lalenaah

[lalenaah]

ako smem

ako smem da primetim

živite u užasu.

ne krivim vas

niste jedini

koliko ste godina

samo tumarali

ovuda

onde

i tamo

zašto ste ovde? 

raduje me vaša 

posvećenost

negiranju

sopstvenog položaja

zagrebete ponekad

dublje i revnosnije

a onda vas vidim

kako se smešite

sopstvenom odrazu

kao da je privid

dajete mu na značaju

vidite

ne sećam se tačno

koliko je takvih

sanjara

kako vi volite 

sebe da nazivete

samo nastavite

da millujete bezdan

i celivate pošast

sve ono što niste

imali ljubili

svuda gde niste

putovali

svaki zaliv

svaki metro

sve ono što niste

nikada dotakli

svaki vrat i struk

svaka vena

svaki kapilar

koji nije bio vaš

neka vas podseti

da je takvih

kao što ste vi

bilo puno

ne sećam se koliko tačno

a nije ni važno 

jer ako smem da primetim

živite u užasu

[lalenaah]

sad kad smo stranci

sad kad smo stranci zagrli je čvrsto da ti ostavi karmin na duksu sačekaj je sa otvorenim kišobranom i užurbano hodaj dok joj prepričavaš svoj dan ne brini i ona će sigurno voleti škripanje tvoje kožne jakne i miris kose na kiši sad kad smo stranci povedi je na morske plodove tamo gde baš voliš da ideš zbog tog lika iz Dalmacije sa kojim si skupljao školjke na Braču mislim da se zvao Stipe imao je tetovažu na vratu pušio je kubanske cigare i služio najbolje vino u gradu sad kad smo stranci prestani da čitaš i ugasi lampu spavaj na desnom boku sa rukama ispod vrata ali ostavi venecijanere na pola da bi prva stvar koju vidiš ujutru bile pruge na zidu i njen sms sad kad smo stranci negoduj glasnije kada ti kažu da nešto ne možeš ne dozvoli im da te nateraju da lupaš šakom o sto reci joj da je posesivna kada se bude ljutila što putuješ sa bivšom i izmišljate neke zajedničke projekte sad kad smo stranci ne pokušavaj da to promeniš neka te ne zanima dužina moje kose i ne paniči ima još takvih koje vole kroasane sa maslacem i džemom od malina za doručak čaj od đumbira i kesten pire sad kad smo stranci slušaj ponovo Satija svakog popodneva u isto vreme novembar je divan ako ga lepo prihvatiš i prestani da se raduješ skupim poklonima i najavljenim posetama gledaj stare fotografije i nađi me tamo

[lalenaah]

PRESTANI.

prestani da me povredjuješ time što postojiš ako možeš samo malo da nestaneš sa instagrama i da joj kažeš da je malo glupo što ste stalno zajedno dok jedete igrate sony čitate

znam da mnogo tražim ali probaj da samo malo nestaneš sa instagrama ja samo tu blejim ne smetaš mi ti uopšte ti si super ona je smeće ali kad malo bolje razmislim ti si lažov a ovo su reči koje nisam ni pomislila da ću ikada izgovoriti

ipak je očigledno voliš je sve vreme i svesno si nju odabrao samo ti znaš zašto ja se bojim da je voliš veruj mi da sam zaboravila koliko si dugo negirao sve to ovo je jako prosta emocija zovu je ljubomora a ja nisam prosta osoba pogledaj šta si napravio

ponekad je strategija da uradim čučnjeve obrišem prašinu ili postavim selfi a onda ne vidim tvoj lajk i parče tvoje pažnje jer si bio jako zauzet dok si joj spremao doručak sa dosta voća i indijskim orahom dok ja pušim i ne jedem jer praktično i ne spavam samo lebdim i prisećam se

ma ovo je bio klasični zicer znala sam od početka da će ovako da se završi ja sa novim borama ti sa novim mišićima ja sa starim prijateljima ti sa svim zajedničkim ja sa kajanjem ti sa kajanjem pa i nije baš neka priča kad se sve sabere

teško mi je što nemam ali baš nikog da me opomene da ne razmišljam ovoliko o svemu što smo mogli ali ti si lažov i to je dovoljan motiv da uradim 100 čučnjeva dnevno a revenge body je realna stvar mada lagaću ako ti kažem da sam oprostila sebi sve te silne sate u kojima sam se nadala da ću ja biti prva osoba koju ćeš da pozoveš kada je teško

a nema veze to je samo još mnogo bačenih godina za istu lekciju i evo opet se plašim da nekome neću verovati kao što nisam tebi od prvog dana

[lalenaah]

a friend you need, part 1.

- nije baš sjajno, H. pored ostalih poteškoća, moram priznati da često razmišljam o ovim tmurnim danima kasnog leta kao o velikoj nepravdi - nedostaje mi ona julska radost i obasjanost; prinudno rano buđenje vrelog tela i čaša vode na prazan stomak; ona prijatna izgladnelost i sezona najtanjih strukova u godini - kada su sve haljine široke a suknje klize do kukova; ono blago zujanje u ušima od dehidratacije i talasanje vazduha iznad asfalta dok sve u tebi pulsira: VELIKA OČEKIVANJA. Znaš me, meni bar može svako da proda dobar paket sezonskih, prazničnih, kasnodvadesetih, karijernih, muško-ženskih, svakakvih ŽIVOTNIH jebenih očekivanja. Ja sam konzument, H, sve možeš da mi prodaš. Istina je. Samo lepo zapakuj i ne marim ni za mašnu ni da li je papir recikliran. Prodaj mi leto, prodaj mi Novu godinu, prodaj mi kasne dvadesete i single life - kupujem! Na kraju se naravno sve uvek završava tako što se nikada ništa i ne desi, dok sam ja bila potpuno spremna za pozornicu. Da li se ponekad zapitaš da li su nam zapravo REKLI kako da se osećamo i šta bi TREBALO da nosimo na sebi dok se tako osećamo kao i šta tačno MORAMO da slušamo ako smo ono što jesmo dok jedemo ono što su nam PREDLOŽILI kao zdravo? Možda to na kraju i nisu samo moja očekivanja koja se raspuknu krajem avgusta, nego delom svačija (i moja i tvoja). Onaj reminescentni osećaj koji uvek izazove dobar homemade VHS video i throwback na dane kada me ni najmanje nije bilo briga: poslednjeg raspusta - duge kose, tankih obrva, debelih butina, bez dobre torbe, bez planova, bez deadlinesa, bez followersa. Ali ne mogu da ti kažem da nisam očekivala mnogo od Beograda. I fakulteta. I novih ljudi. Uvek sam ja nešto očekivala izgleda. Do mene je možda, nije do koncepta. Svejedno, baš dosta razmišljam o ovim oblačnim danima koji se tako jednostavno poređaju jedan pored drugog ovako krajem avgusta, kao da nije već dovoljno teško što se leto završava - znam da zaista imam o mnogo čemu da brinem osim o prosečnoj temperaturi krajem avgusta, ali ne mogu to da izbegnem H. Ja sam konzument. Izgleda. Istina je. Ne mogu da prestanem da očekujem da mirišem na kokos sa savršenom zlatnom kožom i tankim butinama - nemoj to tražiti od mene. Ali ne brini, uskoro će kiše i mrak u 19h i septembar i oksfordice i ja ću već naći čemu da se radujem. Ne brini, neću fotkati svoje tople čarape dok pijem jutarnju kafu u novoj posteljini iz IKEE, svesna sam da su svi već takvu fotku videli negde pre, ali na internetu odavno nije forica da budeš prvi u nečemu, mnogo je važnije da budeš u klanu sa onima koji slikaju svoje čarape dok piju jutarnju kafu u novoj posteljini iz IKEE.

[lalenaah]

zaboravi me još malo

Zaboravi me još malo,

slobodno.

Svakako sam zamislila da mogu kroz život sama.

Odavno sam se već zarekla da me neće

dotaći ruka koja se dvoumi.

Naterao si me da ispitivački gledam

svoj odraz u ogledalu,

da sumnjičavo čitam ono što napišem,

da isključivo kupujem čipkano rublje

- ali ničeg lošeg nema u tome.

Uvek se sve završi tako što poljubim sebi rame.

Jer ja bih mene volela ludački,

ne bih me puštala.

Ali ovo je priča o tebi.

Zaboravi me još malo,

evo

proglasi svaki hobi zabavnijim od mene

i nadji vremena za sve te epizode i utakmice

i stare drugare

i nove drugare,

za viski;

ali nemoj me zvati kada ne budu mogli da utole tvoju nepresušnu glad

za pažnjom,

za potvrđivanjem;

kada ne budu imali vremena da,

zbog svih svojih

hobija, projekata, serija, joge, šejkova i instrumenata

slušaju priče Zlatnog dečaka i sreći i ljubavi.

Jer nikoga zapravo nije briga.

Čak ni tebe.

Ponekad sam sigurna

da me zaboraviš malo

samo zbog intenziteta,

jer uplašiš se koliko možeš da mi veruješ

i ne možeš da me izbaciš iz glave.

Ali ne voliš ti mene onako kako bih ja želela da me voliš.

Jer posle svakog dejta ja se podozrivo

gledam u ogledalu

i sve sam manje ponosna na svoje

klavikule,

na svoj vrat

i struk,

jer devojke kojima lajkuješ fotke na instagramu

imaju ogromne grudi

i spavaju u solarijumu

i izduže noge preko one aplikacije.

Zaboravi me još malo,

dobro ti ide.

Vidim da sa bivšom imaš o čemu da pričaš.

Nadam se da je ućutala malo

jer joj je to jedina opcija da te zadrži.

Čuvaj svoj lični prostor

bodljikavom žicom

i ne puštaj me unutra više,

jer ja ne razumem kako možeš

da mi govoriš da me voliš

ovoliko godina

i da smo još uvek ovde

gde od svojih strahova i ne vidim tvoje.

Zaboravi me još malo

lakše mi je tako.

Svakako živim u kontstantnom užasu

da neću naći nekog u čija ohrabrivanja mogu lako da poverujem.

Jer nismo baš toliko isti,

kao što kažu.

Ja precrtavam ljude,

a ti ih prikupljaš.

Zato ću obgrliti sve svoje sumnje

i po ko zna koji put

ti neću ništa od ovoga reći,

jer na neki bolesno zaštitnički način

ne želim da te povredim.

Ali ću pozvati svog bivšeg večeras

i on će se baš obradovati

jer on stvarno voli

klavikule i smislene razgovore,

obožava kada se smejem

i misli da zaslužujem bolje od njega.

Zato me zaboravi malo

slobodno

molim te,

nemoj da mi govoriš da me voliš

i da sam ti potrebna.

Znaš da me mnogo bole poigravanja.

Predugo sam sama i jaka

da bih poverovala da zaslužujem

jutra bez plana.

Sve što ne možeš da mi pružiš

neka te natera

da me zaboraviš malo,

još samo malo,

malo više od danas

kada sam skoro poverovala

da si mi potreban.

[lalenaah]

Nikada ne razmišljaj

Pogledaj, ipak je napolju toplo. Možeš da zaboraviš na sve, a ako još uspeš da ne misliš na to koliko je vremena prošlo od trenutka kada smo mislili da zapravo ima vremena da prigrlimo prilike i nikada više ne odustanemo - onda ćeš možda i da se prisetiš mirisa džema od šljiva i bakine kecelje.

U jedno sam sigurna - nikada ne razmišljaj. Osim ako od toga ne zarađuješ neki novac. Daj životu priliku da te iznenadi. Moraš da napustiš obruč normi i tuđih očekivanja jer ćeš tek tada znati ko si ti u stvari.

Ne, nećeš biti manje površan ako budeš čitao sve što smo, kao čovečanstvo, ocenili kao bitno. Pa, pobogu ova planeta je odavno masivni promašaj. I ne, neće ti biti bolje ako pronađeš novi hobi. Ali uvek možeš da probaš da sadiš muškatle i pričaš sa njima kao što je baka radila

U jedno sam zaista sigurna - nikada ne razmišljaj. Ni tebe ne zanima zašto se povlačiš u sebe i ćutiš, kada baš imaš toliko toga da kažeš. Možda je i bolje tako jer uglavnom takve nema ko da sluša.

Ne, nećeš biti manje poseban ako si ponekad slab i nemoćan, dok su svi ostali veruju da menjaju svet i da su revolucija. Pobogu, samo najbolji su ranjivi. Iskoristi to kada budeš razmišljao tog sledećeg puta zašto ćutiš kada imaš šta da kažeš.

Pogledaj, ipak je napolju toplo - nađi način da zaboraviš koliko je vremena prošlo od trenutka kada smo mislili da zapravo ima vremena da prigrlimo prilike i da više nikada ne odustanemo.

[lalenaah]

Normalci

Bilo je baš dosta pića i loših fora, ali smejali smo se, jer je tako manje neprijatno. A i šta ja to hoću svakako me stalno vučeš za rukav kada ne želim da sa nekim delim sto, vreme, dečka. Znaš, grad iz koga smo je samo pogoršao stvari - osećaj da si toliko poseban jer nigde ne pripadaš je jako opasan. Onda još manje želim da delim sto, vreme, dečka, sa normalcima. Opet je neprijatno jer nije korektno nazivati druge ljude normalcima na tako pretenciozan način. Postoje sati u kojima verujem da bi baš svi voleli da ovo pročitaju, postoje sati u kojima žalim za satima provedenim u sobi, za laptopom, dok je napolju ono doba godine kada je potpuno opravdano da sve devojke nose iste kratke kožne jakne iz Zare. Opet je neprijatno, skoro blamirajuće jer ne mogu da prestanem da primećujem. Možemo se smejati, ali čak i ti više voliš kada fotka ima više lajkova i ponekad ideš na Pitchfork po mišljenje. Ostane praznina i posle par sati u gužvi ali ne smeš da se obazireš na to; jer ne možeš lepo da se smeješ dok je krajnje neprijatno. Jer sve je okej - možeš da izraziš svu svoju kreativnost na toliko načina, na toliko platformi, na svoju štetu, u svoju korist. Koga je briga sve je svakako neprijatno - čak su nam i čitanje oduzeli, muziku smo odavno prodali, filmovi su umrli, a serije su nam postale izgovor za kompatibilnosti, za prve dejtove, za interakciju, za sve ono usiljeno smejanje dok je krajnje neprijatno jer nema novih notifikacija, a moraš da deliš sto, vreme, dečka, jer to je korektno, a i svi mi imamo vremena da se pravimo da je potpuno u redu, dok nam je baš neprijatno, što nemamo to nešto što nam nedostaje - jer uvek možemo da putujemo da kupimo fotoaparat,

da postanemo vegani. Ne, nikad nije prekasno za bilo šta ako kažeš suprotno onda si ageist, a to baš i nije korektno. Ali šta su tvoji roditelji znali bilo je to neko drugo vreme, a i 30e su nove 20e i koga je uopšte briga. Jer imamo mi vremena, nije kao da imamo o kome da brinemo osim o tome da sve izgleda prihvatljivo dok je krajnje neprijatno da ispustiš telefon iz ruku dok deliš sto vreme dečka sa ljudima kojima si na close friends listi.

[lalenaah]

No country for single women.

[lalenaah]

[lalenaah]

Andy Bernard - The Office

[lalenaah]

[lalenaah]

[lalenaah]

[lalenaah]

[lalenaah]

Real rap. 

[lalenaah]

[lalenaah]