ernakvadrat

[ernakvadrat]

"Svaka osoba koja prođe kroz naš život je jedinstvena. Uvijek ostavlja malo sebe i oduzima malo nas. Tu će biti onih koji su odnijeli puno, ali nikada neće biti onih koji ništa nisu uzeli. To je najveća odgovornost za naše živote i jasan dokaz da se dvije duše ne ispunjavaju slučajno."

[ernakvadrat]

Dugo čeka da upozna nekoga, u strahu da ne ostane sama

Onda, kada se to desi, uplaši se još više

Da će i sa njim biti isto

Isti strah da je pogrešan

I da će sve biti pogrešno

Srećnija je sama

Ali je naučena da je za sreću potrebno dvoje

I svi je pitaju kada ćeš

Pa i sama sebe...

Iako joj je sa sobom najbolje

Ne uvek, ali uglavnom

Kako da mu objasni da nije uvek za društvo

Da ima svoje rituale

Da je i sebi često teška, nerazumljiva...

U početku je lako, ali šta će posle kada krene da joj nalazi mane

Da joj priča šta i kako treba

Da je uzima iz njenog sveta, i potpuno uvodi u svoj

Iako mu je, još uvek, savršena...

Kako sve to da sakrije od njega, i da li treba da krije

U početku bi mu bilo dovoljno malo, posle bi hteo sve

Ali kako da mu da sve...

I uvek se tako lomi, na trenutke je sve to ponese i zanese

A vrlo brzo dodatno spusti

Podjednako nesigurna, kako u sebe, tako i u tog nekog

Sigurna u jedno

Da kako god da bude, ostaje sama sebi

Što je nekad blagoslov, a nekad prokletstvo

Da li će on razumeti njene promene, kada vidi samo ono spolja

I sve mu je trenutno super

I baš takvu traži

I, navodno, sve zna šta i kako treba

A da li njoj to treba

I tako, nemirna je otkako ga je srela

Možda bolje da nije

Da nije izašla iz kuće tog dana...

Sada bi malo da ćuti, da je nema, a on to neće razumeti

Hteo bi sve da zna, a kako kada ni ona ne zna...

I verovatno će da ga otkači

Kao i mnoge pre njega

Pre nego što su i nešto dublje počeli

Nema snage

Da nekoga tek tako pusti u sve svoje...

Htela bi sa nekim ko joj prija

U čijem bi pogledu mogla da se odmori

A ne ovako, sve na prepad

Sve odmah i sad

Htela bi da voli kroz tišinu

Htela bi da voli kroz ćutanje

A možda ne bi htela ništa

Samo da odmori dušu od svega

Pa i od njega

Koji bi odjednom sve

A do juče nije ni znao da postoji

I koliko će mu biti zanimljiva

I tako do svake sledeće

Zato ne zna šta da radi sa njim

Možda najbolje ništa

Nije ni prvi ni poslednji koji je došao i prošao

A ona umesto da ode sa njim

Ostala je sebi

[ernakvadrat]

Ovo je prvi put da sam budan i srećan u četiri ujutro

A ti pored mene umorna i nasmejana.

Neka te.

Ostani još malo.

I da se vidimo sutra

I prekosutra

I svaki dan.

I nisam ti ja za duge staze ali pokušaću.

I ne brini, stvarno sam srećan i neću te nikome reći.

[ernakvadrat]

Svašta će se još dogoditi.

Neću ja nikuda,

Ni ti nećeš nigde,

Dok se ne spoznamo

U punini odvratnosti.

Kad postanemo

Jedino što možemo postati,

Bivši ljubavnici,

Vratiću se svojim pijancima.

Jer ja sam te samo ukrao

Iz nečijeg života.

[ernakvadrat]

😌

[ernakvadrat]

Neke devojke sve što rade, rade slatko

Slatko izgledaju, slatko se smeju, slatko plaču, slatko ćute, čak i slatko ismeju nekoga, kada imaju potrebu za tim

Zapravo one su do vrhunca dovele privlačnost kojoj je teško odoleti

To nisu klasične lepotice, isuviše uobražene, savršeno sređene za svaku priliku, kojima je teško prići

Ne, ove same prilaze, kada im se prilazi, možeš sa njima da budeš i ortak, drug

I sve rade sa takvom lakoćom, pri hodu, pokretu, da na njima prvo što uočiš to je ogromna zaljubljenost u život

Ne moraju da se bave nekom umetnošću da bi bile umetnice

Za njih je život umetnost

Najobičnija šetnja gradom, posmatranje prolaznika, gledanje u ogledalo

Film, knjiga, spremanje hrane, igranje sa psom, mačkom, razgovor, sve

Od jutra, do mraka, one žive umetnost, i prave umetnost

Ulepšavajući život i sebi i drugima, bez i da se trude

Da ne moraš dublje ni da ih poznaješ, tebi je već nekako lepo što ih znaš

Što postoje

Češće su u pitanju devojke niže po visini, izuzetno skladne u oblačenju, pojavi

Nekako lagane, svoje, samodovoljne

Da dok ih posmatraš ti ne možeš a da ih ne primetiš

Osmeh ih često ne silazi sa lica ali njihova tajna nije u osmehu već u onome iza osmeha

A to je ličnost koja ga nosi

I koja stvara tu posebnu energiju kojom zrače

Ono što ih razlikuje je posebna strast prema životu, kreacija u svemu

Kao i način na koji žive i na koji su uskladile sebe

Zato sam i počeo tekst ponavljajući reč “slatko”

Ne sladunjavo, ne preslatko, ne zaslađeno

Već slatko, kao savršena mera ukusa, dozirana na najbolji način

I upravo je to njihova tajna

Da sve što rade, rade slatko, bez da se puno trude

Pa i da ne rade ništa, one su slatke

Prirodne, u svemu, oplemenjene, sa stilom

U takve devojčice sam se zaljubljivao još u škole

I kasnije, mnogo kasnije, u takve devojke

Ništa lepše od žene koja je slatka, i koja je do vrhunca dovela svoju ženstvenost

Sve je sa njom lepše, čak i svađe, ćutanja, rastanci,

Pošto takva žena najteže o sebi razbije fantaziju i misteriju koju stvara

Pošto je jednostavno slatka

U najlepšem smislu te reči

Sve je sa njom lepše

I fakultet koji studira, i žurka na kojoj se pojavi, i grad u kome živi, sve

U krajnjem, i život

S.S.

[ernakvadrat]

✓