Don't wanna be here? Send us removal request.
Last Seen Blogs
Text
Ljudi traze smisao.
Koja mudrost...
Ne znam ni o smislu ni o mudrosti, ali ono što sigurno znam je da smisao ne treba da ti bude stajanje.
Nikad!
Tapkanje lopte u mestu je jedna vrsta robije, u glavi, načinu razmišljanja, pa se onda ogleda u načinu života.
Ništa u životu nije crno ili belo. Zaustaviti se na tren kako bismo osmotrili okolinu ili situaciju u kojoj smo se našli više je nego preporučljivo.
0 notes
Text
Stajanje
Šetati kroz život, trčati, zaletati ili jednostavno stajati?
Napredak i naša evolucija, duševna, poslovna, pa i vizička zahteva razvoj i delovanje. Taj naš razvoj se vidi od našeg samog početka, rođenja. Stajanje, ne napredovanje vodi u bol i nestajanje. U svim aspektima života stajanje škodi i ne vodi ničemu.
Lako se može pomisliti da nam taj period stajanja puni baterije i daje snagu ali naprotiv, daje nam bol i ispraznost. Život je u pokretu i ispunjen je momentima i trenucima koji od mnoštvo slika prave film. Da bi taj film tekao i odvijao se svojim tokom potrebna mu je mašina koja će ga pokretati. Ta mašina, kao i naše telo nije konstruisana za stajanje i mirovanje, to je kvari i donosi joj bol. Ceo proces odvijanja života u tom trenutku staje i filmska traka se koči i nailazi na otpor, cepa se.
Stajanje, najneprirodnije stanje. Stvari povlače jedna drugu, i da bi se pokrenuli i to stanje održali, potrebno je tu mašinu i podmazati, redovno servisirati. Ne treba dozvoliti da dodje do stajanja, do nepotrebnog čekanja. Čekanja i vodjenja u ispraznost. I dok pisem ovaj rad moja mašina radi, napreduje i već me vodi ka nečem drugom, ne da mi da stojim. Važno je raditi i napredovati. Ali isto tako i fokusirati, ne dozvoliti da se ta mašina razleti na sve strane, jer tada nema dobrog učinka.
Želja i volja ka napretku, to je ono sto me održava i moju mašinu gura. Film se odvija, ali ujedno prelazi iz običnog crno-belog u film živih boja, punog akcije, i traka ne staje, odvija se i navija, živi ne staje i nikada ne nestaje.
0 notes
Photo
Kada se zaglaviš u liftu, osudjen si da u datoj situaciji sa kombinacijom ljudi koju nisi birao stojiš i čekaš.
Tada imaš dve opcije, da plačeš i kukaš nad svojom sudbinom, ili da to što stojiš tako nemoćan iskoristiš da bi na miru sagledao stvari i pokušao da nadješ izlaz.
0 notes
Photo
Volim da hodam, tada je samo do mene koliko brzo i dugo ću nastaviti da idem. U koju ću ulicu skrenuti ili neću. Kada se krećeš, kreće se i tvoj duh. Razmišlja i pravi taktiku kojom će prići životu. Lepo je kada hodaš sa unapred poznatim ciljem, ali ja više volim da cilj odredim negde usput. Na pitanje "šta je za tebe stajanje?" kao odgovor dobila sam "pa stajanje ovako životno" ili "stajanje u vojsci, liftu, gužvi". Nije bilo reči o umetnosti, ili digitalnoj umetnosti. No, zapravo, to je više nego povezano. Čovek stvara, a ako nema ničega u životu što ga pokreće da to i radi ostaje ukopan. Tada sve izgleda besmisleno. Šetam oko stuba već deset minuta, i vidim ljude oko sebe kako sede i gledaju me. Malo mene, malo telefon. Dokolica tera u depresiju i čamotinju, i tada si matiran jer te je pojela nemoć...
0 notes
Photo
Ponekad vredi stati, osetiti energiju i raspoloženje osobe koju voliš. Samo je gledati. Njenu lepotu, njen osmeh, stati na trenutak i setiti se da ljudi koji su nam najbliži su to sa razlogom. Posmatram često parove oko sebe, ne samo da idu fizički nego i psihički funkcionišu kao jedno. U prevozu, društvu, na ulici, kod kuće, mladi, stari, i jednostavno ukoliko je pravo i iskreno, i dozvoliš da te ta emocija dodirne, osećaćeš se dobro. To mi često izmami osmeh i natera me da stanem na trenutak...
0 notes
