nutella580 - Tumblr blog

[nutella580]

Pravim se da mi je svejedno.

A samo bih negde da ga sretnem, da ga zagrlim i plačem mu u zagrljaju. I da mu kažem koliko mi je žao što nismo uspeli, i što nećemo nikad.

Ali svejedno mi je.

[nutella580]

“Čitaćeš knjigu i otvorićeš prozor i napravićeš sebi kafu i disaćeš i bićeš opet dobro.”

— recisumojeigracke

[nutella580]

ne znam kako izgleda uravnotežen život kad sam tužna  ne plačem iz mene lije kad sam sretna ne smijem se blistam kad sam ljutita ne vičem gorim

dobro kod ekstremnih osjećaja je  da kad volim dajem im krila doduše to možda i nije  tako dobro jer  uvijek me napuste a da tek vidite kakva sam  kad mi je srce slomljeno ne tugujem lomim se

[nutella580]

Sve se desilo slucajno.

Slucajno si mi se svideo

Slucajno sam te poljubila i pozelela da to uradim opet

Slucajno sam zaspala na tvom ramenu i slucajno mi sada prijas

Sve se desilo slucajno

Ali zelim da namerno trajemo

.

[nutella580]

Ne pamtim kad sam poslednji put drhtala na reč.

[nutella580]

A priznajte sami sebi da li je stvarno sav onaj inat na kraju dana vrijedniji od zagrljaja?

[nutella580]

[nutella580]

I really love feeling the sun

[nutella580]

[nutella580]

[nutella580]

“‎”Stiže proleće, žao mi je svih onih kojima to nije važno…” D. Radović”

—

[nutella580]

Baš mi teško pada

kada shvatim

da ću za 20 godina

zaboraviti kakav je dan

bio kada sam te upoznala

je li nebo bilo plavo

prošarano s oblacima ili rozo

niti kako je zvučao

naš svakodnevni telefonski razgovor

A ni toga kako sam

uplašena bila kada smo

trebali voditi ljubav prvi put

Vjerovatno se neću

sjetiti ni kako se moja

kujica raduje kad čuje

šuškanje vrećica iz trgovine

pa mlatara s repom i plete mi se među noge

I kako laje svaki put kad

prođe čovjek koji čisti ulicu

Teško mi je prihvatiti

da se neću sjetiti osmijeha

moje najbolje prijateljice

Naših pijanstava i noćenja na klupicama

Niti toga kako sam joj plakala

na ramenu kad mi je duša umirala

Bojim se da se neću sjetiti ničega

Ali nekako znam,

Tvojih očiju hoću zauvijek

[nutella580]

Koliko samo čovjek snage mora imati da kaže odlazim, ne mogu više.

[nutella580]

what a mood

[nutella580]

Ponekad poželim da ti ispričam šta se sve izdešavalo tokom dana, koju sam pesmu slušala dok sam se vraćala iz škole i koliko sam aviona videla na nebu, a uvek zamišljala istu želju. Znam da to sada nije moguće, jer se sve završilo, ali eto valjda mi je to bila navika.

Valjda po tome vidim koliko mi ustvari nedostaješ.

[nutella580]

Can we all just take a second to appreciate how fucking powerful and strong women are? Like damn

[nutella580]

“Pogledi su sve, zar ne? Iz njih vidimo ono što se ne može opisati, reći ni pokazati. U pogledu pročitamo sve. Zar nije tako? Reci mi da je, jer sam ga uhvatila već dva puta da me gleda…da, na trenutak, al’ i to je pogled…🌹”

—