Vučiću“ : http://www.politika.rs/sr/clanak/365657/Politika/Sta-je-Rama-rekao-Vucicu /44/ „Vučić: Povlačim se kada uđemo u EU“, alo.rs. /45/ „VUČIĆ PORUČIO: Dijalog da vodi u budućnost, ne u sukobe; Erdogan, Makron i Tramp dolaze u Srbiju „: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:686916-VUCIC-PORUCIO-Dijalog-da-vodi-u-buducnost-ne-u-sukobe-Erdogan-Makron-i-Tramp-dolaze-u-Srbiju-VIDEO /46/ „Poricanje realnosti – „istorijski sport srpstva“ | Izbor iz štampe | DW“: http://www.dw.com/sr/poricanje-realnosti-istorijski-sport-srpstva/a-42091064?maca=ser-newsletter_serbian-2425-html-newsletter /47/ ЈОШ ЈЕДАН НАПАД НА СРБЕ: Запаљена летина повратницима на КиМ, 3. пут у 7 дана: https://facebookreporter.org/2018/01/14/jos-jedan-napad-na-srbe-zapaljena-letina-povratnicima-na-kim-3-put-u-7-dana/ /48/ “Former war crimes prosecutor alleges Kosovan army harvested organs from Serb prisoners”: https://www.theguardian.com/world/2008/apr/13/warcrimes.kosovo /49/ “Organ traffic allegations” : https://en.wikipedia.org/wiki/The_Hunt:_Me_and_the_War_Criminals#Kosovo /50/ “Carla Del Ponte feels vindicated by Kosovo report”: https://www.swissinfo.ch/eng/carla-del-ponte-feels-vindicated-by-kosovo-report/29041604 /51/ Народној скупштини ‘Државни удар: Разрешења председника Томислава Николића и Владе; општи избори, 09.04.2013: http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_04_09NrSkps_DrzavniUdar.28870414.pdf /52/ Уставном суду предлог да оцени уставност и законитост Резолуције Народне скупштине од 18.01.2013. г.: http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_01_18LTG_Sve.28893454.pdf /53/ Решење Уставног суда по предлогу /52/: Стр. 1 је на http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_04_22US1.28865040.jpg Стр. 4 је на http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_04_22US2.28864922.jpg /54/ Предаја судске власти албанским сепаратистима одлуком Високог савет судства, „Никад граница“: http://www.nikadgranica.org/предаја-судске-власти-албанским-сепа/#more-2014 /55/ Уставна жалба и опредељени захтев Уставном суду (Број IIП-34/2014 од 05.03.2014.): http://ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2014_03_05LTG_UsZlbIdeoSacuvajmoSrbiju.28840217.pdf /56/ Уставна жалба и опредељени захтев Уставном суду (број Ip-342/2013 od 27.12.2013): http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_12_27i29UstZlbZhtv01a1.28853826.pdf /57/ Уставном суду да забрани рад Демократске странке, Социјалистичке партије Србије и Српске напредне странке: http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2016_02_26LTGbezJMBG_URL.56132003.pdf /58/ «Слике из српске прапостојбине: Срба скоро да нема, али има „Српске листе“»: https://facebookreporter.org/2018/01/31/slike-iz-srpske-prapostojbine-srba-skoro-da-nema-ali-ima-srpske-liste/ /59/ Петиција председнику Републике Александру Вучићу да поднесе безусловну оставку: http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_06_16LTG.16673910.pdf /60/ Александру Вучићу, проглашеном председнику Републике, патријарху Иринеју, сваком народном посланику и сваком судији Уставног суда : Вашу срећу градите на овоме: http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_06_28LTG.177235034.pdf /61/ Председнику Републике Борису Тадићу захтев 1548 држављана Републике Србије да поднесе безусловну оставку: http://ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/20110701LTGspiskoviBT.5030817.pdf /62/ Вучић код Клинтона: https://www.youtube.com/watch?v=gj7-V1ryQ8U, и „Клинтон над Србијом“: https://www.youtube.com/watch?v=9vWCmbaclnI, https://www.youtube.com/watch?v=678hrBl4NoU Српска напредна странка: https://www.youtube.com/watch?v=gqVV1ncy2dA /63/ „вечерње НОВОСТИ“, субота 23. децембар 2017. године, страна 3. /64/ „Danas“, субота/недеља 23.-24. децембар 2017. године, страна 5. /65/ „ПОЛИТИКА“, субота 23. децембар 2017. године, страна 6. /66/ “GLAS NACIJE” – INFO, POLITIKA, SRBIJA, 22 decembar, 207.: http://glasnacije.rs/intervju-za-blumberg-vucic-predsednik-do-2022-godine/ /67/ “SPUTNIK SRBIJA” – POLITIKA, , 22 decembar, 207.: https://rs-lat.sputniknews.com/politika/201712221113908565-vucic-blumberg-predsednik/ /68/ Председнику Републике Борису Тадићу: „Европска амбиција преко државе и народа,“: http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2010_03_27_LTG_BT_ispr.29135437.pdf /69/ Око интервју: Александар Вучић 14.01.2018. године /70/ Зоран Влашковић: „Алармантно стање на КиМ од када Приштина “управља“ “Баром убица“ званом Косово! У последњих 18 година 3.722 убијених и настрадалих у саобраћајним несрећама.“ /71/ „Зато што смо волели и волимо Београд“ /72/ Уставном суду да оцени уставност и законитост пријаве председника Републике Бориса Тадића и председника Владе др Мирка Цветковића за учлањење Републике Србије у Европску Унију и Закључак Уставног суда /73/ „D. Vukomanović: Otpušteno 28 porodilja iz ćerke firme Er Srbije“ /74/ „Председник Србије започео једнодневну посету Косову и Метохији“ /75/ “Vučić na Kosovu: Imam tri poruke za Srbe“ /76/„Vučić na Kosovu: Bez milosti prema počiniocima i nalogodavcima ubistva“ /77/ „Vučić na Kosovu: Najviši interes Srba je mir“ /78/ “ОКУПИРАНЕ ТЕРИТОРИЈЕ: Исписани претећи графити ОВК према Србима у близини Косова Поља” /79/ “Састанак председника Вучића са политичким лидерима Срба са КиМ“, Универзитет у Приштини, Факултет техничких наука /80/ “Vučić rešavao problem na Kosovu, neke odmah” /81/ “Никола Влаховић: Последња Вучићева лакрдија” /82/ „Vučić o poseti Kosovu i Metohiji: Samo sam radio svoj posao, ubistvo Ivanovića je direktan pucanj u Srbiju“ /83/ Vučić: Sporazum s Prištinom znači rešeno pitanje granica“ /84/ „Вучић: Неће нам дозволити улазак у ЕУ без решеног питања граница“ у емисији „Ћирилица„ на ТВ Хепи /85/ Предраг Пијевић у емисији „Да се најежиш од смеха!!! Трећи део 07.01.2018“, https://facebookreporter.org/2018/01/07/da-se-najezis-od-smeha-video/ /86/ „Још се помиње „стандард“ и „леп живот“ у време комунистичког злочинца Ј.Б.Тита – А овако је било…» /87/ Двоугао – Александар Вучић вс. Александар Вучић: https://www.youtube.com/watch?v=KPkKY4en_vQ /88/ Двоугао – Александар Вучић: https://www.youtube.com/watch?v=SsQHnYBbQnE, https://youtu.be/SsQHnYBbQnE /89/ Укида се позивни број Србије на КиМ /90/ Хаотично стање са здрављем Срба на Косову и Метохији /91/ Новаке: Србе повратнике прогоне некажњавањем злочинаца /92/ Интервју Александра Вучића за ТВ Пинк: https://www.youtube.com/watch?v=xytzsBZrYT8&feature=youtu.be, https://facebookreporter.org/2017/13/32/контраспин-анализа-вучићевог’интерв/ /93/ „Државни удар: разрешења председника Николића и Владе; општи избори“ /94/ Петиција Народној скупштини да разреши председника Владе Александра Вучића /95/ Председнику Републике Александру Вучићу и председнику Српске напредне странке Александру Вучићу да покрену код Народне скупштине расписивање референдума по питању «Да ли Александар Вучић треба да буде разрешен функције председника Републике Србије?» /95/ «Слике из српске прапостојбине: Срба скоро да нема, али има „Српске листе“» Београд, 2. фебруар, 2018. године С поштовањем Др Љубомир Т. Грујић, редовни професор у пензији, Џона Кенедија 31/15, 11070 Београд, ustav.srbije@gmail.com, http://www.ssssseternal.org

Проф. др Љубомир Т. Грујић: Ако Уставни суд не би оценио уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића значило би да је Александар Вучић изнад и изван Устава Што касније Уставни суд испуни своју уставну обавезу да оцени уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића то ће последице његовог противуставног деловања,…

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

Двери и ДЈБ заједно: "Да ови оду, а да се они не врате" Београд - Покрети "Доста је било" и Двери наступиће заједно на београдским изборима, потврдили су лидери ова два покрета Саша Радуловић и Бошко Обрадовић. Информацију је објавила посланица ДЈБ Татјана Мацура, која је преко Твитера позвала грађане да дају потпис за заједничку листу чији ће назив бити "Доста је било и Двери - Да ови оду, а да се они не врате". Лидер ДЈБ Саша Радуловић је прошле недеље позвао представнике опозиције из редова Двери, иницијативе Не да(ви)мо Београд и Љубишу Прелетачевића на разговоре о заједничком наступу. Његов позив су одбили Лука Максимовић познатији као "Бели" и иницијатива Не да(ви)мо Београд, док је ДЈБ ушао у преговоре са Дверима. Радуловић и Обрадовић су одлуку о заједничкој листи објавили на заједничкој конференцији за новинаре, на којој су рекли да рачунају пре свега на гласове апстинената. "То су људи који мисле да су сви исти, који препознају да су ДЈБ и Двери спремни да то промене, али који су мислили да немамо снаге да то урадимо појединачно", рекао је Радуловић. Радуловић је навео да између два покрета постоје велике идеолошке разлике, али да их спајају "практичне ствари" - борба против корупције и партократије, за бољи живот у Београду, децентрализације главног града, борба против тајних уговора, као и за бесплатне уџбенике и опорезивање грађевинског земљшта до којих су стигли "разни тајкуни и тајкунчићи". "Људи су били шокирани после нашег позива, али идеолошке разлике нису важне на овим локалним изборима. Идеолошке разлике ће остати, ДЈБ и Двери неће мењати своје политике, као што верујем и да би други позвани остали при својим ставовима. Да су и остали пристали, ова листа би имала велике шансе да победи", рекао је Радуловић. Радуловић је рекао да ће ДЈБ сваки резултат испод двоцифреног сматрати неуспехом и позвао је остале политичке лидере на одговорност. Лидер ДЈБ је рекао да је "власт пре ове садашње" променила законе тако да се више не бира градоначелник, нити председници општина, већ одборници. "На сцени су овде већ 30 година. Ми сматрамо да је потребна шок терапија, да схвате да нас пљачкају са свих страна, да је потребно да се окупимо око заједничке платформе", рекао је Радуловић и истакао да је ДС направио изборне промене против којих су и ДЈБ и Двери. Лидер Двери Бошко Обрадовић је рекао да је идеалан фото-робот гласача који подржава ову листу "патриота који је остао да се бори у Србији, који држи до поштења и морала и доста му је пљачке и криминала оних који владају 30 година". "Име наше листе управо понавља речи српског сељака кога сам срео 2012. године. Видећете програм за који дубоко верујем да је убедљиво најбољи који ће се појавити на изборима", рекао је Обрадовић, који је оценио да је ова коалиција "најјача опозиција". Радуловић је говорећи о Драгану Ђиласу и Александру Шапићу рекао да су они који су "злоупотребљавали позиције" иза црвене линије, али да могу да се промене. "Ми нисмо овде да променимо Србију да све избацимо напоље и доведемо нове људе, већ хоћемо да се споразумемо да дође до промене, да људи схвате да нека понашања не могу да опстану. Шапић се понаша као СНС у целој Србији, Душан Петровић у Шапцу исто тако, уз разлику да не туку људе. То није довољно", рекао је Радуловић. Како су рекли, ни Радуловић и Обрадовић нису кандидати за градоначелника. "Ово су избори за одборнике, овде је кључна ствар програм, али на листи су људи који су изузетно квалитетни и који би били добри за то место и нећемо се либити то да кажемо", рекао је Радуловић. Б92 ---------------------------------------------------------------------------- Доста је било и Двери потписали су данас декларацију о сарадњи на локалним изборима расписаним за 4. март У оквиру потписане декларације, договорен је заједнички излазак на локалне изборе у Београду и Бору на листи чији је назив “Да ови оду, а да се они не врате“. Доста је било и Двери потписале су декларацију полазећи од чињенице да је партократски систем дубоко огрезао у криминал, корупцију, потпуно одсуство одговорности, као и да су сви остали политички субјекти партиципирали у власти и чине део тог система. Уз пуно уважавање различитих идеологија и погледа на различита друштвена питања, подразумевајући пуну сагласност око демократског система власти, независних грана власти и институција система, слободних избора, слободе медија, правне државе, владавине права и слободе и права сваког појединца, главна заједничка тема кампање и тачка окупљања Потписника декларације је борба против корупције, партократије и партијске паразитске државе. Та борба против корупције и партијске државе подразумева борбу против партијског запошљавања, буразерске економије, намештених тендера, партијског рекета, претварања србије у земљу јефтине радне снаге, борбу за потпуну транспарентност државе, приватност грађана, јавне конкурсе, одговорност државе према грађанима и увођење потпуне одговорности свих јавних функционера и државних службеника. Oва декларација је темељ сваког споразума о техничкој, предизборној сарадњи. Потписници декларације ћe имати своје посебне одборничке клубове након спроведених избора и потпуно самостално и независно водити своју политику. Основни принцип сарадње потписника декларације је базиран на заједничкој борби против корупције, чији су кључни елементи систем одговорности и потпуна транспарентнаст државе на свим нивоима. Потпуна транспарентност односи се на све органе државне управе, сва јавна предузећа, заводе, установе, све директне и индиректне кориснике буџетских средстава, као и сва привредна друштва и друга правна лица у којима држава има већинско власништво и садржи: 1. За сваки динар мора да се зна на шта је потрошен, по ком уговору и ком правном лицу је извршена уплата, за све јавне набавке објављена сва документација 2. Број запослених по сваком основу, систематизација радних места, мерила радног учинка, јавне биографије свих руководилаца, јавни конкурси 3. Попис и процену вредности покретне и непокретне имовине, свих дуговања и потраживања, свих судских спорова Потписници декларације се обавезују да неће правити предизборну или постизборну коалицију, улаз��ти у власт, директно или индиректно преко директорских, заменичких и саветничких места у јавном сектору, са СНС, странкама које су у коалицији са СНС на било ком нивоу и другим странкама владајућег режима. Потписници декларације се обавезују да неће правити предизборну или постизборну коалицију, улазити у власт, директно или индиректно преко директорских, заменичких и саветничких места у јавном сектору, са било којом политичком организацијом која на било ком нивоу власти не поштује принцип потпуне транспаренсти. ДЈБ

Двери и ДЈБ заједно: "Да ови оду, а да се они не врате"

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

Има ли живота у трулој држави и под суровом диктатуром? У сусрет самртној 2018. години Након потпуног понижења које је Александар Вучић доживео са својом „делегацијом“ у Москви, на Светог Николу, 19. децембра 2017. године (детаљније о томе у Уводнику, на другој страни овог броја Магазина Таблоид), сасвим је сигурно да ће 2018. година почети његовом коначном демонтажом од стране администрације САД, уз прећутну сагласност Кремља. Две велике силе имају важнија посла од губљења времена са малим, подлим балканским диктатором, који је дозлогрдио свакоме: и Москви и Вашингтону, и Истоку Западу, али пре свега грађанима Србије, онима који пате под његовом манијакалном пропагандом, бирократским терором и насиљем сваке врсте. Али, шта заиста чека Србију у 2018. години, може ли Вођа да сјаше са грбаче седам милиона људи мирним путем или масовним одговором на његово дивљање? Да ли ће га са власти одувати пуч, унутар мафије коју је створио око себе? Како год да се заврши, слика сломљене, очерупане и заостале Србије може бити само тужна, јер се ђаво са којим је Вучић направио пакт, сместио на највиталније позиције у држави. Године пред нама биће године за паћење. Почетак краја личне владавине Александра Вучића, одавно се десио. Било је то још 15. априла 2014. године, кад се (око један сат поподне истог дана, у Влади Србије), по први пут састао са Дејвидом Петреусом, бившим шефом ЦИА-е, командантом трупа САД у Авганистану и човеком који је у источној Босни и Херцеговини, са припадницима „Делта“ јединица, својевремено безуспешно тражио одбеглог Радована Караџића да га убије (о томе постоје документа у књизи британског новинара Џулијана Брогера, „Касапинов траг“). Те, 2014. године, у време састанка са Вучићем, Дејвид Петреус је већ био озбиљно компромитован због афере са извесном Паулом Бродвел, која је, наводно, писала његову биографију. Али, у знак пажње за све што је урадио док је био шеф ЦИА-е, а посебно за ратне заслуге у Авганистану, то му је некако опроштено па га је „служба“ послала на нови задатак, да буде на челу опскурног инвестиционог фонда под именом ККР. Ту и почиње Вучићев суноврат, јер је реч о једном од најважнијих инвестиционих фондова под контролом ЦИА-е, који се бави откупом прљавог капитала, државних компанија бивших комунистичких земаља, те корумпираних медија, политичара, тајкуна и њихових „пословних империја“. Кад је у угледном лондонском магазину „Ецономист“ објављена краћа информација о томе да Петреус жели да од неких српских банака откупи кредитне дугове посрнулих великих фирми и тако уђе у њихово власништво, Вучић је већ био готов. Наиме, неписано је правило да ЦИА купује такве фирме за мале паре само у посрнулим државама, уочи рушења диктаторских режима! Тако је Петреус, испред Инвестиционог фонда ККР, преговарао са Вучићем о откупу дугова Мирослава Богићевића, Жељка Жунића и Горана Перчевића, што се и десило, али много касније: 6. маја 2016. године, кад је и дошло до новог састанка Александра Вучића са представницима инвестиционог фонда ККР, где је утврђен начин куповине дугова вредности 3,6 милијарди евра! Но, зашто би инвестициони фонд под контролом ЦИА-е, купио тешко наплативе дугове пропалих предузећа у Србији? Одговор је убрзо стигао: ККР је постао власник већег дела медијског простора у Србији „у пакету“ са највећом кабловском мрежом, са годишњим профитом од око 800 милиона евра, плус зарада од комерцијалних садржаја, а као „поклон“, добијена је и контрола и сервисирање државних информационих система. Укратко, за три и по милијарде евра, купљена је читава Србија, њен целокупан приватни и пословни „садржај“. Петреус је Вучићу за узврат обећао „политичку стабилност у Србији“, што је он одмах, на првој конференцији за штампу и „препевао“ са допуном: „…Политичка стабилност је најважнија за економски раст“ Крајем 2016. и почетком 2017. године, посебно доласком нове администрације у Вашингтон на челу са Доналдом Трампом, потпуно је измењен однос САД према Балкану. За 2018. годину, најављен је наставак истрага ФБИ, ЦИА и НСА о корупционашким пословима локалних државних и политичких вођа, који су имали било какве „пословне“ везе са службеницима владе САД. Високо на списку „интересантних балканских лидера“, налази се Александар Вучић, који је са својим братом, кумовима и страначким тајкунима, већ дуже времена на терену најпрљавих послова, како у региону тако и ван њега. Посебно се у прошлогодишњем извештају Конгреса САД, са освртом о стању на Балкану, истиче веза између албанског премијера Едија Раме и Александра Вучића, те њихових намера да се окористе „инфраструктурним плановима“ које би финансирала влада у Вашингтону. Грчки министар одбране Панос Каменос испитан је 28 новембра пред грчким Парламентом, а затражена је и његова оставка те покренута и опсежна истрага, у вези са неуспелом продајом грчких ракета Саудијској Арабији. Нешто раније, 27. се��тембра, у Атини је Каменос примио српску делегацију Министарства одбране, где је одушевљено клицао: „…Браћо Срби, Грци су са вама!“ А, та његова весела представа имала је своју позадину: према тврдњи појединих медија у Грчкој, Каменоса су Вучић и његова „екипа“ почастили обећаном провизијом у случају да посредује у Саудијској Арабији код продаје српског наоружања и опреме. Власти САД одавно знају за ово. Као и за друге послове. Још половином 2017. грчка полиција је добила задатак од својих америчких колега да пресече канале швреца дроге и оружја преко Косова и Србије, према БиХ и даље. Већ првих месеци 2018. године, треба очекивати да се истрага о овоме, што ће да дотакне и Вучићев картел и да почне његово урушавање и са те стране. Кад је 22. септембра 2017. године у Њујорку дошло до сусрета Александра Вучића и Џорџа Сороша, овај остарели мешетар, финансијер „либералног злочина“, препоручио је малом балканском диктатору да се држи концепта који заговара такозвано „Веће за спољне односе“ (Цоунцил он фореигн релатионс-ЦФР) из Њујорка. Реч је о организацији која је све до доласка Трампа рачунала на Вучића и сличне креатуре са Балкана, подложне манипулацији и уценама, личним амбицијама и аутократским страстима…Треба напоменути да је „Веће за спољне односе“ (ЦФР) уствари политичко крило лихварске мафије блиских Федералним резервама САД, и фактички, влада у сенци свакој администрацији у последњих пола века. ЦФР броји око 5.000 чланова и ту је читава америчка мафијашка елита, тајкуни, олигарси, банкари, водећи корумпирани политичари… Већ 20. новембра 2017. године, Вучић се у Београду састао и са Сорошовим сином, Алексом Сорошом, који му је донео очеву поруку, са јасним наводима шта такозвано „Веће за спољне односе“ (ЦФР) од њега очекује у будућности, какав треба да буде однос Србије према Русији, какав према Трампу а какав према осталим земљама у региону. Да би било јасније о чему се ради, треба знати да су чланови ЦФР-а, осим Џорџа Сороша, Буш (млађи и старији), Клинтонови, Медлин Олбрајт, Руперт Мардок (медијски тајкун власник Фоx Неwса, телевизије Скy, британског Тхе Сун-а и многих других медија), Џенет Јелен (шефица ФЕД-а), Девон Шарма (шеф рејтиншке агенције Стандард & Поорс), Лојд Бланкфин (шеф Голдман Сакса), Роберт Зелик и Џемс Волфенсон (бивши председници Светске банке), Дејвид Герген и Фаред Закариа (водећи уредници са ЦНН-а) и многи други. Да се ради о жилавој, парадржавној институцији, говори и податак да је ЦФР основан 1921. године и да су Рокфелери увек стајали иза програмских начела. У ово је укључена и сестринска организација „Броокингс Институтион“, са седиштем у Вашингтону, па није чудо да су данас, широм света, док траје покушај обрачуна са Трамповом администрацијом у САД, на ноге дигнути сви диктатори, политичка олош и државни криминалци, да помогну очувању либералне трулежи која је довела до суноврата савремене цивилизације. Важан им је свако ко је на власти. У Вучићевом случају, важна им је била његова „патриотска линија“ и да му „Руси верују“. Као такав, био би одличан у оркестру реметилачких фактора. Но, то им није успело. Руска дипломатско – обавештајна машинерија зна за позадину тих игара. Показало се то и током његове посете Москви 19. децембра 2017., кад му је јасно стављено до знања да је проскрибован и да на њега нико више не рачуна. Ни на Истоку ни на Западу. Долази 2018. година, време да Вучић плати цену за своје диктаторске амбиције и солистичке наступе, како у Србији и региону, тако и у иностранству. Али, чему грађани могу да се надају? Може ли опљачкана, економски уништена, презадужена и морално сломљена нација да устане после свих невоља које су је задесиле? Све говори да ће у 2018. години бити знатно теже него икада раније, тим пре што је након пада сваке диктатуре, суочење са истином најболније. Чак и режимска истина говори да су јој планови погубни. Тако у планским документима Владе Србије за наступајућу годину јасно пише да ће се Вучићево пропало политичко предузеће у 2018. години задужити за 675,7 милијарди динара како би се финансирао буџетски дефицит (супротно Вучићевој трдњи о „суфициту“ и отплатила главница дуга за позајмице узете од домаћих и страних кредитора за директне и индиректне обавезе државе. Дакле, кредитом ће отплаћивати кредит. Сипати бензин у ватру. То је план Александра Вучића и његовог неартикулисаног епигона у лику Ане Брнабић. Биће емитовано 425 милијарди динара такозваних хартија од вредности, што ће рећи, да ће кредитори поново ставити шапу на српску имовину, овај пут на њен највиталнији део. У 2018. години, Вучићев режим ће дати београдски Аеродром „Никола Тесла“ на концесију страној компанији, те ће Србија и званично остати без права управљања у својој највећој и најважнијој зрачној луци. У 2018. години предвиђено је издавање државних гаранција до износа од 58,6 милијарди динара (432 милиона евра и 18 милиона кувајтских динара). Преведено на српски језик, грађани ће финансирати из буџета онога кога Вучић „типује“. Даваће гаранције за кредите које ће узимати јавна предузећа Железница, ЕПС, Србијагас, Ресавица, где је уплив приватних (режиму блиских) компанија евидентан. Вучић је од страних кредитора тражио и додатне „пројектне и програмске зајмове“ до износа од око 576,4 милијарди динара (у износима од 2,79 милијарде долара, 2,13 милијарде евра и 1,43 милијарда кинеских јуана). Све ће ово пасти на грбачу већ опљачканих грађана, који неће моћи да издрже такав притисак, те је извесно да ће 2018. година бити обележена социјалним бунтом какав још није виђен у Србији. Вучићева цинична бирократија поделила је у својим статистикама радно ангажоване на „формално“ и „неформално“ запослене и незапослене. Број „формално запослених“ према подацима режимске статистике, износи једва два милиона људи, док број неформално запослених лица износи 570.700, од којих је 374.900 у пољопривреди. Реалније бројке говоре да Србија нема више од милион и седамсто хиљада запослених, што у државним установама, што у приватном сектору, а међу њима се налази и око 30 одсто оних који раде привремено – повремене послове. „Неформални“ седе код куће и баве се пољопривредом или некаквим другим, пријављеним или непријављеним делатностима. Али, шта је са шест милиона осталих грађана!? Ко су ти људи, од чега живе? У 2018. години, владајући режим ће почети свим силама врши још већи финансијски и административни терор над мањином која ради и која плаћа порезе, доприносе, сервисира све даџбине, од комуналних до социјалних. Кад се министар финансија Душан Вујовић 22. децембра 2017. године обратио јавности речима да је „изненађен што је Србија успешно завршила трогодишњи аранжман са ММФ“, није се сетио да каже колико је новца из џепа грађана, насилним путем одузето, да би дошло до тог „успеха“. Тек ће се, 22. фебруара 2018. године, видети о чему је овде реч, какав „успех“ је у питању, јер се тада очекује долазак делегације ММФ у Београд, па треба упамтити Вујовићеве речи, јер је сигурно да се Србија налази у зони најтрагичнијег економског блата у Европи, а спада и међу најсиротије државе света. Због лажних извештаја о економском стању земље, садистичке пљачке државних ресурса и криминалних, мегаломанских послова од којих Србија има само штете, грађане Србије у наступајућој години не чека ништа добро: спремају се најмање три велика таласа поскупљења хране, одеће, обуће, енергената, здравствених услуга, превоза… За пет година напредњачког лудила, дошло је до масовног пребега из приватних предузећа у државне установе и предузећа, а сада следе и масовна отпуштања, па ће без државних јасли остати и многи чланови Српске напредне странке које режим више не може да финансира. Ту треба очекивати критичну масу побуњених против владајуће мафије, а судећи према учесталим сукобима унутар тог политичког „шатора“ под којим су се привремено збринули, рат, раскол и слом странке заједно са Вођом је неминован. Али, за многе ће тај тренутак дочи прекасно јер је око шездесет хиљада људи у најбољој животној доби, свих професија и са курентним знањима (од инжењера до добрих занатлија), отишло за само 15 месеци на пут без повратка у иностранство. Већина њих биће убудуће само гости у својој домовини. У међувремену је умрло преко 40 хиљада људи, што је око 100 хиљада грађана мање. И тако сваког месеца и сваке године. За време Вучићевих пет година владавине, трајно је напустило Србију више од пола милиона људи. Једни у иностранство, други у гроб. Чињенице говоре да је и такозвано бирачко тело пало на границу испод шест и по милиона људи. Али, о томе се ћути. То је податак који је застрашујући, исто као што је застрашујућа и лаж да је Вучића за председника Србије изабрало скоро три милиона људи. Четвртина људи у Србији, судећи према извештају Светског програма за храну, неће имати у 2018. години довољно намирница да задовољи основне потребе, те се сматра да ће и неухрањеност код тог процента становништа бити евидентна. Такође, извештаји надлежних служби Уједињених нација (ОУН) показују да износи социјалне помоћи у Србији нису на адекватном нивоу јер не задовољавају основне животне потребе. Више од милион и по грађана се налази у зони апсолутног сиромаштва, а година пред нама повећаће тај број драстично, с обзиром на чињеницу да Вучићев режим неће моћи да исплаћује тражени минимум социјалних давања (у реалности је то између пет и осам хиљада динара). У 2018. години, повећаће се и број корисника социјалне помоћи, за још 250.000 људи, као и број домаћинстава која се воде као најугроженија на још око 150 хиљада. Слика велике пустоши Србије још је страшнија ако се зна да за 2018. годину не постоји ниједан привредни програм који би сачувао Србе у Топлици и цео простор јужније од Ниша, до Куршумлије, према граници са Косовом и Метохијом. Напротив, сирота пољопривредна домаћинства у овим крајевима, у наступајућој години очекује повећање пореских обавеза и смањење субвенција за пољопривредне културе и сточарство. Ништа боља слика није ни у западној и централној Србији, а војвођански пољопривредници ће сигурно у 2018. години кренути у масовни протест због монопола које над хиљадама хектара ораница имају тројица тајкуна и неколико непознатих страних компанија. Извесно је да ће и радници у индустрији, који робују страним компанијама у ко��има тешком муком долазе до мизерних зарада, у 2018. години кренути у протесте због најнижих примања које неко има на европском континенту. Никоме у години која почиње, неће бити лако. Сиротиња ће бити све масовнија, криминал још већи. Једино што ће обрадовати свакога биће дробљење и пад режима Александра Вучића. То је, судећи према описаном мафијашком лавиринту у коме се изгубио, већ готова ствар. Кад буду сабирали утиске на крају 2018. године, грађани Србије ће вероватно видети пред собом дуг и мучан пут ка повратку међу срећне, сређене државе у којима постоји и право и правда и слободно тржиште и независни медији и приступачне цене и пристојне плате и здравство какво заслужују и бесплатно школство. Пут јесте далек, али што пре оде Вођа, и циљ ће бити ближи. Никола Влаховић / Магазин Таблоид

Има ли живота у трулој држави и под суровом диктатуром? У сусрет самртној 2018. години Након потпуног понижења које је Александар Вучић доживео са својом "делегацијом" у Москви, на Светог Николу, 19. децембра 2017. године (детаљније о томе у

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

http://ift.tt/2E0XnX3 , Ђорђе Рош – политички емигрант који је спасио Хиландар Ђорђе Себастијан Рош, једини цивил сахрањен у српској царској лаври на Атосу, спречио је да српска светиња пропадне и пређе у грчке руке. Јунак и инвалид из славне одбране Београда 1915. године Херој Великог рата, обновитељ Грачанице и спасилац Хиландара Ђорђе Себастијан Рош једини је световни човек сахрањен на хиландарском гробљу. Монаси хиландарци су 1977. године направили изузетак од светогорских правила да би изузетном патриоти исказали захвалност. Ђорђе Рош, који је спречио да осиромашена Српска царска лавра после Другог светског рата пређе у грчке руке, желео је да почива у манастиру Раковица, уз оца и мајку. Југословенска Удба није дозволила да проказани емигрант, јунак и инвалид из славне одбране Београда 1915. почива у свом родном граду, открива, за „Новости“, историчар уметности Никола Кусовац. – Упознао сам Роша раних седамдестих у Уранополису, где се преселио да би помагао Хиландару – каже Кусовац. – Он ме је прокријумчарио у Хиландар у време кад Југословени нису били пожељни на Атосу. Грчка војна хунта била је сумњичава према свему што долази из Брозове државе јер се он директно мешао у њихов грађански рат. Није дозвољавала да из Југославије у Хиландар дођу ни новац, ни монаси, ни поклоници. Манастир је био на ивици да пређе у грчко власништво. Принц Томислав је иницирао спасавање, а Ђорђе Рош је био главни оперативац који је сакупљао новац, доводио калуђере и кришом уводио „сумњиве“ ходочаснике из Југославије. Познанство Кусовца с Рошом је прерасло у пријатељство. Стари емигрант, с руком укоченом од ране стечене у одбрани Београда 1915. године, завештао је младом историчару уметности да га, кад дође судњи час, сахрани у Раковици. Одредио је да се с његовим земним остацима врате у Србију и Карађорђева застава и вредни архиви које је спасао од уништења. Ђорђе Рош; фото: Новости – Рош је умро 1977. на броду, на једној од многобројних пловидби за Хиландар. Пренео сам његово завештање министру културе који ме је упутио на министарство спољних послова. Тамо су ме усмерили на југословенско министарство унутрашњих послова – сећа се Кусовац. Случај је преузела југословенска служб�� Државне безбедности. – Кад сам рекао да је Рош завештао Србији драгоцену баштину, инспектор је безобзирно затражио да од удовице прво донесем писану потврду да ће је предати, па ће тад моћи да се разговара о сахрани. Рекао сам да не могу да тргујем мртвим човеком, да је његова реч довољна. Сахрана није дозвољена. Рошове кћери које су нам много помагале током санкција касније су испуниле очеву жељу и донеле у Србију драгоцену баштину – каже Кусовац. Рошов гроб налази се испред костурнице хиландарских монаха и виде га само ретки ходочасници. Већина и не зна ко ту почива. – Рош је био прави херој. Први пут је рањен на Церу, а други пут, веома тешко, у јуришу с мајором Гавриловићем у одбрани Београда. Немци су га излечили и послали у логор. Успео је да побегне и стигне до Солунског фронта, где је иако инвалид, наставио да ратује – каже Кусовац. После рата капетан Ђорђе и његов брат Душан отишли су из југословенске војске у којој су кључна места добијали дојучерашњи хабсбуршки официри. Захваљујући породичним везама, браћа Рош су постали успешни пословни људи. – Рошови су чувена немачка породица. Инжењер Себастијан Рош, Ђорђев и Душанов отац, дошао је у Србију у време краља Милана као стручњак за изградњу железнице. Прешао је у православље, узео за славу Светог Ђорђа и по њему дао име најмлађем сину – прича Кусовац. О патриотском духу у кући Рошових говори податак да су малолетни Душан и Ђорђе побегли и укључили се као добровољци у балканске ратове, а затим ступили у војну академију. Комунистичке власти су их прогласиле народним непријатељима јер су пословали с немачким индустријалцима и куповали оружје за југословенску краљевску војску. – Захваљујући својим везама Рошови су успели да југословенској краљевској војсци набаве месершмите, тад најбоље авионе у Европи. Парадоксално, месершмити које су они набавили оборили су највише немачких летелица приликом одбране Београда у априлу 1941. а због истих авиона Ђорђе Рош је проглашен за сарадника окупатора. Рехабилитован је 2008, али касно: већ је ишчилео из националног сећања – каже са сетом Кусовац. Грачаница ОБНОВИТЕЉ ГРАЧАНИЦЕ Ђорђе Рош је трошио огромне суме на очување српске баштине, јер се Краљевина Југославија тиме није бавила. – Мало је позната чињеница да је он уочи рата обновио потпуно запуштену Грачаницу и саградио конаке. Још је мање познато да је током окупације направио одбор за спасавање српске баштине на Косову и Метохији – сећа се Кусовац. Мајор Драгутин Гавриловић КЊИГУ ПОСВЕТИО МАЈОРУ ГАВРИЛОВИЋУ Легендарно обраћање мајора Драгутина Гавриловића браниоцима Београда 1915. забележио је и српској историји открио Ђорђе Рош у својем делу „На Дунавској кеју 1915.“. Књигу је сам издао 1931. године, да спасе од заборава београдске хероје и посветио је Гавриловићу, свом команданту. – Уз јуришне крике и тресак бомби водила се ова дивља борба на вратницама престонице Краљевине Србије. У олуцима тротоара, где се вода слива кад пада киша, текла је људска крв. Тако је Србин бранио част своје престонице на њеном прагу 24. септембра 1915. године – забележио је Рош. Борис Субашић извор: Новости, Хронограф

Ђорђе Рош – политички емигрант који је спасио Хиландар - Видовдан Магазин Ђорђе Себастијан Рош, једини цивил сахрањен у српској царској лаври на Атосу, спречио је да српска светиња пропадне и пређе у грчке руке. Јунак и инвалид из славне одбране Београда 1915. године Ђорђе Рош; фото: Новости Херој Великог рата, обновитељ Грачанице и спасилац Хиландара Ђорђе Себастијан Рош једини је световни човек сахрањен на хиландарском гробљу. …

, via Баштина ратника - Google+ Posts