little-maroon

[little-maroon]

Tu sam gde sam. Nisam kod kuce i mozda je tako i bolje, ali uvek nesto lepo mora da bude kvareno losim. Taman kada s jedne strane krene dobro, pomislim ovo je moje svetlo na kraju tunelu, krenem to putu u susret i onda se udari neteor negativnih stvari koje se usput desavanju. Stvarno nekad mislim kako ja to ne mogu vise da izdrzim. Letos nisam polozila ispite koje je trebalo, cak ni sada u septembru nisam, necu biti na budzetu sledece godine, pitanje je da li cu je uopste i upisati, s obzirom da je to najskuplja opcija, a pored toga sam u inostranstvu i sve ovo prozivljavam sama. Ima to svojih prednosti, zaista, ali nisam ovo ovako zamisljala i bas zato sto sam ocekivala neku utopiju, razocarala sam se. Razocarala sam se u svoju izdrzljivost i odlucnost, nekako mi nista nije vazno. S druge strane, grize me savest, i dalje se ne osecam rastereceno, iako sada usustini ne mogu nista da uradim. I tako je mpj beg od tih misli razmisljanje o muskarcima iz mog zivota, koji kad bi se spojili (sve do jednog) u jednog, mozda bi to bila prava kombinacija za mene. U svakom sam ja nalazila delic koji odgovara i mnogo sta ne odgovara, pa eto kad bih mogla da narucim jednog po mojoj meri.... To moze tako, zar ne? Nocas volim svakog od njih pomalo i mislim o svakom svom bivsem. Kakve su to suprotnosti! Visi, nizi, obrazovani i ne, od najzuceg plavog do crnog poput turcina, od malih do velikih, od spiritualista do materijalista i sujetnih. Veceras ih sve tako zelim ovde u sobi, pa da izaberem nekog i ne znam koga bih birala, mislim da bih i sebe mozda iznenadila svojom reakcijom, ali to u odabir dodaje ludost i napetost. Znam da samo zamisljam i te kakav u sebi i da moslim da se dosta energije akumuliralo koju bih imala kome i kako da pokazem, samo da se pojavi. A zanimljivo je da osecam da je decko u kog cu se zaljubiti krupnim koracima krenuo ka meni i nemam i nemam nikog u planu, ali znacu kad ga upoznam. Laku noc to me.

[little-maroon]

[little-maroon]

[little-maroon]

Misli da bi bilo bolje da odem. Za moje dobro. Hah. Dobija samar. Ustvari sam ga trazi. Potcenio je moju ruku.Te reci nisu nista manje zasluzile. Ono kao ljubav. Bolje da mu takve reci ne padaju vise na pamet. Za njegovo dobro. Dug zagrljaj i onda...

[little-maroon]

my heart breaks a little when I hear your name

[little-maroon]

Napomena: svaka slicnost likova...

Naterao me je da pisem. Odlicno, tako mi najcesce bude lakse. Hmm zanima me gde me ovog puta misli vode. Zanimljivo: u fijoku. Do njegovog pisma. Te veceri kada mi ga je dao malo je pokislo, Pljuska se ne bih ni secala da nije pomalo iskrivio delove papira. Volim detalje i volim da im pridajem znacaja. Uvek postoje detalje koji narusavaju lepotu price. Hvala Bogu pa je tako! Jos vise volim sitnice koje me podsete na nesto skoro zaboravljeno. Nase karte iz bioskopa. Iznenada se vraca secanje na celo vece. Nasli se sat ranije “da bi mi ispricao radnju u prethodnim delovima filma”, kolima nas odvezao do centra, od mesta gde je parkirao krenusmo pored bioskopa, preko stare pijace do jezera, razgovor o glupim klincima koji se odusevljavaju sa ‘Fifty shades of grey’ i idu po 3-4 put u bioskop da gledaju obavestavajuci ceo fejs o tome, sedeli na klupi cekajuci vreme da krenemo ka bioskopu, prica o temperamentima, opklada da nam do bioskopa ne treba vise od 4 minuta (on je tvrdio 7), prelazak preko raskopanih delova ulice koja se tada renovirala, zaustavljanje na stepenicama bioskopa radi stidljivog, ali finog poljupca, ice tea, nervira nas reklama o Next Pulpy-ju, film, stisci ruku u pojedinim scenama, njegova glava na mojim grudima u dirljivoj sceni, nakon filma trcimo do pasaza zbog nuzde (po jedan od prvih puta drzeci se za ruke), na kraju to obavljamo u obliznjem kaficu, nakon toga se vozimo po gradom i zavrsavamo pred mojom zgradom. Poslednje dve cinjenice mi nisu jasne kao suza pred ocima, jer je bilo mnogo takvih zavrsetaka veceri. I vise nego divno prisecanje. Trebalo bi cuvati po nesto sa svakom sastanka. Ovo je neprocenjivo. Dok nisam znala za te zagrljaje, sumnjala sam da li zelim da grlim zauvek ili precutim o svim satima kad sam osecala jezu, strahujuci da nikad nece saznati nasu vecnost o kojoj sam sanjala grleci strance. Zabluda ili…?  On je preko puta stola. Razdaljina je pristojna i to mi se ne dopada. Zelim da je malo blizi, bezobrazno za drugi sastanak. Atmosfera je elegantna, kao i nase odevanje. Ceo dan  sam provela pred ormarom trudeci  se da izgledam pristojno, elegantno i pomalo zavodnicki, a da ne primeti ulozen napor da do toga stignem. Kosa je bila u viklerima jos od podneva. Prica tece lagano, pod onim nimalo prijatnim svetlima (ali valjda su tu da nas podsete da smo samo poznanici) i u jednoj kratkoj tisini sa neznatnim pogledom obostrane pozude, gledajuci ga osecam vrelinu u usnama. Vrelinu koja ih meksa i cini mi se da su njegove iste. Ta atmosfera kao maska za ono sto smo stvarno zeleli tada. Snazno urezana slika. Njegova kola na mirnom parkingu. Jos smo svezi. Prica tece i ja mislim na nas gole u sobi. Teram tu sliku iz glave dajuci sve da se fokusiram na njegovu pricu. Iznenada jedan momenat cini carobnim. Naglo povlaci levi rukav mog duksa kako bi me ceskao. U mojoj glavi tom brzinom me je skinuo. Ni sama ne znam kako nisam zastenjala. Ostatka veceri ne moram da se secam. To je covek kom sam dala nevinost. Drugi su mogli da ostaju vise vecnosti u mom zivotu, pa da nikad ne osetim tu sigurnost kao s njim, pred kojom se nikad necu pokajati, ma sta se desilo ikada. Prva svadja. O i te kako je se secam, ali ne mogu o tome. Ipak, te veceri je posle carobnog seksa (prvi put vise od jednom u kolima) sledilo divno ceskanje uz sapat o vecnom zajednickom letenju. Sve to prekida zustar poziv posle kog me prosi svojim prstenom. Od tad ga ne skidam, uz sve se slaze, jer me covek, kao i njegov prsten, upotpunjuju. Cudini su poceci, jer nikad ne znas sta donose. Ovaj je najveci do sad. Ne samo pocetak… ;) Htela sam da ovo bude objava besa. Ustvari je objava ljubavi. Mozda ce manipulisati svetom jednog dana. Sa mnom, mnome nikad. Jer jang nikad nije bio jaci od jinga. Uvek ravnopravni.

[little-maroon]

It's great to be successfull. It's even better to make sure you followed your own distinctive, not always obvious part to the success that can truly fulfill you.

http://9gag.com/tv/p/a4zzRe/what-is-success

[little-maroon]

(D)Taoizam

„Rođeno prije neba i zemlje postoji nešto nejasno, ali potpuno, tiho, prazno uvijek isto. Može se shvatiti kao majka svih stvari. Ja ne znam njegovo ime i zovem ga Tao.” (Lao-Ce – Tao-te-king)

[little-maroon]

Nekima od nâs, emocija će uvek biti najbitnija.

Nekima od nâs, emocija će uvek biti najbitnija.

— M. N. (@SanjarSaMeseca)

December 15, 2014

[little-maroon]

Dva pravila za dugu ljubav:1. Volite se tiho.2. Vodite ljubav glasno.

Dva pravila za dugu ljubav: 1. Volite se tiho. 2. Vodite ljubav glasno.

— M. N. (@SanjarSaMeseca)

January 3, 2015

[little-maroon]

Fenomenalna je *_*

[little-maroon]

A pretty face can capture my attention, but only a beautiful mind can hold it.

[little-maroon]

Follow us on Our Blog Palaume : sexy pictures, kinky adventures & swinging life. Suivez nous sur Notre Blog Palaume : photos sexy, aventures coquines & vie libertine

[little-maroon]

Oh Gosh... it is!

[little-maroon]

Autarkeia :)

[little-maroon]

[little-maroon]

25. maj sa tihom tuznom muzikom u pozadini

Tako eto malo razmisljam, imam novog druga. Imam novu osobu ciji osmeh volim i jedva cekam. Nasla me je osoba koja voli boju mog glasa i koja ne mari sto sam teska, vec insistira da me drzi na ramenima da bih videla sta se zbiva i da bi me ucinio vaznom. Sad je tu osoba koju ne zelim da zaboravim i kojoj mozda dajem previse na znacaju u poredjenju sa onim sto sam upoznala, ali taj covek odaje mnogo lepote. Pojavljuje se neko za koga nemam vec stvorenu grupu slicnih ljudi u koju bih ga svrstala. Drugovi ne postoje u mom zivotu i zato zelim da mu pisem pesmu ili bar posvetim malo lepih reci. Eto, dolazi covek koji me tera da pisem i da pamtim njegov hod i smirenost dok prica. Ali takvi ne postoji u mom zivotu s razlogom. Na nasu veliku zalost. Ako mi da jos malo vremena da odlucim sta cu s nama, plasim se. Ne verujem u drugove i to me cini tuznom u njegovom slucaju. Uglavnom volim da ostavim dosta toga nedorecenog u onome sto pisem, ali ovog puta zaista ne mislim nista vise od reci koje ovde stoje. Ipak, cinjenica je da pisem kad sam zbunjena. Nemoj me pitati nista. Dosta bi bilo da ovo zna. I da je tu :)